Gospodine Albijaniću skrenuo bih vam pažnju da uzmete i Ustav Republike Srbije, da on uzme Ustav Republike Srbije i da obrati pažnju na odredbe Ustava Republike Srbije o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije i o tome kako Republika Srbija ulazi u bilateralne i višestrane međunarodne odnose. Zašto? Opet se pozivam na onaj član (134, čini mi se, ako nisam pogrešio) koji se tiče toga kako treba da se uradi predlog zakona. O čemu se radi?
Da li smo mi mogli da zaključimo jedan ugovor u kome će strana ugovornica da bude UNMIK. UNMIK je jedna privremena ekspozitura UN, privremena uprava. Ona je Rezolucijom 1244 dobila neka ovlašćenja.
Meni je potpuno jasno da ovi kratki ljudi ne mogu da shvate šta je 1244, ali 1244 u svojoj biti garantuje suverenitet Savezne Republike Jugoslavije na celoj teritoriji Republike Srbije, što podrazumeva i Kosovo i Metohiju.
Znači, kada je Vojislav Koštunica išao da potpisuje neki ugovor, on je morao da zna da njegov potpis obuhvata i teritoriju AP Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija za vreme mandata UNMIK-a i KFOR-a nema međunarodno-pravni subjektivitet i ono nema zastupnika za inostranstvo. UN nisu zastupnik teritorije, jedne teritorije Republike Srbije u inostranstvu.
Nas u inostranstvu zastupaju organi Republike Srbije. Morate da znate da u međunarodnim odnosima tzv. vanugovorno i ugovorno pravo postoji.
Vanugovorno pravo nastaje tako što Generalna skupština usvoji neki akt, deklaraciju, konvenciju itd, a onda države pristupaju tome, preuzimaju to kao opšta pravila međunarodnog prava i unose svoj unutrašnji pravni poredak.
Drugi oblik nastanka međunarodnog prava jeste ugovor, bilo da su višestrani ili dvostrani. UN mogu da sklapaju međunarodne ugovore kojima se regulišu status njihovih službenika, neka prava UN na određenoj teritoriji.
Ali oni nisu ovlašćeni da istupaju kao punomoćnik neke teritorije koja nije međunarodno priznata kao nezavisna.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Nadam se, gospodine Albijaniću, da vam je ovo interesantno, da malo saznate neke stvari. Ovo nije tip povrede Poslovnika – ko je predstavnik Vlade, šta je, nego šta se radi...
(Predsedavajući: Bilo mi je vrlo interesantno.)
... samo da vi shvatite, koji su fundamentalni nedostaci ovakvog sporazuma i zašto mi imamo ovaj zakon. To je zakon. Ne ona velika knjiga, ona velika knjiga je da zabavlja naciju. Mi imamo ovaj zakon.
Kada ste već pokušali da budete duhoviti, molim vas, gospodine Albijaniću, da mi do kraja današnje sednice, današnjeg rada, obezbedite podatak da vidimo da li Vlada tačno priča ili nas vara, pošto se ona izjašnjava ovde da je neko zaključio, ko je taj koji je zaključio, da treba 32 ugovora da se zamene jednim. Ko je taj koji je rekao da 32 bilateralna ugovora treba zameniti jednim multi ugovorom?
Sada mi objasnite sa kojom smo od ovih država mi imali već zaključene ugovore o slobodnoj trgovini. Samo da vas podsetim, to su oni ugovori u kojima jedna država drugoj državi priznaje status najpovlašćenije nacije.
Nešto se ne sećam ovih ugovora i nešto se ne sećam da nešto što se zove Pakt za stabilnost ima tu snagu da može svima da zavrne ruke i da kaže – morate ovo da potpišete, pa čak morate da budete centralna Evropa. Ovo što je ovde napisano liči mi na Radomana Božovića koji je u Saveznoj skupštini rekao – kad vidim 70 ruku u vazduhu, ja ću i Zemljinu kuglu da proglasim da je četvrtasta.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Očekujem da će neko da mi odgovori, gospodine Albijaniću, već dva dana mi niko ne odgovara. Nemojte da me ignorišete. Ispade da Žarka Obradovića, kao socijalistu, više cenite, a mene kao radikala mrzite. Osećam se diskriminisanim.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a zatim Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi. O tome je govorio i kolega Krasić. Mene zaista zbunjuje ta centralna Evropa.
Koliko znam, mi i zemlje oko nas nalazimo se na drugom geografskom području, a to je jugoistočna Evropa.
Nekako ostaje primećeno da se ovakvi i slični sporazumi uvek forsiraju pred održavanje nekih izbora u Srbiji. Tako je, čini mi se, decembra meseca, Vlada, tada još uvek tehnička Vlada, potpisala ovaj sporazum, a sada, pred održavanje lokalnih i predsedničkih izbora, traži se ratifikacija ovog sporazuma ovde u uvom parlamentu.
Naravno, sve se ovo radi po nalogu stranih mentora, jer, zaboga, njihovi nalozi ne smeju se odbijati, jer, u protivnom, ova vlada ne bi bila vlada, nego bi umesto nje neko drugi vladao danas ovom zemljom, bila bi bivša Vlada, kolega Markoviću, ali šta ćemo kada moraju da izvršavaju ono za šta su zaduženi.
Ovim sporazumom država Srbija preuzima ogromne obaveze, pri čemu praktično imamo mnogo više štete nego koristi. Na štetu od ovog sporazuma ukazivala je jedino SRS. Doduše, moram da priznam, pošto dolazim iz Niša, poznato mi je da je i menadžment ''Fabrike duvana'' iz Niša, odnosno Fabrike "Filip Moris", kako se ta fabrika danas zove, ukazivao na štetne posledice ovog sporazuma.
Na neki način, pomalo je paradoksalno da niko od drugih privrednih subjekata u Srbiji nije ukazivao na ovo, izuzev ovog pomenutog menadžmenta ''Fabrike duvana'' iz Niša, pogotovo ako se zna da taj menadžment u najvećem broju čine stranci. Naravno, oni to čine iz svojih razloga, ne iz razloga brige za državu Srbiju i naše tržište.
Ovaj sporazum CEFTA na neki način predstavlja i priznanje EU da su se malo zatrčali sa prijemom pojedinih zemalja u EU, kao što je Bugarska, Mađarska, Rumunija i neke baltičke zemlje i zato je sada ovaj sporazum CEFTA, kako juče neko reče, predvorje EU. Ja bih ga nazvao jednim pomoćnim terenom za neke sitnije igrače kojima se obećava da će ubrzo doći na glavni teren, samo treba malo da poprave kondiciju.
Naravno, od toga nema ništa. Ovaj sporazum, u stvari, vrši getoizaciju pomenutih zemalja članica koje naivno veruju da će jednog dana biti ravnopravni i punopravni članovi i članice EU, a do tog vremena proći će još mnogo.
Roba proizvedena u zemljama članicama ove organizacije nosiće oznaku made in CEFTA, kako to najveći broj naših građana razume, što, na neki način, na prvi pogled, može da znači da će svi biti ravnopravni, da neće biti favorizacije određenih privrednih subjekata.
Ali to izgleda tako samo na prvi pogled. Da je zaista tako, govori primer Hrvatske koja je već odavno potpisala ovaj sporazum, a intenzivno sprovodi kampanju u samoj Hrvatskoj – kupujte hrvatsko.
Setite se jednog primera od letos, kako je prošao proizvođač konditorskih proizvoda iz Crvenke kada je jedan njihov brend ''mančmelou'' povučen sa hrvatskog tržišta zbog navodno nekih bakterija ili čega već, ne mogu sada da se setim.
Ovaj sporazum CEFTA će koristiti jedino Hrvatskoj. Hrvatska se pripremala za ovo odavno i već je stekla status depozitara, iako predstavlja duplo manje tržište nego što je to naše tržište. Još jedna stvar zbog koje ne treba prihvatiti ovakav sporazum, ovakvi i slični sporazumi se ne priznaju ni od države ni nacije. Države i nacije zamenjuju pojmom – tržište i teritorija. Tako je Kosovo i Metohija postalo punopravni član ove organizacije, mada je sa nekim državama koje postoje i nekoliko stotina godina. Ne samo ovaj primer, na taj način Kosovo i Metohija je postalo i članica Evropske energetske asocijacije ili organizacije. Znači, i na ovaj način se plete mreža oko nezavisnosti države Srbije, kako bi nam naneli štetu.
Odredbe ovog sporazuma se baziraju, u najvećoj meri, na pravilima, na propisima Svetske trgovinske organizacije. Mi, opet, ne vidimo tu svoj interes, jer su naši strateški partneri zemlje koje nisu članice STO, kao, recimo, Rusija.
Znači, ona nije članica Svetske trgovinske organizacije. Da li mi potpisivanjem jednog ovakvog sporazuma treba da se odreknemo svojih strateških partnera.
Na kraju, da završim, u preambuli ovog sporazuma stoji da se potpisuje u jednom primerku, na engleskom jeziku, što praktično znači da prevodi na sve ostale jezike nisu relevantni i to može dovesti do određenih stvari. Može se desiti ili namerno ili nenamerno da se neka reč izostavi i ne prevede kako valja, a to pravnici bolje znaju, to u potpunosti može zameniti suštinu stvari. Tako, gledajući ovaj sporazum primetio sam na jednom mestu, neću čitati, na strani 717 izostavljen je prevod za jednu englesku reč, ali završavam, da ne idemo dalje.

Imamo nekoliko javljanja po Poslovniku. Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković, zatim Zoran Krasić, dva javljanja po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa članom 226. Tražim objašnjenje i obaveštenje od nadležnih ministarstava, pitanje ću na kraju postaviti.       
Nezadovoljstvo zbog toga što im nije omogućeno da rade juče su iskazali radnici "Rekorda" iz Rakovice, odakle dolazim. Nakon privatizacije koja je izvršena, odnosno počela 2003. godine, a završena 2005. godine, uz učešće Vlade Zorana Živkovića, pod patronatom gospodina Vlahovića, i završena u Vladi gospodina Koštunice, pod patronatom ministra Bubala.
Radi se o sledećem: pre privatizacije, iz dokumentacije koju su mi dostavili radnici zaposleni u fabrici "Rekord" Rakovica vidi se da su dopisom Agenciju za privatizaciju blagovremeno, 3. marta 2005. godine, obavestili da se radi o poslu, kako su oni rekli, da je to ''lov u mutnom'' i obavestili ministra finansija, ministra za privredu i privatizaciju i predsednika Srbije, Borisa Tadića.
Nakon toga ipak je izvršena privatizacija, nakon čega su bili nezadovoljni radnici i otpušteni, njih preko 200, kao i penzioneri kojima je uskraćena naknada u skladu sa zakonom u okviru akcija. Ministarstvo finansija nakon njihovog dopisa, Poreska uprava, Regionalni centar Rakovica, čiji zapisnik ja imam, izvršila je kontrolu, i to gospođa ili gospođica Pribić Mirjana. Trajala je kontrola skoro tri meseca. Neću čitati sve nalaze, ali dve stvari hoću da pročitam.
"Uvidom u navedena dokumenta utvrđeno je da je preduzeće "Rekord" u periodu prodaje imalo vrednost kapitala po knjigovodstvu 2.544.902.000 dinara, a da je prodato za iznos 419.540.160 dinara", dakle, trostruko manja prodaja od vrednosti i dalje to konstatuje nadležni službenik Ministarstva finansija, kao i da postoji sukob interesa pošto kao kupac učestvuje direktor prodavca preko supruge. Daljom kontrolom izvršen je uvid u ugovor o zajedničkoj proizvodnji, sklopljen između preduzeća "Vizahem" d.o.o, FGP "Rekord holding", DP "Rekord pneumatik", "Rekord cevi i tehnička roba". Ugovor je sklopljen 12. marta 2003. godine, odmah dva dana posle prodaje. Predmet ugovora je zajednička proizvodnja proizvoda itd.

Vreme vam je isteklo.

Ovo citiram.

Ne možete da citirate. Možete da uzmete knjigu da donesete, pa da citirate i da to traje satima. Poslovnik se citira.

Kaže se da prema ugovoru "Vizahem" obezbeđuje repromaterijal i finansira proizvodnju tako što ne obezbeđuje poreze i doprinose na lična primanja radnika, suprotno odredbama Zakona o radu.
Dakle, ovo konstatuje nadležni službenik Ministarstva finansija. Nakon toga ide krivična prijava. U krivičnoj prijavi, nažalost, ne mogu da pročitam šta piše. Još uvek nisu u mogućnosti da odgovore. Postavljam pitanje, pošto se radi o nekoliko nadležnih ministarstava, to je Ministarstvo ekonomije, pravde i unutrašnjih poslova, da se celokupni postupak istraži zbog toga što od egzistencije i rada ove fabrike zavisi preko 20.000 stanovnika Rakovice.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.