Gospodin Srđan Milivojević, po Poslovniku, pa se nadam da ćemo se onda vratiti u temu.

Dakle, gospodine Todoroviću, zbog vaše diskusije sam se javio za reč. Veoma sam ponosan što imam nešto škole, onoliko koliko su moji roditelji mogli u vreme krize da mi priušte, potrudio sam se i da završim.
Završio sam osnovnu školu "Jovan Popović" u Kruševcu, pa onda kruševačku Gimnaziju, koju su uz moju malu malenkost završili i pokojni Čkalja, i Taško Načić i mnogi drugi ugledni Kruševljani.
A gle čuda, onda sam se iz kruševačke Gimnazije, koja je treća najstarija gimnazija u Srbiji, upisao na Poljoprivredni fakultet, smer - stočarstvo, pa sam, hvala gospodu Bogu, i tamo nešto naučio, a i diplomirao, tako da mogu ravnopravno da se nosim sa vama, jer imam neke škole i neke struke, koju mi je fakultet, zahvaljujući roditeljima, omogućio.
I nisam, na žalost, mogao da odem na specijalizaciju u Ameriku, nisam mogao ni da magistriram, ni da doktoriram, jer ste nekako vi došli tada na vlast, a baš ni u Segedin nisam mogao da odem, jer ste mi uzeli pasoš 98. godine, uplašeni da ću možda negde da otputujem, i eto bili ste zabrinuti, kada odem tamo, šta ću tamo da uradim.
Mogu da uradim samo sledeće, gospodine Todoroviću: za vreme vlasti DS, nijedan komad zemlje Srbije nije rasprodat, nigde nije pobodena NATO zastava, nijedno dete nije proterano sa svog ognjišta, nigde nije krenula kolona izbeglica.
Pa kada krene kolona izbeglica negde juna 99. godine s Kosova, niko ih nije zaustavio kod Novog Pazara i kazao - gde ćete, stoko, pa da ih smesti u kamp u Raški. Mogu da vam pročitam šta kažu ti ljudi kada su krenuli 99. godine, kada ste vi bili na vlasti, šta su doživeli. Ali, nije tema, sačuvaću za onu raspravu o Kosovu i Metohiji.
Voleo bih, zaista, kada bih dobio tu knjigu "1000 zašto 1000 zato", evo, molim vas da mi u njoj napišete koje su bile granice Srbije kada ste došli na vlast, gde se sve viorila srpska zastava, gde su se čula srpska zvona pravoslavnih hramova, gde se sve nedeljom služila liturgija, voleo bih da vidim gde su se Srbi okupljali, gde su se igrala kola, prela. gde je bilo žetve i da vidim danas čije tamo ovce pasu posle vaše vlasti.
Ako me pitate da li sam kriv, pa kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam neko, a ne niko i ništa. I kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam za vreme vaše vlasti, opšteg srbobrsta, bio pravoslavni hrišćanin, i išao u pravoslavnu crkvu i krstio se sa tri prsta, i verovao u ovaj grb sa krunom, a ne u grb sa petokrakom, koji ste vi tako zdušno podržavali za vreme vaše vlasti.
I kriv sam, gospodine Todoroviću, što jesam, po vama treba da nisam. I kriv sam što sam pred vama, zajedno sa ljudima iz "Otpora" stao uspravno i gledao u nebo, a ne u travu, i što sam verovao u to zvezdano nebo i moralni zakon u sebi. Kriv sam što sam ustao protiv krivde i evo, kriv sam i grešan što sada stojim pred vama i kažem da postojim, a treba, po vama, da ne postojim.
I kriv sam što živim u zemlji Srbiji i verujem, imam onu hrišćansku veru, nepokolebljivu veru, da svakoj sili i nepravdi dođe kraj, i zahvaljujući "Otporu", verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.
Znate, verujem 914. i 918. godine, kada su Srbi krenuli, 915. godine, da se prebace preko Albanije, moj je deda tamo dobio francusku pušku, i francusku čuturu, i francuski orden, ali bio je srpski patriota a ne francuski plaćenik, jer je to dobio da se bori protiv onih koji ne vole ovu zemlju Srbiju, poput vas.
Ako me pitate da li treba da priznam zbog vas da ne postojim, evo, priznaću - mi, "Otpor", više ne postojimo, deo smo DS. Ako želite zaista da ne postojim, pristajem da budem vazduh, voda, svetlost, tri elementa koja su vama neophodna i potrebna. Ali, ovo što vi vidite ispred vas, to nisam ja, to je moja ozverena slika koju ste vi stvorili. To ste vi iznutra, a ja spolja.
Onog trenutka kada budem bio ogledalo, pa u ogledalu video sebe tako iskeženog, nakostrešenog, oblivenog mržnjom, onda ću napustiti politiku, gospodine Todoroviću, ali ću pre toga vama videti leđa, jer mislim da je vreme takvih političara, poput vas, u Srbiji prošlo, da je takvih saradnika SDB davno prošlo.
Razumem zašto se plašite lustracije. Imao sam prilike da vidim vaš lik i delo u dosijeu SDB, da, gospodine Todoroviću, kako ste formirani, zašto ste formirani, čitao sam, možete i vi da pročitate, daću vam i knjigu, napisana je o vama i vašim ideološkim tvorcima. Gospodine Todoroviću, izgleda da je mnogo vrućina napolju, žao mi je, klima ovde dobro radi, nemojte napolje da izlazite, mnogo je vruće.

Gospodin Aleksandar Vučić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam izašao da odgovaram bilo šta, izašao sam da kažem nešto o onome što se zaista zbivalo na Kosovu i Metohiji, nešto o srpskim barjacima, i o tome kome se šta dešavalo.
Pošto o tome slušamo stalno, NATO barjak, koliko sam video, u Srbiju je pobo Dragan Šutanovac, sa sve Borisom Tadićem. Da li je zvanična politika DS ulazak u NATO ili ne? Jeste. Zašto se stidite te politike? Politika SRS je apsolutno protiv NATO-a. NATO nas je razorio, izvršio agresiju na Srbiju, ubijao nam decu, rušio mostove, NATO bi sutra da nam otme u potpunosti Kosovo i Metohiju, kao što je 99. godine delimično uspeo, posle 78 dana agresije, kada je deo vojnog i političkog rukovodstva prihvatio njihov predlog plana.
Srećan sam i zadovoljan što u tome SRS nije učestvovala i mislim da nije učestvovala, već je bila protiv tog plana, jedina politička stranka koja je bila protiv Kumanovskog sporazuma i protiv Ahtisarijevog plana je bila SRS na nivou cele Srbije.
Uzgred budi rečeno, DS je istog dana, kao i Vuk Drašković, poslala saopštenje podrške i Kumanovskom sporazumu i Ahtisarijevom planu. To je ono što se tiče istine i činjenica. Ne mogu da govorim o precima i o ne znam čemu. Bilo bi iluzorno da sada kažem, moj otac se ne seća svojih predaka, pošto su mu ustaše sve pobile, a Boris Tadić se njima izvinjava, pa sada da zbog toga optužujem Borisa Tadića.
Ne, optužujem Borisa Tadića i DS ne zbog mog oca ili bilo čijeg pojedinačno oca, optužujem ga i optužujem DS zato što se izvinjavaju onima koji su počinili genocid nad srpskim narodom u celini, zato što važnije od mog oca, važnije od mene, važnije od svakoga od nas jeste sudbina srpskog naroda i sudbina srpske države.
On se izvinjava onima koji su razorili srpsku državu, i razorili srpski narod, i Republiku Srpsku Krajinu, ubili desetine hiljada ljudi i posle toga ni krivi ni dužni ispadoše, a još i tužbu protiv nas podigli, a nema kontratužbe srpske države. I, kao, nije ni postojala Srpska Krajina. Kako nije? Nego šta je, i postojaće, akobogda. Znam, ne, dragi gospodine, ugasili su je oni koji su se pravili da ne postoji i oni koji su rekli da nikada nisu ni znali da je postojala.
U razgovoru sa nekadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, saznao sam da je njemu bilo stalo, bar je tako govorio u vreme družbe sa Radovanom Karadžićem, a vidim da sada gonite Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ne dičite se više likom i delom Zorana Đinđića, bar ne delom, dakle u vreme te velike držbe rekao je, u redu Republika Srpska, ali Srpska Krajina, kada je to postojalo, nikada to nisam ni znao. Tada je govorio - kome je do morala, neka ide u crkvu, pošto on u politici za moral nije znao.
E sad da vam kažem, svako od nas je vernik, manje ili više. Ne mislim da u tome treba da se utrkuje bilo ko od nas. Ja sam vernik, ne mislim da bi ne znam ko mogao bogzna šta da mi prigovori, ali ne znam da bi time trebalo posebno da se hvalim. Ali, ne mislim, takođe, da oni čija se politika sastoji u tome, kome je do morala neka ide u crkvu, i oni čija se politika sastoji u tome - radnici, vi koji ste dobili otkaz, koji ne možete da radite u rudniku u Boru, vi počnite da sadite kikiriki i počnite da pravite stolice tronošce, jer od toga ćete moći da zarađujete i živite bolje, e ta politika ne može da bude svetačka i ne može da bude slavljena u Srbiji.
Što se nas tiče, oko gospodina Milivojevića, rekao je evo ako vam je stalo da ne postojim itd. Nije, živi bili stotinama godina, gospodine Milivojeviću, jer ste slika i prilika Demokratske stranke, jer ste slika i prilika one stranke koju će građani na izborima da kazne. Mi ćemo lepo da vas pobedimo i sve ćemo da vas čuvamo kao malo vode na dlanu.
Budite sigurni, i vama će životi biti bolji, samo će neki morati da malo odgovaraju za sve ono što su protiv Srbije i srpske države počinili.

Hvala, gospodine Vučiću. Gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Drago mi je, gospodine Milivojeviću, da ste se ispravili na dve noge i da ste sa ove skupštinske govornice po ko zna koji put rekli takve idiotluke da bolju reč za to nemam.
Samo da vam kažem, nije lepo da kradete tuđe pesme. Šta mislite da sada gospodin Dobrica Erić gleda sednicu Skupštine i vidi da vi kradete stihove iz njegove pesme, gleda gospođa Ivana Žigon, čudi se i krsti. Samo sam očekivala da u onom trenutku, pošto ste imali pesmu ispred sebe i onako teatralno nastupali, kažete to nisam ja spolja, to ste vi iznutra, i da nastavite dalje da govorite, na zaprepašćenje svih ovih ljudi ovde.
Dakle, pesmice kad odete kod Borisa Tadića, vi ste tamo njegov referent, ađutant, šta ste, a pošto ste lepo rekli šta ste po obrazovanju, da sve te škole završili, a počeli ste sa replikama i javili se za reč napadom na jednog čestitog čoveka, srpskog radikala, magistra gospodina Srboljuba Živanovića, zamoliću gospodina Živanovića, koji je magistar tehnoloških nauka, koji živi u jednom selu, odnosno naseljenom mestu Jelenča pored Šapca, koji je ugledan domaćin, srpski domaćin, koji ima zaista mnogo grla stoke koje biste vi mogli da pogledate, da vas pozove na probni rad, da jednom u životu radite u svojoj struci.
Ko gospodin Živanović ustanite svako jutro u četiri sata, u pet sati u štalu, namirite stoku, pa krenite u Narodnu skupštinu, a ne da trujete ljude po Beogradu i Kruševcu onim vašim pokvarenim pljeskavicama. Hvala.

Hvala, gospođice Jovanović. Gospodin Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ako može da se uzme u obzir moja izjava, izjavljujem da prethodni gospodin apsolutno nije kriv. Ni u kom pogledu on ne može da bude kriv. Ovakve i na sudu oslobađaju. Verujte mi, ni za jedno delo njega na sudu ne bi osudili, odmah bi ga oslobodili krivice, ali bi morao da ode pod određeni tretman. Nije on kriv. Krivi su oni koji su ovakve ...

Gospodine Todoroviću, ne vređajte kolege poslanike, molim vas. Vi ste kulturan čovek, nemojte to.

Kako vređam, pa upravo govorim da nije kriv. Krivi su oni koji su ovakve angažovali protiv Srbije, jer samo su ovakvi mogli da rade Srbiji ono što su radili.
Ali vam se zahvaljujem vam za jednu činjenicu koju sam saznao, da ste gledali tajna dosijea. To je ono što je tačno i to pokazuje vaš karakter. Ljudi koji su došli na vlast ostrašćeni, ostrvljeni, željni osvete, željni i ubeđeni da će naći prvo svoja dosijea, jer znaju sve ko je od njih ne bio u Službi državne bezbednosti nego bedni doušnici, oni koji zato što su nesposobni da normalnim putem napreduju u službi, da ostvare neke ambicije i želje, što su svoju okolinu izdavali, odnosno pričali sve stvari koje službu interesuju.
Imate od onih Sokrata, Aritotela, već znate vi sve ko je...(graja). Ali, ima jedna stvar, ovo što ste rekli pokazuje ono što mi sve vreme tvrdimo za srpske radikale. Da ste našli jednu jedinu reč u tim dosijeima, mi ne bi bili živi. Lustrirali bi nas ne zakonom, nego na bandere. Ali, niste tamo našli nijednog srpskog radikala i zato vam se zahvaljujem što ste danas javno obavestili Srbiju šta ste odmah uradili kada ste došli na vlast.