Izvolite. Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Mrvoš.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine Čanak, ja sam iz Pančeva. Moram da pričam polako da biste razumeli.
Pančevo je u Vojvodini i ja kao stanovnik Pančeva i kao građanin Vojvodine ne mislim da je loše što će Vojvodina dobiti jedan autoput. Tačno je da postoji jedan put, koji se zove autoput, koji ide od Horgoša, preko Novog Sada do Beograda, samo što je sve sem autoputa. Vi to dobro znate, kao što dobro znaju i građani Vojvodine, kao što znaju i građani Srbije.
Što se tiče ugovora i toga ko je lažov a ko nije lažov, tačno je da je gospodin Ilić pozvao gospodina Kostreša. Gospodin Kostreš je došao i video da ugovor ima plave korice; za mogućnost poimanja novih informacija gospodina Kostreša to je sasvim dovoljno. Vrlo sam zadovoljan što je gospodin Kostreš video da ugovor ima plave korice.
Slažem se sa vama apsolutno kada se radi o onome što ste rekli, da onaj ko u mladosti nije pušio marihuanu, ko nije svirao rokenrol i nije vozio motor ima mogućnost da ode u ekstremizam. Ako se dobro sećam, na Trgu Republike vi ste pozivali, pričali o vešanju nekih ljudi po beogradskim banderama.
Ako se dobro sećam, vi ste skidali tablu Radio-televizije Srbije sa zgrade. Imali ste vi puno tih ekstremističkih, možda propagandnih, stvari, a možda niste dovoljno u mladosti popušili pa ste skrenuli u neki ekstremizam.
Samo još jedna stvar i završavam. Postoje tri stvari o kojima ne treba pričati: ne treba pričati o Bogu pre nego što se spozna vera u njega; ne treba pričati o sutrašnjem danu pre nego što svane; ne treba pričati o tuđem grehu pre nego što se setite svoga. Hvala vam.

Hvala puno. Izvolite.

Zaista sam zaprepašćen i ne znam koliko puta treba da ponovim. Prvo, nije pokazan ugovor o koncesiji, nego je samo pokazano gde stoji na polici.
Drugo, što se tiče autoputa Subotica - Beograd, on je, ovoliko koliko je završen, završen sredstvima AP Vojvodine, s obzirom da je AP Vojvodina podigla kredit od Svetske banke, napravila put, vratila pare i mogla bi da završi i ovo kada bi joj se dozvolilo da ubira prihod sa naplatnih rampi na autoputu koji je sama napravila.
Dakle, u pitanju je dilovanje kradene imovine, gospodo. Vi to vrlo dobro znate. Vi vrlo dobro znate da je sve ovo što govorite istrgnuto iz konteksta, da je taj moj ekstremizam, sa lomljenjem table RTS-a, iste one table sa istim onim znakom pod kojim su naša deca ginula u Vukovaru, pod istim onim znakom koji je bio Bastilja laži, neistina i svega ostalog, pod istim onim znakom na koji je isti Velimir Ilić doterao buldožer, što, naravno, nije ekstremizam, jedan potpuno legitimni način političke borbe u Srbiji.
Postavljam drugo pitanje: otkuda vam ideja da pokušavate sada, vadeći iz konteksta sve to, da zabašurite i zatrpate u pesak činjenicu da ćete ugovor o koncesiji autoputa Horgoš - Požega sakriti od očiju javnosti, da ćete činjenicu da niko nije video njegovu sadržinu sakriti od očiju javnosti, da ćete sakriti činjenicu da se dobija po milion evra za svaku pumpu na tom autoputu, a 20 miliona ste dobili za to da bi se ta koncesija napravila?
Dokažite da nisam u pravu. Pokažite građanima Srbije, pokažite ovoj skupštini taj ugovor, pokažite šta ste potpisali u ime svih onih koji to treba da plaćaju. Reći ću vam, u sledećih 30 godina iz Vojvodine će zbog toga otići 450 miliona evra, a to je 90 hiljada radnih mesta, a ovaj gospodin iz Pančeva bi mogao da se zapita koliko je to zdravih pluća u Pančevu, recimo. Sve to odlazi zato što ste vi svi našli u svemu tome svoj privatan interes.
Upravo zbog svega toga, možete vi o meni pričati šta god hoćete, možete o bilo kome od nas pričati šta god hoćete, ali taj ugovor ćete morati da pokažete i on će biti dokazni materijal na suđenju do koga sigurno mora doći, na kome ćete vi sedeti na optuženičkim klupama.

Hvala puno. Određujem pauzu za ručak. Nastavak je u 15 časova. Molim šefove poslaničkih klubova da dođu na prvi sprat.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo, nastavljamo rad.
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak, neću se rukovoditi dozvoljenim vremenom da bih vam otimao sve vreme ovoga sveta. Razumeo sam politički razlog zašto je odbijen ovaj naš amandman, reč je o Kancelariji za Nacionalni investicioni plan.
Mi smo smatrali da imamo višak birokratije, višak administrativnog osoblja, da imamo višak ministarstava, a ne da imamo posebna ministarstva bez portfelja, u okviru kojih će da postoji i direktor Kancelarije za Nacionalni investicioni plan i posebna kancelarija za Nacionalni investicioni plan. Sad ta kancelarija ima posebne izdatke, dakle novac koji je uzet od građana Srbije, 18.100.000 samo za plate zaposlenih u novoj kancelariji.
Sve u svemu, jedan nepotrebni trošak za našu državu i za naše građane, posebno zbog činjenice što smo i u prethodnoj vlasti imali mahanje i Nacionalnim investicionim planom i njegovim rezultatima i svim što su neki želeli i mislili da mogu da postignu preko Nacionalnog investicionog plana.
Čini mi se da oni koji su odbili, uz čudno obrazloženje, i ovaj amandman i koja su nam u glavi 3.12. obrazložili šta je kancelarija, da je to služba Vlade i kako, na koji način i šta ona radi, okvire delatnosti ... Mislim da je to samo nagomilavanje radne snage unutar državnih organa, ali bih pre svega rekao politički podobne radne snage, ljudi, u ovom slučaju, iz Demokratske stranke, koji bi trebalo da dobiju nameštenje ili zaposlenje, ako ćete na čistom srpskom jeziku.
Posle toga, to nije ni važno naročito, hvalićemo se time kako smo potrošili narodne pare. To je moglo bilo koje drugo ministarstvo da radi, i Ministarstvo za ekonomiju, to je mogao i potpredsednik Vlade da radi, to je mogao apsolutno bilo ko, ali vi ste morali da nađete mesto za svoje kadrove, između ostalih i za ministra, u ovom slučaju je reč o Draganu Đilasu, ali ste morali da stavite nove zahteve i nove namete građanima Republike Srbije zbog toga.
Mi smatramo da je to apsolutno nepotrebno. Mislimo da bi građani Srbije znali kako da na neuporedivo bolji način utroše toliko značajna finansijska sredstva, koliko bismo mogli sirotinji da pomognemo, koliko bismo mogli, malopre pominjanih, obdaništa da izgradimo, koliko bismo mogli škola u Srbiji da obnovimo, koliko računara našoj deci po školama da odnesemo. Ali, to očigledno vlast nije naročito interesovalo. Vi ste to raspodelili po partijskoj liniji. Dogovorili se u zgradi Vlade Republike Srbije, ili na nekakvim DOS-ovskim plenumima, DOS-ovskim predsedništvima i onda nije ni naročito važno šta će i kako reći narodni poslanici.
Samo očekujem da nam vi kažete da li ćemo imati projekte iz Nacionalnog investicionog plana i na Kosovu i Metohiji ili ne.
Šta je to što predstavlja evropsko rešenje, kako nam to saopštava Boris Tadić, pošto ja vidim da nam Evropska unija traži otimanje Kosova i Metohije, pa me interesuje kakvo je to evropsko rešenje. Voleo bih da možda ministar izađe i da nam kaže šta je gospodin predsednik pod tim mislio, kada kaže ''mi se zalažemo za evropsko rešenje''.
Da li to znači da on misli isto što Solana i Ren, a oni misle da Srbiji treba oteti Kosovo i Metohiju? Ja sam onda za antievropsko rešenje, tj. da nam Kosovo i Metohija budu u Srbiji. Izgleda da se u tome razlikujemo.
Interesuje me da li će finansijska sredstva iz Nacionalnog investicionog plana biti odobravana i našem narodu na Kosovu i Metohiji, odnosno našim firmama ili bilo kome drugom ko podnese zahtev ili odgovarajući projekat, da li će moći da očekuju sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ili će, u skladu sa rečima Borisa Tadića, koji podržava evropski projekat tj. otimanje Kosova i Metohije, to biti tim našim ljudima apsolutno onemogućeno.
Još jedna stvar, malopre sam zaboravio da kažem, kada se prepirete ko je lopov, ko je narkoman ili ne znam šta sve, moram da kažem, i jedni i drugi ste apsolutno u pravu ali samo kad govorite o onim drugima. Hvala najlepše.

Hvala. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad pogledate koliki je iznos sredstava Vlada rezervisala za Kancelariju za Nacionalni investicioni plan, videćete da su ta sredstva dosta velika, videćete da je u ovom delu predviđeno da se uzme dosta novca od poreskih obveznika da bi se namirile određene obaveze, između ostalog, i usluge koje treba da se predvide za ovu kancelariju.
Ono što sve vreme niko nije spomenuo, pa ni ministar, niti toga ima u predlogu budžeta, jeste da li će se u ovom budžetu naći i iznosi vezani za reprezentaciju.
Ako je to ispušteno i zaboravljeno, u redu je, onda će građani Srbije moći da dobiju najmanje 1.000 traktora jer neće otići za reprezentacije, već bi to trebalo usmeriti za poljoprivredu, da bi naši građani mogli da imaju priliku i mašineriju da obrađuju ovu bogatu srpsku zemlju.
Dame i gospodo, pridružujemo se Evropskoj uniji, ali je karakteristično i istinito, zašto je PDV u Evropi 15%, a kod nas 18%?
Gospodine ministre, zamoliću vas, ukoliko ste raspoloženi i ukoliko znate, da li je ovaj podatak do koga sam došao tačan? To je krupno pitanje i ostalo je nerazjašnjeno.
Ako je stvarno i ostvaren suficit, što nije moguće, s obzirom na neizmirene očigledne obaveze, kako je moguće da zbog prve godine primene tog PDV-a, koja je probna marka sa stanovišta stope 18% nije prilagođeno EU, a to je suficit o kome govorim, koji iznosi 15 milijardi dinara iz 2006. godine.
Ima li mesta za smanjenje poreske stope? Ima. SRS smatra da poreske stope treba smanjiti i olakšati građanima Srbije da plaćaju manje poreze, a da birokratija u Srbiji ne troši i ne arči njihove pare. Kao što vam je poznato, u toku ove rasprave napomenuto je da u Srbiji ima 7,5 hiljada poreznika koji naplaćuju poreze od građana, a svega, prema našim raspoloživim podacima, 12 budžetskih inspektora koji kontrolišu šta treba kontrolisati kod onih korisnika budžeta, što nije slučaj. Kao što je poznato, ponavljam ponovo, od 2000, 2001. godine do današnjeg dana nijedan završni račun nije predat na uvid, niti na raspravu Narodnoj skupštini.
Iz ovoga proizilazi da je u odnosu na 2000. godinu koja je tada imala 52 milijarde, tada izdvojila za budžet 350 milijardi dinara, skoro 6, 7 puta više nego što je to bilo, kao što je slučaj u 2006. godini. U ovoj godini budžet je veći za skoro 10 puta u odnosu na 2000. godinu.
Dame i gospodo, SRS smatra da su budžetski korisnici nekontrolisani i da niko ne zna danas u Srbiji koliko para ide na koje izdatke, a građanima Srbije se ne podnose računi, niti fakture, da bi znali ko koliko troši.
Ponovo ću napomenuti da je 42 milijarde dinara predviđeno za robu i usluge u 2007. godini. Dame i gospodo, to je ogroman iznos, a niko ne zna, niti je dostavljena narodnim poslanicima specifikacija, koju to robu korisnici budžeta koriste i sa kojom oni to trguju. Drugo, koje su to specijalne usluge? Za te specijalne usluge SRS traži da polažete račune građanima Srbije, kao poreskim obveznicima, i da oni znaju i da mogu da vas kontrolišu koliko para troši naša vlada, a ona je preskupa.
Nijedan ministar u svetu se ne hvali suficitom, jer je suficit najčešće posledica lošeg ekonomskog proračuna. Kakav je to proračun ako imate u jednoj godini neutrošenih sredstava, i iskazujete kao suficit, u iznosu od 31 milijarde dinara? To je bilo prošle godine, a u ovoj godini već predviđate da ćete imati deficit. Pa, šta radite? Pre svega, kada usvojite budžet, vi ćete sigurno 20-30 milijardi da ostavite neraspoređeno po strani i kasnije ćete da prelivate i da koristite prema svojim potrebama. Onda će se reći – sada imamo ili suficit ili deficit. To je nemoguće. Mora biti ravnoteža između prihoda i rashoda ravna nuli.
U Evropskoj uniji, dame i gospodo, drage kolege, kada bi jedan ministar finansija u toku godine imao 100 miliona dinara u našem novcu, ili 80 hiljada evra, suficita, morao bi da podnese ostavku.
Taj suficit nije proizvod ekonomskog proračuna, niti građani mogu znati da li je to otišlo za stvarne potrebe, da li je imalo mesta da se ta sredstva koriste za socijalne potrebe ili ne.
Zamislite, dame i gospodo, kancelarija o kojoj je reč ima oko 77 miliona. Ali, imate i Kancelariju za pridruživanje. Kancelarija za pridruživanje troši takođe ogromna sredstva, predviđa se 72 miliona dinara. Što to? Što da izdvajamo tolika sredstva za Kancelariju za pridruživanje? Nije to pametno. To su ogromna materijalna sredstva i ni u kom slučaju ne bi trebalo dozvoliti da se na takav način ona koriste.
Dame i gospodo, kada pogledate kako se troše sredstva po budžetskim korisnicima, imate razne agencije, imate razne uprave, imate ministarstvo u ministarstvu, problem je da li su te potrebe realne, da li ste vi koji koristite sredstva iz budžeta podneli završni račun ili niste. Ako niste podneli završni račun za 2001, 2002, 2003, 2004, 2005 i 2006...
(Momir Marković, sa mesta: I 2000.)
...i 2000, što reče kolega Marković, ne znam zašto ministar finansija dolazi pred ovu skupštinu. Kako može doći pred Narodnu skupštinu a da ne položi račune gde su otišle narodne pare? To je, po mišljenju Srpske radikalne stranke, apsolutno neprihvatljivo.
Dame i gospodo, SRS će u svojim amandmanima takođe insistirati ... Mada, kao što je rečeno u jučerašnjoj raspravi, kada smo se suočili sa činjenicom da Vlada nije dala ni objašnjenja ni obrazloženja zašto se ne daju valjani odgovori i obrazloženja na odbijene amandmane... To ne može. Amandmani moraju biti razmatrani na Vladi, Vlada mora dati mišljenje, a o tom mišljenju narodni poslanici imaju pravo da se izjasne.
Pošto je ostalo malo vremena, kasnije ću se, u toku rasprave o amandmanima, pojedinačno izjasniti.

Hvala puno. Narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite. Ostalo je još minut i po.