Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, i to onaj deo koji se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a to je u članu 5. razdeo 15, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, a to su subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Naime, u klasifikaciji 451 u koloni 6 (a tu piše - sredstva iz budžeta) iznos od 12 milijardi 505 miliona zamenjuje se iznosom od 17 milijardi i, zaokružiću, 763 miliona, a u koloni 8 iznos od 12.555.325.000 hiljada zamenjuje se iznosom od 17.813.000.000, zaokruženo.
Klasifikacija 451 odnosi se na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, pa imamo u okviru toga: subvencije za unapređenje poljoprivrede - 11 milijardi i 300 miliona, stručne poljoprivredne službe - 205 miliona, i sredstva za otkup poljoprivrednih proizvoda - milijardu dinara. Čitava milijarda dinara.
E, pa, kad hoćemo nešto da pomognemo poljoprivredi, treba da shvatite da je ona vlada od 2004, 2005, 2006, na čelu sa ministrom Ivanom Dulić-Marković, počela s kreditima, kratkoročnim, dugoročnim i nepovratnim. Ja bih sada u ovoj 2007. godini rekao - ova vlada je počela sa kratkoročnim, u stvari jednodnevnim kreditima. Zašto jednodnevnim kreditima?
Zato što su to jednodnevni krediti, koji su, na primer, u ponedeljak pušteni, milijarda i po dinara na devet banaka, što je trajalo od 8 do 11 časova i stopirano je, jer para više nema.
Ja se izvinjavam, kakva je tu sad subvencija i pomoć onom napaćenom zemljoradniku u ovoj poljoprivredi koja je deset godina, takoreći, sankcije nosila na leđima, a sada je mi polako sistematski, moram konstatovati, ali stvarno uništavamo.
Moje obaveštenje, ministre, za vas, ono što sam pre dva dana rekao - pšenica je počela da se žanje, vrše i cene su počele da se pojavljuju.
Tajkuni su izašli, prerađivači su doneli odluku. Jedan plaća 10 dinara, drugi plaća 10,50 dinara i treći najviše - 11 dinara. Normalno, onaj zemljoradnik, seljak, paor dočekao jadan prvi dinar u 2007. godini, ne pita, nego daje bez obzira da li je u Srednjebanatskom okrugu 11 dinara ili Severnobanatskom, Kolubarskom itd. 10 dinara. Daj šta daš, porodica mora da živi, poljoprivredna proizvodnja mora da se nastavi.
Da li je to taj izlaz koji ste vi ovde dali, a ja pokušao ovim amandmanom, kao što sam rekao, za subvencije u javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama da nešto i povećamo?
Ali, kada sam se već dotakao tih kredita koji su najzad uspeli da dođu, prvi je bio, ne mogu da se setim, negde krajem februara, početkom marta, jednodnevni, kratkoročni.
A, za onu Vladu gde je ministar bila Ivana Dulić-Marković moram da kažem da su svi oni koji su bili uz G17 ili članovi G17 imali privilegije da dobiju kredite, i kratkoročne, i dugoročne i bespovratne. Mi smo tada, kao članovi Odbora za poljoprivredu, u više navrata tražili izveštaj po okruzima, po opštinama, posebno kod onih dugoročnih kredita i nepovratnih, da nam se dostave imena i prezimena tih ljudi (tada je predsednik Odbora bio dr Zoran Mašić, normalno i sada), međutim, nismo ih dobijali.
Evo vidite kako su podelili samo jedan iz Fonda za razvoj poljoprivrede za sisteme za navodnjavanje. Ministri, nemojte to i vama da se ponovi, ali iskoristiću priliku da postavim to kao poslaničko pitanje, jer u prošloj, 2006. godini, tri puta za ovom govornicom tražio sam ... Iz tog fonda za razvoj poljoprivrednog sistema za navodnjavanje izdvojeno je 180 miliona dinara. Odgovor je bio da su dobila tri subjekta, po 60 miliona dinara.
Ako se zna da taj mora da vraća godišnje 15 miliona dinara, jer je četiri godine u pitanju, zar nije bilo logičnije da ne dobiju troje po 60, nego 60 da dobije po tri miliona? Tražili smo imena i prezima tih ljudi i nismo dobili, ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona, gospodo, 60 miliona.
Pa, pričali smo ovde o Vitoševiću i 15 miliona ...
Doduše, na kraju krajeva, čovek koji je dobio 15 miliona dinara, kupovao krave, uvozio, on ih kupi za 500 evra, proda nešto ovde poljoprivrednim proizvođačima za 1.500 evra, i vidite, dobije kredit, pa čak da ne kažem i nepovratni, lepo ga iskoristi, od onog početnog kapitala stvori od sebe tajkuna. Takvi nama određuju i cenu pšenice, a prerađivači su ti koji su se ubacili u taj sistem i sad je poljoprivredni proizvođač na takvim granama na kakvim jeste.
Vi ste rekli ovde i obećali da će registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali na obradivim površinama, dobiti 100 evra po hektaru i da ste to ugradili u ovaj budžet, u stvari Predlog budžeta za 2007. godinu. Verujte mi, ja ću biti srećan da čujem da su to individualni poljoprivredni proizvođači dobili u 2007. godini, kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo za svoju obradivu površinu. Stvarno ću biti srećan. Zasejano, ovi koji su skinuli oni su, znači, to zasejali u 2006. godini. Ali, evo, ispunite, već ispravljate, sad već pričate i malo nešto uže, ne šire, pričate malo uže, ministre... Ali, dočekaćemo vam mi ovde isto, biće rebalans budžeta, pa ćemo vas samo malo, mi poslanici iz redova SRS, podsetiti na ovo što ste pričali ovih par dana ovde i šta ste nam sve pojašnjavali. Ja lično nisam baš siguran, gospodo, da će tih 100 evra po zasejanim površinama stići u ruke zemljoradnika, paora i seljaka.
Moramo se malo okrenuti da vidimo kuda vodi ovaj put koji ste vi trasirali sada kao nova vlada, vi kao ministar i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; da li ste vi i dalje sigurni da ćete ovakvim budžetom koji se odnosi na agrar uopšte pomoći zemljoradniku, seljaku, paoru, individualnom poljoprivrednom proizvođaču, nazovimo kako hoćemo.
Ja sam jedan od tih, imam oko 50 jutara. Mene gledaju oni iz mog sela. Trebalo je da čekam da mi 60 tona, ili 60 hiljada kilograma ili šest vagona još jedno nevreme ne uhvati da bih, kada sam saznao cenu i otprilike razmislio da imam čoveka kome mogu stvar izneti i koji mi je obećao da ću dobiti sutra ili za nedelju dana pare, najzad odlučio da sutra počnem sa žetvom, ali sam zato pretrpeo, moj deo Srednjebanatskog okruga, znači opština Zrenjanin, nevreme.
Dotakli smo se malo i ovih protivgradnih stanica. I to smo imali u onom mandatu i tražili smo izveštaj, kada je bilo nevreme u Srednjebanatskom okrugu, kada je Srem pretrpeo ove nepogode. I šta smo dobili od svega toga? Dobili smo da su protivgradne stanice delimično postavili ljudi koji nisu stručno osposobljeni da rukuju sa njima, da su protivgradne rakete te koje jednostavno ... ili im je istekao rok, ili se jednostavno dešava da u datom momentu i one omanu i ne stignu do visine do koje treba i, treće, da su ti ljudi loše plaćeni.
Evo, ja vam kažem da je glavna protivgradna stanica Samoš, protivgradna jedinica sa brojem 53 u mom selu, ostala bez raketa, da sam intervenisao i da su pozajmili iz druge protivgradne stanice i dobili smo tri, jer taj deo stvarno, gledajući iz Bečeja kada dolazi, Novog Bečeja, Starog Bečeja, uvek nam donosi grad, donosi onaj led koji uništava letinu. Taj koji tamo radi, koji je volonter, dobija 3.000 dinara mesečno, tako su napravili ugovor za ovu godinu, tri hiljade mesečno, pod uslovom da on odgovara ako načini štetu toj protivgradnoj stanici, misli se verovatno na one rampe za ispaljivanje itd., a niko ne vodi računa da na vreme stignu u punom broju, da stignu te rakete dalekog i srednjeg dometa. Znači, trebalo je da intervenišem, da pozovem u Samoš da onaj šef odobri da se iz protivgradne stanice Melenci uzme i donese u broj 53.
To je još jedan primer nebrige, a vi ste ovde rekli, ministre, da vi više nemate iz čega i nemate rezervi, ali da znate, kada onom zemljoradniku, seljaku, paoru samo jedan gradonosni oblak uništi ono što je on radio i u šta je ulagao unazad osam-devet meseci, šta mu drugo ostaje nego jednostavno da kaže – evo, gospodo, izvolite zemlju, uzmite mi sve što možete, a porodica neka mi živi od vazduha. Hvala vam.