Ne, ne, 5. oktobar je jedna vrsta terorizma, a gospodin Marković obučava kako da se bore protiv terorizma studenti fakulteta kod ovog ćelavog Dragišića. Znam to, tako ste napisali u vašoj biografiji.

Član 179. stav 2. kaže: "Ako postavljenom licu ili imenovanom licu dužnost prestane pre postavljenja državnih službenika na položaj (misli se pre postavljenja državnog službenika na položaj u skladu sa konkursom) novo postavljenje je (opet) privremeno''.

Zašto je privremeno? Zato što član 180. u stavu 2. kaže: "Prvog jula 2007. godine prestala im je dužnost". Znači, 1. jula - pre dva dana. Nemamo više nijednog od tih pomoćnika ministra, može da postoji samo neko ko je izabran na konkursu. Takvih je 22. Znači, još je 380 prazno, sada nemate nikoga. Zašto niste skočili preko puta kod Tadića. Pa ako ste hteli da menjate zakon zašto niste predložili februara, marta, aprila, maja, juna. Vidite, mi smo sada u julu, 3. jul. Vi ovde pokazujete kakav imate odnos prema zakonu. Vaš odnos prema zakonu je - zakon je za opoziciju, nije za vlast.

Onda gospodin Marković izađe i kaže ovde - nisam shvatio neke stvari. Evo, ja sam sve ovo lepo pročitao da bi svaki građanin u Srbiji shvatio. Ništa nisi shvatio, ništa me nisi slušao, ništa me nisi razumeo? Gospodine Albijaniću, moraću da iskoristim priliku ponovo da mu objasnim, pošto vidite da ništa ne razume. Ovo nema veze sa terorizmom, Markoviću.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Narodni poslanik Rajko Baralić ima reč, zatim narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine Albijaniću, gospodine ministre, gospodine Šami, dozvolite da pozdravim gospodina ministra, uvaženi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, nije gospodine Krasiću to bio terorizam, to je bio intervencionizam. Znači, intervenisale su strane obaveštajne službe i Tim Maršal je o tome napisao knjigu. Dobro, to je prosto da znamo o čemu se ovde radi.

Vas su, gospodine ministre, prevarili koalicioni partneri. Znači, gospodin Lončar je zastupao ovaj zakon verujući da će njegovim usvajanjem potpuno biti onemogućena bilo kakva pozicija DS ako samostalno ostvari vlast da promeni državne činovnike i nameštenike kada se to dogodi. Ni slutili nisu da ćete vi biti ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i da sada vi morate da ispravljate njihove "krive Drine". Ali, dobro, to je sada ovo koalicioni kapacitet, kohabitacija, koalicija itd.

Zakon je, inače, u suštini imao plemenitu nameru da onemogući da se kod svake promene vlasti menjaju važni državni službenici, nameštenici, činovnici itd.

Samo tu ima mali problem, onaj ko preuzme odgovornost za vršenje vlasti on tu odgovornost iskazuje, između ostalog, i tako što personalnim rešenjima u određenim važnim državnim institucijama, organima i ustanovama postavlja one ljude u koje ima najviše poverenja, a to pri tom podrazumeva da su oni prethodno dovoljno osposobljeni i stručni.

Ta stvar je potpuno čista. Ukoliko bi to tako funkcionisalo, onda bi jedan državni činovnik mogao da to bude sto godina i to nije sporno. Postoje takvi primeri, recimo da je glavni urednik najvažnijeg socijalističkog lista u Francuskoj jedan desničar, ali on je, nažalost, samo izuzetak, nije pravilo.

Ovde se dešavaju dve stvari: ne mogu da budu izabrani oni za koje je sproveden konkurs, a na drugoj strani moraju ostati oni ili će biti postavljeni neki koji nisu ni konkurisali; to je prosto neprincipijelno. Želim da kažem da je potpuno odgovorno i to razumem, i to se uklapa u princip koji sam ovde naveo kao prvi. Znači, nije moguće da neko vrši vlast, makar u ovom trenutku u Srbiji, a da pri tom ne imenuje, ne postavlja, ne bira one ljude u koje ima najviše poverenja.

Samo to treba svaka vlast da ima snage da kaže - želim da vršim vlast, građani Srbije, tako što će svi ovi ljudi koji će biti pomoćnici, državni sekretari, biti ljudi u koje imamo najviše poverenja. A ukoliko stvari krenu kako ne treba, onda da znate ko snosi odgovornost za njihovu neefikasnost, eventualno nezakonito ponašanje.

Ništa ovde ne postoji što je novo. Znači, kada smo zakon usvajali mi smo vam o ovome govorili i ako bi neko želeo da pogleda one knjige, koje zovem čitanke, naše stenografske beleške, tamo piše rečenica koju sam i onda izrekao - da će svaka vlast, ukoliko joj zakon ne bude odgovarao, naći pogodno obrazloženje da usvoji, donese novi pravni alat kojim će ono što već piše u zakonu da na izvestan način derogira i da obezbedi sebi prostor da postavi nove ljude.

To se upravo dešava i, eto, samo prosto, sve vas molim, vas iz vlasti, da nas ne terate da to ne razumemo, to je prosto tako i ništa to nije sporno. To se radi u opštinskim skupštinama, to se radi na nekim drugim mestima, to radi gazda kada kupi novu banku, on kaže - menadžer je ovaj, pi-ar je ovaj, zato što imam poverenja da oni rade taj posao.

Ovde je nekoliko kolega govorilo o tome koliko je novih nameštenika. Od 21. januara 2001. godine do 30. juna 2006. godine država Srbija je zaposlila 26.730 novih ljudi. To je toliko novih sistematizovanih radnih mesta, a od onog datuma do današnjeg dana još nekoliko hiljada. To su podaci kojima raspolaže SPS, ove prve nam je dostavio, na naše traženje, gospodin Dinkić, kada je bio ministar finansija.

I ako pažljivo pogledate budžete od 2001. do ove godine videćete da se broj ljudi koji primaju platu sa budžeta povećava godišnje za nekoliko desetina hiljada, a nekad za nekoliko stotina. To je, naravno, tačno i sa tim ne treba polemisati, samo što mi treba da znamo, govorili su i neki drugi danas ovde, znači 250 hiljada ljudi u Srbiji danas prima platu sa budžeta. Praktično, 260 hiljada, odnosno 258 hiljada ljudi i u tome su i ovi državni nameštenici, činovnici i pomoćnici sekretara.

Ono što mene nervira, što me buni, zato što jedno ministarstvo ima deset sekretara, što se oni zovu državni sekretari, što kod ljudi to izaziva zabunu. Državni sekretar je nešto sa čim se nisam slagao ni kada je zakon pisan i usvajan. Postoje bolja i preciznija rešenja, odnosno formulacije ovog zvanja.

Ovako mi ne znamo tačno, ima ovde sada ministara koji imaju šest-sedam državnih sekretara. Molim vas, to je nedopustivo, to je potpuna inflacija tog zvanja. Znači, on treba da radi jedan posao i treba da bude najbliži ministrov saradnik i da on bude odgovoran za sve ono.

Postavljena su ministarstva široko, neki imaju, kao što vidite, ogroman broj državnih činovnika, bez ikakve potrebe. To je ono što nije dobro, a nije rđava koncepcija.

Inače, ovaj zakon je postojao 1934. godine, kralj Aleksandar je prepisao tzv. francuski model. Kidrič i Kardelj su to imali ovde kao platne razrede do 1959. godine. Ništa vi niste izmislili. Ovo sve postoji.

Ako uzmete neka iskustva u drugim državama, to takođe postoji. Slažem se da jedno zvanje treba da bude tako plaćeno da se zna da je to rang itd. Nije dobro ovo što nemaju iste plate oni koje je birao narod i oni koje je birala Vlada.

Ne zalažem se da se povećaju plate ovima koje je birao narod, već da se smanje plate onima koje je birala Vlada. To bi bilo pošteno. Dakle, da oni koje bira Narodna skupština imaju jedan dinar manju platu od narodnih poslanika, a ne da, kao što je sada i kao što je to tema svaki dan u novinama, nekoliko desetina, pedeset, šezdeset, sedamdeset hiljada dinara ima višu platu državni činovnik nego narodni poslanik.

To nije normalno. Onaj ko misli da je to normalno, neka osnuje političku stranku, neka se učlani u neku stranku, neka stane na listu, neka nađe pare za kampanju, neka zadobije poverenje građana, neka izdrži konkurenciju u svojoj stranci, pa neka pokuša.

To je potpuno suprotno svemu što postoji svuda u svetu. Dakle, da građani Srbije ne razumeju za šta se zalažem. Zalažem se da se svim državnim činovnicima, osim predsednika Republike i predsednika Vlade, plate spuste ispod nivoa 75.000 dinara, poslanička plata je tolika, a svi ostali treba da imaju manje.

Inače, neka to pravo ostvaruju u privatnim kompanijama i na nekim drugim mestima, jer to, pre svega, nije normalno i nije fer. Ta priča da će tamo doći stručnjaci uglavnom je tačna, ali kao što vidimo ponekad i nije.

Na kraju, gospodine ministre, juče sam kontaktirali službeno, u Srbiji danas postoji samo jedna opština koja nema usvojen budžet. To su veliki problemi. To je 50.000 stanovnika. Molim da ono što su vaši saradnici juče obećali ispoštuju. Nisu ono što smo se juče dogovorili.

Kakva god da je to vlast i ko god da je tamo vlast, od juče je suspendovana svaka mogućnost finansiranja bilo kakve aktivnosti u opštini Gornji Milanovac.

Ako nisu dobri, povešajte ih, postreljajte ih, ne znam šta da im uradite, ali nije moguće da 50.000 građana već godinu dana bude živa politička laboratorija. To jednom mora da se preseče.

Dakle, postoji nekoliko važnih razloga koji mene rukovode da ovo kažem. Imam utisak da stvari nisu tamo principijelno postavljene.

Dakle, najljubaznije molim da onaj ko je juče preuzeo tu obavezu, tu obavezu realizuje, pa ako ne može, da onda vidimo šta dalje, jer niko ne treba da bude talac bilo čije političke volje.

Moram da kažem da su tamo stvari veoma komplikovane. Opština Gornji Milanovac više od 50 godina služila je za primer u Srbiji, i po svojoj privredi, i po svom prirodnom potencijalu i svakom drugom. Dakle, najljubaznije molim da se to reguliše. Ako ne može, mi ćemo tražiti politička rešenja, a ona će biti veoma radikalna.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika na izlaganje gospodina Baralića.

Obaveštavam vas da SPS više nema raspoloživog vremena, ali ima predstavnik poslaničke grupe 10 minuta, po drugom javljanju.

Gospodine Baraliću, niste me dobro razumeli. Terorizam je svaki akt nasilja koji ima cilj da se dezavuišu nadležni državni organi i na taj način se manifestuje, pored onih štetnih posledica itd, nepoštovanje jednog pravnog poretka. Po svim kriterijumima, 5. oktobra se desio akt terorizma.

Samo da vas podsetim, zbog izbora za predsednika Jugoslavije, spaljena je zgrada Savezne skupštine, a posle nekoliko dana je prećeno ovde u Narodnoj skupštini da Vlada Republike Srbije mora da podnese ostavku. Znači, nisu bili republički izbori.

Gospodine Krasiću, nema više Jugoslavije. To je bilo pre sedam godina. Da se ne vraćamo unazad.

Ne, ne, gospodine Albijaniću, suočavanje sa tom prošlošću je neminovno. Moramo da se suočimo sa tom prošlošću.

Ne može neko da zapali Skupštinu, pa da kaže da je to bilo demokratski, a onda kada mu se posle nekoliko godina kaže, kada ispliva istina, kada sve izađe na videlo, čujete sada, prelepo je slušati Čedu, Bebu, Mihajlovića, izlazi istina, prosto navire, ne može da se zaustavi, to je bujica, pa sada da kažemo - to ne važi, to je zastarelo, to je bilo pre sedam godina.

Pre sedam godina su neki ljudi tolike patnje doživeli zbog onih koji su palili zgradu Savezne skupštine. Doduše, nekima je bilo vrlo neprijatno kada ste i vi duvali u balone, moram da vas podsetim. Ne možemo sada da kažemo ''puj pike ne važi se''.

Gospodo, moja su deca šest meseci zbog vas uplakana dolazila iz škole svaki dan. Zašto? Zbog čega? Sedam godina vodite neki krivični postupak, nije mrdnuo od početka. Mene ste predstavili kao kriminalca, pa ste mi nalazili imenjaka, pa ste njega predstavljali kao nekog i nešto. Sada treba da kažem ''puj pike ne važi''. Valjda se i tada primenjivao zakon. Valjda će i danas morati da se primenjuje zakon.

Znači, to je bio klasičan akt terorizma, inspirisan iz inostranstva, finansiran iz inostranstva. Vidite kako inostranstvo sada menja u naletima garnituru koja treba da sprovodi politiku MI6. Nekada je bilo nezamislivo da Cesid dođe u strukture vlasti. Nekada je bilo nezamislivo da neko iz nevladine organizacije bude državni službenik.

Danas idu, znači, školovali su se, pripremili su se, došli su sada na državne pozicije, sada Srbija mora da finansira one koji su je uništavali, koji su je gazili. I treba povodom toga da ćutim? Ne, neće biti ćutnje. Samo ću da vas podsećam. Podsećaću i vas i građane Srbije šta ste radili, kako ste došli, zašto ste došli, da se ne bismo iznenadili kakve su posledice danas.

Videli ste, 20 i nešto hiljada ljudi su zaposlili. Koga? Strine? Ne strine, zna se koga su zaposlili. Zaposlili su one koji treba da unište državnu strukturu. Javiću se i malo kasnije po povredi Poslovnika, da rastumačimo stav 2. člana 179. i stav 2. člana 180.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a zatim narodni poslanik Gojko Radić.

Dame i gospodo, kada se uporedi i pogleda kada je donet doskora važeći zakon, tj. ove odredbe čije se izmene i dopune traže, vidi se da  nije protekla ili je protekla samo godina dana. To je veliki problem. Kada se donose zakoni, treba da imaju, pre svega, kvalitet svoj po sadržini i obimu. Sa druge strane, ti zakoni treba da budu primenjivi, ali u dužem vremenskom periodu.

Mi nijednog slova nemamo u obrazloženju, ni u predlogu, obzirom da naša država želi da ide u Evropsku uniju, a ta Evropska unija nama ne donije ništa.

Samo kaže - idemo da se pridružimo toj Evropskoj uniji i hoćemo da donesemo zakone jer nam oni preporučuju i od nas zahtevaju.

Međutim, dame i gospodo, u uporednom pravu nemamo nijednu državu koja za godinu-dve dana donosi 280 zakona. Ponavljam, vavilonski vladar Hamurabi doneo je Zakonik, u tom zakoniku Hamurabi je u 282 člana regulisao i krivično, i građansko i procesno pravo.

Ali to je bio klasni zakonik, zakonik koji je različito bio primenjivan kada su bile u pitanju krivične sankcije. U vladajućoj klasi različito su kažnjavani oni od potčinjene klase.

Kada je u pitanju ovaj zakon koji se predlaže, još se mastilo nije osušilo, takoreći, od potpisnika zakonodavca da je usvojen Zakon o državnim službenicima, već tražimo izmene i dopune.

Dame i gospodo, u objašnjenju pojedinačnih rešenja na strani 2. stav 3. predlagač obrazlaže - predloženim pomeranjem rokova obezbeđuje se delotvorno sprovođenje postupka postavljanja na položaje u ministarstvima, organima uprave, u sastavu ministarstava, posebnim organizacionim jedinicama, službama Vlade i Republičkom javnom pravobranilaštvu i sprečava se kriza i zastoj u njihovom radu.

Ima li ovde nečega realnog? Nema. U članu 21. Ustava Republike Srbije, dame i gospodo, držim ga u rukama, imate odredbu člana 21. koji kaže - svako ima pravo na jednaku zaštitu, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Postavljam predlagaču pitanje - ako jednom radniku u jednom preduzeću u Srbiji prestane radni odnos po bilo kom pravnom osnovu, da li će taj radnik moći sutradan ili posle par dana, ili 10 dana, kod istog poslodavca, bilo da je u pitanju javno preduzeće, državno, ili da je u pitanju privatno preduzeće, da zasnuje radni odnos na ovakav način kako to predlagač uređuje ovim predlogom.

Zamislite, tim nameštenicima, kako rekoše poslanici SRS, a to ste vi i definisali tako, a njih ima oko 200, zar se mora zbog njih donositi zakon, ali zašto se onda određuje rok od godinu dana.

Šta vam to treba za godinu dana da pronađete kadrove, da pronađete lice ili vašeg stranačkog kolegu, ili člana neke stranke, da ga postavite za zamenika ministra, da postavite za pomoćnike ministara, da postavite za direktore direkcija i uprava, da postavite svoje savetnike kojih ima pet-šest vrsta, sekretare organa uprave resornih u Vladi, šta vam to treba da ovoliko vremena izgubite, a da ne rešavate i ne donosite zakone koji imaju prioritet.

Postavljam pitanje predlagaču, koliko imamo državnih sekretara, koliko imamo u kom ministarstvu pomoćnika, koliko ima sekretara, koliko ima savetnika i koliko ima referenata?

To opterećuje mnogo budžet Republike Srbije.

Uz to postavljam pitanje i tražim odgovor - koliko imamo sekretarica ovim rukovodiocima, nameštenicima, koliko imamo ličnih vozača, koliko automobila i vozača i koliko iznosi njihova reprezentacija pojedinačno kao korisnika budžeta?

Na ta pitanja treba davati odgovore, jer to građani Srbije traže, jer oni plaćaju poreze, a iz poreskih davanja naših građana, kojima se dere koža, upravo se plaćaju oni pacovi koji tamo sede i mudruju.

(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, molim vas da vodimo računa o terminologiji i rečniku, sa uvažavanjem da se obraćamo narodnim poslanicima.)

Jeste, pročitajte o pacovskim kanalima nešto, pa ćete videti, nisam ovde nikoga uvredio.

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Jojiću.)

Dalje, dame i gospodo, kada je u pitanju primena Zakona o državnim službenicima, svi zaposleni koji rade, kaže, u sektoru informatike, administrativnom sektoru, materijalno-finansijskom i računovodstvenom sektoru bi morali da budu državni službenici. U članu 2. stav 3. navodim da su samo prateće tehničko osoblje nameštenici.

Izvršena je degradacija u smislu da poslove koje obavljaju službenici obavljaju i nameštenici. Ne postoji mogućnost napredovanja u službi, dame i gospodo, nemogućnost povećanja plata onima sa najnižim primanjima; pravna nesigurnost, nameštenik pravi ugovor o radu sa poslodavcem, za razliku od službenika koji potpisuje rešenje o stalnom radnom odnosu.

U Službi Narodne skupštine postoje sektori, gde je deo osoblja nazvan službenici, a deo nameštenici, iako radnici u takvim sektorima po zakonu potpadaju u državne službenike.

Ne znam šta se ovde novo izmislilo, ne znam šta će ovde biti delotvorno, kako je to moguće da 50, 60, 70 godina u našem pravno-političkom sistemu i u zakonodavnom telu rade službenici, nazovimo ih i radnici ili referenti, a da su imali jednaka prava.

Dame i gospodo, nije dopušteno da se u jednoj kancelariji za dva stola sa dve stolice nalaze dve kategorije radnika, odnosno zaposlenih u jednom državnom organu. S jedne strane sedi nameštenik, a sa druge strane državni službenik.

Ali, kada bi oni radili različite poslove, a ne bi se odnosilo na poslove koji su u isključivoj nadležnosti zakonodavnog organa, da su to poslovi neke druge podele, možemo da govorimo o tome, ali ako rade državne poslove i jedan i drugi moraju imati po Ustavu jednak status i ista prava. Inače, dolazi do diskriminacije.

Nadalje, u članu 5. važećeg zakona kaže se - neutralnost.

Državni službenik dužan je da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima prema pravilima struke, nepristrasno, politički neutralno. Molim vas, gospodo iz vladajuće većine, objasnite građanima Srbije kako je to, što je napomenuto istaknuto kao jedna neoboriva činjenica, u upravi zaposleno 26.000 od 2001. godine do danas. Radi li se tu o inflaciji birokratije? Po mojoj dubokoj proceni radi se o velikoj inflaciji i birokratija preuzima inicijativu.

Da vidimo da li se u nekim drugim privrednim granama, osim u upravi, tako brzo procentualno zapošljavaju radnici, u industriji i u proizvodnim pogonima. Hajde da vidimo šta je Vlada uradila, koliko je fabrika otvorila od 2001. godine do današnjeg dana, koliko je zaposleno radnika u proizvodnji, a iz proizvodnje se budžet puni da bi mogla država da funkcioniše, i odbrana, i bezbednost, i pravosuđe i drugi organi uprave.

Dakle, u tu kožnu torbicu dolaze pare poreskih obveznika, ali ono što je najkatastrofalnije za ovu i prethodne vlade od 2005. godine, nema proizvodnje. Šta se proizvodi? Nema proizvodnje, ali se prodaju proizvodni kapaciteti koje su naši radnici decenijama stvarali, i na taj način preživljavate, prodajete imovinu i želite da očuvate socijalni mir. Nema bez proizvodnje ništa.

Zbog toga čudi me da je ova vlada bila spremna, a i prethodne vlade, da na ovakav način birokratiju stimuliše, a proizvodnju da uništava. Uzmite poljoprivredu; poljoprivredno zemljište danas tajkuni kupuju, kupuju na hiljade hektara, ali prema mišljenju SRS u prvom krugu moraju, kada bude davano poljoprivredno zemljište, moraju pre svega da konkurišu individualni proizvođači u svim mestima u Srbiji, pa ukoliko preostane zemljišta koje nije bilo dato u zakup u dugoročnom periodu da se tada tajkunima ponudi i neka oni plate, ali visoku cenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi nemamo Ustavni sud. Džabe mi pričamo u ovoj skupštini, džabe SRS, a i neki misle, da bi trebalo formirati Ustavni sud. U članu 5. Ustava Republike Srbije, stav 2, normirano je da u drugom zasedanju Skupštine Republike Srbije mora se izabrati Ustavni sud.

Kome sada treba da uputimo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti bilo kog zakona, pa i ovog zakona koji je u pitanju? Nemamo kome. Da li je ovo neustavna monarhija? Bez Ustava nema reda. Nijedna država nije bez ustava, osim Srbije danas, u Evropi. Imamo Ustav, ali nemamo Ustavni sud. Imamo Ustavni zakon, ali nemamo Ustavni sud koji treba da ocenjuje ustavnost i zakonitost pojedinih akata.

Kada je u pitanju ova materija i promena Zakona o državnim službenicima, čudi me da zakonodavac ne predviđa mogućnost zašto nisu ista prava u pokrajinama i u lokalnoj samoupravi za razliku od ovog zakona.

Tamo se primenjuje, u pokrajinama i u opštinama na lokalnom nivou, Zakon o javnim službenicima, međutim, ovaj zakon nije primenljiv za područje AP, niti opština. Sada treba na tome raditi da usaglasimo ove zakone. Treba usaglasiti da bi imali građani Republike Srbije ista prava u svim opštinama, ista prava i u pokrajinama.

Šta nam se događa, tu je ministar Marković, na lokalnom nivou? Vidite šta se događa na lokalnom nivou, koje se odluke donose i koliko su one vrlo nezakonite, i koliko je zloupotreba službenog položaja i koliko je tamo kršenja zakona. Tamo ni FAP sa jednom prikolicom iz jedne opštine ne može da izvuče koliko je kršenja zakona i određenih propisa. Tamo treba da se učini napor, tamo treba vršiti inspekciju, tamo treba budžetska inspekcija da zaviri i da vidi kako se troše sredstva poreskih obveznika.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Vlade Republike Srbije, pre nedelju dana bila je katastrofa u Pančevu, zagađenje životne sredine u južnoj industrijskoj zoni, mediji su to samo zabeležili jednodnevno, međutim, posledice ostaju velike i Vlada Republike Srbije se ne oglašava šta je učinila i koje je mere preduzela da se u Rafineriji nafte Pančevo utvrdi ko je izvršio krivično delo i da obavesti javnost da li je to lice uhapšeno, ti odgovorni naravno u toj firmi, i da li je pokrenut krivični postupak ili ne.

S druge strane, zašto Vlada Republike Srbije ćuti, ne daje materijalna sredstva za oporavak i revitalizaciju industrijske zone Rafinerije, Petrohemije i Azotare u Pančevu? Procenjena je vrednost od strane zamenika predsednika Vlade, gospodina Labusa, pre par godina, da je za šteta koja treba da se otkloni, da se poprave fabrike i da se postrojenja revitalizuju, potrebno 360 miliona evra. Šta Vlada Republike Srbije čini?

Iz te opštine, iz opštine Pančevo, dere kožu, jer su to javna preduzeća i izvlači profit. Ponavljam, samo u Petrohemiji, industriji pančevačkoj, u 2006. godini izvezeno je 212 miliona evra robe. Šta je ostalo građanima opštine Pančevo? Građanima opštine Pančevo samo treba da ostane da uzmu motke i da ne daju nikome da uđe u fabriku, ni predsednik Vlade, ni predsednik države, dok se ne izmire računi i ne popravi industrija.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Batić.

Poštovani narodni poslanici obaveštavam vas da ćemo, po članu 85. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, produžiti rad i posle 18,00 časova, sa završetkom načelne rasprave po ovoj tački dnevnog reda. Očekivanje je da će to biti i pre 18,00 časova, ali nije logično da ostavimo jednog govornika za sutra. Dakle, imamo još pet narodnih poslanika koji se javljaju za reč. Izvolite.