Po Poslovniku, narodni poslanik Srđan Šajn.

Želim da govorim samo o Poslovniku, vezano za stav 1. člana 225.

U svakom slučaju je dobra ideja što hoćemo da govorimo o medijima koji emituju program na jezicima manjina. Međutim, moram da primetim da pitanje informisanja na jezicima manjina nije samo pitanje Subotice i Kikinde. Nadam se da će se prethodni diskutanti iz Subotice i Kikinde složiti sa mnom. To nije pitanje samo onih manjina koje su koncentrisane u jednom delu ove Srbije.

Kada govorimo o tom pitanju, moramo vrlo ozbiljno da razmislimo o sistemskim rešenjima. Pitanje medija ne može da bude pitanje političkih dogovora i političkih pritisaka. Pitanje informisanja na jezicima manjina mora da bude jedno sistemsko rešenje, koje će da bude prilagođeno i manjinama koje su disperziono naseljene duž cele Srbije i manjinama koje su na jedan određeni način u istoriji pokazale da su jedno od vrlo bitnih vezivnih tkiva građana Srbije. Dakle, govorim i o Romima, i o drugim nacionalnim manjinama koje imaju ta svojstva.

U tom pravcu želim da obavestim poslanike da ne postoji ni jedan regionalni medij u Srbiji koji informiše na romskom jeziku. I gospodinu Jovanu Damnjanoviću je ukinut medij ''Krlo Romengo'', ne funkcioniše u Beogradu odavno.

Mnoge ocene i Roma i neroma, znači svih građana, bile su da su to dobri mediji, da oni pomažu celokupnom informisanju u Srbiji.

Da je to bitno, izneću i zbog jednog bitnog pokazatelja. Da nisu postojali romski mediji, ne bi mogle romske političke partije da dođu do svojih birača na prošlim izborima, ne bi se desila situacija da romske političke partije imaju poverenje birača u celoj Srbiji, a ne samo u jednom regionu.

Činjenica pokazuje da su upravo ti mediji bili ono što tražimo od medija - most između države, političkih partija i građana. Bez tog pristupa ne možemo da govorimo o kvalitetnom informisanju.

U tom smislu, posebno pitanje u tom novom zakonu ili izmenama i dopunama starog zakona o informisanju mora da se posebno pitanje posveti RTS-u, kao javnom servisu, RTV-u, kao javnom servisu, jer ukoliko ne budemo definisali na adekvatan način sadržaje u tim medijima, onda imamo jedan vrlo ozbiljan problem - da pitanje informisanja manjina prepuštamo isključivo nevladinom sektoru, prepuštamo privatnim komercijalnim medijima, a da država ne preuzima odgovornost za informisanje tih građana na tim jezicima.

Sa time bih završio, pošto vreme ističe. Nema demokratije bez pravih informacija. Zloupotreba prava bilo kog građanina, a i prava manjina, jeste ukoliko država ne brine da ga informiše na pravi način.

U tom smislu, podržavam obe inicijative, inicijativu SVM da se o tome govori a i inicijativu vladajuće većine da se sistemski reši to pitanje, da to pitanje ne rešavamo Poslovnikom i u diskusijama samo po Poslovniku, nego da na jednoj od narednih sednica ozbiljno postavimo to pitanje, ali ne samo pitanje privatizacije medija, već sistemskog rešavanja informisanja na jezicima manjina.

Prelazimo na rad prema dnevnom redu.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika Poslaničke grupe SPS, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, dva člana su u pitanju, i stvarno bi čovek mogao postaviti pitanje da li izmene i dopune Zakona, gde su predviđena svega dva člana, zaslužuju da se o tome razgovara.

Međutim, pošto su u pitanju dva važna člana, mislim da je red da se o suštini ovog zakona nešto kaže i zašto je uopšte došlo do promene ovog zakona.

Naime, bilo bi interesantno i da nam gospodin ministar kaže da li je njegova stranka glasala za ovaj zakon kada je on bio donet, podsećam, septembra 2005. godine.

Ne slučajno septembra 2005. godine, zato što nekoliko meseci 2005, cela 2006. i ovih nekoliko meseci 2007. godine odredbe zakona koje regulišu ova pitanja nisu primenjivane, odnosno zakon nije poštovan, pa se postavlja logično pitanje da li je uopšte trebalo produžiti rokove ako je prošlo toliko vremena od donošenja zakona. Uostalom, da nam ministar kaže zašto neke odredbe nisu primenjene.

Doduše, ministar će tu biti u nezahvalnoj ulozi da govori o radu drugih, pošto on nije bio tada predstavnik Vlade, ali sada, kao predstavnik Vlade, on ima i obavezu da govori o politici i radu Vlade u celini.

Sa druge strane, ministar je nenadano došao danas u Skupštinu da nam govori o izmenama i dopunama ovog zakona, jer onaj ko je o tome govorio pre u međuvremenu je lustriran, gospodin Balinovac. Očigledno njegova stručnost nije u pitanju, ali je njegova politička pozadina, ako mogu upotrebiti taj izraz, problematična i Vlada ga je lustrirala.

Ovo je za nas narodne poslanike i za građane Republike Srbije dobra prilika da vidimo kako to u praksi izgleda kada neko bude predmet lustracije. Znači, uopšte nije važno da li je to činjenično ili ne, da li postoji odluka suda o lustraciji, ali politička podobnost, odnosno nepodobnost biće vrhunski kriterijum da neko bude lustriran ili ne.

Znači, kada je ovaj zakon donet, moram reći i zbog javnosti, mi socijalisti smo tada glasali za ovaj zakon, jer smo stvarno iskreno verovali da će odredbe zakona koje govore o depolitizaciji državne uprave, o profesionalizaciji, uvođenju novih stručnih, kvalitetnih ljudi biti primenjene. Mi smo tada to podržali, jer smo cenili da Srbiji treba jedna moderna i efikasna državna uprava koja će odgovoriti izazovima pred kojima se Srbija nalazi. Međutim, sada, jula 2007. godine vidimo da ništa od toga nema.

Suština izmena i dopuna ovog zakona jeste da se, u stvari, kadrovski namiri postojeća Vlada i da se otpuste oni ljudi koji su predstavnici političke opcije koja nije sada u Vladi. To ne treba kriti, to se krije iza izmena i dopuna ovog zakona.

Znači, nova Vlada, predstavljena od stranaka koje čine skupštinsku većinu, zaposela je sva ministarstva, postavila određene ljude i sada predlaže promenu, pošto nema dovoljno vremena da sve to formalno podvede pod odredbe zakona.

Inače, podsećam i građane Republike Srbije, Vladu i gospodina ministra da je ova nova vlada formirana 15. maja 2007. godine, a sada je jul 2007. godine.

Od tih 45 dana, ako je zakon pre toga poštovan i ako je urađeno što je urađeno, a sada čujemo da ništa nije urađeno, ali ne verujem baš da nije ništa, onda je bilo prilike da i u tih 45 dana - za one procese, postupke i konkurse koji su sprovedeni, koji su završeni - ta lica koja su učestvovala na konkursu i koja su zadovoljavala uslove konkursa, odnosno odredbe zakona, budu postavljena.

Međutim, očigledno je da toga nema. Potrebno je neke nove ljude, odnosno stranke kadrovski zadovoljiti. Kada budem pominjao jedan izveštaj vlade, odnosno Uputstvo o načinu postupanja, pošto sam došao do jednog vrlo zanimljivog dokumenta, videćete kako to praktično izgleda u Vladi i koliko se Vlada kadrovski "pojačala", odnosno koliko ima politički orijentisanih ljudi koji su jedino po kriterijumu političke podobnosti tu.

Želeo bih samo kratko da kažem. Naime, odredbe Zakona o državnim službenicima, u članu 2, vrlo taksativno navode šta su državni službenici i šta su funkcioneri. Moram to pomenuti, jer zakon u članu 2. govori da funkcioneri, tj. državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, sudije Ustavnog suda, članovi Vlade, sudije, javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i druga lica koje na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada i lica koja, prema poslednjim propisima, imaju položaj funkcionera.

Ministar je to citirao, dozvolite da to učinim i ja, u članu 34. se konstatuje da Vlada postavlja na položaj pomoćnika sekretara ministarstva, direktora organa uprave u sastavu ministarstva, pomoćnika direktora uprave i jedan ogroman broj lica, a ovo pominjem zato što zakon precizno reguliše koja su radna mesta državnih službenika na položaju i izvršilačka radna mesta.

Ovo pominjem zato što od donošenja zakona imamo jednu trojnu situaciju vezanu za sprovođenje ovog zakona. Zakon je donet septembra 2005. godine. U međuvremenu jedan broj konkursa je okončan, doduše selektivno, i Vlada je postavila lica na položaje. Drugi broj konkursa je okončan i predlozi su stigli do Vlade, a treći broj je u postupku pred konkursnom komisijom, a posle raspisivanja javnih konkursa.

U momentu kada je veliki broj konkursa okončan i predlozi stigli pred Vladu, čak i pre parlamentarnih izbora, Vlada je zaustavila ta postavljenja donoseći zaključak, mi imamo i taj broj od 1.2.2007, kojim samu sebe proglašava tehničkom vladom, gde u tački 3. stav 2. navodi - Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja funkcionere i državne službenike.

Ustav Republike Srbije u članu 128. kaže - Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom do izbora nove vlade.

Zakon o Vladi, u članu 17. kaže - ona ne može postavljati funkcionere. Državni službenici nisu funkcioneri i Vlada je mogla, da je htela, da postavi ovaj broj lica koja su prošla proceduru predviđenu Zakonom o državnim službenicima i posao koji je završila konkursna komisija.

Ona je mogla postaviti ove ljude. Pozivanjem na druge odredbe Zakona o vladi u odnosu na odredbe Zakona o državnim službenicima. Vlada nije ta koja može da tumači te zakone, za to je nadležan neko drugi. Očigledno Vlada koristi zakon koji je u određenom trenutku suštinski odgovara.

Zato je zaustavljen jedan broj imenovanja. Očigledno je reč o kolegama, ljudima u državnoj upravi, koji su bili predstavnici SPO. Oni su doživeli tu tužnu sudbinu. Čim ih nema u parlamentu, nisu u Vladi, onda će morati da plate ceh svog političkog kraha i da budu razrešeni, ali to onda nije poštovanje Zakona o državnim službenicima, nego jedna vrsta političke podobnosti. Nije se poštovao Zakon o državnim službenicima i ovi ljudi moraju da budu razrešeni.

Pošto ću ostaviti drugu polovinu vremena za drugo javljanje, moram ovo da pomenem, ovo uputstvo svim ministrima, da vidite kako to izgleda. Svi mi znamo, ministri, državni službenici, to su politička lica, ne državni službenici, nego državni sekretari, mogu a ne moraju da budu. Zašto ovo pominjem?

Postoji jedna kategorija lica koja nije podvedena pod odredbe Zakona o državnoj upravi, Zakona o vladi, Zakona o državnim službenicima, a oni se zovu savetnici ministara. Sada je internom odlukom Vlade, odlukom o sistematizaciji radnih mesta u ministarstvima, propisano koliko može biti savetnika ministara, pa se pominje da, primera radi, ima 10 ministarstava po tri savetnika, šest ministarstava po dva, dva ministarstva po jednog. To je u prethodnom Zakonu o ministarstvima, sa određenim brojem ministarstava, to je ukupno 44 ljudi.

O kakvoj je atmosferi reč, dovoljno govori ovaj podatak. Mislim da će ovo zanimati javnost. Zvanični predstavnik vlade piše pismo ministrima i kaže - možete imati tri savetnika, ne morate s njim da se viđate uopšte, moguće je s njim komunicirati putem interneta, ne morate se viđati, važno je da se čujete, a plata takvog savetnika je 90.000 dinara. Ovo vam govorim u kontekstu priče o Narodnoj skupštini.

Još jedna stvar na kraju ovog javljanja, postoji i broj lica u kabinetu. Takođe internom odlukom Vlade određen je broj lica koliko postoji u kabinetu i tako je predviđeno da jedno ministarstvo može da ima osam ljudi u kabinetu, tri ministarstva po sedam, pet ministarstava po šest, pet ministarstava po pet, dva ministarstva po tri, što je ukupno 90 ljudi i oni traju dok traje ministar.

Tih 90 ljudi i onih 44, to je 134 čoveka koji su politički podobni ljudi. To je pre nego što su formirana nova ministarstva. Sa novim ministarstvima raste broj ljudi koji su članovi kabineta i broj ljudi koji su savetnici ministra. Ovo vam govorim zato što ta priča o depolitizaciji uprave, o profesionalizaciji, o stručnim, kvalitetnim kadrovima nije tačna, kao što nije tačna ni suština izmena i dopuna ovog zakona.

Vlada je imala, da je htela, dovoljno vremena da primeni odredbe Zakona o državnim službenicima i da završi započete konkurse i da postavi lica koja su prošla sve uslove konkursa. Inače, konkurs je vrlo detaljan i uslovi su vrlo jasni i teški, ali vlada to nije htela. Ovde se očigledno radi o jednoj političkoj potrebi Vlade da zadovolji potrebe partnera u Vladi i da imenuje nove ljude.

Videćete tek kada budemo govorili o nekim ministarstvima i o broju ljudi koji su imenovani, odnosno o državnim sekretarima, koji bi trebalo da bude drugi čovek u ministarstvu, u nekim ministarstvima je imenovano više državnih sekretara, tako da je ta ideja sama po sebi dovedena do apsurda.

U svakom slučaju, ove izmene i dopune Zakona o državnim službenicima nisu uopšte naivne kako izgledaju i nema smisla pominjati da nekih 400 ljudi čeka, da je svega dvadesetak imenovano. U pravu je kolega koji je pomenuo da se ne može opšti društveni interes tumačiti kroz sudbinu 200 ljudi.

Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, preko milion i nešto zaposlenih. Ako oni moraju da zadovolje interese ljudi sa kojima rade, onda to treba tako reći, ali ne sme se pozivati na opšte odredbe i interes građana Republike Srbije. Hvala vam.

Reč ima ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković. Izvolite ministre.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Imao sam priliku i želim da se zahvalim poslaničkoj grupi SPS što me je pozvala da razgovaramo o ovim zakonima i u njihovim prostorijama, odnosno na sastanku njihove poslaničke grupe. Žao mi je što i druge poslaničke grupe, izuzev poslaničke grupe DS, nisu koristile tu mogućnost.

Nadam se da ubuduće, posebno kada budu zakoni koji su u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dakle, ovo nije zakon iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali kad budu zakoni iz nadležnosti ovog ministarstva na čijem se čelu trenutno nalazim, nadam se da će poslaničke grupe imati vremena da me prime na razgovor kako bismo razmotrili sve teme i sve dileme. Naravno, i naš razgovor u SPS nije uspeo da odgovori na sve teme. Imamo različita mišljenja po određenim pitanjima.

Ako dozvolite, odgovorio bih gospodinu Žarku Obradoviću, vezano za jedan broj njegovih primedbi. Pre svega mislim na ono najvažnije, a to je pitanje odnosa Zakona o vladi i Zakona o državnim službenicima.

U vreme kada je donet Zakon o vladi nije postojala ideja o podeli državnih službenika. Svi su bili funkcioneri, pomoćnici ministra su bili funkcioneri, sekretar ministarstva je bio funkcioner. Kada je donet Zakon o državnim službenicima sva lica koja ste nabrojali, koja su precizirana članom 33. Zakona o državnim službenicima, postali su državni službenici.

U tom smislu se primenjuju one odredbe Zakona o vladi koje se odnose na to da Vlada nakon isteka manda ne može postavljati funkcionere, odnosno u konkretnom slučaju ova lica koja su sada državni službenici. Ta odredba sad važi za lica koja su preimenovana u državne službenike. Zato je možda taj mali nesporazum.

Funkcioneri su sada ostali samo ona lica koja se vezuju za politiku i političare. Državni sekretar je funkcioner. Znači, lica koja prate kada odlazi jedna garnitura, odlazi jedan ministar, odlazi jedna vlada, odlaze i svi oni, i dobro je što je to tako urađeno.

Dakle, napravljena je ta podela, oni koji su državni službenici na položajima, ostaju nezavisno od promena političkih garnitura. Ne mogu da govorim o radu drugih ministarstava, ali ako dozvolite na primeru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu bih objasnio kako to izgleda.

Vašim glasovima, odnosno glasovima većine u ovom parlamentu postao sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u Ministarstvu sam zatekao upravno državne službenike na položajima koji su prošli konkurs, to su četiri pomoćnika ministra i sekretar ministarstva, koji po sili zakona i dalje ostaju, bez obzira što sam ja novi ministar, oni ostaju državni službenici na položaju, odnosno pomoćnici ministara.

Jedini novi pomoćnik ministra je došao na upražnjeno mesto, svi poznajete gospođu Milicu Dražić, tako da se u tom smislu možete uveriti da je u pitanju čist profesionalizam, a ne bilo kakva politizacija.

Mislim da je to generalno način kako treba raditi u buduće. Ne znam kako radi konkretno svaki ministar, to je pitanje, ali mogu svakome da kažem da je moje iskustvo, dok sam bio i predsednik opštine, dok sam bio potpredsednik skupštine i sada u ministarstvu, moja preporuka, moj savet je upravo taj, ne treba dovoditi nove ljude, treba se osloniti na profesionalce, verujte da su odnosi daleko bolji, vrlo jasno se zna ko šta radi i poslovi se brže obavljaju.

To što je gospodin Obradović pomenuo, činjenica je da nisam ministar koji je zadužen za zakon, odnosno ministarstvo na čijem sam čelu nije radilo ove izmene zakona, radio je Sekretarijat zakonodavstva, ali Poslovnikom Narodne skupštine i Poslovnikom Vlade predviđeno je ko može tu vladu zastupati za određene zakone.

Između ostalog, za ono što radi Sekretarijat za zakonodavstvo, direktor sekretarijata je nadležan, odnosno ovlašćen da to zastupa i da brani pred Narodnom skupštinom, ali isto tako narodni poslanici mogu iskazati svoje nezadovoljstvo činjenicom da neko brani neki zakon i da im se to ne sviđa.

Kao narodni poslanik, tada opozicija, zalagao sam se da u Poslovniku Narodne skupštine bude sadržano da samo ministri mogu da brane zakon i da se pojavljuju pred Narodnu skupštinu, a pred vama je izrada novog Poslovnika i mislim da o tome treba da razmislite. Ne bi to svodio na personalno, da li se neko nekome dopada ili ne dopada, nego što mislim da Narodna skupština treba sebi da ustanovi to pravo da im se isključivo ministri obraćaju sa govornice.

Mislim da je to na vama da vi to uredite, a kao poslanik zalagao sam se za to kada sam bio opozicija, ali nisam mogao da utičem značajnije na to pitanje.

Što se tiče lica u Kabinetu koje je pomenuo gospodin Žarko Obradović, otvoreno je pitanje koliko treba tih lica da bude i tu se slažem, jer mi možemo posmatrati one različite načine, da li je optimalan broj koji sada postoji ili nije optimalan, i to bi trebalo dobro proceniti od ministarstva do ministarstva.

Verujte mi ima ministarstva gde ono što je predviđeno je malo, a verujte da ima ministarstva za ono što je predviđeno i više nego što treba, ali mislim da se u celini vodilo računa o tome da to ne bude neki preveliki broj. To su mahom nameštenici, dakle lica koja obavljaju prateće poslove.

Moram reći da u praksi to nije tako kao što izgleda na papiru. Konkretno, u ministarstvu gde sam ja i gde radi, popunjena su dva ili tri mesta, tih namešteničkih i ako može da bude popunjeno po ovom pravilu, dakle šest ili sedam, plus ova posebna tri savetnika.

Što se tiče posebnih savetnika, tu niste u pravu, utoliko što je to regulisano Zakonom o državnoj upravi, dakle, nije podzakonskim aktom Vlade, nego je Zakon o državnoj upravi regulisao postojanje tih posebnih savetnika i primedba je ta trebalo da se istakne u momentu donošenja Zakona o državnoj upravi, mislim da je član 27, ako se ne varam.

Prosto, to su zakonska rešenja o kojima možemo diskutovati. Mislim da treba da postoji mogućnost posebnih svetnika, a da li je to najbolje uređeno aktom koji ste vi čitali, ne bih sada ulazio u tu temu.

Ali, verujte mi, postoje situacije kada je zaista neophodan poseban savetnik, a posebno imajući u vidu ovu reformu koja se sada vrši i koja ide na to da se određeni broj poslova isključivo obavlja preko državnih službenika.

Što se tiče pitanja zašto nisu izvršena postavljenja, gospodine Obradoviću, donekle ste u pravu, nisam bio u Vladi u momentu kada je donet Zakon o državnim službenicima, ali kažem, od 14. februara nisu mogla da se vrše postavljenja, po sili zakona nisu mogla. To da ima 400, verujte da ima 400, jer radi se o tome, doneo sam spisak, imamo posebnih organizacija 24 u državi i nema to veze sa ovom vladom ili sa prethodnom.

Posebnih organizacija ima 24, službi ima 11, nema veze, to nije ništa novo i nemojte vezivati za ovu vladu, toga ima. Znači, posebnih organizacija i službi ima, kao što ima organa uprave u sastavu ministarstava, prosto nisam doneo taj spisak, jer nisam ga ni imao, najiskrenije, a nije moja nadležnost da vodim taj spisak, ali sam ovo doneo prosto da bih vama u diskusiji pomogao.

Broj ministarstva je 22, posebnih organizacija 24, službi Vlade 11 i verujte da to dođe oko 400 sveukupno.

Na kraju, vi kažete - nije opšti interes. Ne mislim da može opšti interes biti pojedinačno pitanje 200 odnosno 400 ljudi, ali kada kažem da opšti interes imamo u vidu ovlašćenja i odgovornosti koja oni imaju u obavljanju svojih poslova.

Gospodin Nikolić nije tu. Hteo bih da mu kažem, nemoguće je zaključivati ugovore o povremenom obavljanju poslove za ono što nije opisano u delokrugu, kao što je nemoguće ugovorima o delu ustanovljavati obavljanje poslova koji vuku posebne odgovornosti. Ugovor o delu možemo da zaključujemo, prema našim pozitivnim propisima, samo za poslove koji bi bili neki intelektualni poslovi, izrada određenih zakona itd. Ne možete vi sada da napravite ugovor o delu i time rešiti pitanje ovog vakuuma koji sad imamo. To je samo odgovor, ukoliko sam uspeo, koliko-toliko da raščistimo delimično ove nejasnoće.

Replika, narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.

Hvala, gospodine predsedavajući. Hvala gospodinu ministru na ovom vrlo detaljnom odgovoru. On je pokušao, da kažem, da spreči negativne efekte onoga što sam izneo i gospodine ministre, samo u jednom ste u pravu, moram da priznam, posebni savetnici nisu deo pravilnika unutrašnje sistematizacije i tu ste potpuno upravu, pogrešio sam, reč je o odluci, o posebnoj i sada ću citirati čoveka koji je vrlo kompetentan, a ako bude ministar insistirao, pročitaću i njegovo ime, inače radi u Vladi i za Vladu sprema sve.

Taj čovek kaže - ministar može da ima najviše tri posebna savetnika, citiram, gospodine Albijaniću, da znate, zbog vas...

Ne citirate Poslovnik.

''Posebni savetnici su deo političke strukture ministarstva zajedno sa državnim sekretarom. Posebni savetnik po nalogu ministra priprema, sačinjava mišljenje i vrši druge poslove. Posebni savetnici ne zasnivaju radni odnos u ministarstvu, pa se ne sistematizuju u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu.

Sa posebnim savetnicima ministar zaključuje ugovor kojim se regulišu prava i obaveze. Moguće je da poseban savetnik ministra i ne svraća u Ministarstvo (jer šta će u Ministarstvo), već da sa ministrom opšti preko elektronske pošte. Najviša naknada za rad posebnih savetnika je 90.000 dinara.''

I onda kaže, odluka, koliko ima posebnih savetnika i pominje ovaj broj 44, ne pominje, nego utvrđuje i kaže - broj posebnih savetnika na osnovu postojeće odluke.

To su, gospodine ministre činjenice i bilo bi dobro, naravno, ti posebni savetnici su kao i državni sekretari, politički ljudi, i pošto se pokušava navodno depolitizovati uprava i državni službenici podvesti da budu u skladu sa odredbama ovog zakona, onda ćemo to raditi.

Gospodine ministre, jedno pitanje za vas, da li možete Narodnu skupštinu da obavestite da li je posle formiranja Vlade od 15. maja 2007. godine iko postavljen na položaj odlukom Vlade?

Ako nije niko, onda u redu, Vlada poštuje zakon. Ako nije, to ćemo da čujemo ministra, a ako jeste onda je Vlada u problemu, zato što radi poslove za koje nama sada tvrdi da ne radi i da nije radila, tako da će biti zanimljivo, gospodine ministre, da nas o tome informišete. Inače, javnosti Srbije radi, od formiranja ove vlade do danas, prema uvidu u dokumentaciju raspoloživu koju dobijamo kao poslanici, imenovan je 41 državni sekretar, 16 sekretara ministarstva i 59 pomoćnika ministara.

Stavite još ovaj broj posebnih savetnika koji ne ulaze u ove cifre 44 i onaj broj zaposlenih u kabinetu, plus novi kabineti, pa ćete doći do zanimljive cifre od oko 200 ljudi. Znači, ono što mene interesuje, gospodine ministre, da li je Vlada posle formiranja donela bilo kakvu odluku o postavljenju određenih ljudi na ova mesta koja zakon predviđa.