Hvala, Zvonko.
Gospođa Vjerica Radeta.
Pošto mi moja koleginica Nataša čestita praznik SPS, nisam hteo da uzurpiram ovaj mikrofon, zahvaljujem joj se. Danas jeste stvarno dan kada je osnovana SPS 1990. godine. Zahvaljujem joj se na tome. Izvolite, Vjerice.

Da napravimo kratko retrospektivu poslednja dva sata rada ovog parlamenta.
Ministar Milan Marković je, iz nama nepoznatih razloga, napustio ovu salu i onda su poslanici DS krenuli da diskutuju po Poslovniku. Zašto?
Da ne bismo mi iz SRS pitali gde je ministar. Ta rasprava je tekla kako je tekla, do nekog momenta kada su dobili obaveštenje da se ministar vraća, pa da vi budete fina gospoda za razliku od nas srpskih radikala, onda je ovde gospodin Milivojević izašao i rekao da on više neće da učestvuje.
Naravno, najpre je izneo gomilu uvreda na račun SRS. Onda je on sad fin, neće više da učestvuje u ovom, a na vratima se mimoišao sa ministrom Milanom Markovićem, jer je znao kad se ovaj vraća.
U međuvremenu sam dobila jednu poruku i tu poruku, od meni nepoznatog građanina, pročitaću - pitajte primerka, zašto je, kada je radio kao veterinar, a primerak je Srđan Milivojević, kada je radio kao veterinar u okolini Soko Banje, umesto injekcija špricao stoku vodom i zato uzimao novac. Pitanje građana, možete da pogledate poruke. Samo toliko.

Hvala, Vjerice. Nastavljamo diskusiju, gospođa Milica Vojić-Marković. Neka se pripremi gospođica Nataša Jovanović. Gospodine Vasiljeviću, vi ste slavljenik danas, izvolite, sedite na mesto.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, ako očekujete da počnem sa pričom o lokalnoj samoupravi u Valjevu, varate se, ja ću da pričam o zakonu.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi potpisana je u oktobru 1985. godine u Strazburu, a na snagu je stupila u septembru 1988. godine.
Osnovna teza od koje ova povelja polazi jeste veliki značaj lokalne samouprave, koja jako mnogo može da utiče na razvoj demokratskih vrednosti u svakom društvu, a u našem društvu isto tako, i čini mi se izuzetno je potrebno da o tome danas govorimo.
Kada govorimo o praksi, možemo da govorimo o tome da na lokalnom nivou, na najneposredniji način, građani mogu da doprinesu razvoju demokratije i da to na neki način najviše i osete.
Cilj povelje jeste očuvanje i unapređenje sistema lokalne samouprave kroz više principa, od kojih mi se čini da je važno da pomenem demokratizaciju i decentralizaciju, jer cilj svake države jeste da što više nadležnosti prenese na lokalnu samoupravu, da joj da što više odgovornosti. To i jeste mera onda pravih demokratskih vrednosti.
Najveći deo zemalja koje su članice Saveta Evrope je prihvatio i potpisao Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, to je isto uradila i država Srbija i Crna Gora, kada je u aprilu 2003. godine postala članica Saveta Evrope, i ona se tada obavezala da će u roku od dve godine od momenta kada je primljena u Savet Evrope ratifikovati Povelju, i da će svoje zakonodavstvo usaglasiti sa odredbama koje ova povelja traži.
Kao pravni naslednik države Srbija i Crna Gora, Srbija je preuzela tu obavezu. Najvećim delom je, do sada, usaglasila svoje zakonodavstvo, što potvrđuje i veliki broj zakona koje smo mi u prošlom mandatu doneli u ovoj skupštini, ali do same ratifikacije i potvrđivanja ugovora nismo došli i ovaj zakon se danas nalazi pred nama upravo iz tih razloga.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u članu 97. stav 1. tačka 1) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, kao i u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Srbije, prema kome Narodna skupština Republike Srbije treba da potvrdi međunarodne ugovore.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi govori o ustavnom i pravnom statusu lokalne samouprave, o konceptu lokalne samouprave, o finansijskim sredstvima i pravu lokalne samouprave na udruživanje, o pravnoj zaštiti organa lokalne samouprave.
Dakle, o vrlo važnim stvarima, kada je u pitanju decentralizacija i demokratizacija vlasti u Srbiji, što je vrlo važna tema za razvoj našeg demokratskog društva.
Zbog toga što mi se čini da je to jedan od velikih koraka u razvoju naše države ka modernoj državi, poslanička grupa DSS - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica će glasati za ovaj zakon, tim pre što je najveći deo odredbi ove povelje već donet. Hvala.

Zahvaljujem koleginici Vojić-Marković.
Riječ ima gospođica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da ovo u pravom smislu nije zakon, već način da se kroz takvu formu potvrdi Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja je doneta davne 1985. godine, kada mi apsolutno nismo imali dostupno informisanje o tome šta rade organi lokalne samouprave.
Govorim iz svog, tada mlađanog, iskustva, vi ste još par godina mlađi od mene, ali mnogi ljudi koji sede u ovoj sali, a koji su bili oponenti jednopartijskom sistemu, i činjenici da je, u pravom smislu reči, tradicija o kojoj je govorio juče uvaženi kolega, gospodin Martinović, lokalna samouprava u Srbiji koja je postojala krajem 19. i u 20. veku, sve do Prvog svetskog rata, ugašena onog trenutka kada se prešlo na delegatski sistem odlučivanja.
Kako je ova Narodna skupština Republike Srbije, a tada Skupština Republike u sklopu SFRJ, ranije FNRJ, bila popunjena u klupama sa nekim delegiranim predstavnicima Komunističke partije, bez mogućnosti da ih narod direktno na izborima dira, tako su i organi i jedinice lokalne samouprave postojale da zadovolje formu, da vrše poslove iz okvira nadležnosti koje je tada davao zakon, ali mi koji smo kasnije krenuli u pluralizam i obnavljanje višestranačja, početkom devedesetih godina smo tek počeli da saznajemo, u pravnom smislu reči, šta je to što treba da radi organ, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Na tim prvim opštim izborima koji su održani istog dana, čini mi se 7. decembra 1992. godine, kada je biran predsednik države, jedan parlament, drugi organi lokalne samouprave, počeo je da se testira izborni princip koji će u višestranačju da se primenjuje u Srbiji. Mi smo danas 2007. godine, došli do situacije da vi kao novoimenovani ministar kojeg je izabrala skupštinska većina, treba, što je moguće pre, da izađete pred čitavu javnost i pred narodne poslanike sa ustavom usklađenim zakonom o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, kako bismo spremni ušli u izborni proces, za koji se mi, srpski radikali, veoma temeljno pripremamo, očekujemo veoma brzo te izbore i ubeđeni smo da ćemo u većini opština u Srbiji pobediti na tim izborima.
Iskustvo koje smo imali u protekle četiri godine je katastrofalno i čitava ova rasprava koja se vodila od jutros, celo pre podne, ukrštanje koplja između poslanika, pre svega SRS i poslanika DS, je upravo zbog krivica koja je na vama, vas DOS-ovske vlasti, koja nije želela da sluša nas srpske radikale kada je donet zakon posle petooktobarskog puča, prvo o lokalnoj samoupravi i tada o lokalnim izborima, kada smo vam nizom kritika, argumenata i amandmana rekli da se i dalje igrate nečim što je život građana u jednoj lokalnoj sredini.
To što je za jednog stanovnika, gde god da živi, asfalt, voda, kanalizacija, osnovni elementarni uslovi za život, možda vi još uvek, odavno smešteni u ministarskoj fotelji, ne možete da vidite kroz prizmu svih tih ljudi koji nemaju put, koji nemaju struju, koji nemaju osnovne elementarne uslove da žive.
Ali, za ljude poput nas, srpskih radikala, koji smo non-stop na terenu, koji razgovaramo sa građanima, koji gledamo šta se radi u gradu i u prigradu, i u manjim i u više razvijenim selima, veoma je važno da Srbija konačno dobije Zakon o lokalnoj samoupravi, sada usklađen sa novim Ustavom, kojim će građani da budu apsolutno zaštićeni u ostvarivanju svojih prava, što je jedno od tačaka ove povelje, dakle, pisana za države koje su tada imale demokratski sistem i koje su imale višestranačje i u tim godinama.
Međutim, vi gospodine ministre, već unazad dva meseca uopšte ne pokazujete i ne dajete nikakav signal nama predstavnicima najvišeg zakonodavnog tela, niti javnosti, niti ste se obratili na televiziji, niti ste održali konferenciju za novinare, niti ste ovde u bilo kom drugom kontekstu, i kada su sve ove rasprave, rekli, Srbiju po meri Ustava, uređenu jedinicu lokalne samouprave, kao ministar vidim tako i tako, i za to ću da se zalažem na sednici Vlade, čiji je premijer Vojislav Koštunica. Da više ne eksperimentišemo i da ne dovodimo više građane u situaciju da se pitaju, da li će da imaju normalnu vodu za piće, da li će da imaju asfalt, a ne tamo kao ovi neki Veljini koji su kraduckali u drumskoj mafiji, da kraducka pomalo, da asfaltira komšiji, odborniku, snaji, teči, nego da ljudi znaju da je to zakon koji će podjednako da važi za sve.
Druga veoma važna stvar je, gospodine ministre, to što ste se vi suočili sa mnogim brljotinama, to je najblaže rečeno, vašeg prethodnika, gospodina Lončara. Bila sam prinuđena da u više navrata sa njim direktno razgovaram i da mu se obraćam sa funkcije narodnog poslanika u zaštiti jedinica lokalne samouprave Aranđelovac.
Samo sposobnošću i voljom srpskih radikala i predsednika opštine Aranđelovac, dr Radoslava Švabića, danas tamo nije stanje kao u Gornjem Milanovcu, o čemu je govorio gospodin Baralić, ili u nekim drugim opštinama u Srbiji. Opština je deblokirana. To je danas, rekla bih, u centralnom delu Srbije jedno od najvećih gradilišta. U selima opštine Aranđelovac se radi, apsolutno u skoro svakom selu, u velikoj dužini novi asfalt.
Tamo se rade projekti za dva nova obdaništa, što Kragujevac nema, gde je desetostruko veći budžet i gde nesposoban, ali sada već odlazeći, gradonačelnik Stevanović je prokockao tri i po godine vlasti, sa tolikim budžetom, a nije pružio ni minimum onoga što je obećao u kampanji za lokalne izbore.
Da ne govorim o projektima oko Bukovičke banje, oko rekonstrukcije centralne ulice, oko izgradnje dva nova bazena, nove autobuske stanice. A priča o Novom Sadu, Kikindi, Požegi, o Zemunu i o svim drugim mestima gde su srpski radikali na vlastima bi potrajala dugo, i sada nemam dovoljno vremena.
Ali, pošto je vlast u Kragujevcu tako nesposobna, pošto je Veroljub Stevanović preksinoć, čini mi se, na jednoj lokalnoj televiziji rekao da će on to da vidi sa vama, vi ste poznajete kao kolege u Narodnoj skupštini. Ne znam samo kada ste se sretali jer ste i vi povremeno dolazili, a on nikako kada je bio poslanik i predsednik one fantomske poslaničke grupe.
Lako će on to sa vama da vidi i kakav će da bude izborni zakon, i šta će da sa pet kragujevačkih opština, jer je statut grada Kragujevca, koji je najpre donela DOS-ovska vlast, na čelu sa vašim tadašnjim gradonačelnikom, obrazovala pet opština u gradu, što je dozvoljeno i preporučljivo ovom poveljom koja je usvojena 85. godine.
A šta su građani Kragujevca znali? Saznali su 92. godine da treba da se donese zakon, po kome će grad Kragujevac da ima najmanje dve opštine. Najnormalnije je bilo, unazad 15 godina za to sam se zalagala, da prirodna linija i granica, dakle reka Lepenica, bude ta koja će da napravi te dve opštine, kao što je slučaj u Novom Sadu.
Mi sada imamo jedno zatečeno stanje tamo. Imamo statut kao najviši pravni akt, kao i u svakoj opštini, koji je u mnogim svojim segmentima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Imamo situaciju gde vi kao ministar uopšte ne signizirate ni Stevanoviću, ni svima drugima gde ima više od dve opštine, da oni moraju da krenu da vrše pripreme za lokalne izbore koji će biti za nekoliko meseci.
Nemojte da se desi, gospodine Markoviću, o tome smo više puta govorili u tamošnjem parlamentu, Gradskoj skupštini, da sačekamo izbore pa da se konstituiše, gde ono beše Vjerice, Skupština opštine Surčin, koju ste na brzinu produkovali da bi odvukli deo biračkog tela Srpske radikalne stranke, što vam naravno nije pošlo za rukom, nego ste kasnije pučem i otimanjem odbornika to radili, da se konstituiše na livadi Skupština opštine Pivara, ili Stanova, ili Stragari, i Aerodrom. Evo, recimo, Stari grad možda ima uslove jer se nalazi u samom sedištu grada.
Dakle, osnovne pretpostavke još uvek nisu izvršene, a vi kao ministar niti rešavate sve one probleme, niti predstavke o kojima su ljudi od jutros govorili, članovi Srpske radikalne stranke, koji su i odbornici i predsednici odborničkih grupa, niti nam nudite rešenje, gospodine Markoviću.
Vi ste morali, po obavezi koja naša država ima pristupanjem članstvu Saveta Evrope, da izađete sa ovom poveljom.
Ali, ona vam, pored tog katastrofalnog prevoda – nemam dovoljno vremena da i u taj segment ulazim, kako ste neke reči i neke engleske izraze loše preveli pa, evo, juče smo govorili o tome, pa se sad u jednom delu kaže, umesto da ste to preveli da svaki poslanik razume, da je svaki izabrani predstavnik odnosno odbornik zaštićen od bilo kakvog uticaja tajkuna, odnosno da ne treba da bude podmitljiv, vi govorite o tome da on treba da ima normalnu kancelariju za rad. Imaju normalne kancelarije za rad i funkcionerske dodatke svi u Stevanovićevoj vlasti u Kragujevcu.
Ne znam da li ste čuli i da li postoji još neka takva opština u Srbiji.
Gradonačelnik ima platu, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, i uzgred budi rečeno, saslušajte me dobro, gospodine Markoviću, jedan poslanik koji sedi u poslaničkoj klupi, zove se Nebojša Zdravković, poslanik je grupacije G17, nije trenutno u sali, protivustavno je član Gradskog veća u Kragujevcu. On ne bi mogao ni jedan jedini dan više da bude član Gradskog veća, a on to jeste, jer ga je Stevanović uzeo da ga voda za ručicu kod Dinkića i da mu bude neka veza sa Vladom.
Kakva crna veza sa Vladom, grad sve više propada, on je nesposoban, naravno, bio i da reši probleme iz komunalne infrastrukture, nema nijednog grinfild projekta, nema nijedne investicije. Za vreme njegove vlasti je još toliko ljudi otpušteno s posla, a vi uopšte ne reagujete, gospodine Markoviću, nego samo sedite, niti nam se obraćate, niti nam bilo kakve naznake dajete.
Vrlo dobro znate da je Ustav jasan, naročito u odredbama člana 180. i 191, kada se tiče izbora predsednika opštine odnosno izvršnih organa vlasti, odbornika i sukoba interesa, o čemu govorim u slučaju kolege Zdravkovića, koji nikako po slovu Ustava jedan jedini dan ne može da bude funkcioner izvršne vlasti.
To su sve veoma veliki problemi i, kao i svi poslanici Srpske radikalne stranke, očekujem da ćete vi da idete do poslednjeg ustavnog roka, do samog kraja 2007. godine, jer Ustavni zakon kaže, u roku od 60 dana od donošenja zakona održaće se lokalni i predsednički izbori, a to ne samo da nije dobro, nego će da vas košta, pored svega onoga što ste loše uradili, o čemu smo jutros slušali, naročito zbog najvišeg stepena korupcije koji je zabeležen u lokalnoj samoupravi.
Istraživanja koja su napravljena, to je odradio čak centar u kome aktivno učešće imaju sadašnji ministar Samardžić i supruga Vojislava Koštunice Zorica Radović, pokazuje da je najveća korupcija upravo u lokalnoj samoupravi, od mesne zajednice do opštinskog organa uprave, koju su građani prepoznali, čak u visini od 68%.
Naravno, mi ćemo biti apsolutno spremni, i sa kadrovima i sa onim što već sada nudimo, jer smo ozbiljno shvatili i preuzimanje nadležnosti iz oblasti zdravstva, i razvoj lokalne zajednice, da vas pobedimo na tim izborima, ma kakav izborni zakon da bude i ma koliko se i kako udruživali protiv nas, srpskih radikala. Hvala vam.

Zahvaljujem koleginici Jovanović.
Riječ ima gospođica Jelena Marković - nije tu. Onda riječ ima gospodin Radovan Milovankić. Po Poslovniku?
Izvolite, Oto Kišmarton.

Javio sam se po Poslovniku da dam neko objašnjenje, jer je prethodni govornik pomenuo Kikindu.
Naime, Kikinda je grad sa negde oko 43 hiljade stanovnika, što znači da je to gradić, manji grad. To je grad tolerancije i grad demokratije. U Kikindi su radikali na vlasti zadnje dve i po godine, od poslednjih izbora. Kikinda je jedan pravi dokaz kako treba jedna opštinska vlast da funkcioniše.
Mi smo u Kikindi u koaliciji, najviše smo u koaliciji sa građanima. Jer, poštujemo sva mišljenja građana, sarađujemo sa njima. Svakog ponedeljka pravimo prijem građana, gde građani iznose svoje žalbe, primedbe, ili na rad lokalne vlasti ili na rad komunalnih preduzeća uglavnom. Jer, lokalne vlasti, u stvari, na njihov račun i nema nekih primedbi.
Nataša je pomenula da se puno radi u opštinama gde su radikali na vlasti. To je potpuno tačno. Kikinda je uradila 15 km kanalizacije za ove dve godine i 30 km asfalta.
Mi ćemo ove i dogodine završiti u Kikindi i u okolini grada kanalizaciju u celom gradu. Sva sela imaju asfalt. Sva sela u okolini Kikinde su gasifikovana. Sa ovakvom vlašću u Kikindi mi očekujemo na sledećim izborima da sami osvojimo više od 50%, odnosno 50 + 1% glasova.
U Kikindi, pored toga što je najveći posao opštine, a to je komunalna infrastruktura, krenuli smo sa izgradnjom fabrike vode, jer Kikinda ima veoma lošu vodu; zatim, za industrijsku zonu smo pripremili sve papire, zemlju, a čak su iz Nacionalnog investicionog plana odobrena sredstva.
Jedino, sav taj posao oko izvođenja radova treba da sprovodi Ministarstvo. Tu se čeka. Ti poslovi su trebali da budu gotovi, infrastruktura u toj industrijskoj zoni, još proletos.
Međutim, kako nam se formirala Vlada, jer je Vlada ta koja odabira izvođače, tu smo mi jedino u čekanju.
Nije da se koncentrišem, nego gledam da li sam nešto propustio od velikih radova.
Kikinda je, što se tiče demokratije, za razliku od žute demokratije koja postoji u ovom parlamentu, verujem da smo mi jedina opština gde dolaskom na vlasti radikala smo uveli da odbornički klubovi imaju samo dva člana, što nisu klubovi nego odbornički par. To smo radili iz sledećih razloga.
(Predsedavajući: Iskoristili ste vrijeme.)
Samo bih završio za odborničke klubove.
Odbornički klubovi kod nas, kažem, imaju čak i dva člana, da bismo omogućili tim sitnim strankama, kao što su DSS, Savez vojvođanskih Mađara, G 17, da svi oni imaju svoje poslaničke klubove. Hvala.

Hvala. Riječ ima narodni poslanik Radovan Milovankić. Neka se pripremi narodni poslanik Goran Rakovac. Izvolite, kolega.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi poslanici, Predlog zakona koji je pred nama bazira se na Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi. Osim što je u uvodnom izlaganju gospodin ministar rekao i osim toga što ovde u uvodnom tekstu stoji, zanimalo bi nas i radi boljeg pojašnjenja da se kaže - zbog čega neke države nisu to potpisale?
Lepo je kada hvalite tekst. Jedna od tih država, između ostalih, jeste Belgija, Irska, delom i Francuska. To možete da potražite i da pročitate na Internetu. Nekim državama je trebalo više od 10 godina, recimo 13 godina je trebalo Velikoj Britaniji da usaglasi. Rusiji je trebalo 13 godina da usaglasi. Dakle, ta iskustva mi nemamo ovde pred nama i trebalo bi da to poslanici dobiju, taj tekst.
Naravno, pomenuću i govoriti o prvom i o trećem delu Predloga zakona. Zbog čega? Prvi deo zakona, koji definiše obim lokalne samouprave, osim što po onoj narodnoj izreci "što nije zabranjeno, sve je dozvoljeno", praktično i u drugom stavu ovog člana kaže - da lokalne vlasti u okviru zakonskih ograničenja imaju punu slobodu odlučivanja o inicijativama u vezi sa bilo kojim pitanjem.
Hoću da vam kažem da su prethodnici, poslanici iz Srpske radikalne stranke, govorili da su ovlašćenja predsednika opštine velika. Odbornička grupa, barem u skupštini opštine Kruševac, često je ukazivala, permanentno, na prevelika ovlašćenja predsednika opštine.
Ovo se naslanja na zaštitu granica lokalne vlasti. Pokušaću da kažem nešto ozbiljno. Nadam se da neće biti smešno, pošto je jedan poslanik iz Demokratske stranke rekao da se zalaže za autonomnu oblast Niša ili južno od Niša. Ovde je gospodin Đokić iz Kruševca, pa verujem da ćete vi glasati da Jastrebac ostane u Kruševcu, da ne ide u nišku regiju.
Naravno, sve je ovo smešno iz razloga što Ustav vrlo jasno definiše, u članu 2. stav 1, dakle, da suverenost građani ostvaruju putem referenduma. Znači, ne treba da piše "mogu oni to da rade". To je Ustav precizirao. Nije sva pamet sa zapada. Pamet je i u ovom ustavu koji je ovde usvojen.
Takođe želim da vam kažem i da administrativni nadzor nad aktivnostima lokalnih organa vlasti uvodi jednu novu instituciju. To je pomenuo gospodin Krasić ranije. Tiče se voluntarizma.
Zbog čega ovo kažem? Ako ste ovo ozbiljno čitali, sem naslovne strane i obrazloženja, videćete da takođe vlasti mogu, dakle, da obave administrativni nadzor. Znate, vrlo je riskantno kada vi ostavljate na volju nekome, pa makar to bilo i ministarstvo ili makar ministar, da odredi ko u lokalnom parlamentu može da uvede neke mere.
Što se tiče trećeg dela, uz primedbu koju je dala gospođica Nataša Jovanović rekla kod prevoda, člana 16 - teritorijalna klauzula, dakle, sam problem je malo u prevodu. Želim da vam kažem da je dobra prilika da se iskoristi i da se potvrdi, iako ovo već postoji u Ustavu Republike Srbije, u članu 8. stav 1, da je teritorija Republike Srbije jedinstvena, celovita i nedeljiva. Nama čak ovaj član i nije potreban, da kaže - koga i koje delove Srbije mi treba da unesemo u ovaj tekst Predloga zakona.
Sve u svemu, nadam se da gospodin ministar ne gleda kroz nulti princip ovaj zakon. Pošto justicija drži onu maramu i vi bi trebalo, gospodine ministre, pa isti odnos da imate prema svim lokalnim parlamentima. Dakle, naše zakonodavstvo bi trebalo da prilagodimo domaćim zakonima, građanima Srbije, a ne da se dodvoravamo Evropskoj uniji na ovaj način, nešto što je pre 20-ak godina kod njih došlo.
Kroz široka vrata voluntarizma, bojimo se da nećete selektivno pristupati pojedinim lokalnim parlamentima u Srbiji. Ovo kažem iz razloga što šaljete vrlo lošu poruku građanima pred predstojeće lokalne izbore, gde Srpska radikalna stranka očekuje da uđe u ogromnom broju u vlast.
Dakle, mi tamo, gospodine ministre, vladaćemo zakonima, a ne voljom pojedinca ili grupe, makar ta grupa bila formalna, kao što je Vlada Republike Srbije. Hvala.