Narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da smo svi dobili isti tekst Predloga zakona i evo sve moje kolege koje pogledaju član 4.2 kaže - zajmoprimac će platiti naknadu za poslovanje od 0,5. Dakle, ne 0,05 nego 0,5% na ukupan iznos zajma. Ukupan iznos zajma je 12 miliona evra, 0,5% to je 60.000 evra.
Tačka 4.1 kaže - na nepovučena sredstva 0,25% godišnje. Mi do sada nismo povukli nijedan jedini evro, a plaća se na nepovučena sredstva 0,25%, to je na kredit od 12 miliona 30.000 evra godišnje.
Tačka 4.3 kaže - marža. Platićemo maržu od 1,2% godišnje na zajam od 12 miliona, to je 144.000 evra. Kada se ova tri iznosa saberu, to je 234.000 evra. Kada se pomnoži sa 12,5 godina, koliko će trajati ovaj kredit, to je 2.925.000 evra sporednih troškova na kredit u iznosu od 12 miliona evra.
Dakle, ovo su samo troškovi. Pored troškova zajmoprimac, dakle, član 4.3a - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam, po stopi koju će odrediti KFW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma. Dakle, to je ono što piše u zakonu. Niko u ovoj sali ne zna kolika će kamata biti.
Dakle, ovih 2.925.000 evra su sporedni troškovi. Kamate tek treba da se plate, a troškovi će biti neuporedivo veći ukoliko dođe bilo gde do zaostatka.
Podsetiću vas i na činjenicu da takođe, shodno odredbama ovog sporazuma, pre nego što zajmoprimac, dakle Republika Srbija, bilo koji ugovor potpiše sa lokalnom samoupravom, da bi prosledila ta sredstva koja su povučena, ona mora taj ugovor prevesti na nemački jezik, dostaviti KFW-u na odobrenje.
Tek nakon datog odobrenja može se dalje lokalnim samoupravama bilo koji iznos uplaćivati, a tek onda ide taj deo sa, kao prvo, povećanjem same kamate, jer u članu 4.6, KFW kao zajmodavac je ovlašćen.
Kaže - ukoliko rate otplate zajma nisu na raspolaganju KFW kada dospeju, KFW će imati pravo da podigne kamatnu stopu za zaostali dug za dva procenta godišnje.
Dakle, ukoliko pored ovih troškova koji su skoro 2%, koji su fiksni, dakle 2% na godišnjem nivou, a skoro 25% na nivou trajanja celog kredita, ako odrede kamatnu stopu na 5%, zakasnimo sa uplatom jedne rate, to je automatski 7%. A pored toga što će nam podići kamatu, član 4.7 - KFW može od zajmoprimca tražiti da plati odštetu za zadocnele otplate pored rate otplate.
Dakle, platićemo to što smo dužni i kao odštetu platićemo još sumu od 2% iznad osnovne stope koja je efektivna na dan dospevanja, a osnovna kamata je komercijalna kamata, kamatna stopa Dojče Bundesbank, kao osnovna stopa koja se primenjuje na relevantni datum dospevanja. Dakle, to su penali.
Imamo troškove od skoro tri miliona evra, imamo kamatu za koju ne znamo kolika je, imamo povećanje kamate od 2% u slučaju zakašnjenja i imamo penale od 2% iznad kamate koja bude u tom trenutku. Dakle, ponavljam još jednom, niko ne može predvideti koje će sve posledice i koliko će ovaj kredit na kraju koštati.

Reč ima narodni poslanik Milan Vuković, a zatim narodni poslanik Stefan Zankov.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW i Republike Srbije, a vezano za rehabilitaciju lokalnog sistema grejanja u Srbiji - treća faza.
Mislim ovde od prethodnih govornika čuli smo te sukobe po pitanju finansijske i ekonomske isplativosti Republike Srbije u čitavom aranžmanu, ali treba podsetiti i pitati, ako nekome nije jasno, šta znači treća faza rehabilitacije lokalnog sistema daljinskog grejanja.
U zemlji Srbiji, kako god da se zove, postoji preko 3.600.000 stambenih jedinica koje se većinom zagrevaju na raznorazne načine, odnosno na lokalni sistem daljinskog grejanja. Mislim da u ovoj oblasti i ova vlada, kao i prethodne vlade od 2000, značajno su učinile da se podigne energetska efikasnost u Srbiji u smislu energetske kulture, jer energija u svetu je nedeljiva, ne poznaje ni levu ni desnu stranu, ona je konačna i njena cena samo treba da bude niža.
Jedan od elemenata zbog čega i ova vlada treba da se bori za podršku ovakvim finansijskim aranžmanima, koji u tehničkom smislu znače realizaciju treće faze, treba da bude smernica i evropskih integracija i onih standarda koje treba da približimo narodima Evrope koji koriste gas, naftu, električnu energiju za zagrevanje svojih prostora, ali sa aspekta energetske efikasnosti, zaštite itd.
Sigurno da finansijski elementi zaduženja, uzimanja kredita i donacija treba da budu bitni, ali ne zato što sam poslanik vlasti, nego zaista ako je ova Skupština većinom glasova podržala, po predlogu ministra i Vlade, budžet koji je skoro osam milijardi evra, kada se radi o kreditu koji je oko 20 miliona evra, kako je naznačeno u ovom predlogu zakona, imam nesumnjivu podršku prema tom predlogu i ne bih ulazio u ove bankarske igrarije.
Normalno, pravda su interesi, oni su kod banaka, kod finansijskih institucija u iskazanim kamatama, u troškovima kredita itd. i sigurno su povoljni, ako je gospodin Cvetković ovde obrazložio taj zakon, i on sa te strane treba da bude podržan.
Sa tehničke strane treba da bude podržan, jer treća faza znači, u zadnjih šest-sedam godina uglavnom lokalne samouprave imaju svoja javna i komunalna preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije, i korisnici ovog dela kredita će sigurno biti ta preduzeća, obveznici lokalne samouprave itd.
Kroz svoje tehničke uslove za priključenje objekata, novoizgrađenih ili onih koji su se priključivali na daljinske sisteme grejanja, predviđali su obavezno ugradnju tzv. kalorimetara, i to znači da bi ubuduće, kako bi ti kalorimetri i daljinski sistemi vršili očitavanje utroška isporučene toplotne energije, a ne po kvadratu kako je to sada u većini gradova Srbije, onda ćemo imati poboljšanu energetsku efikasnost i racionalnost, na neki način i pravednost.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, onaj ko ne bude imao mogućnosti da isprati troškove zagrevanja svog prostora tokom zimskih meseci, ne govorim u svoje lično ime, nisam u svom objektu na daljinskom sistemu grejanja, možda je 10% stanovnika Srbije na tom sistemu, ali svaki građanin Srbije od ove Skupštine treba da dobije najbolju moguću podršku.
Kažem - on kada bude imao potrošnju po mesecu po isporučenim kilokalorijama, a ne po kvadratnom metru, nedovoljno zagrejanog ili pregrejanog prostora, mislim da će se osećati komotnije, prijatnije i znaće da ga to toliko košta.
Pored toga, neophodno je znati, energija ima svoju cenu, baš zbog toga što je konačna, i na taj način će država štititi i svoje građane, time što će daljinski sistemi lokalnog grejanja, koji je u Srbiji zadnjih 30 godina razvijen, uglavnom je sada na mazutu, na gasu, znači, na energentima koji se uvoze, moći da reaguju kroz druge oblike zaštite tih objekata.
Pa se vrlo toplo nadam da ćemo pred ovom skupštinom imati i druge predloge zakona koji će, pre svega, biti u zaštiti objekata, termoizolaciji i povoljnosti za naše građane. Preko lokalnih uprava i drugih agencija, mislim na vladinu Agenciju za energetsku efikasnost, dolaziće do povoljnijih kredita za oblaganje raznim termoizolacijama, zamenom prozora i stakala, koji su veliki gubitaši energije itd.
Mislim da treba podržati ovaj zakon. Opet, što se tiče ovih finansijskih priča oko kredita, i oko pravde i oko interesa, mislim da niko ne gaji iluziju da može da dobija nešto besplatno i vreme demagogije treba da bude prevaziđeno. Nama postoji uvek teorija zavere, kada ne znamo šta ćemo da uradimo, onda su nam svi ostali krivi, a posebno kada su Nemci. Kamo lepe sreće da smo se na njihovu tehnologiju privukli još ranije.
Zašto je treća faza ovde i KFW? Gospodo, zato što verovatno u drugim zemljama, ne bih sada da imenujem, jer svi smo mi ovde iz Srbije, nema te tehnike, tehnologije, koja može da isporuči kalorimetre i načine daljinskog očitavanja tih kalorimetara po podstanicama, nismo pribegli toj tehnologiji, gospodo, posle 5. oktobra, opredelili smo se ka evropskim integracijama, ka tržišnoj ekonomiji i ova strana leva, desna, kako god hoćete, zna šta radi.
Zahvaljujem se što se ovaj predlog zakona nalazi u julu, jer mislim da ćemo da ga izglasamo većinom i mislim da ćemo do grejne sezone omogućiti mnogima da počnu da koriste ova sredstva, a onda neće biti te bojazni da li plaćamo na to što tranše nisu povučene ovolike ili onolike procente.
Šansa je u julu izglasan zakon, da već u prvoj grejnoj sezoni bude koristi od toga.
Podsetiću vas, mada je možda stručna stvar, ali da je bilo koji energent u pitanju, kroz troškove transporta, gubitke i pretvaranja toplotne i električne energije u toplotnu ili obrnuto, ili gasnu u toplotnu itd, nigde koeficijent iskorišćenosti ne prelazi 43 posto, a vrlo često se kreće oko 20 posto.
Ubacite to u vaše bankarske garancije i normalno je da, kada odete u banku da uzmete kredit, banka, pošto je finansijska institucija, ponudiće vam po većim uslovima nego po kojim ona dobija sredstva. Sasvim je normalno, interes je pravda, kao što sam rekao, a s obzirom da je naš ministar, da je ministar iz Vlade Republike Srbije, koja zna šta radi, predložio ovaj zakon, siguran sam da je on u ovom momentu najbolji predlog za ostvarenje ove tehničke realizacije. Hvala.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, po Poslovniku.

Mislim da ovde treba poštovati dostojanstvo Narodne skupštine, pa i ako ste iz DS, to se odnosi i na vas. Najpre, nije vaš ministar ovo smislio, ovo je iz 2006. godine.
Drugo, kada kažete da nema više ništa džabe i da je demagogija, pa što nam je Nemačka prvu i drugu fazu dala besplatno? Da vas navuče na kredit za treću fazu, jel' da? Mi nismo mala deca, nemojte nama da objašnjavate ono što je neobjašnjivo.
Nemačka vas je uvukla u ovo, dala vam je prvu fazu, pa vam je dala drugu fazu, a za treću fazu, sada ćemo kredit. Zašto, kada je divna ta Nemačka, što nije nastavila i dalje da vas finansira, što nije imala poverenja u preduzeća iz lokalne samouprave? Što je Srbija garant za ovaj kredit, zašto Srbija sklapa sporazum za preduzeće koje će da koristi sredstva, jer preduzeće vraća dug. Otkud baš Nemci samo preko Srbije idu, koliko kredita su uzele lokalne samouprave od drugih banaka i lokalne samouprave ih otplaćuju. Nema nikakvih obaveza Republika Srbija prema tim kreditima.
Baš Nemci, naši prijatelji divni i dragi, i jedino oni imaju kalorimetre i jedino oni mogu da mere na daljinu utrošak energije. Koga vi to zavaravate, kome vi pričate? Prvo, Danci su vrh u toj tehnologiji. Nemci su u svakoj tehnologiji na vrhu, ali ovde su vam Danci na vrhu, ako ste baš hteli vrhunsku tehnologiju.
Ne, vi ste hteli Nemce, vi ste stranka koja je Nemačku ubacila u parlament. Vi ste stranka koja mora Nemačkoj da obezbeđuje ovde na sve moguće načine da podigne svoj ugled. Pa i kada Cobel, ambasador Nemačke, kaže da mi samo od 1912. godine, kada ono reče, imamo u svom sastavu Kosovo i Metohiju, a da pre toga mi nismo postojali na Kosovu i Metohiji, vas to ne sprečava da kažete - šta će meni tvoj novac? Šta će meni tvoj novac, da ti dam Kosovo i Metohiju, a da ti meni ulažeš da poboljšavam grejanje u gradovima. Ljudi nemaju leba da jedu, vi se zadužujete, a poboljšavate grejanje u gradovima koji se greju.
Da li vam je palo na pamet da u selu imate vodovod, put, dobru trafostanicu i struju? Nije vam palo na pamet da uzmete kredit da svako seosko domaćinstvo dobije traktor pod ovim uslovima.
Ne, vi asfaltirate centar grada, vi dajete grejanje onome ko ima najjeftinije grejanje da bi glasao za vas, jer je tu koncentracija glasača najveća. Vi pričate o demagogiji, vi znate šta znači voditi državu i šta znači brinuti o svim njenim građanima ravnomerno. Najlakše je ovako.
Hajd sada i ko ima skupa kola da mu damo jeftin kredit da popravlja ta kola, pa da kažemo - za automobile marke "alfa romeo", "mercedes", "audi", dobija se jeftin kredit da bi mogli ljudi da popravljaju da to voze. To vam je to, to vam je sad ovaj kredit i zato nemojte da veličate ono što ne može da se veliča.
Pokrijte se ušima. Ovo vam je Dinkić smislio, a vi sada - vaš ministar, a on još nije ušao u ministarstvo. Da nije ove gospođe ovde pored njega, ne bi ni znao o čemu se radi, on čovek brine kako mu se kreće berza, koliko je zaradio danas, a koliko sutra, baš njega briga za vaš kredit.

Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a zatim narodni poslanik Radoslav Jevremović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u trenutku u kome se nalazi Srbija, nimalo jednostavnom, kada je u teškoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, a sve to pogađa veliki broj građana, mi se u Narodnoj skupštini Republike Srbije bavimo potvrdama sporazuma, konvencijama, nekim čak i iz 1985. godine.
Zašto ovo kažem? Treba da nas bude sramota pred građanima Republike Srbije koji su nas birali, jer aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije od izbora u januaru i verifikacije mandata u februaru ove godine, a danas je, kao što znate, sredina jula, svela se na usvajanje nekoliko akata koji su po svojoj prirodi štetni i protivustavni.
U ovom skupštinskom sazivu, dakle, da vas podsetim, usvojili smo zakon kojim smo uveli akcizu na tečni i naftni gas, izjednačili domaće i strane proizvođače sokova, a vi ste odbili iz vladajuće većine da ukinete porez na dodatu vrednost za bebe, za opremu, hranu i odeću za bebe i usvojili ste protivustavni Zakon o državnim službenicima. To je praktično sve.
Niste tako govorili pre januara 2007. godine. Govorili ste da moramo mnogo brže i više da radimo, jer život ne može da čeka, uz obećanje blagostanja ako demokratski blok ponovo napravi vladu, a samo ste vladu pravili četiri meseca. Kakvi su vaši rezultati, rekao sam - sramni.
Sada vam se ne žuri, kada možemo sebi da dozvolimo taj luksuz da se bavimo ovakvim temama. Plen ste podelili i sada polako do nekih novih izbora, kada ćete pokušati ponovo da prevarite građane Srbije.
Kada se ovako ponašate, nije ni čudno što nam predlažete i zakon o utvrđivanju sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije - rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, faza 3.
Ne želim da komentarišem ni visinu zajma, ni namenu, jer to su moje kolege na jedan izvanredan način uradile, hoću zbog građana, samo isključivo zbog građana, da kažem nekoliko reči o pozadini vaše vlade od 2000. godine, a svi će zaključke o ovom zakonu i samom zajmu izvući sami.
Ovaj predlog zakona je posledica katastrofalne ekonomske politike koju vode sve Dosovske vlade. Ovim zakonom se nastavlja stara prakse od 2000. godine, a ona se svodi na to država živi od zajmova, kredita i rasprodaje državnog bogatstva.
Tako se ne vlada domaćinski. Tako se vlada kratkoročno, sa samo jednim ciljem, ličnim interesom. Kako drugačije da tumačimo ovo što radite? Treba vam nešto novca, vi prodate sve cementare, jeftinije sve tri nego što jedna vredi, pa neko vreme prođe, treba vam nešto novca, vi uzmete jedan kredit, pa treba vam novac, vi prodate duvansku industriju, pa opet uzmete kredit, prodate pivare itd. Počeli ste i vodu da prodajete.
Krediti u beskraj ovde pred Skupštinom Srbije. Sada ste bacili oko na najmoćnija državna preduzeća. Čitamo da se vodi velika borba za NIS, EPS, Telekom, Aerodrom i slično. Tako vi vladate, a tako može svako da vlada. To nije vladavina nego jedno nečasno ponašanje.
U vezi sa onim o čemu sam na početku govorio, Srbija treba da bude po vama skladište, magacin, da njihovim novcem kupujemo stranu robu, a posle im vratimo taj isti novac sa paprenim troškovima, kamatama i sve što uz to ide, i penalima ako nismo pedantni u tome. Tako mi samo propadamo.
Ja sam u jednoj od svojih prethodnih diskusija govorio da treba da učimo od njihovog ponašanja, a ne da se ovako ponašamo prema sebi. Mi nismo dužni da razvijamo industriju i da obezbeđujemo posao za strane države i za njihove radnike i građane. Mi moramo prvenstveno da vodimo računa o sopstvenim interesima.
Šta bi vi danas radili i šta bi uspeli da uradite da onaj, kako vi to zovete, retrogradni režim koji ste nasledili nije sačuvao sve ono što je moglo da se sačuva u uslovima sankcija, blokada, bombardovanja, satanizacije uopšte vaših prijatelja sa Zapada i da je to bilo privatizovano? Šta biste vi danas prodavali, odnosno šta bi vas održalo na vlasti?
E sad, druga je priča što se prodaji ovoj bliži kraj, a samim tim i vama. Ali, to će ugroziti osnovno funkcionisanje države i to je ono što je za nas problem. Mi se za vas ne brinemo. Vaši su džepovi puni posle ovoga, ali sudbina države je u pitanju.
Nije za nas uteha što ćete vi pasti sa vlasti kada kao neodgovorni domaćin rasprodate sve iz kuće, iz dvorišta i ugasite domaćinstvo. Tako se vi ponašate, potpuno isto.
S druge strane, još jedna činjenica je vrlo interesantna. To je činjenica da naše devizne rezerve, po vašim čestim saopštenjima, rastu, ali stidljivo ili nikako objavljujete razloge zašto je to tako.
Opet želim zbog građana Srbije da kažem sledeće: glavni razlog je taj što građani u mnogo većoj meri prodaju svoje devize nego što kupuju.
Dakle, ono što su nekako zaradili u prethodnom periodu, za koji se stalno sporimo kakav je bio, sigurno je bio težak, sada prodaju za puko preživljavanje, a o nekoj štednji danas ne može ni da se govori, jer je to jednostavno nemoguće. O prezaduženosti građana ću nekom drugom prilikom da govorim.
Sve ovo radite, rekao bih, u fanatičnoj atmosferi našeg lažnog približavanja Evropskoj uniji. Zašto kažem lažnog? Ako se setimo obećanja od pre sedam godina, mi smo već uveliko danas trebalo da budemo zemlja članica Evropske unije. Ko ne ispuni obećanja, za ljude koji ne lažu, jeste lažov.
Lično, kao realan i racionalan čovek, sumnjam da ćemo skoro, a možda i uopšte ući u Evropsku uniju, ali vama treba ta hajka na razum građana, da pod maskom približavanja Evropskoj uniji radite ovo što radite, a u stvari ne radite ništa, samo zadužujete državu i rasprodajete ono što vredi mnogo više. Podsetio bih vas da je 2000 najboljih preduzeća u Srbiji privatizovano za oko dve milijarde evra.
Govorite kako se približavamo Evropskoj uniji, pripremamo se, samo što nismo ušli, a sve to samo da bi otvorili tržište.
Nemojte, gospodo iz vlasti, vređati inteligenciju građana i posle sedam godina vlasti da nam govorite kako smo u reforma i kako treba izdržati još samo malo, još samo jedan korak, a u stvari dok država kroz gubitak svih bogatstava ne postane običan servis tajkuna, koji će kontrolisati život u zemlji preko kontrole vode, struje i goriva itd. Kada uzimate kredite setite se da Srbija nije samo Beograd i oko Beograda, i da ovu muku moramo svi podjednako da delimo.
Čitam u novinama da ste za rekonstrukciju, odnosno obnovu mostova dobili kredit od 33 miliona evra, ali se nigde ne pominju mostovi u istočnoj ili južnoj Srbiji, to su najsiromašniji delovi Srbije, da vas podsetim.
Isto tako, nemojte da Srbiju kod ovakvih stvari gledate i delite partijskim očima, pa na karti Srbije posle izbora sve što je plavo obojeno, a najviše plavo, zaboravite do sledećih nekih izbora.
Dok raspravljamo o ovih pet tačaka, dostavljen nam je u međuvremenu i Predlog zakona o potvrđivanju protokola uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime itd.
Mislim da na klimu teže možemo da utičemo od uticaja na to kako žive ljudi u Srbiji. Dajte da nam to bude prioritet, dajte zakone koji popravljaju ekonomski položaj građana, a koje ste obećavali i ispostavilo se izlagali građane Srbije, pa ćemo lako da ratifikujemo sve ovo posle toga.
Ovo pokazuje da vi bežite od odgovornosti, od stvarnosti, kao i da ne prepoznajete probleme u zemlji. Vi živite daleko od života kojim živi običan i prosečan građanin Srbije.
Sve ovo govorim samo zbog građana, koji su pod medijskom torturom i blokadom, jer su svi mediji pod apsolutnom kontrolom partija na vlasti.
Vaš pad dugoročno, zbog svega napred navedenog, neizbežan je. Što pre vas oborimo sa vlasti štetniji efekti biće manji, a građani će lakše otplatiti i ove vaše kredite.
Mene prosto iznenađuje diskusija poslanika iz vladajuće većine, koji kažu da treba da hrlimo ka zaduživanju, iako su uslovi i u ovom kreditnom aranžmanu potpuno neizvesni.
Taj fanatičan poziv pokazuje da ste vi ovde na jednom običnom zadatku, a ja bih vas podsetio da je dug, a posebno ovakav dug, veoma loš drug, učite nešto od narodnih poslovica.
Zbog toga, još jednom kažem, Srpska radikalna stranka će glasati protiv ovog predloga. Zahvaljujem vam se. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović, a zatim narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze novi nameti i opterećenja za budžet i primanja već osiromašenih građana Srbije.
Upravo tako, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW, odnosno Nemačke razvojne banke, Frankfurt na Majni, i Republike Srbije, rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, faza III.
I, gle čuda, čim je neka milionska cifra tu je Boža ili Mlađa. U ovom slučaju cifra je 20 miliona evra, a tu je na početku bio Mlađa, kojeg je u međuvremenu zamenio ministar Mirko Cvetković. Verovatno je tu i neki PDV od 5, 10, 15 ili 18%.
Šta reći za ovaj sporazum o zajmu i finansiranju između KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije, osim toga da je on veoma loš za državu Srbiju i da će dovesti do zaduživanja Srbije, a pogotovo ako se ima u vidu da budžet Republike Srbije ima dovoljno sredstava da se isfinansira ovaj projekat.
Takođe, postavlja se pitanje zašto je predloženi Nacionalni investicioni plan iz koga treba da se finansiraju ovakvi projekti.
Da pređem u konkretno na sporazum o finansiranju.
U članu 1, stav 1, tačka 2. navodi se - zajmoprimac će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koja će biti agencije za izvršenje projekta.
Postavlja se pitanje, koja su to odabrana preduzeća? Da li je to možda DS žuto preduzeće ili je to DSS preduzeća, ili možda čak neko šifrovano preduzeća?
Kada se malo bolje pogleda ovaj sporazum, opet će biti agencija za izvršenje projekta, a sa agencijom ide i mogućnost zapošljavanja vaših kadrova, kumova, supruga, rođaka.
U članu 2, stav 2, tačka 1. navodi se - zajmoprimac će u potpunosti usmeriti sredstva na REA (agencije za izvršenje projekta) shodno posebnim sporazumima o zajmu, po kamatnoj stopi od 2% godišnje, za period od dvanaest i po godina, uključujući grejs period od dve i po godine, počev od datuma prvog povlačenja shodno odgovarajućim posebnim sporazumima.
Ovde se navodi kamata od 2% godišnje, ali nije to sve što će građani Srbije platiti. Biće tu još koji procenat. Zajmoprimac se obavezuje da će platiti 0,5% kao naknadu za poslovanje na ukupan iznos zajma, a to je 60.000 evra.
Takođe, u članu 4. stav 4. tačka 3. navodi se - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam po stopi koju odredi KFW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajama, na osnovu efektivnih troškova finansiranja KFW na evro tržištu kapitala u vreme isplate za najpribližnija moguća dospeća u delu zajma koji treba da se isplati, plus maržu od 1,2% godišnje, što iznosi 144.000 evra.
Takođe, fiksirana kamatna stopa će biti obavezujuća za ceo period odgovarajućeg dela zajma. Eto nama još 1,2% koji će platiti građani Srbije.
I pored toga, ne znamo kolika je stvarna kamata na ovaj zajam.
U članu 4. stav 4.1 zajmoprimac će platiti troškove za nepovučena sredstva u iznosu od 0,25%. Poznavajući vaš rad i zalaganje, ne bi me začudilo da nas zakače članovi 4.6 i 4.7 i eto nama još 2%, plus 2% na teret građana Srbije.
U članu 5, koji se odnosi na obustavu, povlačenje i privremenu otplatu, a vi ga verovatno nećete mnogo koristiti, veoma je zanimljiv stav 5.1, gde se navodi – zajmoprimac može odustati od povlačenja iznosa zajma samo uz prethodno odobravanje od strane KFW, što znači da samo uz prethodno odobrenje od strane KFW zajmoprimac može odustati od povlačenja iznosa zajama.
To znači da ako KFW ne odobri nema odustanka od povlačenja i sve se mora platiti.
Takođe, u članu 5. stav 5.2 navodi se da zajmoprimac može, uz pridržavanje prethodnog obaveštenja od 30 dana, privremeno otplatiti zajam u iznosu jedne ili više rata otplate zajedno sa plaćanjem kompenzacije za prevremenu otplatu koju će odrediti KFW i ona će biti računata na osnovu situacije na tržištu kapitala koja preovlađuje u to vreme. U obzir će se uzimati izgubljena zarada od kamate i mogućnost ponovnog investiranja za originalni preostali period zajma.
Ovo nam govori da, i ako bude mogućnosti da se prevremeno otplati zajam, i to će se morati platiti. Pošto će sve odrediti KFW, nemačka razvojna banka, koliko oni budu tražili toliko ćete vi dati, odnosno kako oni budu svirali tako ćete vi igrati.
Veoma zanimljiv je član 5. stav 3. alineja e), koja se odnosi na vanredne okolnosti i mogućnost KFW da može da obustavi povlačenje iznosa. Postavlja se pitanje koje su to vanredne okolnosti, okolnosti koje mogu da sprečavaju ili ozbiljno ugrožavaju primenu, izvršavanje ili svrhu projekta ili izvršavanje obaveza plaćanja koje se očekuju od zajmoprimca po ovom sporazumu.
Postavlja se pitanje koje su to vanredne okolnosti, jer za vas i vaše prijatelje sa zapada, pored vanrednih okolnosti, postoje i dodatne vanredne okolnosti, koje bi sigurno trebali da unesete u ovaj sporazum, a vi vrlo dobro znate koje su to okolnosti.
Vi ćete izglasati ovaj sporazum o zajmu i finansiranju između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije. To je rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, faza tri, ali treba da znate da je faza tri završna faza vaše vlasti.