Hvala, gospodine Todoroviću. Gospodin Jadranko Vuković, pa gospodin Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo jednu rečenicu, pošto je gospodin Milivojević ovde pominjao svoje škole i svoje nauke, stočni fakultet ili beše Poljoprivredni fakultet, a smer stočarstvo, u mojoj Hercegovini se kaže za takve, gospodine Milivojeviću, otišao u Beogradu da uči školu za vola, a ceo život propada iz rikanja.

Hvala, gospodine Vukoviću. Gospođa Nada Kolundžija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. i član 106.
Zaista mislim da ako nema argumenata za temu, onda niko nema prava da vređa ljude. Vi ovde govorite i obraćate se doktorima nauka, profesorima univerziteta, inženjerima, ekonomistima, pravnicima (Vjerica Radeta, sa mesta: Seljacima, radnicima.), ljudima koji imaju svoje časne profesije, ljudima koji imaju svoje porodice, ljudima koji ničim ne zaslužuju jednu jedinu ružnu ličnu reč.
Molim vas, ne postoji ni jedan, možete pogledati zapisnike, ne postoji ni jedan poslanik koji se obratio poslaničkoj grupi celoj kao "šljam", što vi radite. Dakle, molim vas, gospodine predsedavajući, u Poslovniku vrlo jasno i precizno piše da nije dopušteno obraćati se na uvredljiv način poslanicima i poslaničkim grupama.
Molim vas da ovu raspravu vodimo, ako i nije tema, ali vas molim da je vodimo uz puno uvažavanje dostojanstva ljudi koji ovde sede. Nas su, kao i vas, birali građani Srbije. Uvrede na naš račun su i uvrede i za one građane Srbije koji su nas ovde birali. Na to niko nema pravo.
Mi možemo da se politički ne slažemo, mi možemo argumentima da se sukobljavamo, možemo čak i da pričamo i tvrdimo da je neko odgovoran za nešto. Prva sam ta koja smatra da ako se bilo ko ogrešio o zakon da treba da odgovara, i da tu ne treba da bude partijskih milosnika ni na jednoj strani.
Što se poslanika Demokratske stranke tiče, budite sigurni da svi ljudi koji ovde sede isto takav odnos imaju. A ako imate dokaze, postoje institucije i pred tim institucijama svi oni koji su se ogrešili o zakon treba da odgovaraju.

Hvala, gospođo Kolundžija. Gospodin Todorović. Izvinite Srđane, mislio sam da ste odustali.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, stvarno moram da vas pitam gde ste vi bili, da li ste bili u sali ili ste sad stigli? Vodila se rasprava vezana za pojedine lokalne samouprave, odnosno opštine, gde su poslanici i vaše stranke i Srpske radikalne stranke iznosili neke od primera, po njihovom mišljenju nezakonitih, koji bi trebalo da budu sankcionisani.
Sve je teklo u nekoj relativnoj pristojnoj i prihvatljivoj atmosferi dok vaš poslanik, gospodin Milivojević, nije izašao za govornicu i prvo šefu poslaničke grupe SRS i svim poslanicima odredio meru pameti kojom raspolažu. Vama nije tada palo na pamet, ali vaša je obaveza, ako niste bili, da kao šef poslaničke grupe na neki način, neću da vas savetujem, ali ako imate ubeđenje da postoje poslanici koji ne mogu da se kontrolišu kada izađu za govornicu, da im kažete bar da ne izlaze dok vi niste u sali.
Da ste bili u sali verovatno bi, pretpostavljam, pošto tako zdušno branite to pravo svakog od poslanika da ne bude vređan sa govornice, da bi tada izašli za govornicu i tražili od predsedavajućeg da izrekne meru opomene poslaniku koji je to uradio. Pretpostavljam da nemate dvostruke aršine, da ne merite jednim aršinom predstavnike DS, a drugim aršinom da merite poslanike SRS.
Jer mi smo, ne znam, možda to za vas nije uvreda, ali doživeli najtežu moguću uvredu od strane gospodina Milivojevića, od toga da smo maloumni, do toga da smo u bivšoj vlasti zloupotrebljavali zakon, tukli trudnice, ne znam šta sve, do toga da smo uništili državu time što se više Srbi ne nalaze tamo gde su se vekovima nalazili.
Pretpostavljam da je mislio na Republiku Srpsku Krajinu, odakle je preko 500.000 Srba etnički očišćeno. Najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog uradile su hrvatske vojne snage, hrvatske ustaške snage, uz pomoć Amerikanaca. Valjda hoće da kaže da Srba nema u delovima Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije. Hoće da kaže da ih nema na Kosovu i Metohiji. I za to optužio SRS.
Šta će se desiti ako nam slučajno otmu Kosovo i Metohiju? Hoće li biti ponovo Slobodan Milošević kriv? Hoće li ponovo biti kriva SRS? Koga to danas u Prištini ne mogu da trpe? Da li je na vlasti Slobodan Milošević ili SRS? Ne, tamo su njihovi prijatelji, tamo je NATO pakt, tamo su Amerikanci.
Imao sam prilike da čujem njihovog predstavnika, jednog od članova tima koji otvoreno preti, ali kome preti? Preti Srbima koji su još uvek na Kosovu i Metohiji, ukoliko ne bude Kosovo i Metohija proglašeno nezavisnim, da ih čeka neizvesna sudbina. To su stvari koje su za članove i predstavnike SRS najteža moguća uvreda.
Da ste tada tražili da se postupi po Poslovniku, to bih uvažio, ali izaći sada kada se odgovara istom merom i to argumentima, onda mislim da nema smisla.

Reč ima gospodin Milivojević, pa gospodin Zvonko Mihajlović.

Zaista želim da ovaj parlament bude oličenje svih građana ove zemlje. Odustajem od bilo kakvih replika. Hvala vam na divnim uvredama koje ste izrekli na moje ime, one me samo dalje ojačavaju da istrajem u poslu koji radim. Hvala svim poslanicima DS i molim vas da u ovome više ne učestvujemo, osim ako naše kolege radikali to ne nastave. Hvala.

Hvala, gospodine Srđane. Izvolite Zvonko.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da samo jednu rečenicu kažem o funkcionisanju lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji.
Poznato vam je da su u organizaciji Republike Srbije zadnji lokalni izbori na Kosovu i Metohiji održani 1998. godine. UNMIK nakon dolaska na Kosovu i Metohiju, nakon okupacije, ne priznaje volju naroda i tu opštinsku vlast ne priznaje. Smatrajući je paralelnom, UNMIK organizuje svoje izbore i instalira poslušničku vlast. Poznato je da su radikali te izbore bojkotovali.
Zadnji UNMIK izbori održani su 2002. godine novembra, tako da su novi redovni izbori trebalo da se održe novembra 2006. godine. Međutim, UNMIK-u se ne žuri, kažu, čekamo rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije, demokratski, evropski, zar ne. Još važnije po njih je da imaju Srbe poslušnike, nosioce lokalne vlasti i što bi im se žurilo.
Od prvog šefa Koordinacionog centra, Nebojše Čovića, ostalo vam je pravilo da za koordinatore u srpskim enklavama birate ljude koji su istovremeno predsednici UNMIK-ovih opština. Sada su ti koordinatori mali bogovi u svojim opštinama, imaju velike pare, koje krajnje nenamenski troše, jer nemaju nikakve kontrole.
Koordinator opštine Štrpci, iz koje dolazim, iz DS je. Osnovna odlika mu je, kao i svim njegovim kolegama u ostalim srpskim enklavama, da zloupotrebljava službeni položaj. Znate da su interesi UNMIK-a, sa jedne strane, i države Srbije, sa druge strane, na teritoriji Kosova i Metohije dijametralno suprotni, tako da koordinator za opštine i UNMIK-ov predsednik opštine ne mogu ići jedno sa drugim.
Dozvolićete mi da vas podsetim na reči Sande Rašković-Ivić, koja je prilikom jedne od malobrojnih poseta Kosovu i Metohiji, rekla da UNMIK-ove opštine na Kosovu i Metohiji čine Šiptari i da svako onaj ko radi za UNMIK-ovu administraciju u stvari radi za Šiptare. Ako zaista postoji kontinuitet državne politike na Kosovu i Metohiji, onda vas sa punim pravom direktno optužujem da finansirate šiptarske institucije na Kosovu i Metohiji. Koliko su se ovi iz UNMIK administracije osilili, najbolje govori jedan izveštaj koji sam sasvim slučajno imao u torbi, koji ću, ako mi dozvolite, pročitati za jedan minut.
Kaže - SO Štrpce, za predsednika SO Štrpce, gospodina Stanka Jakovljevića, opštinskog koordinatora. Predmet - izveštaj o poseti Koordinacionom centru. Dana 19. 10. 2005, godine, u 13,05 časova, prisustvovali smo sastanku kod gospođe dr Vere Ilanković. Pored nas, sastanku je prisustvovala delegacija iz administracije srpske opštine. Na sastanku je bilo reči o našem statusu, odnosno o statusu radnika UNMIK administracije.
Pošto smo izneli svoje stavove i objasnili da je nas direktore UNMIK administracije, čitajte šiptarske administracije, izabrala skupština, odbornici zastupljenih stranaka, koju Vlada Srbije priznaje, gospođa Vera Ilanković, izjavila je da ne priznaje UNMIK administraciju i da nemamo šta da očekujemo, kao i da su se mnoge stvari promenile. Koje stvari, pitaju se oni. Samo gospođi Veri poznate.
Za reč su se onda javile gospođe iz suprotnog tabora, srpske administracije, a to je za njih suprotni tabor, optuživši nas dvojicu predsednika koordinatora opštine, potpredsednika, načelnika izvršnog odbora i druge službe, a naročito službu katastra, kojoj je jedina obaveza da prodaje placeve Šiptarima, a da se za te pare kupuju stanovi i kuće u Srbiji, da mi radimo za Šiptare, a da one brane čast srpstva.
Ovu njihovu izjavu potvrdila je gospođa Vera, rekavši da joj je žao što radimo za Šiptare i da nismo krivi, već situacija u kojoj se nalazimo. Iznešeno je dosta uvreda i poganih reči na naš račun, kao i na račun predsednika-koordinatora koji je veliko zlo za njihovu administraciju, da skriva i cepa dokumenta koja stižu iz Beograda, uz molbu da se što pre skine sa funkcije, kao da se šest radnika iz UNMIK, odnosno šiptarske administracije, koji su kod njih na platnom spisku, skinu sa njega.
Sve ovo je rečeno uz suzu i glumu. Izveštaj podneli direktor za privredu i finansije, mr Petar Jovanović, direktor Odeljenja za obrazovanje, kulturu, sport i omladinu Marjan Ljubić, u UNMIK-ovoj opštini.
Ponavljam još jednom, ako zaista postoji kontinuitet državne politike na Kosovu i Metohiji, onda vas optužujem za direktno finansiranje šiptarskih institucija. Hvala.