Gospodine Albijaniću, to su članovi 136, 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. O čemu se zapravo radi? Pošto smo juče konstatovali da ona velika knjiga od 1500 stranica nije tekst koji zadovoljava, već koji treba da bude magla i da se sve to može svesti na deo koji sam vam pokazao, a to je u pet-šest redova, posle današnjih diskusija, mada mi je čudno što nema gospodina Matića ovde, on je tražio ovakvu raspravu, ali neko će mu preneti to. Znači, ovde se sada već iznosi neka ozbiljnija argumentacija šta će da predstavlja korist, a šta će da predstavlja štetu za našu privredu i naše interese. Nama niko ne odgovara na ovo, a mi odgovor na ova pitanja ne možemo da pronađemo u ovom misaonom procesu koji je rezultirao sa šest rečenica.
Posle gospodina Savića logički se postavlja pitanje, ako države potpisnice ovog sporazuma treba na poseban način da označe da je roba poreklom sa teritorije koja obuhvata ovaj sporazum, da li je to svojevrsna diskriminacija prema drugim tržištima. Znate da u EU postoji više nivoa kvaliteta i ovo što mi dobijamo sa znakom da je proizvedeno u EU, oni su selektovali za države istočne Evrope, centralne Evrope i za svoje tržište. Uzeću jedan primer. Uzmite pastu za zube "Colgate", kupite u Francuskoj, kupite u Beogradu, pa mi kažite da je to isti kvalitet. Nije isti kvalitet. Videćete kasnije da u označavanju deklaracije postoji na različitim jezicima napisano. U Francuskoj nema te deklaracije sa svim tim jezicima koji se koriste u EU.
Znači, ovde se radi o jednom diskriminatorskom sporazumu. Zašto? Jer u celokupnoj operaciji kako pučisti da zadovolje apetite svojih gazda najdalje što je otišla EU jeste što nam se nudi evropska perspektiva. Kada vam se nudi evropska perspektiva to nije golub na grani, to je ništa. Da je to ništa pokazuje obrazloženje ovog zakona. Svi misaoni argumenti Vlade Vojislava Koštunice da se ovo usvoji svedeni su na ovo. Jer nama je potrebno je da nam neko objasni ispred Vlade, da li ako se potpiše ovaj sporazum, da li će to da znači da se zabranjuje nekom ministru, da na bazi toga što je neka firma došla ovde i rekla – ja ću da pravim fabriku na nekoj zelenoj ledini, po tom osnovu ona dobije iz budžeta ili Nacionalnog investicionog plana ili uopšte iz javnih sredstava neka sredstva radi zapošljavanja novih radnika.
Da li to naš budžet finansira strane investitore?

Gospodine Krasiću, molim vas, uvek kada se javljate po Poslovniku prekoračite vreme i to nije uredu.

 Ja sam potpuno siguran da je potrebno da dođe gospodin Koštunica da nam objasni sve varijante, jer vidite, kako koji poslanik izađe, otvori neku temu, Vlada ćutanjem, oni koji podržavaju vlast ćute, bore se samo za neko vreme, valjda ste uzeli dnevnice, ako ste uzeli idite kući, šta čekate, nema kvoruma, nema potrebe da budete ovde ako vam je teško.
Niko nije priveden. Ovo je Parlament, ovo je slobodna institucija. I dugački, i visoki, i kratki sede ovde, narod ih je birao, ako vam se ne sviđa napustite, to je vaše legitimno pravo. Nemojte da ometate konstruktivni rad, ovo je konstruktivni rad, ali nemamo konstruktivnog sagovornika na strani Vlade.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja najoštrije protestujem protiv diskriminacije koja se sprovodi poslednjih dana protiv poslanika SRS. Videli ste predsednika Skupštine, gospodina Dulića, da već nekoliko puta u pola rečenice, ukoliko se radi o Poslovniku, pa istekne tri minuta, prekida poslanika SRS i ne da mu da završi nijednu rečenicu.

Vi dobro znate da to nije tako.

Ja sa vama nemam nameru da polemišem, izađite za ovu govornicu, pa kažite, a tu kada sedite nemate prava da me prekidate.
Videli ste danas da je gospodina Miličkovića potpredsednik Albijanić prekinu u pola rečenice – vreme vam je isteklo. Pogledajte druge poslanike koji izlaze ili po Poslovniku ili po replici, ili po bilo kom drugom osnovu, jer nijedna poslanička grupa ne potroši vreme osim poslaničke grupe SRS, pa po tom osnovu ne može da kaže – vreme vam je za grupu isteklo. Neverovatno, jedino je gospodin Mrkonjić juče mene pustio, iako je vreme isteklo, da završim rečenicu. Osim gospodina Mrkonjića, svi se potpredsednici koji predsedavaju, zajedno sa predsednikom, ponašaju diskriminatorski prema SRS. Mislim da je krajnje vreme da to prekinete. Znam da vam je novi Poslovnik u nacrtu, ali bar dok ga ne usvojite poštujte dostojanstvo svakog poslanika i poštujte dostojanstvo u ovoj Narodnoj skupštini.

Gospodina Markoviću, molim vas, nemojte da zloupotrebljavate moju toleranciju tokom vođenja sednice. To nije istina što ste izgovorili. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a zatim Darko Glišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih šest meseci vladajuća koalicija je upotrebila mnogo hvalospeva o CEFTA sporazumu i očekivali smo ovde da će ga podržavati pre svega od strane Vlade, međutim, ne vidim ministra ekonomije i regionalnog razvoja da je prisutan, a i juče nije bio prisutan ovde. Sa ove moje leve strane, gde su poslanici vladajuće koalicije, vidim svega 15 poslanika. Ministar je juče u obrazloženju svega četiri minuta govorio o CEFTA sporazumu. Kolega Krasić je dao ozbiljnu elaboraciju o tome šta je u obrazloženju ovog sporazuma rečeno. Svega 10-tak rečenica i ništa više.
Ako cenite ovu skupštinu, ako cenite vlastiti narod, potrebno je da predstavnik Vlade da daleko ozbiljniju elaboraciju i analizu šta će prouzrokovati CEFTA sporazum.
S druge strane, samo obrazloženje u pisanom smislu, ono što mi poslanici dobijamo, mora biti daleko ozbiljniji sa svim efektima koje će prouzrokovati CEFTA sporazum. Niti cenite ovu skupštinu, niti cenite vlastiti narod. Narod iz elaboracije koju je juče podneo ministar ništa nije čuo, sem određenog frljanja sa podacima. Malo ću se zadržati na tim podacima. Reče da će u spoljnotrgovinskom smislu doći sa uvođenjem i potpisivanjem ratifikacije CEFTA sporazumom do naglašenog izvoza i uvoza. Mi smo u 2006. godini ostvarili suficit i da smo bili drugi spoljnotrgovinski partner posle EU i da smo sa zemljama koje su potpisnice CEFTA sporazuma imali izvoz od 30% od ukupnog našeg izvoza i uvoz od 8%.
Međutim, iz istog tog Ministarstva šef odseka za regionalnu trgovinsku saradnju Snežana Zubić-Petrović pre mesec dana iznela je sledeće podatke – da smo ostvarili izvoz od 32%, uvoz od 12%. Privredna komora Srbije sigurno ima najbolje podatke, dala je i najpotpunije podatke koji su i najtačniji. Izvoz je ostvaren od 36,6% i uvoz od 14,4%. Zašto ministar izlazi sa ovim podacima? Vi ste iz Ministarstva ekonomije, pripremite to, uporedite te podatke. Nemojte da se frljamo podacima ovde, da nam određeni iz Ministarstva iznose dva podatka.
Što se tiče samog izlaganja o efektima koje će prouzrokovati potpisivanje i ratifikacija ovog sporazuma, ministar nam reče da će se liberalizirati trgovina, da će se krenuti sa investicijama, sa zapošljavanjem, porastom izvoza i uvoza, ali bez jasnih, nominalnih pokazatelja o tome koliko su stvarni rezultati i koji će biti stvarni efekti. Morate izaći sa studijom koja će pokazati te efekte i ekonomske i finansijske i fiskalne, a i političke efekte, jer ste rekli da će izazvati stabilizaciju u političkom smislu, razvoj boljih spoljnotrgovinskih poslova na ovim prostorima.
Kada govorimo o finansijskim i fiskalnim podacima, ministar zaboravi da nam kaže ovde kako će pokriti deficit koji će uslediti, s obzirom na to da imamo već deficit u budžetskom poslovanju, kako će pokriti deficit zbog ukidanja carina. Znamo da je u budžetskom sistemu i u Zakonu o budžetu za ovu godinu predviđen deficit, ali znamo da su carine vrlo značajan izvorni prihod budžeta i da je u tom smislu trebalo naći pokriće za sredstva koja će se na taj način izgubiti.
Kada govorimo o pojedinim državama koje su ranije potpisale Sporazum CEFTA, moramo naglašeno spomenuti Hrvatsku. Zašto? Zato što sa njom i u 2006. godini imamo deficit i to ozbiljan deficit, a on će se u 2007, 2008. još više uvećati.
Mi moramo kada govorimo o Hrvatskoj, a moramo spomenuti i BiH, pa i Makedoniju, moramo spomenuti političke reperkusije ovog sporazuma, pre svega sa Hrvatskom i sa svim drugim.
Hrvatska je otvoreno u poslednjih 6 meseci podržavala Ahtisarijev plan i aktivno se zalagala za nezavisno Kosovo. Ja, kao predsednik Vlade Srpske Krajine moram napomenuti još druge određene političke aspekte ovog problema.
Ta ista Hrvatska, koja sada podržava nezavisno Kosovo, proterala je 500.000 Srba, ne dozvoljava povratak tamo. Sa Srbijom je potpisala 1996. godine Sporazum o normalizaciji odnosa, gde se obavezala na dobrosusedsku saradnju, podršku povratku, bezbednom povratku prognanog srpskog stanovništva. Šta je učinila, ništa! Ne dozvoljava povratak.
Drugi sporazum o sukcesiji – obavezala se da će vratiti svu privatnu svojinu i dati pravičnu naknadu Srbima koji su proterani. Da li to čini? Ne čini. Nijedan stan u društvenom vlasništvu nije vraćen, od 50.000 stanova. Sarajevskim sporazumom iz 2003. godine ponovo je dala zeleno svetlo za povratak, samo normativno, samo je opet potpisala Sporazum i nije ništa izvršila. Tako se Hrvatska ponaša u političkom smislu prema Srbima i prema sporazumu koji potpisuje, znači, ne izvršava ih, idemo dalje.
Kako se i u ekonomskom smislu odnosi prema Srbiji i srpskoj robi. Ona je izgradila političku svest kod Hrvata da je sve što dolazi iz Srbije nazadno, drugorazredno, prljavo itd. Hrvati neće kupovati srpsku robu, hoće kupovati samo repromaterijal, prepakovati i opet ubaciti u naše tržište.
U poslednjih desetak godina, posle rata, na prostoru Srbije formirala je preko 200 predstavništva. Zašto? Zato što želi da od Srbije stvori svoju ekonomsku koloniju i svaka država koja ima takav nastup, ona želi da napravi ovde koloniju.
Dvesta predstavništva hrvatskih preduzeća ovde, a koliko mi imamo u Hrvatskoj? Imamo samo dva privredna društva koja su otvorena tamo i pet predstavništva. Ne možemo sa robom tamo, ne dozvoljavaju. Politički nas satiru, ekonomski nas žele slomiti kroz prisustvo.
Dalje, vrlo je to bitno za poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom na to da mi želimo od poljoprivredne proizvodnje da napravimo jednu respektabilnu proizvodnju i kroz prehrambenu industriju da oplodimo i da idemo sa daleko većim vidom obrade.
Hrvati ne dozvoljavaju našim preduzećima tamo, a ovde otvaraju svoja predstavništva, kao kobac su se nadvili nad ovim tržištem. Ekonomski žele po svaku cenu ući i slomiti srpsku privredu, ona je već slomljena, slomljena je, a posebno je slomljena posle 2000. godine.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu i u poslednje dve godine intenzivno upozorava Vladu Republike Srbije o političkim aspektima nasrtaja, pre svega na Srbe i Krajišnika koji su proterani sa prostora Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
S druge strane, govorimo i o ekonomskim aspektima. Samo ću spomenuti proizvod ''Jafa''. Nikada više proizvod ''Jafa'' neće ući na tržište Republike Hrvatske, ni Republike Slovenije, jer oni to tako rade. Još samo jedna rečenica. Mlekara u Karlovcu, koja treba da bude kupljena od jedne holandsko-engleske firme, čiji je većinski vlasnik ''Salford'', samo zbog sumnje da bi eventualno iza toga mogao stajati srpski kapital, Hrvati nisu dozvolili i nisu prihvatili najpovoljniju ponudu i prodali su to drugorangiranom, a to je jedna firma koja ima dva zaposlena i 18.000 prometa u prethodnoj godini, ne može ništa što miriše na srpsko ući na hrvatsko tržište. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.