Narodni poslanik Žarko Obradović.

Moram reći da sam u protekla dva sada i nekoliko minuta sa pažnjom slušao svoje kolege poslanike, zato što su oni bolje nego ijedan medij, pošto mediji to neće da urade, da pokažu kako izgleda naličje onoga što se zove demokratsko društvo nastalo posle puča 5. oktobra. Oni su bolje, svako na svoj način, bolje nego iko drugi odslikali šta se radi i kakva je situacija u Srbiji. Ta međusobna optuživanja i rušenje, generalno, države, ovo je zaprepašćujuće, moram reći, a pogotovo reči koje su upotrebljene – kriminalci, lopovi, zločinačke grupe itd.
Ako tužilac ovo gleda imaće potrebe da apsolutno reaguje. Samo zaboravljaju da kažu da je ovo 2007. godina, sada će i kraj septembra i da podsete Srbiju kako su potrošili ovih sedam godina.
Svako poređenje sa devedesetim godinama vidi se da je potpuno bespredmetno, potpuno izlišno, jer ono što se zbiva u Srbiji posle 2000. godine ne može se uporediti sa ničim u modernoj istoriji Srbije.
Pod firmom demokratskih vrednosti radi se svašta, a to je naličje života, to je ono što je surovi život, jer građani preko medija, preko televizije, štampe, imaju ulepšanu sliku lepog života. Statistički podatak koji govori da je sve bolje i bolje, a oni u stvarnosti sve gore i gore žive i suočavaju se s tim. Čuli smo, takođe, obilje podataka posebno o pitanju duvana, jer to i jeste tačka dnevnog reda, kažem ne slučajno, posredno, zato što je to možda danas manir da se o ovoj tački dnevnog reda razgovara na posredan način.
Nažalost, ton takvom načinu razgovora dao je i sam ministar, gospodin Cvetković, jer je ovde govoreći o Predlogu zakona, koji predstavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije u ime Vlade, govorio mnogo o onome što nije trebalo, jer o tome je govorio njegov prethodnik, gospodin Dinkić o CEFTA sporazumu. O onome što bi trebalo da govori upotrebio je svega nekoliko reči i uopšte nije upoznao Republiku Srbiju, građane Republike Srbije, ni narodne poslanike, šta je suština ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu.
Šta je suština, bilo bi dobro da čujemo od gospodina ministra šta je suština ovog zakona, sem te prazne priče usaglašavanja ili potreba usklađivanja sa odredbama CEFTA sporazuma. Treba reći glasno i jasno da je suština ovog zakona da se suštinski uništi domaća proizvodnja duvana, ne proizvođači cigareta nego oni koji proizvode duvan. To je ta suštinska razlika i ta igra reči je veoma, veoma bitna.
Mi smo dobili jedan materijal od Ministarstva finansija u kom se pominje i smanjenje u odnosu na one cifre koje smo dobili u Predlogu onog zakona, pominju se još manje cifre obaveznog otkupa duvana, još manje, umesto 1.400 ovde se pominje 1.200 tona. Bilo je ranije 2.000 tona duvana, a onda jedna rečenica kaže – ukida se obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg duvana počev od 1. januara 2008. godine.
Evo, za neki dan biće 1. oktobar 2007, to je za četiri meseca i možete i sami pretpostaviti koliko Vlada brine o domaćim proizvođačima duvana. Čak i ona četiri meseca im je bilo mnogo da ostave stare kvote i obaveze i oni strašno brinu o proizvođačima duvana time što će im ukinuti, smanjiti ove obaveze, odnosno količinu obaveznog otkupa i to svesti na manji nivo, a pogotovo ovo oko CEFTA. Ta priča oko CEFTE, juče dobro je rekao naš kolega Milan Nikolić, tamni je vilajet – ako uđeš kajaćeš se, ako ne uđeš kajaćeš se, ali je zanimljivo da ni juče ni danas predstavnici Vlade uopšte ne pokušavaju građanima Republike Srbije da objasne šta će to biti pozitivno. Imamo jednu prostu činjenicu, 32 sporazuma se zamenjuju jednim. A šta će biti pozitivno?
Ovde je vrlo zanimljivo, pošto je reč o duvanu, da su prilikom potpisivanja ovog sporazuma i u mesecima posle toga predstavnici Vlade govorili, i ondašnje Vlade i ove sadašnje, da se mora naći zajednički jezik sa proizvođačima duvana, misleći na proizvođače cigareta.
Zašto ovo podvlačim – sa proizvođačima duvana, jer očigledno da i ovaj predlog zakona, o kojem Skupština raspravlja danas, vodi računa samo o interesima proizvođača cigareta, a ne onim ljudima koji proizvode duvan. To je, nažalost, jedna praksa koja je utemeljena 2003. godine i ona traje i dan-danas.
Zašto kažem 2003. godine? Ne slučajno, tada je naravno privatizovana ''Duvanska industrija'', a ja, primera radi, imam neke podatke za DIN i mislim da je veoma zanimljivo da građani Republike Srbije čuju i sada 2007. godine možda nešto novo, a ako ne novo, onda da ih podsetimo kako je to izgledalo.
U medijima se spominje da je izvršena privatizacija najbolji posao u modernoj istoriji Srbije i demokratsko vreme i pominje se da je to urađeno na fantastičan način itd. Sve je super, samo ima jedan mali problem, razlika u ceni po kojoj je DIN prodat, a pogotovo ono što se zbivalo pre i posle prodaje DIN-a, a nisu izuzetak ni ostale fabrike.
Moj kolega Rajko Baralić juče je jasno kazao šta je Vlada uradila pre nego što se prišlo samoj privatizaciji DIN. Ona je izvela određene operacije, pri čemu je dovela buduće kupce u apsolutno jedan privilegovan položaj.
Zakonom o akcizama duvan je klasifikovan ne po kvalitetu, što se svuda u svetu radi, nego po tome da li je uvezen ili proizveden u Srbiji. Odnos je bio jedan prema deset, domaće cigarete priliv u budžetu je bio deset puta manji po osnovu akcize, nego u slučaju uvoza duvana.
Onog trenutka kada je privatizovana to je postala domaća industrija i možete pomisliti onda koliki je bio priliv od tih prodatih domaćih proizvoda. Naravno, ono što je ostalo da se smatra stranim, oni su podveli pod drugu osnovu i samim tim nisu predstavljali ozbiljnu konkurenciju za ovog kupca.
Na taj način domaća DIN je suštinski destimulisana da izvozi i objektivno u tom trenutku zaštićena od konkurencije. Istovremeno je smanjena i carina na uvoz duvana na 15%, dok je u EU carina na uvoz duvana 58%, u Hrvatskoj 38%, u Rumuniji 90%. To je na oko nerazumno rešenje, ali suština tog rešenja je da se ta ''Industrija duvana'' tj. oni koji su privatizovali DIN – mora čovek da zna šta je DIN značio.
Ja imam jedan podatak, ukoliko predstavnik Vlade ne bude opovrgao ja ću se potruditi na nekoj od sledećih sednica Narodne skupštine Republike Srbije da donesem dokument koji će potvrditi moje reči.
Ima podatak da je bio potpisan ugovor o namerama između ''Filipa Morisa'' i DIN-a, da je bila utvrđena cena DIN-a na milijardu i 50 miliona dolara, što je otprilike oko 800 miliona evra.
Imam podatak da je DIN prodat za 385 miliona evra. Zanimljiva nesrazmera i zanimljivo pitanje, zašto tolika razlika u ceni­­? One priče da niko nije hteo da kupi itd. to su priče za malu decu, jer ovde ugovorom jasno pokazuje nameru te multinacionalne kompanije da bude vlasnik DIN-a po toj ceni.
Nego, postavlja se pitanje – zašto je prodat po ovoj nižoj ceni, a pogotovo zašto je stvoren na tržištu Srbije da on bude potpuno zaštićen kao neka zaštićena vrsta medveda?
Inače, kada je reč o DIN treba da se zna da je godišnje imao ugovor za otkup domaćih proizvoda sa oko 100 firmi, oko 30.000 kooperanata, proizvođača sa juga Srbije, iz Ljubovije, o čemu će govoriti moj kolega, predsednik SO Ljubovija, i naravno u Srbiji se proizvodi jedan sitan duvan.
Ovo namerno pominjem zato što oni koji razumeju ovu priču znaće o čemu se radi, ali naravno proizvedena je i "Virdžinija". Oni su zadovoljavali, ti domaći proizvođači, oko 40% domaće potrošnje.
Taj duvan je logično trošen, ali i razmenjivan, jer ovi naši duvani, iako su manji po veličini, oni su finog kvaliteta, imaju posebnu aromu, aromatični su, pa su strani proizvođači smatrali za potrebno da uzimaju naše količine tog duvana, da razmenjuju i kroz tu razmenu različitih vrsta duvana obezbeđeno je još jedno 20% duvana za potrošnju.
Logično, ako je to 60, 40 i 20%. Ostalih 40% je iz uvoza i sada možete razumeti ako je država, Vlada Republike Srbije, te 2003. godine, držala carinu na 15% ona je dala njima mogućnost da pod tim niskim cenama uvozi ostale proizvode.
Inače, kada je reč o DIN treba se setiti da je u to vreme, pre demokratskih promena i pre promena rukovodstva, DIN obezbeđivao, odnosno delio seljacima, da je podelio jedne godine 30 sušionica i oko 120 traktora, a oni su bili u obavezi da to plate kroz davanje, vraćali su preko duvana. Činjenica je, zahvaljujući tim merama da je povećana proizvodnja duvana za oko 32%...

Gospodine Obradoviću, koristite i drugih 10 minuta?

Da, da. Zahvaljujući tim merama bila je povećana proizvodnja duvana i u Timočkoj krajini i u Šapcu, i u Loznici i krajevima koje sam pomenu.
Naravno, i stanice za preradu duvana, kao što su Senta i Čoka, i Nišava iz Pirota, imale su svake godine povećanje proizvodnje.
U godini kada je DIN prodat, 2003. godine, otkupljeno je, nažalost, samo 25% proizvodnje, ali posle toga gotovo ništa.
Naravno, novi vlasnik to donosi iz inostranstva. Treba pomenuti da je DIN imao 600 hektara duvanskih polja i da je tada radilo, 2000. godine, da je tada imalo oko 2.640 zaposlenih, od toga: u proizvodnji je radilo u novim poljima oko 400 ljudi, a ostalo u fabrici. Sada DIN ima 1.200 zaposlenih.
Ne treba se uopšte čuditi predstavnik Vlade će reći da, ali socijalni program, ljudi su pisali slično kada neko dobije fabriku i razlika u ceni bude od 400 i nešto miliona evra, onda može ponuditi novac za socijalni program, da smiri nemir i da nekako očigledno ono što bi moglo nastati iznutra u toj fabrici na vreme spreči.
Šta je proizvodnja DIN-a i kakav je bio njen značaj za budžet dovoljno govori jedan podatak kada su cigarete bile 6 dinara, kao što je, primera radi, bio "Klasik", dnevna proizvodnja je bila jedan milion maraka, a 50% od toga je išlo državi. Sada je cena 60 dinara i troškovi su smanjeni, ali priliva na takav način nema.
Suština ove priče vezana je za Zakon o duvanu, jeste da će domaći proizvođači od sada pa nadalje, pod uslovom da još uvek postoje, objektivno, biti prepušteni sami sebi. Država nije uradila ništa, niti smo bar čuli od ministra da namerava tim povodom učiniti, četiri rečenice su rečene o Predlogu zakona o duvanu i nijedna o tome šta će biti sa domaćim proizvođačima.
Inače, država po odredbama CEFTA može ako hoće da zaštiti domaću proizvodnju i zanimljivo bi bilo čuti zašto država ne radi ništa gde su moguće stimulativne mere i neke druge mere da se položaj proizvođača na bilo koji način ublaži, jer očigledno ovde se ne vodi računa o proizvođačima, ovde je reč o onome što se zove interes multinacionalnih kompanija i interes velikih proizvođača cigareta.
Ovo govorim, ne slučajno, moram to da pomenem, zato što je i sama Vlada, čini mi se da je na to skrenuo pažnju neko od kolega koji je govorio o ovom zakonu, strašno nemušto predstavila ovaj zakon, ne samo kroz izlaganje ministra, nego i kroz obrazloženje ovog zakona.
Upotrebljavaju se reči i rečenice koje su toliko široke i toliko dugačke, da se jednostavno izgubi smisao, a da bih vam ilustrovao ono što vam govorim pomenuću obrazloženje Razloga za donošenje zakona po hitnom postupku.
Verovali vi ili ne, ali Vlada Republike Srbije ovde izvlači dve zanimljive paralele. Ja sam sve do sada mislio, bar kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije ovih nekoliko poslednjih godina, da je zakon važniji od bilo kog zaključka Vlade, a evo, sada me Vlada uverava u ovom predlogu zakona o duvanu, o kojem mi danas raspravljamo, da je ovaj zakon donet zaključkom Vlade kojim je usvojen Akcioni plan pripreme CEFTA sporazuma.
Zaključkom Vlade je donet Akcioni plan i mi ga sada pretačemo u zakon. Naravno, on se ne može promeniti i time vidimo kakva je sudbina generalnog zakona i kakav je redosled normi koje su predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da je još više zanimljiviji drugi deo obrazloženja, na istoj stranici, gde Vlada Republike Srbije, a rečenica je strašno dugačka i verujte mi kada bih vam pročitao uopšte ne biste mogli da shvatite smisao, ali kraj te rečenice je ilustrativan i citiram, zakon se donosi zbog potreba donošenja zakona kojim se ukida postojeća diskriminacija, pazite, ''postojeća diskriminacija domaćih proizvođača duvanskih proizvoda u odnosu na strane proizvođače, tj. vrši usaglašavanje sa načelima i pravilima STO'', čime se eliminišu štetne posledice iz člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada zamislite, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, a pogotovu proizvođači duvana, kako su ti ljudi bili diskriminisani time što je država imala obavezu da im otkupi proizvodnju!
Čudo jedno kako su bili diskriminisani, sada im Vlada pomaže i ukida im tu obavezu i ukida diskriminaciju. To je stvarno fantastično i mislim da u Ministarstvu treba nagraditi onoga ko je smislio ovakvo obrazloženje zakona, da država nagrađuje proizvođače duvana time što im više neće otkupljivati određene količine duvana! Mislim da to najbolje govori kakav odnos Vlada ima o ovome.
Kada je reč o štetnim posledicama člana 161. Poslovnika, moram, pošto je ovo Skupština Republike Srbije i jedino mesto u Srbiji gde se može čuti nešto mimo stava Vlade, taj član 161, dozvolite, to su štetne posledice člana 161. i on glasi: ''Zakon se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.''
Baš bih voleo da čujem od ministra koje su to štetne posledice po život i zdravlje ljudi, time što ćete povećati proizvodnju cigareta, povećaćete proizvodnju cigareta i napuniti džepove multinacionalnim kompanijama, pa im po hitnom postupku omogućite da rade još bolje. Svaka vam čast! Ovo vam je argument, nema priče i ovo nisam odavno čuo.
Kada je reč o bezbednosti zemlje, to mogu da shvatim, jer ovaj predlog zakona predstavlja interes multinacionalnih kompanija.
Sada, ovo je tragedija za Srbiju kada su kompanije toliko moćne da mogu Vladi da kažu kakav zakon da donesu, da bude u skladu sa njihovim potrebama i to je tragedija Srbije 2007. godine, da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije predlaže zakon koji će biti u interesu tih multinacionalnih kompanija. Jer, molim vas, predlagač se pozvao na ''bezbednost zemlje'' i to mogu da shvatim, ''organi i organizacija'', mislim da to nema veze. U svakom slučaju, ovaj mali primer pokazuje u šta se Srbija danas pretvorila i šta je jedno od lica CEFTA sporazuma.
Nama niko danas nije rekao, ministar pogotovu, bilo koju reč o posledicama zbog proizvoda. A kada moj kolega Jovanović bude govorio o proizvođačima duvana iz Ljubovije, videćete kako to izgleda iz njihovog ugla i s kojim će oni ''oduševljenjem'' da dočekaju ovaj zakon, jer biće prepušteni sami sebi. Naravno, Vlada ne pokazuje interesovanje za brigu o tim ljudima, jer da pokazuje ona bi to radila i pre, a možda i nisam u pravu, ali ministar nam nije ponudio ni jednu jedinu reč, ni jednu tvrdnju u prilog, da, eto, nešto radi. Uostalom, mene to i ne čudi, jer ova vlada i ne vodi računa o građanima Republike Srbije, a ministri kada su ovde pred poslanicima oni se trude da što manje govore.
Svaka javno izgovorena reč može po njih da bude kobna, a po Vladu pogotovu, jer, nažalost, neki drugi interesi upravljaju Vladom Republike Srbije, u ovom slučaju videli smo interes multinacionalnih kompanija. Ako neko pita otkud takav zaključak, pogledajte izjave predstavnika Vlade, da oni i te kako moraju da vode računa o interesima proizvođača cigareta, oni to na kraju i ne kriju, kao što su 2003. godine stvorili jedan milje, jedan apsolutno monopolski položaj i mogućnost da zarade ogromne količine novca, a videli ste kolike su razlike u ceni i kako to izgleda u praksi. Onda se ne treba čuditi što Vlada Republike Srbije donosi i ovaj zakon i šta je suština.
O suštini, naravno, ministar nije govorio, ali ima poslanika koji će, kao što smo mi socijalisti, ili će ostale kolege o tome govoriti. U svakom slučaju, mislimo da ovaj zakon nije dobar i mi od ministra nismo čuli nijednu reč zašto bi bio dobar, sem da će ukinuti obavezu, a to naravno nije dobro, to je loše po ove ljude i nema nijednog racionalnog razloga, da glasamo za ovaj zakon. Hvala vam.

Da li neko od šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika želi reč još? (Ne.)
Reč ima Zoran Krasić. Pitam zbog toga ko bi govorio posle. Zoran Krasić, pa potom Nataša Jovanović.

Gospodine Obradoviću, to je onaj isti član 226. od malopre, Laufer mi je javio, izgleda da sam napravio grešku, da to nije bio Goran, nego neki Zoran, nije iz Vrnjačke Banje, nego iz Trstenika, pa možete da stavite alternativno da ima puno podataka koje treba proveriti.
Naravno, treba proveriti podatke i o tome, o poslovnom prostoru ''Invest banke'' u Ulici 27. novembra broj 118 i Ruzveltova broj 45, što je, takođe, dato u zakup nekome. Interesuje me kome je to dato u zakup, po kojoj ceni, kada, na koje vreme. Da li je taj koji je to davao u zakup bio ovlašćen to da radi? Ovde se kaže da je to uzeo u zakup neki Predrag Marković "Stubovi kulture" a to je bivši predsednik, dobro. Ne znam, zato tražim objašnjenje jer to ne znam.
Takođe je, prostor u Ulici Milutina Ivkovića broj 2, gde je već prema mojim informacijama, a ja bih hteo da mi gospodin Koštunica kaže, da li je to tačno ili ne, to je uzeo neki gospodin Božić. Pa je to onda pretvorio u 16 lokala, pa je podigao cenu i sada on više zarađuje. Ko je njemu omogućio da on više zarađuje i ko je njemu omogućio da on uzme u zakup pa da posle daje u podzakup drugima? To je prema ovome. Nisam siguran, pa zato tražim da se to proveri.
Da ne remetim tu stvari, s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, uspostavila izuzetno dobre odnose sa "Siti bankom", do tog sam zaključka sam došao iz nekih novinskih tekstova i oko kupovine ''Telekoma'' Republike Srpske. Vi kupujete to, a za uzvrat ''Siti banka'' dolazi u Beograd. Mislim da je tako bilo u novinama napisano. Još 2001. godine ta "Siti banka" je tvrdila sledeće, eksperti američke "Siti banke", da je Mlađan Dinkić svojim delima uništio srpsku privredu.
Zamolio bih vas da mi gospodin Koštunica protumači ovo što su rekli ovi iz američke ''Siti banke'', jer možda to nije tačno. Ne bih hteo da grešim dušu.
Gospodine Cvetkoviću, sada bih vas da uvedem u temu pošto ste se vi danas naslušali nekih stvari. Od toga vam je mnogo toga poznato i to vrlo dobro.
Zamolio bih vas, pošto će ova rasprava o duvanu malo da potraje, preko vaše službe izvršite proveru u Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, Odeljenje za proizvodnju, priznavanje, zaštitu sorti poljoprivrednog bilja je rešenjem broj 320-03-188/2-2004/06 od 14. 02. 2006. godine, u potpisu je neki ministar, samo sam protumačio da je na početku potpisa dr, druge stvari nisu čitke, pošto mi je Laufer dao lošu kopiju, to je rešenje kojim se priznala jedna sorta kod nas...
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, odmah, vrlo kratko ću kazati, ali ovo je vrlo važno za gospodina Cvetkovića da bi shvatio šta su mu podmetnuli da zastupa ovde.
Gospodine Cvetkoviću, obratite pažnju. Vidite, vidite, to je jedno rešenje gde se odobrava uvođenje u proizvodnju strane sorte duvana ''naciona tabacu'' (n.l.) i sorta se zove NC 55, pa preko neke firme i tako dalje i tako dalje. Ali je bitno da je to tražila neka naša firma, a ona se zove ''Tak'' d.o.o. Žitomislička broj 44/2 Beograd.
Zašto vam ovo pominjem? Ovo vam pominjem zbog toga što je na bazi ovog rešenja kod nas ušla jedna sorta duvana. U Nišu se vodi veliki spor, ne znam da li između ''Fabrike duvana'' ili nekog ko je otkupljivao i tako dalje. Zašto? Poljoprivredni proizvođači su dobili ovu sortu i nije rodio duvan, nije rodio ni šipak, nego je zemlja trajno, po nalazu veštaka, izgubljena, relativno trajno, sedam godina je nemoguća bilo kakva proizvodnja.

Zahvaljujem, gospodine Krasiću. Gospodin Marković je prekidao, pa bi trebalo to da se reguliše.

Dozvolite, gospodine predsedavajući, samo zbog gospodina Cvetkovića bih rekao. Zar vam se ne čini, ja tražim naravno da mi neko odgovori da li je to razlog ovog sudskog spora i ove štete koja je pričinjena seljacima. Ali mene interesuje, za ovu raspravu o Zakonu o duvanu, da li je možda na ovaj način stvorena situacija da ovi koji su kupili naše duvanske industrije sa pravom kažu – mi ne možemo da otkupimo u Srbiji one količine na koje smo se obavezali, jer, jednostavno, na tržištu nema tih količina.
Stičem utisak da je neko sistematski uništavao našu proizvodnju i tako stvarao uslove za nešto o čemu ćemo, nadam se, sutra da pričamo, a tiče se konkretnih rešenja Zakona o duvanu.

Povredu Poslovnika je reklamirala poslanik Nataša Jovanović, a posle nje ima reč ministar Cvetković.

Ja bih, gospodine predsedavajući, ukazala na član 93. Poslovnika.
Gospodine ministre, ja bih ukazala na neke stvari i vi kao predlagač izmene Zakona o duvanu možete po članu 93. stav 1. da se javite kad god zatražite reč.
Dakle, bez obzira na to da li su prijavljene liste poslanika, šefova poslaničkih grupa, pozivam vas da koristite taj član, da ne bismo ostali bez odgovora kao na mnoga pitanja koja vam je postavljala koleginica Tabaković, kada je bila rasprava o budžetu, da ne bismo ostali bez odgovora kada je u pitanju CEFTA, sa čime je vezan svakako i ovaj Zakon.
Sada koristim ovu priliku, ako mi dozvolite gospodine predsedavajući, na osnovu člana 226. kako ulazimo u raspravu o Zakonu o duvanu da postavim neka pitanja gospodinu ministru. To je preduslov, gospodine ministre, da bismo mogli dalje sa vama da razgovaramo i da vi koristite ovaj član da nam dajete odgovore, da nam replicirate, odnosno da dajete odgovore na ta pitanja. Da vas obavestim, vreme vam nije ograničeno i možete koliko god hoćete da govorite. Očigledno, vi nemate šta da kažete ili vam više odgovara da ćutite.
Vi ste bili zamenik ministra Aleksandra Vlahovića 2003. godine kada su privatizovane naše domaće industrije, odnosno fabrike duvana.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram, vezano za ovo o čemu je govorio gospodin Krasić i o čemu će da govore narodni poslanici SRS, da vas podsetim na to da je onemogućavanje domaćih proizvođača duvana otpočelo dolaskom DOS-a na vlasti.
Naime, organska veza tadašnjeg Đinđićevog režima i najvećeg mafijaša DOS-a, Stanka Subotića-Caneta – Žapca, prethodila je privatizaciji ove dve domaće fabrike.
Onda su tu bile razne varijante, s obzirom na to da je to glavni kanal šverca duvana, u koji su bili umešani Zoran Đinđić i Cane-Žabac, koji se velikodušno čitavoj Vladi Republike Srbije stavio na raspolaganje rekavši – nudim vam svoje usluge, jer kada je u pitanju jedan tako veliki mafijaš i kada je u pitanju šverc cigareta, to znači sve što treba, sve prljave poslove za vas da završi.
U isto vreme ste bili zamenik ministra, gospodine Cvetkoviću, kada je taj isti Stanko Subotić - Cane – Žabac, zajedno sa vama i gospodinom Vlahovićem i tadašnjim premijerom, učestvovao u privatizaciji "Sartida", kao član delegacije Vlade Republike Srbije.
Onda bi trebalo da nam objasnite, da li ste vi u to vreme, kao i čitava Vlada Republike Srbije, imali direktne veze sa Canetom-Žapcem i da li ste tada znali, gospodine Cvetkoviću, da ćete jednoga dana, i da li ste o tome hipotetički razmišljali jer ste zagovarali Sporazum CEFTA, i pored toga što je privatizovana domaća industrija duvana, da dovedete proizvođače u još goru situaciju ako predložite upravo ovakav zakon. Jer će zbog CEFTE i zbog ovoga zakona, koji nam sada predlažete, naša domaća industrija duvana biti oštećena za više stotine miliona evra.
Pošto ste verziran čovek u proces privatizacije ove dve fabrike, ''Britiš Ameriken Tabako'' i ''Filipa Morisa'', vi onda, kao tadašnji član Vlade,...
(Predsedavajući: Vreme.)
... odnosno zamenik ministra, to je obećao, čitava Vlada u to vreme, nosiocima tog posla – da ćete štititi proizvodnju cigareta te dve kompanije koje su kupile naše domaće fabrike, odnosno da ćete koristiti zaštitne mere do 2009. godine.
Pošto je rasprava o CEFTI završena, pošto su izvršni direktori ove dve fabrike u našoj zemlji već pre godinu dana, i najave CEFTE, pokrenuli ovo pitanje, a vi ste sada resorni ministar finansija, izađite, gospodine Cvetkoviću, i recite nam sledeće: da li je poslednja izmena Zakona o akcizama dovoljna da se obeštete ove dve sada strane kompanije koje su kupile naše domaće ili ćete neki novi namet, pošto je sada očigledno da čerupate ove proizvođače duvana i da ih dovoditi u situaciju da je to potpuno neisplativ, obezvređen posao, koji je inače veoma težak i krvav za svakoga ko se time bavi?
Ali sada lepo recite da li ima dovoljno sredstava u budžetu Republike Srbije na osnovu povećanih akciza i ko će da obešteti ''Britiš Ameriken Tabako'' i ''Filip Moris'' zbog tako štetnog ugovora ili ćete nekim novim nametima, ili svim onim što radite građanima Srbije i udaranjem po džepu ovako siromašnih građana, da se snađete, jer to je vaša ugovorna obaveza, bez obzira što je to bio neki vid džentlmenskog sporazuma.
Ali, vi ste tada, vi, kao zamenik ministra Aleksandra Vlahovića i čitava Vlada Republike Srbije, preuzeli na sebe obavezu da se tako ponašate do 2009. godine.
Sada od vas tražimo konkretan odgovor, kako ćete i na osnovu čega ćete da obezbedite taj i toliki novac. Nemojte da to ostane bez odgovora ili da nam date neki nemušti odgovor, jer, gospodine Cvetkoviću, pre dva meseca sam vas pitala, kada je bila rasprava o budžetu, šta će biti sa radnicima kragujevačkog Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, kada sam pronašla stavku u budžetu da je tamo izdvojeno sedam milijardi 50 i nešto miliona u tranzicionom fondu za te ljude.
Vi ste izišli da replicirate, odnosno koristili ste ono vreme posle diskusije svih poslanika, govorili ste pred kraj, 5-10 minuta, rekli ste nema nikakvih problema, znamo da postoji to, to je nasleđeno, to postoji već šest godina, biće sve u redu, biće obeštećeni radnici, država će da brine o njima.
U međuvremenu oni su dobili kakvu-takvu otpremninu, oni to nisu želeli, želeli su da se vrate na posao. Vi se, eto tako, poigravate danas sa sudbinom proizvođača duvana, pre toga sa radnicima u Boru, kojima je tadašnji premijer u vreme Dosovske vlade, Đinđić, poručio da mogu da se bave proizvodnjom kikirikija i proizvodnjom nameštaja, tako se danas poigravate sa sudbinom ovih ljudi i sa ulogom države u ovom poslu koji je u to vreme bio od veoma velike važnosti.
Vama se žurilo da tada izvršite privatizaciju dve domaće fabrike da bi se zataškali tragovi i povezanost tadašnjeg vrha vlasti sa duvanskom mafijom, kako ono Milo Đukanovića, naravno, preko Caneta-Žapca u Crnoj Gori, tako sa čitavim kartelom na području Balkana. Vi mislite da smo to zaboravili.
Znate, vaše veze sa okorelim mafijašima i sa onim što ste vi radili ne samo da će ostati zabeležene u istoriji beščašća države Srbije, već sada to su konkretne posledice i preuzeli ste na sebe rizik i obavezu i sada ste, evo na nesreću srpskog naroda, ponovo sastavili neku vladu da vladate, pa nam recite odakle ćete vi da nam isporučite taj novac.
Gospodine ministre, to nije ništa smešno, nego je za odgovor čoveka koji ima budžet Republike Srbije u svojim rukama.
Dakle, da li je Zakon o akcizama dovoljan da se oni obeštete, kako ćete to da uradite, s obzirom na činjenicu da je kod nas stopa carine mnogo niža nego u ostalim zemljama koje su potpisnice CEFTA, odnosno u Hrvatskoj je 38%, i njihova je namera da oni od države traže to obeštećenje. Zahvaljujem se.