Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ovi ljudi koji govore samo kada je tu TV kamera sada nisu u sali. Dakle, mi radimo normalno svoj posao. Ja inače nisam frustriran zbog toga što je neko obećao da mora da se glasa, to me uopšte ne zanima. Ja radim po amandmanima koji su na dnevnom redu. Veoma sam pažljivo spremao budžet i veoma sam pažljivo čitao amandmane. Amandman kolege Belića je smislen, SPS će glasati za ovaj amandman i s tim u vezi ću dati sledeće obrazloženje.
Pre 15 dana sam se ovde javio po Poslovniku i molio da ovo pitanje koje je predmet amandmana gospodina Belića bude hitno predmet sednice Odbora za poljoprivredu i ta sednica je zakazana za ponedeljak. Zahvaljujem, gospodine Mašiću, što ste zakazali sednicu Odbora, gde ćemo razgovarati o svim pitanjima. Ovo je užasan problem u Srbiji.
Gospodine ministre, vrlo korektno, nije ništa lično, vi ste danas ovde izrekli jednu opasnu tezu – da Vlada ne može da prihvati amandman zato što prosto to nije moguće.
Razumem vašu poziciju i poziciju Ministarstva finansija, jer je ona jako teška i delikatna, ali ja molim sve da razumemo – sve što Skupština odluči, Vlada mora da uradi.
Dakle, ako Narodna skupština izglasa amandman, može, što bi deca rekla, izvinjavam se, da neko dubi na trepavicama, taj mora to da sprovede. Molim samo da to ne bude argumentacija. Ja stvarno imam razumevanja i sam sam rekao da je prostor za rezervu toliko tanak da i ja sam mislim da nije dobro, ali svejedno.
U izbornoj kampanji i neposredno po održanim izborima, uzmite štampu, deset je izjava gospodina Đelića da Demokratska stranka, tj. njen savet za finansije ima gotov budžet, da je pitanje trenutka kad će biti određen premijer, ministar za finansije i da ćemo mi imati ovaj važan zakon u raspravi. Kasnije se ispostavilo da od februara pa do današnjeg dana mi još nismo bili u prilici da razgovaramo o tome. Ali, evo doći će novi budžet, nadam se da ćemo imati dovoljno vremena i dovoljno argumenata, kao i za ovo, da to uredimo kako valja.
U vezi sa konkretnim pitanjima, dva su pitanja koja je predložio gospodin Belić amandmanom. Ovo prvo je nacionalna bruka. Znate, lako je sa distance, iz ovog doma, sa Terazija, ne znam odakle razgovarati o elementarnim nepogodama, tako - učinićemo sve što možemo.
Molim vas, kada nekome grad uništi letinu, postoji sjajna pripovetka Sime Matavulja, što god hoćete čitajte, taj u toj godini više nije ni na supstanci, taj je ispod nivoa supstance. Ako mu je uništen voćnjak, on pet godina...
Gospodin Gavrilović je iz Prijevora, tamo su veliki voćnjaci kajsija, najbolji u Srbiji. Ako mlad voćnjak uništi grad, pet godina nije moguće da dođe ni do kakvog prihoda. Zato je važno da se ovo izuči. Ja sam video, gospodine ministre, da u budžetu postoji značajno povećanje. Ja se vama na tome zahvaljujem vrlo iskreno. Postoji značajno povećanje ove pozicije, sistem veza itd. Biće prilike da u ponedeljak govorimo o tome.
Problem u Srbiji sa protivgradnom zaštitom prelama se na tri osnovna pitanja. Ne postoje finansijska sredstva kojima se može avansirati nabavka protivgradnih raketa. Proizvođači protivgradnih raketa ne proizvode za nepoznate kupce, jer ako to učine nemaju kome da ih prodaju. Proizvođači kao što je Tivat, koji više nije u našoj državi, nema nikakav interes za ovu proizvodnju. Proizvođač kao što je "Poliester", Priboj, od traženih 800 protivgradnih raketa je protivgradnom centru Buar - Užice isporučio 60, jer nema više. Ja vam govorim sasvim precizne podatke. Imate i ovu kombinaciju koju rade Valjevo i "Trajal", jedna fabrika mašina, a druga punjenje. To su, nažalost, rakete dometa ispod četiri hiljade metara.
Prema tome, država mora da se opredeli za sistem, ili će da uradi kao Slovenija ili neke druge države - da napravi potporni solidarni fond, pa ukoliko jednu regiju pogodi grad da isplati štetu, procenjenu štetu sto posto i da onda proba da to sanira tokom narednih godina. Postoje kombinovani sistemi, a postoji ovaj sa avijacijom, sa raznim hemijskim sredstvima itd.
Štete od grada u Srbiji su ogromne. Mi imamo problema sa nekoliko avio-koridora i želim da kažem ovde, i prošli put sam rekao, da imamo ozbiljan problem sa koridorom Tuzla.
Dakle, ne može protivgradni strelac u Srbiji da ispali, odnosno da lansira nijednu raketu ukoliko ne dobije saglasnost iz jednog od devet centara u Srbiji koji rukovode ovim sistemom, a to je u Srbiji Republički hidrometeorološki zavod.
Za prvu pomoć, ja sam hteo da pišem slične amandmane, verovao sam da će, ako to učini neko iz vlasti, da Vlada prihvati, a kao što ste videli, Vlada je prihvatila amandman predsednika Narodne skupštine i potpredsednika Narodne skupštine. Ja želim da vam kažem da je to sramota. To je sramota kao princip, to nema smisla, to se radilo i prošli put i još neki. Dakle, ako Vlada želi, ako je nešto propušteno, neka sama napravi amandman na Predlog budžeta, to nije sporno, a ne da u ime Vlade neki poslanici budu servis Vladi i da u njihovo ime pišu amandmane koji će postati sastavni deo zakona.
U vezi sa ovim drugim delom vašeg amandmana, gospodine Beliću, Narodna skupština usvojila je završni račun za 2000. godinu. U završnom računu za 2000. godinu, između ostalog, nalazi se i to o čemu govorite o utrošenim sredstvima u Kolubarskom okrugu i ima nešto od toga i u 2001. godini. Dakle, ako mislite da postoji neki problem sa tim u vezi, postavite poslaničko pitanje, jer i nas interesuje kako su se stvari razvijale sasvim do kraja. Dakle, podržavamo da se kolubarski kraj, a ima tamo nekoliko veoma siromašnih opština, Mionica, Osečina i druge, osposobi i da ljudi mogu tamo normalno da žive i da rade. Ako čovek nema kuću, on nije čovek sa ljudskim dostojanstvom. Ako seljak nema kuću, on nema nikakvu perspektivu.
Dakle, u tom smislu je važno da ovaj amandman bude prihvaćen i važno je šta će zaključiti Odbor u vezi sa ovim pitanjem u ponedeljak. Ja pozivam narodne poslanike da dođu na ovu sednicu, a to neće biti sednica ni za kakva politička pitanja, jer ova su veoma važna.
Znam da danas u Čačku, zato sam se javio, ima šest raketa po jednoj stanici, da nije moguće odgovoriti ni na jednu važnu nepogodu, ukoliko se dogodi, a nadam se da neće. Nalazimo u poslednjih deset dana kada se obavlja žetva; ako padne grad kada nije skinuta pšenica, ne daj Bože, neće valjda, tu nema popravke.
Ove tri nedelje, odnosno četiri su najteže zato što je tu voće, tu je žito i tu je kukuruz koji uskoro treba da počne, što bi rekli moji seljaci, da odseca, a to znači da klasa.
Zato molim da svi koji mogu urade ono što su obećali u izbornoj kampanji. Socijalistička partija Srbije glasaće za amandman gospodina Belića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam stručnjak za finansije, pa ne znam da li da podržim ovaj amandman ili da tražim da Ministarstvo i Vlada iznađu neki modus. Po izveštaju Hidrometeorološkog zavoda, 29.000 hektara je pretrpelo štetu od grada. Daj bože da to bude zadnja šteta u ovoj godini, pa se može iznaći, i to je od pet do 100% šteta. To nisu toliko velika sredstva koja se ne bi mogla isplatiti.
Sledeće, bili smo prošle godine, Odbor za poljoprivredu, na Blizanskom visu kod Ljiga, tu je hidrometeorološki radar koji upozorava kada će doći grad, kakvi su oblaci i kako na njih reagovati. Rekli su nam otprilike ovako, kada bi se pet evra po hektaru uplaćivalo u Fond za protivgradnu zaštitu, da bi mogli 70% sa sigurnošću da štite od grada. To je već dosta. Međutim, u ovoj godini Francuska je proslavila 50 godina bez grada. To su tako mala sredstva, pet evra po hektaru; kada jednu trešnju ili dve voćke u bašti nekome uništi grad to košta kao protivgradna zaštita na deset hektara zemlje.
Još nešto moram da kažem, ovih dana žetva je u punom jeku, a mlinari i pekarska industrija pokušavaju da varaju zemljoradnike i da otkupljuju po niskoj ceni, tvrdeći da je niska cena brašna i da oni nikako ne mogu da se uklope da plate više od devet ili deset dinara.
Ja ću samo da podsetim poslanike na nešto, a verovatno to mnogi znaju, 2003. godine bio je nizak rod pšenice zbog suše. Od septembra 2003. do jula 2004. godine pšenica je bila 14 dinara kilogram. Dakle, 14 dinara je bila u to vreme, a to je 200 evra po toni pšenice, i nijedna pekara nije zatvorena, nijedan mlin nije prekinuo da melje, svi su radili, a prodavali su hleb i peciva po istoj ceni koja je sada.
Sramota je da za četiri kilograma kifle pekar može da kupi 100 kilograma pšenice, od koje mlinovi koji melju, dosta nepošteno, dobiju 60 kilograma brašna. Gospodo, tu treba nešto preduzeti i ograničiti marže i zarade koje na grbači seljaka zarađuju oni koji jako malo ulažu i rizikuju, a zarađuju puno. Pre rata, dakle, 1941. godine, u ovoj zemlji su mlinovi mleli sa 12% i posle su im oduzimali i govorili da su varali narod, a posle toga se mlelo za 50%, pošteno. Hvala.

Reč ima ministar finansija u Vladi Republike Srbije gospodin Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko: pre sat vremena smo bili euforični u pogledu potrebe da se reši problem dijaspore i da za to odvojimo 250 miliona iz rezerve; pre pola sata smo isto tako bili euforični što se tiče manjina, da im iz rezerve damo 100 miliona, a sada smo ponovo euforični, zato što su nepogode da opet damo iz rezerve 100 ili 300 miliona. Poruka ove priče jeste da su sve to zaista opravdani razlozi, ali naš budžet prosto nema finansijskog kapaciteta  da mu se dalje smanjuje budžetska rezerva.
Naravno, ja ne kažem da Skupština ne može to da uradi, neko je već citirao, verovatno smatrajući da sam ja to mislio, ali daleko od toga, ono za šta sam ja zadužen jeste da Vlada da jedan predlog koji je izbalansiran u smislu toga da može da ga brani i sprovede. Na vama je da odlučite da li ćete ići u jednom ili drugom pravcu, ali ja vam kažem da dalje smanjenje rezervi ugrožava budžet kao takav.
Uzgred samo da kažem, apropo ove priče koja je sada na dnevnom redu, rezerve će po definiciji za te stvari biti namenjene, one jesu za to ako se desi nešto iznenada, i ne vidim zašto je potrebno sada unapred ih opredeliti. Ja bih ostavio to sa strane, ušao bih u te analize, ne bih pošao od toga da verujem, i ako je to stvarno toliko onda ćemo po prirodi stvari iz rezervi to finansirati. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

 Hvala, gospodine Albijaniću. Znate kako, mi imamo večeras i ovih dana, protekla dva-tri dana, čast da je ministar Vlade Republike Srbije sa nama. On može da naše amandmane doživi na jedan ili drugi način, ali reći za amandmane, odnosno za zalaganje poslanika da se neki amandman prihvati da su euforični... Nije, nije, rekli ste euforično ponašanje pre sat vremena povodom dijaspore, pa euforično ponašanje povodom predloga amandmana manjina. Vi možete to da doživite kako hoćete, gospodine ministre, i da objasnite kako hoćete, to je vaše pravo, ali pravo Skupštine je da se izjasni šta misli o nekom amandmanu. Onda ćete vi da nađete rešenje, videćete da ćete naći rešenje, pa ćete onda sam sebi skočiti u usta da li je to baš tako ili nije tako.
Ovi ljudi ovde govore da se nađe rešenje pre, da ne bi došlo do štete, a vi nam pričate - kad padne grad, kad se uništi letina, e onda će biti para da se ... Vi ste potpuno zamenili teze. Cilj ovih ljudi koji su se zalagali za ovaj amandman jeste da ne dođe do štete, a ne da su obezbeđene pare da se šteta nadoknadi. Šta je vama cilj? Znači, obezbedili smo pare u budžetu, nemojte da brinete, kad padne grad, kad se uništi letina, platićemo vam. Naravno, pre toga će da izađe komisija da izvrši procenu itd., pa šta bude. Ovi ljudi predlažu amandman da bi se sprečilo da do toga dođe.
Molim vas, vodite računa, vi ipak razgovarate sa poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Prihvatite ili ne prihvatite, ali bez ovih dodatnih objašnjenja o karakteru amandmana i o načinu na koji poslanici objašnjavaju.
Opšti utisak ogromnog dela poslanika Narodne skupštine Republike Srbije koji su ovih dana izlazili jeste da Vlada ne poštuje Skupštinu iz razloga što je samo jedan ministar, resorni, došao ovde. Kamo sreće da su došli svi ministri pa da pričaju o budžetu. Vi ste tu...
Naravno, kao u naše vreme, ovde je sedeo pokojni Mirko Marjanović i bili su svi ministri, pa su morali da izlaze i da obrazlažu sve što je bilo rečeno. To je vlada.
I prethodne vlade su to radile, verovali ili ne. Ovde nema ideologije. Rekao sam da su i gospodin Đelić i gospodin Dinkić daleko bolje branili budžet Vlade Republike Srbije nego što se to sad radi. Vi to možete da shvatite ovako ili onako, ali su ministri bili prisutni i branili su, i Dinkić i Đelić. To da li smo se mi slagali sa tim ili ne, to je druga stvar, ali su branili i drugi ministri. Čini mi se, i gospodin Đinđić je ovde bio, kao predsednik Vlade, kada se branio budžet. Ovo je čudna Vlada i čudan način, ali bez ocene o tome kako poslanici brane svoje amandmane. Hvala vam.

Moram da primetim da je ministar finansija gospodin Cvetković sve vreme sa nama za vreme trajanja ove tačke dnevnog reda.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.) Izvolite. Narodni poslanik Radovan Radovanović.

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo, ja sam frapiran; izašao je lepo ministar i rekao - ono što sam ja napisao, to je, nema šta da pričate o tome, hajmo kući. Izađe čovek i lepo nam reče - o onome što smo mi napisali nema više diskusije. Iznenađen sam, ljudi koji valjda sačinjavaju ovu vladu izlaze i tuku brate mili po ovom ... Nešto tu debelo nije u redu.
Što se tiče ovog amandmana, nije sve tako prosto. Možemo mi naštancovati koliko god želite raketa i spremiti koliko god radara i čega god od tehnike, ali bez ljudi nema ničega. Na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine od grada našu zemlju štite protivgradni sistemi, nađe se i poneka raketa, nije svaka ispravna, radari rade sjajno i hidrometeorološki zavod Srbije dobro to pokriva sa svojim ljudima, ali nema ko da izađe i da lansira raketu. Znate zašto? Zato što je naša država odredila da tim ljudima za tih šest meseci pripada po 2.000 dinara. Jedini spreman da to uradi jeste onaj kukavni penzioner, kukavni zbog toga što ne dobija ništa od te penzijice i mora na onaj bicikl i da otrči i da proba da zaustavi. Znate li koliko to vredi?
Na teritoriji opštine Bačka Topola samo u toku ovogodišnje borbe protiv ove nepogode tri rakete su pale ljudima na kuću. Znači, ljudi koji barataju time i ne umeju da rade.
Nema rešenja samo u tome. Rešenje je mnogo dublje, ali očekujem da ćemo, gospodine Rajko, u ponedeljak sesti pa zajedno prodivaniti o svemu tome, pa da vidimo kako da izađemo... Ali, frapiran sam zbog ovoga što sam čuo ovde - ono šta sam ja napisao, o tome nema diskusije. Mislim da ne treba niko ni da dolazi da nam to govori ovde, sami ćemo između sebe da se izdivanimo i da vidimo kako dalje. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeli 13. i 48. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 15. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.