Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Šajnu, po Poslovniku. Gospodine Šajn, imate pet minuta kao poslanik koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi. Izvolite.

Samo bih da istaknem, pošto imam relativno kratko vreme, pa ću pokušati u okviru ovih pet minuta i onog vremena koje imam po amandmanu kompletno svoje izlaganje da dizajniram, tako da molim poslanike da ga na taj način i shvate.

Za Romsku partiju je stavljanje ovog zakona i analiza i rasprava o ovoj tački dnevnog reda ujedno mogućnost i da uskladimo celokupno pitanje funkcionisanja državne uprave i da otvorimo još jedno pitanje i našu ideju, a nadam se svih poslanika, da državna uprava mora da se približi građanima, da državna uprava mora da bude sve više u funkciji građana dokle god ne postignemo taj apsolutni cilj, da ona zaista jeste državna uprava koja isključivo je u funkciji građana.

Da bi zaista to bila, ona mora određene ustavne principe i određena ustavna načela i rešenja da realizuje u svom radu.

U tom smislu, za pripadnike Romske partije od izuzetno velikog značaja su primena, praktično, članova Ustava 15, 21. i 77, dakle, ustavnih odredbi koje govore o tome da u Srbiji moramo na drugačiji način da pojmimo položaj različitih polova, da poimamo pitanje i položaj invalida, kao i pitanje nacionalnih manjina.

Ustav nam je dao mogućnost da to pitanje kvalitetno na drugačiji način rešimo.

Zakon o državnim službenicima je jedan od zakona gde treba da afirmišemo te ustavne principe i sve to može da nas dovede i da nas približi definisanju srpskog društva, kao jednog modernog, evropskog društva koje zaista vodi računa o svim svojim kategorijama.

Da je to zaista bitno govori činjenica da u mnogim opštinama nemamo mogućnost ne samo da uđu invalidi da budu korisnici usluga, već ne postoji nijedan državni službenik ili činovnik koji radi u tim organima uprave.

Zatim, ne možemo da prenebregnemo činjenicu da Roma gotovo nema u opštinama i na drugim nivoima vlasti u državnoj upravi, a moramo svi zajedno da priznamo da jesmo svi građani ove države Srbije, da svi poštujemo zakone Srbije.

Međutim, različite grupe, različite kategorije imaju specifične načine života, imaju specifične navike, specifičnu kulturu i ukoliko nemamo mogućnosti da te specifične navike i da se ta specifična kultura na pravi način i shvati u državnoj upravi, onda imamo situaciju da su suštinski u neravnopravnom položaju oni ljudi koji imaju drugačiju kulturu, koji imaju drugačije potrebe i drugačije navike od onih ljudi koji se sada nalaze u državnoj upravi zaposleni.

U tom smislu, Romska partija i ja kao poslanik Romske partije, predložili smo jedan amandman. Na moje zadovoljstvo, u konsultacijama i sa ministrom i sa njegovom službom mislim da smo našli najbolje moguće rešenje u ovom trenutku, koje ide u cilju stvaranja uslova da se u punom smislu ovih ideja o kojima sam govorio ostvare, ali zaista ide i na trag tome da Srbija ne može preko noći da reši nagomilane probleme, da mi ne možemo u ovom mandatu ili u ovim imenovanjima da rešimo te probleme i da definišemo državnu upravu kadrovski onako kako bi najbolje moguće bilo.

Svesni te činjenice, Romska partija je u svom amandmanu dala dovoljno prostora da nalazimo najbolja moguća rešenja, ali sa jednom vrlo jasnom obavezom da državna uprava mora da brine od procesa zapošljavanja o ovim pitanjima o kojima sam govorio, a i te kako u svom radu, sa time ću da završim ovaj deo izlaganja, sa mogućnošću kada budem govorio o amandmanu da to dalje elaboriram, da država zaista preko svojih državnih službenika, preko državnih organa uprave mora da bude isključivo u funkciji građana.

I da više ne dolazimo u situaciju da li građani treba da dođu u organe državne uprave ili u opštinu, ili u pokrajinu, ili u republičke organe vlasti zbog toga što je njima potrebno, već da moramo da redefinišemo taj naš stav i da moramo da shvatimo da i Skupština, a i državni organi drugi, i državni organi uprave postoje radi tih građana...

(Predsedavajući: Vreme.)

... i da se mi zalažemo da se prisposobimo načinu života građana u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, koji se nalazi pred nama, treba možda građanima objasniti šta je sadržaj tog zakona.

Jedna rečenica samo, da se ne primeni zakon 1. jula 2007, kao što je to bilo predviđeno, već da se odloži primena u delu tog zakona do maja 2008. godine. To je ceo sadržaj zakona.

Dakle, kao što se vidi, mali tekst ali velika poruka, a suština te poruke u stvari razobličava politiku Vlade tzv. demokratskog bloka, jer iz ovoga se da videti, a reći ću vam posle na nekoliko primera, da jedno priča, a drugo radi.

Dve ključne reči i kada je Zakon o državnim službenicima donošen, i kada je trebalo da bude primenjen, i sada kada se menja je i u izbornim kampanjama depolitizacija uprave i profesionalizacija uprave. Zatim, kada je zakon donošen i kada se kažu te dve ključne reči, pa još evropski, ko to ne bi podržao, pa smo i mi tako podržali.

U stvari, ispostavilo se da je Vlada te dve reči pobrkala, pa promenila redosled. Izmenama ovog zakona stavlja do znanja da upravu politizuje i deprofesionalizuje, dakle pogrešan je redosled tih reči. I, naravno, enormno povećava.

Obrazloženje ministra da Vlada nije mogla da postavi na položaje državne službenike, bez uvrede, gospodine ministre, nije tačno. Vlada, prema Zakonu o Vladi, nije mogla da postavlja funkcionere u vreme kada je prestao mandat. Zakon o državnim službenicima je rekao da državni službenici na položaju nisu funkcioneri. Dakle, šta je smetnja?

Ako je stvarno ideja depolitizacija, profesionalizacija, ako su objavljeni konkursi, ako su konkursi sprovedeni, ako su stvarno kvalitetni ljudi učestvovali na konkursu, kakve veze onda ima ko će da ih postavi, ako je to depolitizovano.

Nije tačno. Ili Vlada ne priznaje Zakon o državnim službenicima, pa kaže - znate šta, mi smo nekada mislili da su to funkcioneri, pa pošto nisu, eto, mi smo mislili da treba da primenimo ono naše mišljenje da su oni i dalje funkcioneri.

Još nešto, 2005. je donet zakon, 1. jula 2006. godine je stupio na snagu. Dakle, godinu dana, da ne govorim o onom periodu prethodnom od osam meseci, bilo je dovoljno vremena da se izvrše sve pripreme, da se organizuju sve komisije, sve što je potrebno, raspišu konkursi, sprovedu konkursi i postave.

To nije urađeno. Iz kojih razloga? Iz političkih razloga, jer onda bi stvarno bilo depolitizovano i profesionalizovano, a to je već nešto što nam služi samo da pričamo u javnosti, a da u suštini radimo obrnuto.

Vladi je prestao mandat 14. februara 2007. godine, postala je, kako kaže, tehnička vlada. Pa čak i za taj period od tri meseca, kada su trajale agonije ko će, kako i na koji način da formira vladu, nije bilo zakonskih smetnji da se konkursi koji su sprovedeni izvedu do kraja, nije bilo zakonskih smetnji jer nisu funkcioneri već po Zakonu državni službenici. Ali, hajde i taj period. Od 15. maja do 1. jula je 45 dana.

Ako je postojala želja da se stvarno taj posao uradi kako treba, onda je ministar nam ostao dužan ovde nekoliko odgovora.

Prvo, koliko je po konkursu postavljeno. Drugo, koliko je završenih konkursa i predloga stiglo do Vlade. Treće, koliko je završenih konkursa koji su bili pred konkursnom komisijom. Četvrto, ako nisu postavljeni, a postavljeno je, koliko smo malopre videli, 59 pomoćnika, gospodine ministre na reagovanje dr Žarka Obradovića za 59 pomoćnika, dakle državnih službenika na položaju, vi ste odgovorili da državne sekretare Vlada treba da postavlja itd.

Dakle, da li među tih 59 pomoćnika ministara ima takvih koji su za to mesto konkurisali, prošli proceduru, ispunjavaju sve uslove, nisu izabrani, već su izabrani druge?

Sledeće pitanje, koje je takođe vrlo važno, znači veoma važno pitanje da se kaže zbog čega nisu izabrani? Pa, bar tad vlada nije bila tehnička.

Naravno, još jedno pitanje, za vas gospodine ministre, da biste stvarno potvrdili da je to profesionalizacija, baš bi bilo interesantno navesti sva ta imena, ne govorim o onom nepotizmu dobro poznatom, muž ministar, supruga pomoćnik ministra itd, već sam govorio, smešno je da pričam stalno, to je postalo normalno.

Ali, da li ti pomoćnici ministara stvarno ispunjavaju uslove prema Zakonu o državnim službenicima, a to je devet godina radnog iskustva u struci? I, naravno, šta je to u struci, da li to znači ako je hirurg devet godina bio vrstan hirurg da li ispunjava uslove, jer, eto, u toj struci je imao toliko radnog staža?

Dakle, kada se sve to pogleda, šta je suština cele priče? Suština je priče da se nastavi sa politizacijom uprave, da se nastavi sa neprofesionalizacijom i enormnim povećanjem. Molim vas, pre samo nekoliko dana imali smo budžet na dnevnom redu. Ko se od vas seća, kad je gledao onaj kadrovski plan, kako to sada zovu, mogli su da primete da je od decembra, ne govorim o nekom ne znam kom vremenu, do maja, odnosno juna, kada je budžet bio, povećano za oko dve hiljade ljudi, ali samo govorim o ministarstvima i posebnim organizacijama, ne govorim o vojsci, policiji, prosveti itd, njima se zabranjuje povećanje.

Recimo, Ministarstvo zdravlja koje vodi izuzetnu kampanju smanjivanja broja zaposlenih u zdravstvu, povećava se broj zaposlenih u Ministarstvu za zdravlje.

Da ne pričam primer ovog čuda od Ministarstva Dinkićevog za ekonomiju, gde je 200 novih ljudi više, pored onih preuzetih. Da ne pričam primere Ministarstva rada i socijalne politike, iako je deo zaposlenih otišao, plus još 36, da ne pričam Ministarstvo prosvete, omladine i sporta plus 74, pa plus Ministarstvo za sport 79 i da ne nabrajam više, dve hiljade ljudi je više od decembra do jula.

To su karakteristike i ova izmena zakona ima cilj da jednostavno to verifikuje. Nije to samo primer u Srbiji, evo primer u Beogradu, gde je takođe tzv. demokratski blok na vlasti. Pre mesec dana bila je velika rasprava u javnosti oko imenovanja 27 direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu, suprotno i stavovima sindikata, i stručnoj javnosti i zaposlenima. Samo po političkoj podobnosti je to urađeno.

Dakle, priča Vlada jedno - kako je za depolitizaciju i profesionalizaciju, a ovo je suštinski obrnuto. Ovo je politizacija, ovo je deprofesionalizacija i enormno povećanje, i to je suština čitave stvari.

Suština je da se izmenama ovog zakona postave na položaje državni službenici, na položaje kao političke ličnosti, da bi za narednih godinu dana stvarali uslove da ih tada ta ista vlada proglasi depolitizovanim, odnosno profesionalizovanim. Iz tih razloga mi to nećemo podržati. Hvala lepo.

Gospodine ministre, izvolite. Ministar Milan Marković ima reč.

Osećam potrebu, kada je diskusija kvalitetna, da prosto razmenimo stavove o ovoj temi, pa bih sada iskoristio priliku nekoliko stvari da kažem vezanih za prethodne govornike.

Prvo, gospodin Šajn je pomenuo jednu temu, mislim da je to veoma značajna tema. Mi ćemo taj amandman svakako prihvatiti, važno je da se afirmiše taj princip i u drugim zakonima, ali i u načelu posmatrano to sve treba da bude regulisano jednim celovitim zakonom koji bi rešio pitanje učešća u javnom životu, mogućnosti zapošljavanja itd, svih onih koji su danas diskriminisani po raznim osnovama, a što mislim da generalno nije politika vlade, nego je prosto posledica toga da oni imaju određene probleme u svojoj socijalizaciji, bez obzira da li su u pitanju nacionalne manjine ili lica sa izvesnim zdravstvenim problemima, ili su u pitanju neke druge marginalne grupe itd.

Dakle, to je nešto što ćemo rešavati verovatno vrlo brzo nekim sveobuhvatnim zakonom, ali nije zgoreg da mi u ovom zakonu već to istaknemo kao princip i da tražimo da se jednostavno zapošljavanjem u državnoj upravi vodi računa o tome.

Što se tiče mog uvaženog kolege Zorana Krasića, moram priznati, u vašem dvadesetominutnom izlaganju malo toga je bilo vezano za Zakon o državnim službenicima, još manje za Zakon o državnoj upravi, a za Zakon o Vladi baš nimalo.

Razumem da je to bio deo i vaših političkih stavova koje ste hteli da iznesete za govornicu. Pomenuli ste nekoliko stvari, pa bih hteo da vam odgovorim. Pomenuli ste ime jednog čoveka koji je ovde radio, gospodin Periša Jovanović, svi ga dobro poznajemo.

Lično sam Periši Jovanoviću ponudio izuzetno dobro i visoko mesto u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ceneći njegovu stručnost i profesionalnost, a ne vodeći računa o tome da li je on politički opredeljen ili nije. Ukoliko jeste, vi dobro znate da sigurno nije opredeljen u skladu sa mojim političkim opredeljenjima i načelima. To je obaveštenje za vas, kada nas već osuđujete da mi vršimo neku politizaciju ili da nam je važan taj politički milje.

Što se tiče plate i diskriminacija apsolutno mi nije jasno o čemu ste pričali. Pitao sam i moje pomoćnike apsolutno nam nije jasno o čemu ste pričali. Kako vi to mislite da ljudi rade na istim poslovima i da imaju različite plate, izuzev onog dela koji se tiče razlike u godinama staža?

Ne znam gde to postoji. Voleo bih da mi kažete gde to postoji. Ako, pak, mislite na poziciju pomoćnika ministra i vozača u ministarstvu, oni zaista imaju različite plate. Ako mislite na dva pomoćnika ministra, oni imaju sigurno iste plate. Iskreno, ne znam i biće mi zadovoljstvo da mi objasnite.

Pitali ste osnov, kako se sada vrši zaposlenje i prestanak radnog odnosa. To možete naći u članu 179. Zakona o državnim službenicima.

Potpuno je naveden osnov kako se zasniva radni odnos, odnosno kako sada lica na položaju postaju lica na položaju i kako prestaju da budu lica na položaju. Nije tačno da ne postoji nikakav pravni osnov. To je potpuno definisano i navedeno.

Treće, govorite o bezakonju itd. To su političke kvalifikacije u koje ne mogu da ulazim. Nisam čuo od vas šta je alternativa za ovu situaciju, kada imamo Zakon o državnim službenicima, u Zakonu je opredeljen jedan rok, po isteku tog roka prestaje funkcija službenicima koji su na položaju i službenici koji su na položaju imaju određene posebne odgovornosti koje se tiču usklađivanja rada organa, odnosno sektora. Šta je rešenje?

To važi, moram reći, gospodine Petronijeviću i za vas. Vi ste glasali taj zakon, bio sam opozicija. Ne vidim u čemu je razlika bila tada i sada.

Razumem da možda sve nije sjajno, još više razumem da nije u redu što zakon nije sproveden do kraja, odnosno što nisu izvršeni konkursi, ali mi ovde ulazimo u neverovatnu diskusiju, to se vidi kroz neke amandmane, da uopšte ne znam odgovor na pitanje šta raditi sada. Ne može nam biti alternativa - ajde što gore, to bolje, ili ajde ne važi ništa, haos, ne znam šta. Moramo zakonom urediti ovu situaciju.

Gospodin Miša Petronijević kaže da je suština zakona da se ne primeni zakon. Ne, gospodine Petronijeviću, suština je da se odloži primena odredbi koje se odnose na rokove. Slažem se sa vama, bilo bi lepše da toga nema, ali ima. Ne možemo drugačije.

Od 14. februara Vlada nije imala pravo da postavlja. Tu se ne slažem sa vama i opet tvrdim da Vlada nije apsolutno imala pravo da postavlja. Pomoćnici ministara su, prema prethodnim propisima, postavljani na svoje funkcije tako što ih je predlagao ministar i postavljala Vlada. Oni su de fakto bili funkcioneri.

Kada Zakon o Vladi govori o funkcionerima, on govori o pomoćnicima ministara, o direktorima posebnih organizacija, zamenicima i pomoćnicima direktora posebnih organizacija, direktora organa uprave u okviru ministarstava itd. Svi su oni bili obuhvaćeni pojmom funkcioneri.

Nakon toga dolazi Zakon o državnim službenicima i zakon izlučuje jedan značajan broj tih ljudi iz pojma funkcioneri i prevodi ih u sistem državnih službenika, koji se ustanovljava Zakonom o državnim službenicima, za koji ste vi tada glasali.

Ako kažemo da se Zakon o Vladi odnosio na sve ono što se zove funkcioneri, on se, u tom smislu, odnosio i na ove koji su sada državni službenici na položajima. Ne možemo reći da sada to više nisu ta lica, hajde za njih da kažemo da Vladino ovlašćenje važi. Zašto bi Vladino ovlašćenje važilo za njih, a ne bi važilo za funkcionere?

Obrnuto, gospodine Petronijeviću. U budućnosti treba da važi sledeće pravilo: da Vlada do zadnjeg dana može da postavlja funkcionere. Mislim da se tu slažete, da Vlada može da postavlja generalno sekretara Vlade, državne sekretare itd, ali ne sme istekom mandata da postavlja državne službenike na položaju.

Državni službenici na položaju jesu profesionalci, a ovo su političke ličnosti koje prate sudbinu Vlade. Kada ide ministar, odlaze i oni, kada ide predsednik Vlade, odlaze i ovi koji su direktno vezani za predsednika Vlade. Tu je ta suštinska razlika.

Zato mislim da niste u pravu pri tom tumačenju. Ne vidim kako drugačije da tumačimo činjenicu da je Zakon o državnim službenicima izlučio deo ovih koji su funkcioneri, odnosno da se ovo odnosilo na ceo spektar tih ljudi o kojima sada pričamo.

Sada bih najradije promenio Zakon o Vladi, taj član 17. i predvideo da Vlada može da postavlja funkcionere, jer oni su političke ličnosti, ali ne i da postavlja državne službenike na položaju, tako da Vlada to nije mogla da radi nakon 14. februara.

Non-stop se postavlja pitanje - ko je postavljen? Postavljenja su javna, sve se objavljuje u ''Službenom glasniku''. Vi to imate i znate, nema tu nikakve dileme. Vidite imena i prezimena tih ljudi. Gospodine Petronijeviću, prosto ne znam ko je postavljen. Kako mogu govoriti o tome ko je postavljen. Ne pratim ko je u kom ministarstvu postavljen. Odgovor na to pitanje vam ne mogu dati.

Možete postaviti poslaničko pitanje, pa da vam iz Službe za upravljanje kadrovima daju odgovor, a ne mogu ja da vam dam odgovor, zaista ga nemam, nisam se ni pripremio na tu vrstu pitanja. Ima veze u političkom smislu, ali nisam se za to pripremio. Znači, odgovor možete dobiti, nije tajna.

Postavili ste pitanja da li ispunjavaju uslove. Takođe, morate tražiti odgovor od Službe za kadrove i verujem da ćete ga dobiti. Nema nijedan razlog da ga ne dobijete. Morate dobiti, to je vaše pravo.

Reći ću vam za moje Ministarstvo. Pomoćnici ministara, svi do jednog, ispunjavaju. Oni imaju od 39 godina radnog staža, koliko ima gospođa Milica Dražić, do nekih 16-17, koliko ima najmlađi pomoćnik ministra. Svi ispunjavaju apsolutno sve uslove, uključujući i gospodina Đorđa Cvjetičanina, sekretara Ministarstva. Svi ispunjavaju zakonom propisane uslove i doživljavam ih kao profesionalce.

Neko je ovde pomenuo, mislim gospodin Krasić, kaže da moraju da se učlane u političku stranku. Kažem da ne moraju. Oprostite ako vi niste rekli, neko je rekao. Nikada nikome nisam rekao - učlani se u političku stranku, da bi imao korist. Šta će mi član stranke koji se na taj način učlanjuje? Taj član ne treba nikome.

Uopšte ta logika da neko pokušava da učlani čoveka koji je službenik i da misli da time ostvari neku korist. Kome trebaju takvi članovi? Član stranke postajete iz srca, iz ideje, iz želje da se bavite politikom i da se borite za neku ideju. Ne postajete član stranke na taj način, niti mislim da tako treba da se postaje član stranke.

Dakle, meni je zadovoljstvo, gospodine Petronijeviću, vodili smo interesantnu diskusiju i kod vas u poslaničkom klubu, zadovoljstvo mi je da pričam o ovim stvarima. Očigledno različito tumačimo odredbe Zakona o vladi i Zakona o državnim službenicima. Dozvolite da ostanem pri svom stavu. To je stav Vlade. Potpuno razumem vaš stav, koji je drugačiji.

Davno je rečeno - dva pravnika, tri mišljenja Verujem da je ovo ispravno tumačenje i mislim da je dobro što se Vlada uzdržala od drugačijeg tumačenja i postavljenja tih državnih službenika na položaje.

Očekujem da će se ovaj postupak do 1. jula 2008. godine sprovesti u skladu sa odredbama ovog zakona. Zaista vam kažem, mislim da će svaki pametan ministar iznad svega će voditi računa da pomoćnici ministara budu profesionalci, da imaju adekvatnu stručnu spremu, godine staža itd.

Verujte mi na reč, ne mogu da zamislim kako bi izgledalo ministarstvo kada bi se tu dovele stranačke kolege. Znači, verujem u profesionalizaciju i verujem u depolitizaciju državne uprave. Iskreno se nadam da ćete vi, kao narodni poslanici, moći upravo prateći kroz ''Službene glasnike RS'' da se uverite u to da li ministarstva to rade na taj način. Verujem da će ova vlada i ministri ove vlade voditi računa o tome i da će se zaista dosledno sprovesti depolitizacija državne uprave, kroz postavljenje službenika na položaje.

Imamo dve replike. Prvo narodni poslanik Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Milisav Petronijević. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Prvo, kada ministar kaže da nešto ne zna što svi državni službenici, činovnici i nameštenici znaju, onda znači da se širi zaraza zvana - neobaveštenost. To ste kritikovali, da su ovi spavači, a vi ste hiperaktivni. Sada kada ste dograbili vlast, postali ste i vi spavači.

Pa imate u ovoj zgradi, prošetajte se gospodine Markoviću od kancelarije do kancelarije, imate pet kancelarija gde rade ljudi isti posao, a imaju različitu platu.

Da vas podsetim kako to izgleda kada je to demokratski. To je kao ono "šuki plazma", znate taj čuveni fenomen. On je bio nešto u saveznoj administraciji i onda, malo poslanik, malo ovo, malo ono, on pokupi 40 i nešto plata da izađe iz državne službe. Ne znam koliko je bilo, mnogo para je uzo. Evo ga sad ponovo u državnoj službi. Valjda kada neko uzme pare da napusti državnu službu i da traži na drugom mestu posao, nema potrebe da se zapošljava u državnu službu. Država ne sme da ga primi, ona ga je izbacila. Znači, kod "šuketa plazme" važi drugi propis.

Gospodine Markoviću, vi ne odgovoriste na pitanje, da li je od 14. februara do danas Vlada postavila nekog pomoćnika ministra? Ne pričam o onima u skladu sa konkursom, nego pričam o onim upražnjenim mestima kada ste došli na vlast, razrešili ste zatečene pomoćnike ministra, da li su na njihova mesta došli neki, s obzirom da konkurs nije sproveden. Kako je sproveden?

Pustite vi član 179. Po kom osnovu su oni zaposleni? Odgovorite na to pitanje, s obzirom da je 1. jul 2007. godine prelomni datum.

Dana 1. jula 2007. godine prestala je funkcija svima koji su se zatekli na tim mestima koja se sada zovu položaji. Njima je prestala funkcija.

Kako ste vi na ta mesta mogli da postavite nekoga ako nije sproveden konkurs, a postavili ste neke. Znamo koga ste postavili. Čekamo da vi priznate. Teraćemo vas dva dana da izađete za govornicu i da kažete ko je to primljen na mesto pomoćnika ministra, nije sproveden konkurs, a navodno ste ga primili, sad je to državni službenik na položaju. Objasnite nam to.

Drugo nešto, jeste li čitali obrazloženje ovog zakona? Pročitajte još jednom obrazloženje zakona, jer ono što vi pričate nije podudarno sa odeljkom Razlozi za donošenje zakona, prvi, drugi i poslednji pasus na toj strani.

(Predsedavajući: Vreme.)

Kad uporedite te pasuse, kad to pročitate, videćete da sve ono što ste ispričali ide po sistemu: ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe. Vodite računa.

Po Poslovniku narodni poslanik Vjerica Radeta. Oprostite, Poslovnik ima prednost. Zatim ministar.

Mnogo ste fini, gospodine Albijaniću, kada se izvinjavate ministru, ne znam zbog čega, a trebalo je da vodite računa o Poslovniku u toku rasprave gospodina ministra. Prekršili ste član 104. stav 1. u vezi sa članom 113, koji se primenjuje za sve učesnike u radu parlamenta, a to znači i za vas, gospodine ministre.

Ministar ovde može sa narodnim poslanicima da komunicira tako što će konkretno da odgovara na pitanja vezana za predlog zakona. Narodni poslanik može da iznosi svoje političke stavove i treba, ministar ne sme da iznosi političke stavove svoje stranke, gospodine Milane Markoviću.

Sećam se kada ste sa ovog mesta ovo isto govorili nekim drugim ministrima, a sada vašim kolegama u Vladi. Znam da to vi dobro znate, ali mnogo toga ste, izgleda, naprasno zaboravili i insistiram, gospodine predsedavajući, da vodite računa, da ne dozvolite ministru da vređa dostojanstvo Narodne skupštine.

Vi ste ovde, gospodine ministre, izašli i pokušavate kao da nam pričate viceve, da se šegačite sa narodnim poslanicima. Morate da se ponašate u skladu sa državnom funkcijom koju, nažalost, obavljate.

Pitao je gospodin Krasić koga ste primili od 24. februara na mesto pomoćnika ministra.

Naravno, ja neću odgovoriti na to pitanje, vi ćete, nego vas to pitam. Ali ste vi rekli da Vlada nije imala pravo da nikoga primi od 24. februara.

Mi to znamo, ali pitanje vama je, gospodine ministre, šta je sa onima koji jesu primljeni.

Prvo, ko su oni, i drugo, šta ste uradili vi kada ste došli, kada tvrdite da nisu imali pravo, šta ste uradili, da li su ti ljudi i dalje na tim funkcijama, na tim položajima, kako ih vi sada zovete.

Gospođo Milice, molim vas, ministar ima pravo da govori, a ostali službenici ministru dodaju papire. Vi to dobro znate kao stari iskusni službenik iz ovog parlamenta.

Dakle, gospodine ministre, kažete da vi ne vodite računa o tome ko je pripadnik koje stranke, da vama ne pada na pamet da pitate nekog da li je član vaše DS. Za vašu informaciju, zapravo za informaciju javnosti, vi to znate, pohvalili ste se da vam je Đorđe Cvetinčanin sekretar Ministarstva.

Ne znate ko je. Blizak prijatelj Zorana Balinovca, član JUL-a u to doba i sekretar Ministarstva pravde ...

(Predsedavajući: Vreme.)

... u vreme kada sam bila zamenik ministra; sada član vaše stranke.