Dame i gospodo narodni poslanici, kada se jedan ozbiljan privredni subjekt priprema za važne pregovore sa drugim privrednim subjektom obavezno se priprema preliminarna cost benefit cena, korisna analiza, jer je uopšte poznato da se veoma retko može imati koristi, bez ikakve cene. Uostalom, besplatni sir je samo u mišolovci.

Ako se radi o državnim poslovima neophodno je obaviti niz ozbiljnih cost benefit analiza, jer su tada pored čisto ekonomskih elemenata veoma značajni politički elementi. U ovom izlaganju pokušava se da se obavi ozbiljna završna cost benefit analiza predloženog Sporazuma CEFTA uoči ratifikacije, jer nije bilo prilike da se na početku pregovora obavi bar kratka preliminarna analiza.

U ovoj analizi Sporazuma CEFTA je veoma značajno otkriti osnovni razlog za Sporazum CEFTA. Nije mogućno oteti se utisku da je osnovni razlog evidentna tendencija da se restaurira privredna situacija u prethodnoj SFRJ, koja se burno raspala pod ogromnim pritiskom NATO. Setimo se da su u prethodnoj SFRJ tri republike: Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina, kao i Autonomna pokrajina Kosmet, dobijale ogromne dotacije iz tada postojećeg Saveznog budžeta. Kosmet je pored toga dobijao velike dotacije iz budžeta Socijalističke Republike Srbije. Glavni donatori, gubitnici, tada su bile Socijalistička Republika Srbija i Socijalistička Republika Slovenija. Dok je Socijalistička Republika Hrvatska zbog dotacija svojim nerazvijenim krajevima manje neto doprinosila.

Sada u CEFTA nema Slovenije, a pridodate su nerazvijene Moldavija i Albanija. Znači, ekonomskom prinudom bi Srbija vukla na leđima ostale, dok bi Hrvatska po običaju, vešto statirala.

Osnovni motiv za ostale, naročito za Hrvatsku, za ulazak u CEFTU je de facto ulazak na mala vrata, preko Srbije, na ogromno veoma zahvalno tržište Ruske federacije. Poznato je da Srbija ima veoma povlašćeni carinski režim za izvoz svoje robe u Rusku federaciju. Za ostale, naročito za Hrvatsku to bi bilo veoma privlačno, da svoje robe uz eventualno manju doradu u Srbiji, kao robe proizvedene u Srbiji, koristeći privilegovani carinski tretman Srbije, izvozi u Rusku federaciju.

Tu bi se čak, verovatno, pojavile robe i iz trećih zemalja uvezene u CEFTA područje, po niskim damping cenama, malo dorađene, često samo koristeći falsifikovanu papirologiju u Srbiji, koje bi bile posle privilegovane, plasirane u Ruskoj federaciji, donoseći vrhuškama i tajkunima CEFTA ogromne profite.

Uostalom, i bez CEFTE je bilo takvih pokušaja, pa se u carinskim magacinima Ruske federacije nalaze blokirane velike količine robe sumnjivog porekla za koje se pretpostavlja da su samo proletele kroz Srbiju i istraga je u toku. Takve malverzacije omogućava i sam Sporazum CEFTA. Pogledajte samo Aneks 4, glava 2) član 2b, kao i Aneks 4, glava 2) član 3. gde se kaže da je Sporazum CEFTA priprema Balkana za ulazak u Evropu, tj. u Evropsku uniju. Tada se zaboravlja čuvena rečenica generala De Gola o Evropi od Atlantika do Urala.

Znači, da je dobar deo Ruske federacije u Evropi. Ruska federacija zbog ogromnih prirodnih resursa ekonomski daleko bolje stoji od već sada ekonomski posrnule Evropske unije, ozbiljno poljuljane padom plasmana njenih roba, velikim povećanjem nezaposlenosti od preko 40 miliona, ogromnim štrajkovima i drastičnim padom socijalnih davanja.

Iz ove kratke analize se jasno vidi da za Srbiju benefit od ulaska u CEFTA praktično ne postoji, dok je cost enormno visoka – vući na svojim prilično nejakim leđima nerazvijene. Ozbiljni interes Srbije je samo da bez obzira na cost snažno pomogne bratsku Republiku Srpsku, a svakako ne i ostatak Bosne, odnosno Federaciju. Međutim, to je mogućno i bez CEFTA i to se već radi, koristeći legalne, specijalne veze Srbija – Republika Srpska.

Što se tiče Kosmeta, dokle je tamo UNMIK i kompanija, treba snažno pomagati jadne i obeshrabrene Srbe na Kosovu, nikako ostale.

Do ličnog zaključka ste došli i ovakvom analizom ulaska Srbije u Evropsku uniju. Tu je benefit nešto veća. Pristup je nekim evropskim fondovima od par stotina miliona evra, što i nije baš neka suma u poređenju sa recimo NIP-om, koga smo usvojili za vreme usvajanja budžeta. Međutim cost je enormno velika, razarajuća.

Kontigentiranje poljoprivredne proizvodnje u skladu sa potrebama Evropske unije, ne i Srbije, i nesmetan prodor industrijskih giganata iz Evropske unije, što bi samlelo i onaj živi deo industrije u Srbiji koji se nekako održava u životu, tako i osnovni mamac za ulazak Srbije u CEFTU, dobijanja ulaznice za, tamo, nekad ulazak Srbije u Evropsku uniju – postaje bezvredan. Zbog vremenskog ograničenja moram da prekinem svoj govor. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

 Gospodine Albijaniću, za vas je to član 136. i 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Ja sada vidim zašto je onaj, kada je menjao Poslovnik, ubacio ova poslednja dva člana 225. i 226.
Poštovani građani Srbije, dva dana raspravljamo, a Vlada nije prisutna u Narodnoj skupštini. Ko bi mogao da bude kompetentan sagovornik narodnim poslanicima povodom ove tačke dnevnog reda? Vojislav Koštunica, verovatno je odsutan sudeći po nekim izveštajima, nalazi se u inostranstvu, ali on ima zamenika, a to je Božidar Đelić. Možda je i on u inostranstvu, ne znam. Ali njih dvojicu smatram kompetentnim sagovornicima za ovu tačku dnevnog reda.
Nema ih, nema ni nekog trezvenijeg ministra koji bi razumno prosuđivao i bio u prilici da odgovori na ove argumentovane diskusije, gde se iznose razlozi i poslanika koji su za zakon i onih poslanika koji su protiv zakona.
Na ovaj način Vlada demonstrira i poštovanje prema građanima Republike Srbije. Ona kaže, bacili smo vam ovu kost, zabavljajte se vi narodni poslanici, baš nas briga.
Međutim, apsolutno sam siguran da Vlada Republike Srbije ne može da trpi ovakvu raspravu i ovakvu argumentovanu kritiku i da su oni kolektivno izloženi teškim duševnim patnjama.
Mene, gospodine Albijaniću, interesuje odgovor na jedno pitanje. Koliki je stepen duševnih patnji članova Vlade kada sa skupštinske govornice čuju nešto što ne odgovara njihovom uhu? Skupština nije mesto gde treba milozvučno diskutovati i sa opojnim rečima veličati velike epohalne rezultate onih koji čak ne mogu da sede u istoj prostoriji, a navodno su u Vladi.
Uvek kada neko od članova Vlade bude na neki način lično povređen i izrazi svoje neslaganje sa diskusijom nekog poslanika u Narodnoj skupštini, on presavije tabak pa tuži narodnog poslanika zbog onih reči koje je rekao u Narodnoj skupštini. Za sve nas narodne poslanike je važno koliki je taj duševni bol i kolika je to nematerijalna šteta članova Vlade.
Naravno, Dinkić prethodi tome. On je tužio gospodina Vučića zbog jedne diskusije u Narodnoj skupštini, tužio je i mene zbog jedne diskusije u Narodnoj skupštini, tužiće svakog poslanika koji sa ove govornice iznese političku kvalifikaciju. Zašto? Vlada čuva svoje ministre od kritike preko pravosudnog sistema.
Šta nama preostaje? Da takav primerak ministra tužimo i mi. Hajde mi svi poslanici da ih tužimo zato što ne poštuju Narodnu skupštinu i nama pričinjavaju duševne patnje, i građanima Republike Srbije pričinjavaju teške duševne patnje i tešku, ne materijalno, ali bogami i svojim delima i materijalnu štetu, pa da se izjednačimo – narod protiv Vlade. Pred kim? Pred istim sudom. Da spojimo sve tužbe i protivtužbe, pa neka politička pitanja rešava sud. Takve ministre mi imamo. Zato je nekoliko predstavnika SRS ovde ponovilo ono što pričaju dobri prijatelji tog ministra, koji su s njim u Vladi, kako on radi, on može biti ili u Vladi, ili u zatvoru. To je prava istina građani Republike Srbije!

Reč ima narodni poslanik Veljko Kovačević.

Poštovani narodni poslanici, ovaj sporazum u svojoj osnovi ima više političku ulogu i uticaj, nego što u ovom periodu odslikava pravu meru ekonomskog razvoja u regionu.
Ako bi se isključile političke osnove i dodali neki uslovi ponašanja koji bi podrazumevali da svaka članica ima apsolutno korektan nastup, kako kod uvoza, tako i kod izvoza proizvoda iz zemlje, onda bi posmatrano na duži vremenski period on davao očekivane rezultate.
Međutim, s obzirom na nejednaku ekonomsku ulogu članica i nejednak opšti stepen razvoja, kao i očekivano veliki interes kod osvajanja tržišta, nastup se očekuje ne samo oštar, već i krajnje smišljen.
Posebnu ulogu ovaj sporazum ima i u političkom smislu, s obzirom na to da nastoji da region odvoji za duže vreme, sve pod lepim izgovorom da se nalazimo u predelu EU gde nas čeka smirenost, lep život, kao da mi ne vidimo česte demonstracije u EU.
Primena sile i stvaranje sve većeg jaza u odbrambenom smislu u kome smo dovedeni do potpune zavisnosti i naturanja u ponašanju i organizovanosti, o tome govori i potpis UNMIK-a u ime Kosova na ovom dokumentu.
U Aneksu jedan Sporazuma, u samom uvodu, govori se da strane potpisnice moraju biti ubeđene da će ovaj sporazum pospešiti intenziviranje obostrano korisnih ekonomskih odnosa između strana i doprineti procesu integracije u Evropi.
Na taj način potpisnice potvrđuju svoju obavezu prema principima tržišne ekonomije, koja predstavlja osnovu ekonomskog odnosa.
Ovakav princip izgleda prividno dobar, ali samo ako se zanemare različiti stepeni razvoja svake članice, koja će pri takvim tržišnim uslovima trgovanja pretrpeti znatne materijalne štete zbog svoje nespremnosti da ravnopravno posluje sa ostalima gde je interes dominantan.
Slamanje određenih delatnosti u članice koja nije dovoljno spremna je kolaterala šteta na globalnom nivou, a sporazum te vrste štetu uopšte ne tretira.
U članu 1. Sporazuma govori se o ciljevima i pretpostavci da se oni odvajaju od principa, korektnih i jasnih, stabilnih i predviđenih pravila.
Lepo zvuči, ali su interesi ti koji stvaraju kolateralne štete, sa ovim sporazumom i ne tretiraju, jer su suviše komplikovani i za samu EU i naravno u takve odnose se ne želi ni ulaziti.
U članu 3. Sporazuma govori se o ukidanju svih količinskih ograničenja uvoza i izvoza, čime se dovodi do kolapsa dela privrede u članici koja je svoju proizvodnju do tada štitila carinama, kvotama, bilateralnim ugovorima.
U principu je dobro da se u nekom delu razvije najjeftinija proizvodnja, što će za potrošača biti posebna pogodnost i predstavljati dobar cilj, ali će u drugim delovima zatvarati možda čitave grane, ostavljati stanovništvo bez posla, a sporazum nijednom reči ne tretira ovaj problem učesnice, u smislu određene socijalne pomoći ili donacije za neki period, dok se ne snađe, sprovedene preorijentacije.
Čl. 5. i 8. Sporazuma ograničavaju članicu da ne može preduzeti nikakve mere zaštite putem carina. Ovde ćete da obratite pažnju na član 5. jer ću se na kraju ponovo obratiti.
Član 11. Sporazuma, dok članice EU vode pravi rat na polju poljoprivredne politike, ovde se ukidaju ograničenja. Ako neke članice osete da nešto ne funkcioniše i na njihovu ogromnu štetu, onda mogu da zahtevaju hitne konsultacije u cilju ispitivanja situacije.
Do tada je i rod prošao, a ispitivanje situacije neće strani zameniti glavobolju i ogromne negativne posledice, kako preko odraza na proizvodnju, tako i na gubitak dela tržišta.
Član 13. Sporazuma pretpostavlja da će članice pribegavati da usvoje određene tehničke barijere, kojima će se štititi svoja trgovina, a da u tom slučaju obaveštavaju zajednički komitet.
Zajednički komitet će pokušavati da reši tehničke barijere, ali će članice biti prinuđene da snage upru pravnim postupkom ostvarivanja interesa svojih zemalja, kako bi uspele da prežive totalnu bedu i nedostatak zaštite od nasrtaja na svoje tržište.
U članu 15. Sporazuma blago se govori o udruživanju strana od svake mere gde se pravi diskriminacije između proizvoda koji potiču sa teritorije strana u ovom sporazumu i ukinuće takve mere tamo gde postoje od dana stupanja na snagu Sporazuma.
Primer – Slovenija na isporuku "mančmeloua" je reagovala sa navodnom neispravnošću da u sebi ima, ni manje ni više, nego ''salmonelu''. Nikada više taj proizvod, kao što smo ovde čuli, neće otići na slovensko tržište. Srpski proizvod, on je samo primer kako će u budućnosti pojedine strane perfidno reagovati i smišljati stotine pakosti da zaštite svoje tržište, a sigurno biti izuzeti glasno ako se neki od njihovih proizvoda ne nađe na tržištu druge strane. Naravno, da paritet kao pravilo ili princip ne postoji.
Član 17. Sporazuma, ipak predviđa izuzetke kada se može ograničiti uvoz i izvoz ili roba u tranzitu, i kaže da ne smeju da predstavljaju sredstvo proizvoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničavanja trgovine između strana.
Ovi izuzeci će spremnije članice samo predstavljati osnov u izbegavanju zaštite svojih ekonomija, pa će služiti posebno kao dobar ventil.
Čl. 19, 20. i 21. Sporazuma ne unose jasna pravila konkurencije ali ukazuju da strane perfidnije rade u zaključivanju sporazuma i ugovora gde će pošten ekonomski nastup izgubiti svaku trku.
Članovi 22. i 25. govore o zaštiti kontingenta i da će probleme rešavati zajednički komitet, ali u slučaju da odluke nema u roku od 30 kalendarskih dana a problem se nastavi, strana koja se žali može da usvoji odgovarajuće mere potrebne kako bi se situacija popravila.
Naravno da će takve mere kao rezultati nedoslednosti samog Sporazuma stvoriti nove nesuglasice i znatno usložnjavati probleme trgovine u kome interes igra ključnu ulogu, i u ostalim članovima se nalaze osnovi kojima se samo načelno nalaže da se stvaraju uslovi za trgovanje bez ograničenja a u cilju stvaranja što jeftinijeg proizvoda, kao i zaštita poverioca i investitora.
Sudbina razvoja zemlje, socijalni uslovi koji će biti pogoršani nisu predmet CEFTA 2006, kolateralne štete u ekonomskom delu već slabe ekonomije zemlje, jeste njihova stvar i s tim, primenjujući ovaj sporazuma, treba da se pomire.
Suština CEFTA 2006. na dugi vremenski period je kao ideja možda i dobra, ali ovaj sporazum koji pravu primenu i cilj može ostvariti samo dopunom i to da se odgovarajućom materijalnom nadoknadom od strane razvijenih zemalja nedovoljno razvijenim zemljama po ovom sporazumu u određenom periodu prilagođavanja obezbedi stvaranje uslova za pridruživanje kako bi se izbegao sindrom razvijenog Severa i zaostalog Juga, a stanovništvo zbog života na donjoj granici siromaštva.
Evo, da se vratim na onu tačku 5) zaštita CEFTA. Pročitaću. Znači da, po potpisivanju CEFTA ugovora Bosna i Hercegovina, znači Parlament je doneo zakon kojim se menjaju odredbe CEFTA sporazuma i kojim se uvodi carina od 40% na uvoz mleka, mesa i mesnih prerađevina iz Hrvatske i Srbije. Taj Dom, Parlament Bosne i Hercegovine je prethodno, u sredu 5. septembra, prihvatio Sporazum o pristupanju CEFTA da bi se samo dan kasnije narušile odredbe tog Sporazuma, uvodeći carine na uvoz hrane iz susednih zemalja. O čemu mi ovde pričamo? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremenović, a zatim Tomislav Ljubenović.

        Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, CEFTA - 2006, ali se ne nalazi ministar koji treba da brani taj Sporazum. U članu 4. koji se odnosi na stupanje na snagu ovog sporazuma navodi se da Sporazum stupa na snagu 1.  maja 2007. godine, kao što vidimo danas je 13. septembar 2007. godine i zbog vas iz vladajuće koalicije i vašeg brčkanja po svetskim letovalištima ovaj sporazum ne može da stupi na snagu, a pitanje je da li će ova skupština prihvatiti ovaj sporazum.
Potpisivanje ovog sporazuma je vođeno ličnim i pojedinačnim interesima i raznim vrstama pritisaka kako spolja tako i iznutra. Ministar vam nije rekao ništa značajno šta će značiti potpisivanje ovog sporazuma, da li će dovesti do razvoja naše privrede, do otvaranja radnih mesta, povećati konkretnost naše robe na svetskom tržištu ili do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, pa naravno da nije rekao, jer će dovesti do sasvim suprotnih efekata.
Posebno je zanimljiva tačka 7) u članu 4. gde se navodi: ''Bilo koja ugovorna strana može primenjivati ovaj Sporazum privremeno ukoliko je to u skladu sa njenim Ustavom''. Postavlja se pitanje šta znači reč "privremeno" da li to znači da kada odgovara Sporazum, primenjivaće se, a kada ne odgovara nema primene Sporazuma.
Posebno je važno istaći da građani Srbije znaju koje su to zemlje potpisnice ovog sporazuma, a to su: Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Moldavija, UNMIK u ime Kosova i Srbije. Koliko znam, Kosovo nije država nego sastavni deo Srbije, pa se postavlja pitanje kako potpisujemo sporazum sa delom svoje teritorije.
U Aneksu 1. Sporazuma o izmenama i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi u članu 1. navode se ciljevi ovog sporazuma i prvo što se vidi jeste da se meša ćirilično-latinično pismo, ali bitnije je ono što se navodi pod tačkom b) ''da se poboljšaju uslovi za dalje unapređenje ulaganja, uključujući direktne strane investicije''.
Šta to znači? Da li ćete da rasprodate ono što je još malo ostalo Srbiji budzašto, da napunite svoje kofere jer kako ste do sada radili jedino vam je to interes. Ne interesuje vas što naša preduzeća nisu ravnopravna u okolnim zemljama prilikom kupovine firmi u tim istim zemljama, jer se dešavaju situacije da kada se bar i posumnja da neke firme imaju srpski kapital one bivaju diskvalifikovane na osnovu raznoraznih objašnjenja.
Pod tačkom c), takođe, latinicom navodi se kao cilj ovog sporazuma ''da se proširi trgovina robom i uslugama i podstakne ulaganje putem korektnih, jasnih, stabilnih i predvidljivih pravila''. Postavlja se pitanje na koji način će se proširiti trgovina robom i uslugama. Da li to znači da ćemo biti zatrpani raznoraznom robom iz susednih zemalja koja će biti jeftinija od naše i na taj način ćemo ugušiti i ono malo proizvodnje što je ostalo u Srbiji, jer ste vi uništili sve što se moglo uništiti.
Dame i gospodo, svi mi znamo u kakvom je stanju naša privreda, koliko su naši proizvodi konkurentni na svetskom tržištu. Zna se da je proizvodnja zastarela i veliki su troškovi po jedinici proizvoda. Takođe, opšte je poznato da je svaki naš proizvod dosta skuplji od proizvoda koji se proizvodi u drugim državama. Postavlja se pitanje na koji način ćemo mi biti konkurentni na tom novootvorenom tržištu.
Takođe, postavlja se pitanje šta će nama značiti i da dobijemo manje carinske stope na izvoz ili da ih uopšte nema ili da dobijemo određene kvote za izvoz kada mi od toga nećemo imati ništa. U stvari, hoćemo, imaćemo samo štete. Poznato je da smo u proteklom periodu dobili izvozne kvote za izvoz mesa u inostrane zemlje, ali, gospodo iz vladajuće koalicije vi ništa niste uradili da se taj izvoz i realizuje.
Ne mogu a da ovom prilikom ne spomenem i Sremsku Mitrovicu, grad koji je bio gigant što se tiče industrijske proizvodnje, u industrijskoj zoni nalazile su se firme koje su se bavile raznim delatnostima i zapošljavale oko 15.000 građana Opštine Sremska Mitrovica, a danas, posle sedam godina vaše vlasti, imamo oko 15.000 nezaposlenih lica na Zavodu za zapošljavanje.
Upravo, sada u Sremskoj Mitrovici aktuelan je problem Javnog preduzeća "Matroz" koje je otišlo u stečaj, radnicima se ne dozvoljava da uđu u fabriku da uzmu lične stvari, dovedeno je obezbeđenje koje nikome ne dozvoljava ulazak u krug fabrike. Ali, jedno je sigurno da je preko hiljadu ljudi završilo na Zavodu za zapošljavanje, odnosno ostalo bez zaposlenja. Takođe, zanimljivo je i preduzeće "Mitrovačka industrija ventila" koja je u vreme sankcija proizvodila ventile za prvu gradnju za svetski poznate marke automobila "Pežo" i "Citroen", ali ste i to vi uspeli da upropastite, pa danas i od te firme gotovo da nema ništa.
U Sremskoj Mitrovici je u prethodnom periodu vrlo uspešno radila i Mesna industrija "Mitros", kojoj nije trebalo CEFTA da bude konkurentna na svetskom tržištu, jer samo ime i robna marka "Mitros" je značilo nešto na svetskom tržištu. Danas od tog mitrovačkog giganta nemamo ništa, osim velikog broja radnika na Zavodu za zapošljavanje. U Sremskoj Mitrovici bez posla je ostalo oko 15.000 radnika, ali se zato vi na sva usta hvalite kada uspete da zaposlite dva-tri radnika, a ja postavljam pitanje šta će biti sa ovim hiljadama ljudi. Hvala

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović, pa Predrag Stošić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je ponovo u prilici da skupo plaća cenu nenaučenih lekcija iz prošlosti, jer kako drugačije shvatiti današnji Predlog Sporazuma CEFTA koji se nalazi na dnevnom redu, a koji će vladajuća većina izglasati da bi pokazali da je spremna za evropske integracije i za ulazak u Evropsku uniju, ne vodeći računa o trenutnom položaju privrede i građana Srbije.
CEFTA kao Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja Balkana nameće mnogo otvorenija pravila igre izjednačavajući domaće proizvođače sa proizvođačima iz zemlje i potpisnicama ovog sporazuma. Daje se značaj akcize na duvanske proizvode domaćih i inostranih firmi, ali da se poveća carina sa sadašnjih 15% na 57% postepeno u narednih nekoliko godina, kako bi u ovom slučaju zadovoljili hrvatsku stranu, a i stvaranje uslova da zemlje iz regiona mogu bez carina da izvoze svoje proizvode u Srbiju. Kolateralni efekat je u tome što smo mi najveća zemlja u regionu i imamo najbolju saobraćaju povezanost što nas čini izuzetno važnim partnerom u regionu i interesantnim za centar velikih svetskih kompanija. To je razlog za potpisivanje ovog sporazuma koji nam se nameće.
Da pojedine zemlje iz okruženja znaju da koriste tržište Srbije, a u ovom sporazumu još povoljnije su Hrvatska i Slovenija. Po broju investicija Slovenija je na prvom mestu, dok su po vrednosti u samom vrhu odmah posle investitora u oblasti duvanske, pivarske industrije kao i cementara.
Prema statističkim podacima, slovenačke investicije u Srbiji iznose 500 miliona evra, zaključno sa 2006. godinom. Ali, ova ulaganja su znatno veća zbog ugovorenih investicionih obaveza preduzeća i orijentaciono premašuju 700 miliona evra. Danas je u Srbiji otvoreno preko 300 slovenačkih firmi, dok je u Sloveniji samo dva srpska preduzeća uspelo da otvori svoja predstavništva, a to su JAT i ''Dalas''.
Da li je naša Vlada učinila bilo šta da našim privrednicima pomognu u prodoru na druga tržišta, bar onoliko koliko su razne vaučere radile slovenačke vlasti. Treba ispitati da li od 300 slovenačkih firmi koje postoje u Srbiji ima ponašanja sličnog onome koje je izgleda uobičajeno za poslovanje u njihovoj zemlji, odnosno nepoštovanje zakona i pribegavanje koncentrisanju paradržavnog kapitala. Zato Slovenija donosi političke odluke da se srpskom kapitalu ne dozvoli da uđe u Sloveniju i zato u Sloveniji ne radi nijedna srpska firma.
Hrvatska vidi svoju šansu u Sporazumu CEFTA programa, da omogući preduzećima da učestvuju u nadmetanju za dobijanje velikih građevinskih poslova u procesu javnih nabavki i plasiranju svojih proizvoda. Do sada su u zemljama potpisnicama CEFTA prednost pri javnim nabavkama imala javna preduzeća iz zemalja koje raspisuju javni oglas za obavljanje velikih građevinskih poslova. Ta povlastica nacionalnim preduzećima bi posle prelaznog perioda trebalo da bude ukinuta. Gde je tu naša šansa, naših preduzeća, da budu konkurentna, kad u prethodnom periodu nisu imala podršku države? Vreme je učinilo svoje da tehnološki stagniraju, zaostaju i da nisu u situaciji da svojim kvalitetom proizvoda budu konkurentniji i da opstanu na takvom tržištu.
Ne treba zaboraviti da Sporazum CEFTA na tržištu obuhvata 30 miliona stanovnika, da nosi, isto tako, žestoku konkurenciju, kako na domaćem tržištu, tako i u plasmanu naše robe u regionu. Srpska privreda u tom procesu takmičenja u uslovima za sve proizvođače neće biti konkurentna, a i sam Sporazum dovešće je u nezavidnu situaciju da na domaćem tržištu gubi poziciju.
Zato ovaj sporazum, trenutno, nije povoljan za Srbiju i ne treba ga potpisati iz razloga što je srpska privreda i u uslovima koji su bili i u prethodnom periodu poslovala kako je poslovala, tako da neki poseban značaj u nekom narednom periodu ne bi imala potpisivanjem ovog sporazuma. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Predrag Stošić, a neka se pripremi Božidar Delić.