Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 51 amandman je podneo narodni poslanik Veljko Kovačević.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 55 amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog ovog zakona, kao uostalom i desetine poslanika SRS, u nameri da se poboljša ovaj zakonski tekst, ali zaista ne mogu da se ne osvrnem na skandaloznu odluku Zakonodavnog odbora od pre dva dana koja je nezakonita i, kako mi pravnici kažemo, predstavlja apsolutni pravni promašaj. Praktično, oni su preuzeli pravo pune jurisdikcije, iako je nemaju, da raspravljaju o amandmanima u meritumu.
Ovde vidim gospodina predsednika Zakonodavnog odbora, i obraćam mu se, kolege smo po struci, advokati. Dakle, vi niste matični odbor Skupštine Republike Srbije i vi kao Zakonodavni odbor (odmah da vam kažem, ja sam bio član tog odbora u prethodnom mandatu) ne možete donositi takve odluke, jer vaš jedini, isključivi zadatak jeste da pratite da li je amandman u skladu sa Ustavom, zakonom i pravnim sistemom zemlje. Da, da naravno bilo je juče, ali sad ću preći na amandman, jer su upravo svi amandmani Srpske radikalne stranke pravno mogući i u skladu su sa pravnim sistemom zemlje. To treba da znate; ako ne znate, naučite makar sad.
Zato sam ja u svojstvu inicijatora u ime Srpske radikalne stranke i podneo amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, tako što sam predložio da se u članu 5. razdeo 55 funkcija 160 briše. Razdeo 55 funkcija 160, čije sam brisanje amandmanom predložio, odnosi se na Direkciju za restituciju. Mi smo, inače, kao stranka programski protiv jednog ovakvog organa, protiv svih direkcija, a i protiv svih drugih agencija gde se izdvajaju velika sredstva.
Za ovu direkciju predviđena su, po mišljenju Srpske radikalne stranke, ogromna sredstva, po svih 12 stavki ekonomske klasifikacije, a odnose se na: plate - u iznosu od 11 miliona dinara, troškove putovanja - u iznosu od 250.000 dinara, usluge po ugovoru - 8.300.000 dinara, mašine i opremu - 1.000.000 dinara, i druge stavke, sve u iznosu od 25.612.000 dinara.
Dakle, rashodna strana budžeta, ako usvojite ovaj moj amandman, bila bi rasterećena za ovaj iznos i mogla bi biti usmerena u socijalna davanja. Naravno, to vi nećete, jer za vas je demokratija brojka, nije proces i poštovanje zakona i propisa, kao što bi trebalo da bude. Sa druge strane, mi još nemamo zakon koji reguliše ovu oblast, odnosno nemamo zakon koji reguliše postupak povraćaja ove imovine. To je i drugi razlog zbog kog bi trebalo da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 57 amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se član 13. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu briše, i to iz razloga zakonskopravne i pravno-tehničke prirode, iz razloga funkcionalnosti, institucionalnosti i svrsishodnosti, zatim, zbog narušavanja principa godišnjosti budžeta i principa uravnoteženosti prihoda i rashoda koji su iskazani u Nacionalnom investicionom planu.
Naime, predlogom budžeta za 2007. godinu utvrđena su u ekonomskoj klasifikaciji 55 ukupna sredstva u iznosu od 44.381.000.000 dinara, što predstavlja 535 miliona evra. Moramo se složiti da se radi o ogromnim sredstvima. S obzirom da Nacionalni investicioni plan, koji je institucionalno uspostavljen pre godinu i po dana, predstavlja novinu kako u pravnom sistemu tako i ustavnopravnoj regulativi i kao takav bez zakonskog osnova, jer sve ono što je predviđeno članom 2. Zakona o budžetskom sistemu koji je u definicijama pojmova koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu nije dovoljna osnova ne samo za podelu sredstava Nacionalnog investicionog plana, nego bez zakonskog osnova ne može se krenuti u distribuciju ovih sredstava.
Članom 13. predloga budžeta predviđeno je da će se sredstva Nacionalnog investicionog plana izvršavati u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Gledajte, u normativnom pravnom sistemu ovo je nepotrebna definicija, zato što ako je zakon donet i ako je važeći, on obavezuje, a ponavljati ga u zakonu o budžetu je krajnje nepotrebno.
S druge strane, bez zakona, to je stav SRS, ne možemo krenuti u distribuciju i raspodelu sredstava, ne samo Nacionalnog investicionog plana nego i bilo kog drugog vida finansiranja.
Zakon o kome pričam mora da definiše uslove finansiranja, mora da govori o tome o kojim sredstvima se radi, pod kojim uslovima se plasiraju, da li su ta sredstva beskamatna, da li su ona bespovratna ili su povratna, da li je definisana kamata ili nije itd. U budžetu, odnosno predlogu budžeta ne možemo utvrđivati prava na temelju kojih će se rasporediti taj deo sredstava.
Pored toga, moramo reći da ovim predlogom budžeta dajemo velika prava ministarstvima zato što nismo utvrdili pravila, a pravila se utvrđuju zakonom kojima će se ta sredstva deliti. Tu su moguće zloupotrebe. Prvu zloupotrebu činio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ministar Dinkić, kada je otišao u Sombor pet dana nakon izbora Vlade i privatnoj firmi "Kalcedonija", italijanskoj firmi, dodelio sredstva u iznosu od 800.000 evra, za svakog radnika po 2.000 evra; 400 radnika i to je 800.000 evra. Na temelju kog zakona su ta sredstva podeljena? Znači, mediji su preneli informaciju o tome da su ta sredstva podeljena.
Pitam vas da li je o tome odlučivala Vlada, jer je uredbom predviđeno da se sredstva Nacionalnog investicionog plana dodeljuju na temelju odluka Vlade. Da li je Vlada o tome odlučivala? Da li jedan ministar može samovoljno otići, obećati i izaći u javnost i dodeliti određena sredstva? Ne sme. U ovom slučaju ministar se osmelio i podelio je ta sredstva, dodelio je privatnoj firmi.
To samo govori da je neophodno doneti i usvojiti zakon kojim će se utvrditi kako ciljevi Nacionalnog investicionog plana, tako i obim sredstava, način raspolaganja tim sredstvima i tačno utvrđena procedura načina donošenja odluka. To ste vi učinili na temelju uredbi, inače to je vaša praksa u podeli ovih sredstava.
S obzirom na vreme, pet minuta je prošlo, završiću. Znači, zalažem se da se ovaj član briše, da donesete poseban zakon kojim ćete definisati tačne uslove i način podele sredstava iz Nacionalnog investicionog plana. Hvala vam.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, poštujući ovo vreme, vrlo kratko da se izjasnim ne samo o ovom amandmanu, nego i o naredna dva člana, jer član 14. i član 15. takođe govore o Nacionalnom investicionom planu. Želim da se u ime poslanika SPS-a izjasnim, u stvari, o ideji Nacionalnog investicionog plana.
Nacionalni investicioni plan je jedna ideja koja kada bi se osmislila do kraja, utvrdila pravila ponašanja, od donošenja preko načina kako će to da se realizuje, jasnih kriterijuma, konačnog izveštavanja, nema toga ko je ne bi podržao. Ko ne bi podržao ideju koja omogućava razvoj, izgradnju, nova radna mesta, zapošljavanje itd?
Šta želim da ukažem? Ona je od ideje imala svoj put gde je došla dotle da više u to ljudi ne veruju, i to je već gotovo, priča se samo o idejama. Ja znam da još nije vreme, jer ova vlada, umesto da okuplja, i dalje nastavlja da deli i ljude i stranke i ostalo, ali Nacionalni investicioni plan bi trebalo da bude nešto što treba da okupi sve, što treba da pozove na jedinstvo, na konsenzus, ali da se od početka podrazumeva, od donošenja do realizacije.
Nacionalni investicioni plan je uveden prošle godine kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu i kroz rebalans budžeta za 2006. godinu. Dakle, tad je propuštena šansa koja je mogla da se nadoknadi sad. Ali, tada kada je donet rebalans budžeta za 2006. godinu bar je Nacionalni investicioni plan veoma precizno bio razložen po svim stavkama gde će, kada i kako da se troši. Rebalans budžeta za 2006. godinu važi za 2006. godinu.
Šta se dalje događa? Predlogom budžeta za 2007. godinu koji je ona prethodna vlada, kasnije je postala tehnička, predložila Skupštini, takođe je ostala varijanta da to bude sastavni deo budžeta. To je lošija varijanta nego da se donese zakon o Nacionalnom investicionom planu, što je najbolja varijanta. Ali, opet je precizno zakonom o budžetu, odnosno predlogom, definisala kompletnu proceduru kada je u pitanju Nacionalni investicioni plan i opet je razložila sve stavke po svim oblastima, šta, gde, kako, po opštinama itd.
Konačno, sada smo došli do Predloga zakona o budžetu gde nema ništa od toga, osim da treba da se izdvoji 44 milijarde dinara. Dajte to nama, a mi ćemo znati kako time da raspolažemo. I naravno, slede primeri, jedan o kome je govorio moj prethodnik i čitav niz drugih primera iza toga.
To se moglo i naslutiti onog momenta kada je gospodin Đilas došao da te stvari uzme u svoje ruke. On je poznat, inače, po tome, tamo gde su finansije tamo on ide, tamo gde se barata parama; onog momenta kada je došao na to mesto, prvo što je sledilo - kakva skupština i drveni bakrači, pare ima da se izdvoje toliko, a mi ćemo da vidimo kako će dalje da se troši.
E, vidite, onda Nacionalni investicioni plan nije ono što je bila ideja, ono što je trebalo da bude, već postaje nešto u šta ljudi nemaju poverenja i naravno postaje nešto što omogućuje veoma velike zloupotrebe u trošenju tih sredstava.
Zato mislimo da je smislena bila reakcija i intervencija da se zakonom reguliše Nacionalni investicioni plan. Stoga mislim da treba podržavati takvu ideju da se donese zakon o Nacionalnom investicionom planu kojim će se uporediti sva ta pravila, okupiti ljudi oko toga i onda će imati svoj puni smisao. Hvala.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14, a da bi i vama i građanima Srbije, bar onima koji gledaju ovaj prenos, bilo jasno najbolje je da pročitam i član i obrazloženje.
Član 14: "Izvršavanje obaveza za projekte Nacionalnog investicionog plana, kao i obaveza za projekte koji se finansiraju sredstvima budžeta planiranim kao kapitalni izdatak, može se vršiti i obračunskim oblicima plaćanja (asignacija, cesija, kompenzacija itd)". Drugi stav: "Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti način izvršavanja izdataka iz stava 1. ovog člana".
Moj amandman glasi: "Član 14. briše se". Razlog je vrlo jednostavan. Prvo, ministar je državni činovnik, a ministarstvo je institucija, Vlada je institucija i ako je već trebalo, trebalo je napisati "Ministarstvo nadležno za poslove finansija bliže će urediti način izvršenja". Tim pre što je ministar iz ovog ministarstva čovek koji je prodajući maglu u Srbiji samo u prošloj godini zaradio šest miliona evra sa dve fantomske firme, odnosno pet milijardi dinara.
Radi se o čoveku koji je kroz Narodnu kancelariju, tu preko puta, proturio silne pare i podelio silna obećanja, a građani Srbije koji su imali tu nesreću da dođu u Narodnu kancelariju nisu dobili ništa osim - videćemo, razmotrićemo. On je, otprilike preko puta B92, napravio velelepnu poslovnu zgradu.
Danas smo takvom čoveku, koji se dokazao tako što je ... Televizijske sekunde niste mogli da kupite za reklamu na RTS-u ili kod ovih televizija, sve je moralo da ide preko Đilasove dve firme.
Dobio sam obrazloženje od Zakonodavnog odbora da mi je amandman pravno moguć. Pazi, bogati, ko je još do sada napisao da amandman nije pravno moguć.
Ali, obrazloženje zašto mi se amandman odbija je vrlo interesantno: "Amandman se odbija iz razloga što je članom 14. predviđeno da se izvršavanje obaveza za projekte Nacionalnog investicionog plana, kao i obaveze za projekte koji se finansiraju sredstvima budžeta planiranim kao kapitalni izdatak, može vršiti i obračunskim oblicima plaćanja, što će bliže urediti ministar".
Upravo to jeste problem, nije problem kako će se plaćati, nego ko će uređivati bliže. Dali ste kozi da čuva kupus. Molim vas, gospodo, upravo ova vlada kada se pogleda, bar za polovinu njih ima jedno 150 godina teške tamnice. Vi ste kriminalno delo kroz Pravilnik uredili, kaže – o visini posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno državne imovine... Sećate li se kako je Bubalo pozeleneo kad "Kuprom" ne kupi Bor. Znate zbog čega? Zbog ovih 5% provizije. To jeste suština.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 14. treba brisati, jer nije u Predlogu zakona urađeno onako kako je trebalo. Uostalom, čitav predlog budžeta je skupljen s koca i konopca. Zato smatram da treba usvojiti amandman i član 14. brisati.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, kojim se predviđa brisanje člana 15.
Već su vam poslanici poslaničke grupe SRS u prethodnim izlaganjima dosta iscrpno obrazložili zašto SRS smatra da ne treba u budžetu Republike Srbije da bude predviđen termin, ideja, institucija Nacionalnog investicionog plana.
Znate da se Nacionalni investicioni plan kao ideja pojavio prošle godine, i to vaninstitucionalno, u glavama i u određenim predviđanjima trošenja sredstava tadašnje Vlade Republike Srbije. Konkretno, ministar koji je zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, gospodin Mlađan Dinkić, pre nego što je ugrađen u određene delove teksta Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, trošio je taj novac i pri tome je dosta zloupotrebe vršeno od strane članova Vlade, a pre svega njega kao ministra u toj vladi.
Postavlja se pitanje kada ćemo imati vladu i članove vlade u koju ćemo imati poverenje po pitanju trošenja velikih sredstava narodnih para, odnosno budžeta Republike Srbije? Vremenom, ta ideja je postala institucionalizovana, tako da su sada u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu predviđene konkretnije odredbe o načinu primene Nacionalnog investicionog plana.
Po članu 15, konkretno, predviđeno je u suštini, da ne bih čitao član 15. Predloga zakona, da se nalog za izvršenje ukupnih izdataka za realizaciju Nacionalnog investicionog plana poveri funkcioneru koji se brine o projektu Nacionalnog investicionog plana, kao i nadležnom ministru koji vodi Nacionalni investicioni plan, u konkretnom slučaju gospodinu Draganu Đilasu iz Demokratske stranke, ministru bez portfelja koji je zadužen za Nacionalni investicioni plan.
Ja lično, kao poslanik SRS, a znam pouzdano i svi poslanici Srpske radikalne stranke, imajući u vidu određena ponašanja gospodina Dragana Đilasa iz Demokratske stranke (a znam da će poslanici Demokratske stranke negodovati i neće prihvatiti ovo obrazloženje, neće im se svideti), upravo zbog zloupotrebe kod preuzimanja prava prenosa svetskog fudbalskog prvenstva 2006. godine iz Nemačke, kada je BK platila prenos 3 miliona i 100 hiljada evra, znate dobro šta se desilo sa BK televizijom, platila je 2 miliona i 800 hiljada evra; za taj iznos su predviđena i prava prenosa i za Makedoniju, Kosovo i Metohiju i za Crnu Goru, otprilike, polovina tog ukupnog iznosa od 2 miliona i 800 hiljada evra.
Naime, firma gospodina Dragana Đilasa je otkupila pravo prenosa od BK televizije i prodala ga Radio-televiziji Srbije; kako vi kažete - informativnom servisu građana Srbije, a to je jednostavno bio informativni servis tada Vlade Srbije, a sada konkretno Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Prodali su Radio-televiziji Srbije pravo prenosa za tri miliona i 100 hiljada evra i oštetili državu za priličan iznos novca; predviđa se da je to bilo oko dva miliona evra.
Usput, određene banke, konkretno Meridijan banka i jedna pivara iz Novog Sada platili su posredniku u preuzimanju prava reklame u toku Svetskog prvenstva u fudbalu, ukupno dva miliona i 500 hiljada evra firmi Dragana Đilasa, "Dajrekt mediji", za reklamiranje u toku trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu. Data sredstva dugo vremena nisu bila uplaćena. Kasnije, nemam podatak da li jesu, pretpostavljam da nisu.
Zbog toga mi poslanici Srpske radikalne stranke smatramo da je potrebno da se glasa za ovaj amandman i da se ova materija konkretno uredi posebnim zakonom, kada su u pitanju veliki iznosi sredstava.