Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, i to onaj deo koji se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a to je u članu 5. razdeo 15, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, a to su subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Naime, u klasifikaciji 451 u koloni 6 (a tu piše - sredstva iz budžeta) iznos od 12 milijardi 505 miliona zamenjuje se iznosom od 17 milijardi i, zaokružiću, 763 miliona, a u koloni 8 iznos od 12.555.325.000 hiljada zamenjuje se iznosom od 17.813.000.000, zaokruženo.
Klasifikacija 451 odnosi se na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, pa imamo u okviru toga: subvencije za unapređenje poljoprivrede - 11 milijardi i 300 miliona, stručne poljoprivredne službe - 205 miliona, i sredstva za otkup poljoprivrednih proizvoda - milijardu dinara. Čitava milijarda dinara.
E, pa, kad hoćemo nešto da pomognemo poljoprivredi, treba da shvatite da je ona vlada od 2004, 2005, 2006, na čelu sa ministrom Ivanom Dulić-Marković, počela s kreditima, kratkoročnim, dugoročnim i nepovratnim. Ja bih sada u ovoj 2007. godini rekao - ova vlada je počela sa kratkoročnim, u stvari jednodnevnim kreditima. Zašto jednodnevnim kreditima?
Zato što su to jednodnevni krediti, koji su, na primer, u ponedeljak pušteni, milijarda i po dinara na devet banaka, što je trajalo od 8 do 11 časova i stopirano je, jer para više nema.
Ja se izvinjavam, kakva je tu sad subvencija i pomoć onom napaćenom zemljoradniku u ovoj poljoprivredi koja je deset godina, takoreći, sankcije nosila na leđima, a sada je mi polako sistematski, moram konstatovati, ali stvarno uništavamo.
Moje obaveštenje, ministre, za vas, ono što sam pre dva dana rekao - pšenica je počela da se žanje, vrše i cene su počele da se pojavljuju.
Tajkuni su izašli, prerađivači su doneli odluku. Jedan plaća 10 dinara, drugi plaća 10,50 dinara i treći najviše - 11 dinara. Normalno, onaj zemljoradnik, seljak, paor dočekao jadan prvi dinar u 2007. godini, ne pita, nego daje bez obzira da li je u Srednjebanatskom okrugu 11 dinara ili Severnobanatskom, Kolubarskom itd. 10 dinara. Daj šta daš, porodica mora da živi, poljoprivredna proizvodnja mora da se nastavi.
Da li je to taj izlaz koji ste vi ovde dali, a ja pokušao ovim amandmanom, kao što sam rekao, za subvencije u javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama da nešto i povećamo?
Ali, kada sam se već dotakao tih kredita koji su najzad uspeli da dođu, prvi je bio, ne mogu da se setim, negde krajem februara, početkom marta, jednodnevni, kratkoročni.
A, za onu Vladu gde je ministar bila Ivana Dulić-Marković moram da kažem da su svi oni koji su bili uz G17 ili članovi G17 imali privilegije da dobiju kredite, i kratkoročne, i dugoročne i bespovratne. Mi smo tada, kao članovi Odbora za poljoprivredu, u više navrata tražili izveštaj po okruzima, po opštinama, posebno kod onih dugoročnih kredita i nepovratnih, da nam se dostave imena i prezimena tih ljudi (tada je predsednik Odbora bio dr Zoran Mašić, normalno i sada), međutim, nismo ih dobijali.
Evo vidite kako su podelili samo jedan iz Fonda za razvoj poljoprivrede za sisteme za navodnjavanje. Ministri, nemojte to i vama da se ponovi, ali iskoristiću priliku da postavim to kao poslaničko pitanje, jer u prošloj, 2006. godini, tri puta za ovom govornicom tražio sam ... Iz tog fonda za razvoj poljoprivrednog sistema za navodnjavanje izdvojeno je 180 miliona dinara. Odgovor je bio da su dobila tri subjekta, po 60 miliona dinara.
Ako se zna da taj mora da vraća godišnje 15 miliona dinara, jer je četiri godine u pitanju, zar nije bilo logičnije da ne dobiju troje po 60, nego 60 da dobije po tri miliona? Tražili smo imena i prezima tih ljudi i nismo dobili, ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona, gospodo, 60 miliona.
Pa, pričali smo ovde o Vitoševiću i 15 miliona ...
Doduše, na kraju krajeva, čovek koji je dobio 15 miliona dinara, kupovao krave, uvozio, on ih kupi za 500 evra, proda nešto ovde poljoprivrednim proizvođačima za 1.500 evra, i vidite, dobije kredit, pa čak da ne kažem i nepovratni, lepo ga iskoristi, od onog početnog kapitala stvori od sebe tajkuna. Takvi nama određuju i cenu pšenice, a prerađivači su ti koji su se ubacili u taj sistem i sad je poljoprivredni proizvođač na takvim granama na kakvim jeste.
Vi ste rekli ovde i obećali da će registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali na obradivim površinama, dobiti 100 evra po hektaru i da ste to ugradili u ovaj budžet, u stvari Predlog budžeta za 2007. godinu. Verujte mi, ja ću biti srećan da čujem da su to individualni poljoprivredni proizvođači dobili u 2007. godini, kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo za svoju obradivu površinu. Stvarno ću biti srećan. Zasejano, ovi koji su skinuli oni su, znači, to zasejali u 2006. godini. Ali, evo, ispunite, već ispravljate, sad već pričate i malo nešto uže, ne šire, pričate malo uže, ministre... Ali, dočekaćemo vam mi ovde isto, biće rebalans budžeta, pa ćemo vas samo malo, mi poslanici iz redova SRS, podsetiti na ovo što ste pričali ovih par dana ovde i šta ste nam sve pojašnjavali. Ja lično nisam baš siguran, gospodo, da će tih 100 evra po zasejanim površinama stići u ruke zemljoradnika, paora i seljaka.
Moramo se malo okrenuti da vidimo kuda vodi ovaj put koji ste vi trasirali sada kao nova vlada, vi kao ministar i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; da li ste vi i dalje sigurni da ćete ovakvim budžetom koji se odnosi na agrar uopšte pomoći zemljoradniku, seljaku, paoru, individualnom poljoprivrednom proizvođaču, nazovimo kako hoćemo.
Ja sam jedan od tih, imam oko 50 jutara. Mene gledaju oni iz mog sela. Trebalo je da čekam da mi 60 tona, ili 60 hiljada kilograma ili šest vagona još jedno nevreme ne uhvati da bih, kada sam saznao cenu i otprilike razmislio da imam čoveka kome mogu stvar izneti i koji mi je obećao da ću dobiti sutra ili za nedelju dana pare, najzad odlučio da sutra počnem sa žetvom, ali sam zato pretrpeo, moj deo Srednjebanatskog okruga, znači opština Zrenjanin, nevreme.
Dotakli smo se malo i ovih protivgradnih stanica. I to smo imali u onom mandatu i tražili smo izveštaj, kada je bilo nevreme u Srednjebanatskom okrugu, kada je Srem pretrpeo ove nepogode. I šta smo dobili od svega toga? Dobili smo da su protivgradne stanice delimično postavili ljudi koji nisu stručno osposobljeni da rukuju sa njima, da su protivgradne rakete te koje jednostavno ... ili im je istekao rok, ili se jednostavno dešava da u datom momentu i one omanu i ne stignu do visine do koje treba i, treće, da su ti ljudi loše plaćeni.
Evo, ja vam kažem da je glavna protivgradna stanica Samoš, protivgradna jedinica sa brojem 53 u mom selu, ostala bez raketa, da sam intervenisao i da su pozajmili iz druge protivgradne stanice i dobili smo tri, jer taj deo stvarno, gledajući iz Bečeja kada dolazi, Novog Bečeja, Starog Bečeja, uvek nam donosi grad, donosi onaj led koji uništava letinu. Taj koji tamo radi, koji je volonter, dobija 3.000 dinara mesečno, tako su napravili ugovor za ovu godinu, tri hiljade mesečno, pod uslovom da on odgovara ako načini štetu toj protivgradnoj stanici, misli se verovatno na one rampe za ispaljivanje itd., a niko ne vodi računa da na vreme stignu u punom broju, da stignu te rakete dalekog i srednjeg dometa. Znači, trebalo je da intervenišem, da pozovem u Samoš da onaj šef odobri da se iz protivgradne stanice Melenci uzme i donese u broj 53.
To je još jedan primer nebrige, a vi ste ovde rekli, ministre, da vi više nemate iz čega i nemate rezervi, ali da znate, kada onom zemljoradniku, seljaku, paoru samo jedan gradonosni oblak uništi ono što je on radio i u šta je ulagao unazad osam-devet meseci, šta mu drugo ostaje nego jednostavno da kaže – evo, gospodo, izvolite zemlju, uzmite mi sve što možete, a porodica neka mi živi od vazduha. Hvala vam.

Povreda Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Povređeno je dostojanstvo Skupštine zbog iznošenja neistina. Želim samo nešto da kažem, poštovaću vreme koje svi cenimo i neću govoriti dugo.
Prestanite da pominjete G17 plus usput i prestanite da ga pominjete zlonamerno i sa potpunim neistinama.
Što se tiče poljoprivrednih kredita, neću govoriti opširno o tome kako su oni dodeljivani i ko ih je dobijao, ali, molim vas, prestanite sa tim da kad god neko izađe usput pomene i poljoprivredne kredite i kako su ih dobijali članovi G17 plus. To apsolutno ne da nije tačno, nego je potpuna i zlonamerna neistina.
Ali, da ne bismo polemisali o tome, pošto ja ne volim prazne rasprave i polemike, pozivam vas na sledeće. Da li ste vi, gospodine, konkurisali možda za kredit pa ga niste dobili zato što ste član radikalne stranke? Ako jeste, vrlo rado ćemo vam dati odgovor na pitanje zašto niste dobili kredit. Kao dobronamerni poslanik, kao neko ko je podržavao prošlu Vladu i kao neko ko je u Vladi imao ministra poljoprivrede, ja ću se vrlo rado raspitati u vaše ime zašto kredit niste dobili.
Isto tako, predlažem i svima ostalima – ubuduće kada izađete za govornicu i kada počnete da govorite o tome kako ljudi bez razloga nisu dobijali kredite, molim vas da pomenete ime i prezime i da razgovaramo o argumentima.
A mi ćemo se, ja vam obećavam, kao dobri poslanici koji su dužni da se raspitaju o svakom građaninu čija prava je Vlada povredila, raspitati i dati odgovor na svako konkretno pitanje i za svako konkretno ime.
Ovakve primedbe sam slušala jako puno i u svom gradu, jer je zaista veoma mali broj ljudi iz mog grada (već više puta smo o tome govorili) ostvario pravo da dobije kredit. Kada sam krenula da se raspitujem zašto je to tako, znači, potpuno nevezano kojoj su opciji pripadali, obično se ispostavilo da je problem ili sa hipotekom ili sa vlasništvom ili sa nekim drugim pitanjem koje je zavisilo direktno od banke koja je kredit odobravala. Jer, kao što vam je poznato, ne daje Vlada kredite, nego kredite daju banke.
Da ne bismo dalje o tome raspravljali, predložila sam i predlažem da ubuduće o konkretnim slučajevima raspravljamo. Shvatila sam da ste vi konkurisali i obećavam da ćemo vam dati odgovor na pitanje zašto kredit niste dobili.

Replika, narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Gospodo, draga moja koleginice, ja nisam izašao ovde da pričam o sebi, o svom poljoprivrednom domaćinstvu, nego sam izašao da pričam o onim nepravilnostima koje su postojale kada ste vi iz G17 plus, zajedno sa ministrom poljoprivrede Ivanom Dulić-Marković, delili kredite po tome što ste vrednovali članstvo u vašoj stranci.
Zbog čega vi niste dostavili Odboru za poljoprivredu – a izaći će sada predsednik Odbora, a i tada predsednik Odbora, dr Zoran Mašić, da kaže – spiskove ljudi koji su dobili posebno dugoročne i nepovratne kredite. Evidentno je da je gospodin Vitošević dobio 15 miliona dinara, da je kupovao krave, uvozio, prodavao, umesto za tih 500 evra prodavao za 1.500 evra. Ovde smo imali tu raspravu, sećate se, ja lično i on. Dokazali smo da niste dostavili spisak, sem njega. Zašto niste dostavili spisak onih troje koji su koristili iz fonda za razvoj poljoprivrede za sisteme za navodnjavanje, 180.000.000, njih troje po 60.000.000? Gospodo, znate li vi šta je 60.000.000? Znate li koliko bi bilo da ste to raspodelili pa dobilo njih 60 po tri miliona, ili njih 120 po milion i po. Niste nam dostavili koja su ta tri subjekta.
Nisam izašao zbog sebe, da li sam ja tražio kredit ili nisam, to uopšte nije bitno. Prošle godine ga nisam dobio i nisam izašao za govornicu da kažem da nisam dobio, iz prostog razloga što nije bitan pojedinac ili jedan poslanik koji se bavi zemljoradnjom, nego je bitna poljoprivreda i bitni su poljoprivrednici Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Javljam se po Poslovniku jer sam pogrešno protumačena, namerno ili slučajno, verujem da je namerno, jer mislim da sam bila potpuno jasna i da su svi koji su hteli da me razumeju mogli da me razumeju.
Naravno da se ne radi o pojedincima, već se radi o poljoprivredi ukupno. Zbog toga neću da ulazim sad u to da li treba dati svima po 100 evra ili po 3.000, ili treba ulagati u one koji su spremni da konkurentno proizvode i da izađu na evropsko tržište.
To je priča o kojoj će raspravljati ministri poljoprivrede. Naravno da se ovde ne radi o pojedincima, radi se o argumentovanoj raspravi.
(Predsedavajući: Gospođo Stojanović-Plavšić, niste rekli koji član Poslovnika, pošto poslanici mole da se izjasnite, to je obaveza po Poslovniku, samo recite na osnovu kog člana se javljate.)
Član 101, povreda dostojanstva Skupštine. Kad iznosite neistine onda ste povredili dostojanstvo Skupštine i ne želim da raspravljam svaki put. Izvinjavam se, u pitanju je član 104.
Radi se o tome da kada raspravljate onda morate da raspravljate argumentovano. Argumenti u ovom slučaju jesu samo slučajevi za koje ćete reći - taj i taj čovek je trebalo da dobije kredit jer je ispunjavao sve uslove, a kredit nije dobio.
Ne možete paušalno govoriti da ljudi nisu dobijali kredite ili su dobijali zato što pripadaju određenim političkim strankama, jer je to potpuna neistina. Da bismo argumentovano raspravljali, moramo da znamo pune informacije i podatke. Verujem da ćemo se svi oko toga složiti.
Kada budete izneli takve informacije da neko ko je ispunio sve uslove nije dobio kredit, onda ćemo se zajedno zalagati za to da se takve stvari ne dešavaju.
Ali, ako kredit prosto nisu dobili ljudi zato što nisu ispunjavali uslove, a sva moja istraživanja, verujte mi, u mojoj opštini govore o tome da najčešće nisu ispunjeni uslovi, i to bankarski, jer banka daje kredit, da ponovim još jednom, da se oko toga jako dobro razumemo... Da bi ona dala kredit, ona mora da ima i zalog da će taj kredit biti vraćen. Ne radi se o subvencijama, ne radi se o nepovratnim sredstvima koja država daje, radi se o kreditima. Verujem da je to potpuno jasno i razumljivo svim građanima Srbije, pa i vama.

Po amandmanu, prof. Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, koristiću još ova dva i po minuta po amandmanu. U isto vreme pokušaću da odgovorim gospođi Plavšić, s obzirom na to da sam prozvan kao predsednik Odbora u pređašnjem sazivu, i da iznesem neke istine.
Istine su upravo ove koje su iznete: da je Odbor za poljoprivredu, od 46 održanih sednica u proteklom mandatu, na tri sednice zvanično, i to većinom, jednoglasno u suštini, svih članova Odbora, tražio od Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija da izveste Odbor o broju datih kredita, visini novčanih iznosa i vraćenim sredstvima, jer je u međuvremenu trebalo da neka sredstva iz 2004. godine budu vraćena.
Rečeno je da ne možemo to da dobijemo, jer se to kosi sa nekim finansijskim zakonima. Onda smo predložili da nam se na zatvorenoj sednici Odbora za poljoprivredu daju ti podaci. Postojala je najbolja volja članova Odbora da se na takvoj sednici daju ti podaci. Ni to nije učinjeno. Onda je određena komisija, u sastavu: gospodin Kronić iz G17 plus, gospodin Vlaović i ja, ispred Srpske radikalne stranke; otišli smo u Ministarstvo poljoprivrede i dobili na uvid tu dokumentaciju, koju smo prelistavali sami i selektirali oko 15 poljoprivrednih proizvođača koji su dobili veće iznose sredstava.
Prema ugovoru koji je pravljen između Fonda za razvoj poljoprivrede, poslovne banke i onoga ko dobija postojala je obaveza da se u roku od pola godine proveri namensko trošenje sredstava, a isto tako obaveza vraćanja. Međutim, ja sam shvatio da je ogroman broj korisnika da bismo te ljude koje smo evidentirali mogli da obiđemo; isto tako ne bi imalo smisla, jer bi oni mogli biti drugim kanalima obavešteni o našem dolasku, pripremiti eventualno dokumentaciju, i odustalo se od toga.
Znači, da su bili čisti poslovi i da je sve što je dato namenski iskorišćeno, onda stvarno ne bi bilo razloga da se članovima Odbora, koji su iz svih stranaka, na zatvorenom sastanku ne prezentiraju ti podaci. Ja sam već izneo poslaničko pitanje. Danas ću, pošto ću najverovatnije sada govoriti o svom amandmanu, ponoviti to poslaničko pitanje i kao predsednik Odbora insistiraću apsolutno da dobijemo te podatke svi mi poslanici, a i javnost.

Određujem pauzu od 15 minuta.
(Posle pauze – 20.55)