Dame i gospodo, građani Srbije, pred nama je još jedan u nizu loših i nepovoljnih međunarodnih sporazuma po našu državu - Sporazum CEFTA 2006. Vlada Srbije kao predlagač predložila je da se on donese po hitnom postupku, iako za državu postoje mnogo važniji prioritetni zakoni i problemi.
Ovaj sporazum je vrlo nepovoljan po našu državu, a javnost se preko medija u Srbiji danima priprema kako je neophodno ratifikovati ovaj sporazum, jer će on omogućiti našim proizvođačima prodor na tržišta u regionu. Kako znamo da mediji u Srbiji nisu slobodni, već strogo kontrolisani, čast nekim izuzecima, tako je istina sasvim drugačija, nego što je predstavljaju glasnogovornici Vlade i predsednika Srbije. Ovim ugovorom se forsiraju uvoznici, to jest uvozni lobi, a ne domaći proizvođači. Ja ću vam daći nekoliko primera. Tržište Hrvatske, jedna od zemalja koja pristupa ovom sporazumu, skoro da je hermetički zatvoreno za robu, usluge i kapital koji donosi Srbija.
U Srbiji se nesmetano prodaju hrvatski proizvodi, a hrvatska preduzeća kupuju naša ''Frikom'', ''Dijamant'' i imate i ostale primere.
Gospodin ministar nije u sali, pošto ne poštuje narodne poslanike, ali ja bih mu postavio pitanje – da li je moguće da neke naše proizvode, poput mineralne vode "Knjaz Miloš", čokolada "Simka" ili "Pionir", prerađevine od mesa i domaćih proizvođača hrane, naše mlečne, alkoholne, proizvode ili tekstilni džins iz Novog Pazara, možete kupiti u Hrvatskoj?
Naime, ovo je primer kako je vlast u Hrvatskoj sprečila kupovinu Karlovačke mlekare od Investicionog fonda ''Salford'', koji je vlasnik više mlekara u Srbiji, pod izgovorom kako je taj fond samo registrovan u Londonu, i kako iza njega stoje ruski kapital, i kako on pospešuje srpska preduzeća. Skoro je i predsednik najveće opozicione partije, Socijaldemokratske partije ili Stranke Hrvatske, pozvao na otvoreni bojkot svih naših proizvoda, pod izgovorom da još nije vreme da srpska preduzeća, pre svega, kupuju hrvatska preduzeća i da plasiraju svoje proizvode u Hrvatskoj.
U aneksu 1. ovog sporazume piše: ''Potvrđujući svoju obavezu prema principima tržišne ekonomije koja predstavlja osnovu njihovih ekonomskih odnosa''; ili Poglavlje 1. član 3. koji se odnosi na količinska ograničenja, a kako Hrvatska i dalje primenjuje protekcionizam u odnosu na nas, da li vi verujete da će oni primeniti ova načela. Imamo primer, pričali smo u Parlamentu, da i muslimanski deo Bosne i Hercegovine krši bilateralne sporazume sa Srbijom.
Zašto je nedopustivo potpisati ovaj sporazum? Zato što ovaj sporazum u ime Kosova i Metohije potpisuje UNMIK i njihova administracija. Po Rezoluciji 1244 znamo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Kako to može UNMIK potpisivati sporazum u ime jednog dela teritorije Republike Srbije? Ne treba ga potpisati, zato što je jedan od potpisnika Hrvatska, koja sprečava uvoz srpskih proizvoda, promet usluga, kapitala i svega što dolazi iz Srbije.
Ne treba ga potpisivati zbog toga što Hrvatska uporno negira genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, poslednjem ratu devedesetih godina 20. veka, što nije obeštetila žrtve etničkog čišćenja od strane hrvatskih paravojnih i vojnih formacija i što sprečava povratak srpskih izbeglica na svoja vekovna ognjišta. Jedan od razloga je da je 2006. godine sa Hrvatskom zabeležen deficit u razmeni robe široke potrošnje u visini od 14,8 miliona američkih dolara i da se taj deficit ispoljava svake godine.
Ovde je ministar Dinkić izneo podatak da sa zemljama koje potpisuju CEFTA Sporazum mi učestvujemo sa 30% u izvozu, a 8% samo u uvozu.
Treba reći da taj iznos predstavlja izvoz neprerađenih poljoprivrednih proizvoda, znači sirovih, žive stoke, čime se uništava stočni fond ove države i eventualno poluproizvoda. U Srbiju se vraćaju gotovi proizvodi i to vam je tipičan primer kolonijalnog ponašanja u ekonomiji.
Prema tome, ovaj podatak koji je izneo ministar Dinkić u procentima jeste tačan, ali treba navesti strukturu robe. Dokle god se ne rešavaju sva sporna pitanja sa zemljama u regionu, pre svega sa Hrvatskom ne treba potpisati ovakav Sporazum, a prioritet treba da ima povratak svih Srba na svoja ognjišta u Republiku Srpsku Krajinu, koja je privremeno okupirana na teritoriji Republike Hrvatske. Ovde sam čuo od nekih poslanika kako kažu dobrosusedski odnosi. Koliko znam, Srbija nije sused sa Hrvatskom, već sa Republikom Srpskom Krajinom, koja je privremeno okupirana. Zamolio bih poslanike da se bar dobro obaveste i bar pogledaju karte i nauče geografiju.
Slovenija nije potpisnik Sporazuma CEFTA, treba istaći da je deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Slovenijom u 2006. godini iznosio 40,4 miliona američkih dolara. Prema podacima Privredne komore Slovenije u Srbiji postoji 320 slovenačkih firmi, a u Sloveniji nijedna srpska. Građani Srbije, ako se pri tome Slovenija zalaže za nezavisno Kosovo, zašto bismo mi kupovali slovenačke proizvode. Treba navesti kako je Slovenija preko svojih paradržavnih fondova sprečila kupovinu ljubljanske mlekare i kupovinu ''Istra Benza'' ''Delti''.
Ne želim da branim ''Deltu'', stvar je samo principijelne prirode. Pošto se tiče CEFTE i zakona o dopuni Zakona o duvanu, u objašnjenju navodite da ga menjate zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravilima Evropske Unije, Svetske trgovinske organizacije i CEFTE, pod izgovorom stabilnog razvoja domaće duvanske industrije. U članu 4. se predlaže ukidanje obaveze otkupa, odnosno proizvodnje domaćeg obrađenog duvana proizvođačima duvanskih proizvoda. To objašnjavate ravnopravnim tretmanom sa stranim proizvođačima duvana. To sigurno ne odgovara domaćim proizvođačima duvana.
Vi ste i Zakon o akcizama promenili na taj način što će se akcize na domaće cigarete povećavati više nego akcize na uvozne cigarete. Znamo da ste u Srbiju pustili kompanije poput ''Philip Morris'', ''British American Tobacco'', čuveni GPI i time gurate prst u oko stranim investitorima, što otvarate širom vrata ''Tvornici duvana Rovinj" – pre svega nekvalitetnom proizvođaču cigareta.
Zato treba odlučno i na sve načine sprečiti dalju ekonomsku okupaciju Srbije od strane Slovenije i Hrvatske bojkotom njihove robe i suprotstavljanjem daljoj prodaji naših preduzeća firmama iz Slovenije i Hrvatske.
Treba konačno sprečiti one koji kod nas u Srbiji pospešuju i podržavaju takvu ekonomsku okupaciju, a to su pre svega ministri iz Dosovih vlada (Milosavljević, Vlahović, Đelić, Cvetković, a pre svih Dinkić) i optužiti ih za zločinačko udruživanje protiv privrednog i finansijskog sistema Srbije.