Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je bila dosta kvalitetna diskusija i mislim da smo pomenuli dosta toga, mislim da su se videle i neke slabosti postojećih zakonskih rešenja, i dobro je da smo vodili ovu diskusiju i da smo mogli da zaključimo i takve elemente.
Uz dužno poštovanje svih onih koji su govorili i iznosili primedbe, rekao bih nekoliko stvari vezano za ono što se čulo u poslepodnevnoj diskusiji.
Nije sve to imalo mnogo veze sa ovim zakonom, nešto jeste, nešto nije, ali narodni poslanici su tražili da odgovorim. Samo bih ukratko hteo da kažem nekoliko stvari.
Pitanje odluke o nazivima ulica donosi jedinica lokalne samouprave, Ministarstvo samo daje saglasnost. Zaista, sve što je urađeno u Ministarstvu je isključivo u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, a odluku o tome, i prethodnu i konačnu, donosi jedinica lokalne samouprave.
Što se tiče termina po kom će Ministarstvo predložiti zakone koji proizilaze kao obaveza iz Ustavnog zakona Republike Srbije, a koji su uslov za raspisivanje lokalnih izbora, želim da vas obavestim da je Ministarstvo spremno i sposobno da te zakone završi do kraja septembra.
Kada sam se obraćao na konferenciji za štampu, rekao sam da je krajnji rok, po mom mišljenju, imajući u vidu druge obaveze koje su moguće da se dese, da je krajnji rok da se ti zakoni polovinom oktobra nađu pred narodnim poslanicima.
Kada će ih Narodna skupština usvojiti, to zavisi od dinamike rada u Narodnoj skupštini, ali oni sigurno mogu da se nađu do polovine oktobra pred narodnim poslanicima i mislim da će to biti sasvim dovoljan rok da se nakon toga ti zakoni i usvoje.
Ono što je bitno, potrebno je da razumemo da je neophodno da se o tim zakonima sprovede široka diskusija, ne samo unutar Vlade, nego pre svega političkim strankama, stručnoj javnosti itd, jer zakoni iz oblasti lokalne samouprave će se odnositi i na suštinsko menjanje same lokalne samouprave, odnosno nivoa decentralizacije, zatim formiranja novih gradova, zakon o teritorizaciji, zakon o lokalnim izborima i izborni sistem, i mislim da je potrebno dosta da razgovaramo o tome i da napravimo dogovor kako bi to trebalo da izgleda.
U diskusiji vezano za ovaj zakon konstantno se provlačila kao tema sudbina nekih 300 ljudi. Nije ovde u pitanju sudbina 300 ljudi imenom i prezimenom, mi govorimo o ljudima koji imaju zakonom utvrđenu posebnu odgovornost da upravljaju određenim organom, ili da upravljaju nekim organom u sastavu ministarstva i u skladu sa tim oni imaju i posebne odgovornosti i posebne nadležnosti.
U tom smislu kažem da postoji interes da to funkcioniše nesmetano. Ne govorim o pojedincima. Nisu tu pojedinci bitni, bitno je da su oni na čelu i da imaju određene odgovornosti, zato sam čitao, ako se sećate, u prvom delu diskusije, odredbe člana 33. Zakona o državnim službenicima. Upravo odatle pokušavam da izvučem argument za zahtev Vlade da se ovakav zakon usvoji.
Dakle, nije u pitanju sudbina tih ljudi, nemojte da na taj način banalizujemo tu stvar, ne radi se o njih 300 da li će da primaju platu ili ne.
Ovde je izrečeno, igrom slučaja, da je plata ministara ne znam kolika. Plata ministara nije tolika, ona je u rangu potpredsednika Narodne skupštine.
Činjenica je da sistem i to je nešto što se uređuje Zakonom o platama, nije tema ovog zakona, nešto što se uređuje Zakonom o platama i o čemu smo diskutovali u Narodnoj skupštini, čini mi se da smo i u ovom mandatu pričali o tome kada smo počeli razgovore o tome da treba doneti zakon o Narodnoj skupštini, potpuno je nenormalna, nelogična stvar da oni ljudi koji se nazivaju nameštenicima imaju plate od 16 ili 18 hiljada dinara.
Potpuno se tu svi slažemo i očekujem da će Vlada vrlo brzo izaći sa izmenama zakona o platama, jer prosto ovde svi mislimo, nema nikakve logike, potpuno je neprijatno u krajnjem slučaju raditi kada ste svesni da neko do vas, ko sa vama ceo dan provodi, jedva može da skrpi kraj sa krajem.
Tu se potpuno razumemo, nema dileme i mene su ovde isti vozači vozili ko i vas, i iste sekretarica, i sve to znam, kao što i vi znate i slažem se u potpunosti s vama, ali nije tema ovog zakona, ništa drugo.
Jeste povratno dejstvo, kolega je veoma lepo govorio, ne poznajemo se, zaboravio sam prezime, veoma lepo je govorio i o povratnom dejstvu zakona. Dakle, taj stav 2. člana 197. Ustava Republike Srbije daje mogućnost za povratno dejstvo.
Opšti interes treba da utvrdi Narodna skupština. Ako vi utvrdite da postoji taj opšti interes, onda može, a ako utvrdite da ne postoji, onda ne može.
Pozivam vas da imate na umu onu odredbu člana 33. Zakona o državnim službenicima, kada razmišljate o tome da li ćete utvrditi opšti interes, za koji mislim da postoji u smislu funkcionisanja države.
Mislim da je bio lapsus, kada je koleginica rekla da neka nova vlada treba da trpi državne sekretare ove vlade. Državni sekretari su u onom domenu funkcionera. To su one političke ličnosti, oni nisu na pet godina. Državni sekretar je zamenik ministra nekadašnji.
Državni sekretar odlazi zajedno sa ministrom, govorim o pomoćnicima ministra, kao vrh službenički, i oni su ti koji ostaju i nakon odlaska političke garniture. Tu se spajaju politička garnitura i profesionalna garnitura.
Dakle, namera ovog zakona, kako je rekao kolega Baralić, jeste bila kvalitetna. To je profesionalizacija državnih službenika i da dođemo do toga da se političke nomenklature menjaju a državni službenici da ostaju.
Da li mi to u našim životima dezavuišemo, banalizujemo, to je već od slučaja do slučaja, mi ovde govorimo o nečemu što je opšti akt, ali je dobra prilika da se ukaže na probleme koji postoje.
Ali kad govorimo o nečemu što je opšti akt i govorimo o rešenjima opšteg akta, onda možemo da apstrahujemo pojedinačne slučajeve, ali kažem dobra je prilika i to posebno važi za poslanike opozicije da koristeći to ukažu na te loše stvari i volim da se one čuju u javnosti. Slažem se da je naziv državni sekretar malo neprimeren. To sam govorio kada sam bio poslanik opozicije, to mislim i sada.
Prosto unosi zabunu, to treba da bude zamenik ministra, ne znam zašto se zove državni sekretar, ali kao i vi, tako i ja poštujem zakon i poštujem terminologiju zakona. To je sada državni sekretar.
Tu je bilo pomenuto pitanje, gospodina Baralića, mi smo rekli primićemo gospodina iz Gornjeg Milanovca, kao što u Ministarstvu primamo svakog predsednika opština, ali nemojte sa ove govornice da dajemo prednost jednoj ili drugoj stvari. Videćemo, razgovaraćemo, pa ćemo videti šta se dešava.
Vi svi to znate, imamo velikih problema u lokalnim samoupravama.
Očigledno je da prethodni zakon nije baš najbolje anticipirao moguće odnose kod nas u Srbiji i mislim da ćemo tu nešto morati da menjamo. U stvari, Ustav je već dao odlično rešenje, a to je da se predsednici opština biraju iz reda odbornika.
Jedan od kolega je pomenuo da se ovaj zakon ne primenjuje u autonomnim pokrajinama i u jedinicama lokalne samouprave. To je tačno.
U jedinicama lokalne samouprave i u autonomnim pokrajinama se još uvek primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima, a to je rešeno članom 189. ovog zakona, i treba da se donese novi zakon.
Taj novi zakon nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, to je u nadležnosti Sekretarijata za zakonodavstvo. Ova Narodna skupština je usvojila takav Zakon o ministarstvima.
Istina, i ona prethodna je usvojila takav Zakon o ministarstvima, meni nije jasno zašto je na taj način iscepkano Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali nisam u mogućnosti da na bilo koji način to menjam.
Činjenica je da nije sve to logično, nema tu neke logike u tome, šta je čija nadležnost. Dakle, potpuno je nelogično i to što Ministarstvo za državnu upravi i lokalnu samoupravu nije predlagač i ovog zakona, ali sada je tako prema Zakonu o ministarstvima.
U svakom slučaju slažem se da je neophodno što pre da se dođe do tog zakona, jer treba da se uredi položaj ljudi zaposlenih u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, a ne da se primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Bilo je pomenuto pitanje autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Tu se ne primenjuje ovaj zakon, nego prethodni.
Tu se non-stop ponavlja jedno isto pitanje.
Kaže - Vlada je mogla da postavi, ali nije postavila. Očigledno je da nije postavila do 14. februara, kada je istekla mogućnost da postavi. Nemam potrebu da branim zašto Vlada neka prethodna u periodu od 14. februara nije postavljala, ovde sam da vam kažem da Vlada nije postavila, nisu izvršena postavljenja, protekao je rok, nalazimo se u vrlo neprijatnoj situaciji i jedini izlaz iz te situacije je da usvojite zakon koji vam ja danas ovde obrazlažem u ime Vlade.
Ne mogu da se složim, mada mislim da tu ima mesta dosta da se razgovara, da li stav 2. člana 180. kaže da prestaje radni odnos, onda kaže prestaje dužnost, prestanak dužnosti nužno ne povlači prestanak radnog odnosa, ali ako otvorimo tu temu, ona je dosta dugačka.
Slažem se i mislim da smo generalno otvorili neke teme pravno-tehničkog karaktera, koje su posledica loše pravno-tehničke redakcije postojećeg zakona.
Neke razlike su i dalje ostale, kao član 179, ali bože boj, različito doživljavamo neke stvari, različito tumačimo neke zakone. Meni ostaje na kraju da vam se zahvalim na ovoj načelnoj raspravi, da sačekamo prekosutra, pretpostavljam da je rok 24,00 časa za raspravu po amandmanima, da razgovaramo o predloženim amandmanima i nakon toga na vama je odluka da li ćete prihvatiti zakon.
Drago mi je da gospodin Nikolić ovako uživa, znao sam da mu nedostajem, ali nisam znao da je to baš ovoliko. Hvala vam svima na pažnji.
