Socijalistička partija Srbije je ocenila da je prilika da izađe sa jednim amandmanom koji je veoma aktuelan danas, a radi se o dijaspori. Socijalistička partija Srbije već više od 15 godina ima dobru saradnju sa dijasporom.
Ja ne vidim da ćemo imati velike razlike što se tiče ovog problema koji se pojavio i danas je prilika da, kada se razmatra ovaj zakon o budžetu, kada smo ga već stavili na dnevni red, a i ja imam određenu krivicu kako je to rečeno, da o tome porazgovaramo, jer se radi o jednom veoma krupnom pitanju.
Samo ću da kažem da je momenat zbog toga, a to Ministarstvo za dijasporu i Komora znaju, što ovih dana, za dva-tri dana, ovde stiže oko 400, a ja sam ih već srela, naših predstavnika dijaspore sa svih pet kontinenata, na tzv. Vidovdanske dane dijaspore. Na tim Vidovdanskim danima ovo pitanje koje je predmet amandmana SPS-a je glavno pitanje koje dolazi na dnevni red.
Ja ću vam sada, s obzirom da se svi žurite na utakmicu, ipak pročitati suštinu ovog amandmana.
Na osnovu člana 145. i 163. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu podnosim sledeći amandman: "U članu 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, u posebnom delu, u razdelu 12 - Ministarstvo finansija, funkcija 160 - opšte javne usluge koje nisu klasifikovane na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 499 - sredstva rezerve, kolona 6, iznos 2.015.830.000, reči "ova aproprijacija obuhvata sredstava namenjena za stalnu rezervu u iznosu od 15.830.000 dinara i sredstva tekuće budžetske rezerve u iznosu od 2.000.000.000 dinara" zamenjuju se rečima "ova aproprijacija obuhvata sredstva namenjena za stalnu rezervu od 15.830.000 dinara i sredstva tekuće budžetske rezerve u iznosu od 1.741.578.116 dinara, a sredstva u iznosu od 258.421.884 dinara namenjena su za izmirivanje obaveza Vlade prema neto poveriocu Fondu dijaspore za maticu - isplata ustupljenog potraživanja po osnovu neizvršenog zaključka Vlade, 05 broj 55-148/2002 od 11. januara 2002. godine".
Obrazloženje: Vlada Republike Srbije u januaru 2002. godine, prilikom zatvaranja četiri velike banke, donela je zaključak 05 broj 55-148/2002, kojim je uredila način isplate sredstava deponentima ovih banaka u okviru kojih i deponentima Beogradske banke AD Beograd.
Prema ovom zaključku, Vlada se obavezala da će iz budžeta za 2002. godinu sa redovne budžetske pozicije koju je nazvala - sredstva za restrukturiranje banka, kako piše u budžetu, a i u predlogu završnog računa budžeta za 2002. godinu, strana 10, u delu Ministarstvo finansija i ekonomije, pod rednim brojem pozicije 202, da je ukupno planiran i utrošen iznos od 4,13 milijardi dinara sadržan u ukupnoj cifri od 9.887.400.000 dinara.
Vlada, odnosno zaduženo Ministarstvo finansija prema ovim zaključcima svim deponentima tražilo je da donesu dokaz o postojanju depozita na bankovnim računima banaka i da o tome ZOP izda pismenu potvrdu, kao i da deponenti potpišu ugovor da ta svoja potraživanja u bankama koje su zatvorene ustupaju Republici Srbiji, kako bi im se iz budžeta isplatio iznos iz potvrde, pod uslovom da su neto poverioci, a to znači da ništa ne duguju banci i da ništa ne duguju po osnovu poreza ili nekih drugih obaveza.
Ministarstvo finansija, kako stoji u pomenutom zaključku, vrši isplatu za pravna lica - neto poverioce banaka, a koja ugovorom ustupe potraživanja Republici Srbiji. Ova procedura isplate ustupljenih potraživanja vršena je za sve deponente ovih banaka ako su neto poverioci.
Srpsko rasejanje je tokom 1999. godine i 2000. godine sakupilo oko 13 miliona nemačkih maraka, odnosno 6,5 miliona evra. Ako se tome doda 100.000 što se nalazi u našim diplomatskim predstavništvima, onda to iznosi blizu sedam miliona evra.
Novac je bio namenjen obnovi i izgradnji zemlje i humanitarnoj pomoći.
Po odluci 300 delegata sa svih pet kontinenata, da kažem, naše elite iz inostranstva, održan je sabor rasejanja od 3. do 5. avgusta 1999. godine i osnovan je Fond dijaspore za maticu, na čiji račun su ta sredstva deponovana u Beogradskoj banci AD Beograd.
Oko polovine sakupljenih sredstava je investirano tokom 1999. i 2000. godine za obnovu objekata infrastrukture porušene tokom agresije NATO, od kojih su najznačajniji: most Varadinska duga na Dunavu, most preko Velike Morave kod Varvarina, most na Zapadnoj Moravi kod Kruševca, kasarne VJ, oko 100 kilometara puteva, porodilište, dve bolnice, dve škole, četiri manastira i drugi.
Moram da podvučem da je u učešće ovih sredstava naša dijaspora iz Evrope uložila 90%. Veoma mali ulozi su iz Amerike, Kanade i drugih zemalja.
Znači, Evropa je u okviru ove kapitalne baze imala 90%.
Fond je poslovao preko svog deviznog i dinarskog računa u Beogradskoj banci, a o poslovanju je naravno vođeno uredno knjigovodstvo.
Dokaz da su sredstva trošena za obnovu zemlje je u izveštaju koji je podnet u završnom računu budžeta za 2000. godinu i može se videti u prilogu broj 7 u okviru Izveštaja o korišćenju sredstava za obnovu zemlje za 2000. godinu, gde se na strani 2 ovoga izveštaja navodi da su među ostalim izvorima prihoda za obnovu zemlje i donacije pravnih i fizičkih lica i daju se podaci o realizovanim poslovima na obnovi zemlje.
Pozivam i gospodina Mrkonjića koji danas predsedava da potvrdi da li je ovo ovako.
(Predsedavajući: Tako je, gospođo Vučić.)
Druga polovina sredstava u iznosu od 3.128.720,12 evra, bez kamate, najpre je bila blokirana, jer nije bilo dozvoljeno da se isplate sa računa banke, a ulaskom u stečaj Beogradske banke Fond dijaspore za maticu je u potpunosti ispoštovao sve procedure za isplatu depozita od strane Ministarstva finansija. Donete su potvrde o stanju sredstava na dinarskom računu, bilo je 2.487.885,19 dinara i na deviznom računu 3,5 miliona evra, dokazi da Fond ništa ne duguje ni banci, ni po osnovu poreza, potpisan je ugovor.
Ministarstvo finansija, tadašnji ministar gospodin Đelić, nije nikako odgovaralo, niti se pismeno izjašnjavao o ovom zahtevu, a drugim deponentima istog statuta su uredno isplaćivana sredstva u ukupnim iznosima.
Na sve urgencije i zahteve nije bilo nikakvog odgovora. Duga prepiska za korišćenje tih sredstava i za nastavak rada Fonda koji je bio investicioni fond i humanitarni fond nije bilo odgovora. U periodu od poslednje dve-tri godine, kada je formirano i Ministarstvo za dijasporu, vođena je duga prepiska sa novim ministrom gospodinom Dinkićem, a uz sva nastojanja ministra za dijasporu gospodina Vukčevića da se problem reši, nikada, ni do dana današnjeg nije dobijen nikakav odgovor.
Fond je, u traženju rešenja za svoj zahtev, bio prinuđen da zbog neobjašnjivog nepostupanja Ministarstva finansija podnese tužbu Trgovinskom sudu da se evidentira potraživanje pred stečajnom masom, koje je naravno u celosti priznato od suda.
Ministarstvo finansija, umesto da se postidi što nije izvršilo svoju obavezu koju mu je Vlada, donoseći zaključak, dodelila, pismeno je obavestilo Ministarstvo za dijasporu da je taj sudski proces u toku. Vešto je, i to nekoliko puta, izbegnut odgovor koji je razlog da se jedino ova isplata, sasvim u skladu sa zaključcima Vlade, ne izvršava. Tako je potpuno obustavljen rad Fonda dijaspore za maticu. Tadašnji ministar gospodin Dinkić je zakazivao, pa otkazivao sastanke na ovu temu.
Kod sva tri premijera je urgirano nekoliko puta i ministar za dijasporu je predlagao vrlo razumna i moguća rešenja za ova pitanja ali, nažalost, do sada ništa nije rešeno i nije dat nikakav odgovor kao valjani razlog zašto to nije moguće i koji propis to zabranjuje.
Devizno potraživanje ukupno u dinarskoj protivvrednosti od 17.6.2007. godine, to znači onda kada je trebalo da bude naš Odbor za finansije, po kursu 81,8015, iznosilo je 255.933.999 dinara, što je danas još manje i oko 35% gubi Fond dijaspore u ovom momentu. Pored pomenutih sredstava, koja su od 2000. godine značajno obezvređena jer su bila na deviznom znaku i u više valuta, a isplata je bila u dinarima jer je jedino tako i bila moguća iz budžeta, kao i za sve ostale.
Uprava Fonda se obraćala i tadašnjim ministrima, gospodinu Goranu Svilanoviću, gospodinu Vuku Draškoviću, predsedniku parlamenta gospodinu Predragu Markoviću, gospodinu Miroljubu Labusu, premijeru, gospodinu Vojislavu Koštunici, obojici ili trojici guvernera i mnogim drugim.
Uprava Fonda želi da se problem reši na obostrano zadovoljstvo i da nema potrebe da se zbog toga pokreće sudski i drugi postupak.
U današnjim uslovima kada dijaspora kod nas igra značajnu ulogu, kada daje veliki doprinos našim deviznim rezervama, kada učestvuje u platnom prometu dosta značajno, kada je ne samo davalac pojedinih konkretnih transakcija, investicionih projekata, ograničila je svoju aktivnost zbog ovog nepravednog i štetnog postupka Vlade po sredstvima koje je ona predala.
Na sedam zborova na kojima sam bila prisutna, to znači svih sedam sabora dijaspore, pokrenuta su ova pitanja i dobila neka ovlašćenja. Do dan-danas nikakvog odgovora nema. Znači, jedan fond koji je formiran 1999. godine ne može da oživi, a mi tražimo investicioni fond, nama su potrebni investicioni fondovi, razvojne banke, jer nema razvoja, nema zaposlenosti, nema nove proizvodnje bez ovakvih ulaganja. Dijaspori je to, po njihovom mišljenju, a i po našem mišljenju limitirano.
Veoma sam bila iznenađena kada sam čula da je negativna odluka telefonske sednice naše vlade u odnosu na ovaj amandman, pogotovo zato što je i naš Odbor za zakonodavstvo dao pravni osnov za ovu transakciju, da je ona sasvim na pravu zasnovana. Drugo, naš Odbor za odnose sa Srbima van Srbije je dao veoma pozitivnu političku odluku, koja se više puta pominjala da ne postoji.
Prema tome, gospodine ministre, ja zaista posle dugo godina prakse na ovakvim poslovima u zemlji, pa i u svetu, ne razumem da ste vi lično i Vlada Srbije mogli da prihvatite i pošaljete ovakav odgovor i razloge za neprihvatanje vrlo ozbiljnog i važnog aranžmana u Srbiji. Pozivajući se na tehnički dokument u vašem odgovoru, istina važnom za budžet, pravilnik o klasifikacijama i metodologiji ne bi nikad mogao da bude pravni i pravi razlog, a pogotovo brana da Vlada tobože ne može da prihvati ovaj amandman.
Šta bi Vlada prihvatanjem ovog amandmana pogrešila i koji bi propis prekršila, koju bi štetu nanela?
Pa ako je Vlada toliko principijelnog stava i drži do legalizma, što joj niste predočili i član 48. Zakona o budžetskom sistemu, koji je, dozvolićete mi, ipak važniji od pravilnika o kontima i koji kaže da se u okviru budžeta deo planiranih primanja ne raspoređuje.
Izvinjavam se, ali morala bih još da kažem da je odgovornost na ovoj skupštini velika, odluka Vlade je doneta, zaključak postoji. Pokojni premijer gospodin Zoran Đinđić je veoma insistirao, jer je bio poznavalac toga šta znači dijaspora, poznavalac je bio onoga šta se može ne samo na materijalnoj strani učiniti, nego šta se može lobiranjem.
Ta dijaspora je nama velika podrška u našoj tranziciji i smatram da bi za ovaj naš predlog i amandman naš ministar trebalo da se više založi kod Vlade, jer će morati da izađe za dva-tri dana pred ovaj veliki sabor u dijaspori koji organizuje Ministarstvo dijaspore, znači deo Vlade, i ne mogu da verujem da je mlada ministarka glasala za ovakav odgovor. Hvala vam.