Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a zatim Slaviša Topalović.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, ako možemo da vidimo u zaglavlju, Vlada je ovaj Predlog zakona već razmatrala 15. juna. Već 07. septembra, Vlada je učinila jedan amandman, a imamo izveštaj Zakonodavnog odbora koji prihvata Predlog zakona i istovremeno to znači da je pravno moguć amandman Vlade.
Pitam sebe, pitam gospodina ministra, a i Vladu i nas poslanike – zar je moguće da je u periodu od 15. juna, kada je Predlog zakona stigao kod nas, neko izvršio pritisak u smislu izmene procenta obaveznog otkupa duvana sa 40% na 30% do 31. decembra 2007. Znači, za proizvodnju duvana u ovoj godini. Mogu sam da shvatim da je to pritisak kompanija koje su kupovale našu duvansku industriju, a to je pre svega, ''Filip Moris'', ''Britiš Tabako'' i ''Japan Tabako'', što znači, naša Vlada stavljanjem ovog zakona po hitnom postupku želela je na neki način da stvori onu obavezu koju je stvorila prilikom zaštite tih kompanija, da ispuni svoju obavezu.
Kada je u pitanju pravni osnov i razlozi, videli smo i ovde smo čuli određene kritike, a istovremeno i razlozi koji se ovde navode kada je u pitanju ovaj predlog zakona jeste usaglašavanje našeg nacionalnog zakonodavstva sa pravilima koja vladaju u EU, zatim sa STO, a takođe sa Sporazumom CEFTA. Ovde je bilo pitanja da li smo mi članice EU, a sigurno da nismo, a sve ovo u pravcu smanjenja obaveznog otkupa duvana, koji je predviđen članom 9. ovog zakona, a on je 30%, znači, za 2007. godinu i najavom da će od 1. januara 2008. godine prestati obaveza otkupa duvana.
Ja pre svega želim da pitam ministra i Vladu šta član 9. ovog predloga zakona proizvodi kada su u pitanju proizvođači sirovog duvana i kada su u pitanju oni proizvođači koji se bave fermentacijom duvana. Ne želim da diskutujem o kompanijama koje su kupile Duvansku industriju Niš, Vranje i Sentu, ali želim da kažem da će mnogo biti oštećeni poljoprivredni proizvođači ili najprostije rečeno seljaci koji se bave proizvodnjom sirovog duvana, a i fabrike koje su ili privatizovane ili nisu, a bave se fermentacijom.
Tako je jedna naša fabrika u Ljuboviji koja se upravo bavi fermentacijom i pripremom duvana za njegovu finalnu proizvodnju, odnosno za proizvodnju cigareta.
Posebno želim da kažem što se tiče procenta obezbeđenja naše duvanske industrije, mi smo jedno vreme sa domaćom proizvodnjom izmirivali oko 60%. Posebno će biti pogođena područja kao što su Vojvodina, Mačvanski i Kolubarski okrug, Pčinjski, Šumadijski, odnosno srednja Srbija. Ne smemo zaboraviti da dobar deo naših poljoprivrednih proizvođača je naslonjen i živi od proizvodnje i pre svega prerade duvana.
Isto tako, želim da kažem da se država nije pobrinula u ovoj 2007. godini da utvrdi visinu premija kada je u pitanju proizvodnja duvana i njegova prerada. Evo sada ide otkup, u ovoj sezoni još uvek nemamo utvrđene kriterijume za premiju. Neka razmišljanja jesu da to bude po kilogramu i to je verovatno razmišljanje da bi se postigao veći kvalitet, a sa druge strane da to bude 1300 kg. po hektaru površine zasađenog duvana. Da li su to pravi kriterijumi, samo upozoravam da Vlada, odnosno resorna ministarstva kada budu to predlagali da imaju u vidu da je ova godina bila sušna i da ne bi određeni poljoprivredni proizvođači izgubili pravo na premiju. O tome treba posebno povesti računa.
Imam primedbu i upućujem je pre svega Vladi, Vlada se potrudila da po hitnom postupku stavi ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvana, a nije se potrudila da utvrdi premije koje brzo očekuju poljoprivredni proizvođači. Pitam se, jer poljoprivredni proizvođači očekuju da premije budu pre svega utvrđene u ovoj godini, u 2007. godini, za 2008. godinu.
Isto tako, želim da istaknem da će finalni proizvođači duvana najvećim delom uvoziti duvan iz drugih zemalja zato što je navodno jeftiniji. Zašto je on jeftiniji? Zato što su te države, a imamo ih ovde u okruženju, bivše republike SFRJ, odredile premije i subvencije prema poljoprivrednim proizvođačima, a mi to nismo učinili. Mi ćemo već u 2008. godini, kada od januara stupi na snagu ovaj zakon, kada budemo imali na snazi zakon da prestaje obaveza obaveznog otkupa, sigurno imati problema kada je u pitanju ukupna proizvodnja, a to će se odraziti na područja koja sam malopre pomenuo. Pre svega želim da naglasim da smo u opštini Ljubovija imali 3.000 tona proizvodnje, a ako je obavezan otkup 30%, to je oko 900 tona obaveznog otkupa duvana.
Takođe, jedna od primedbi jeste da smo prilikom formiranja budžeta ovde govorili da smo odredili sredstva za sprovođenje agrarne politike, određene subvencije u oblasti agrara i stočarstva, a svedoci smo u poslednjih nekoliko godina da sve više imamo problema kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.
Ističemo da je poljoprivreda veoma bitan segment privređivanja u našoj zemlji, ali mislim da Vlada nedovoljno obraća pažnju na poljoprivrednike. Imali smo probleme u malini, imali smo probleme u proizvodnji stočnog fonda, odnosno u predaji žive stoke, odnosno svinja i sada ćemo sigurno imati problem kada je u pitanju duvan.
Ono što je, pre svega, Vlada ovde istakla, jeste to, da su efekti ovog zakona, odnosno ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona ravnopravniji položaj svih proizvođača duvana i duvanskih proizvoda, zatim, celishodno vođenje evidencije, trgovci na malo da imaju bolje uslove i efikasniji i racionalniji rad uprave za duvan u okviru Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Čuli ste zamenika predsednika poslaničke grupe, gospodina Žarka, kada je rekao da se SPS ne slaže sa ovim predlogom zakona i neće sigurno glasati. Mi ćemo čak i podržati jedan amandman, nisam siguran ko ga je podneo, kada je u pitanju brisanje člana 9. U pitanju je upravo ovo smanjenje procenta koji se odnosi na obavezan otkup duvana. Želimo da zaštitimo poljoprivredne proizvođače i naša je namera da brisanjem ovog člana ostanu na snazi prethodne odredbe Zakona, kako bi zaštitili poljoprivredne proizvođače. Zato, SPS neće glasati za ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, a zatim Rajko Baralić.

Suština izmena i dopuna ovog zakona, osim male kozmetike, jeste sasvim nešto drugo. Veliki ministar za rasprodaju srpske privrede, gospodin Aleksandar Vlahović, zajedno sa vama, gospodine ministre, svojevremeno je prodajući srpske fabrike duvana u Nišu i Vranju, prodao i srpsko tržište i to zatvoreno, još vrednije u istoj transakciji. Da li je to tačno, gospodine ministre? Vi ste bili prisutni tada kao direktor Agencije za privatizaciju, a pošto ste dobro obavili privatizaciju više firmi po Srbiji gde su građani ostali bez posla i bez hleba, onda ste unapređeni za pomoćnika ili zamenika ministra.
Prodaja tih fabrika, ''Duvanske industrije Niš'' i ''Duvanske industrije Vranje'', dogodila se za vreme mandatara Zorana Živkovića, koji je bio iz DS, kao i vi, gospodine ministre. Kao što znate, ''Duvansku industriju Niš'' kupio je ''Filip Moris'', a ''Duvansku industriju Vranje'' kupio je ''Britiš Amerikan Tobako''. Dakle, ovi vaši prijatelji, koji su za vreme bombardovanja zasipali celu Srbiju kasetnim bombama, uz poklonjene fabrike sa niskim cenama otkupa dobili su na korišćenje i srpsko tržište do 2010. godine.
Šta se sve dešavalo u međuvremenu? Mislim da je od vitalnog značaja za javnost Srbije. Javnost bi trebalo da bude upoznata kako bi shvatila suštinu ovog vašeg Predloga zakona.
Naime, na srpskom tržištu je i pre prodaje ove dve velike fabrike u Nišu i Vranju postojala, kako vi kažete, gospodine ministre, ''Tvornica duhana Rovinj'', koju ste, takođe, vi ''žuti'' demokratori doveli u Srbiju. Oni za svoje cigarete na našem tržištu imaju više nego povoljno carinu, s obzirom na to da srpski proizvodi ne postoje na hrvatskom tržištu. Potpisivanjem ugovora CEFTA carina bi trebalo da bude ukinuta.
To je ovaj ugovor koji planirate da ratifikujete i ponavljam, gospodine ministre, oslobodite, u ovom slučaju, hrvatsku fabriku cigareta Rovinj od carine. Njihova roba, koja već sada zauzima dobar deo srpskog tržišta, ugrozila bi deo profita američke i engleske kompanije ''Britiš Ameriken Tobako'' i ''Filip Moris''. Da li je to tačno, gospodine ministre? Gospodin ministar ima preča posla, nije mu važno šta pričamo za ovom govornicom.
Tu se sada pojavio veliki problem u srpskoj Vladi. Dobar deo Vlade je na strani Hrvatske, kome je u interesu da se CEFTA ratifikuje. Svojevremeno je najveći lobista u Vladi Srbije bio Goran Živkov. Drugi deo zastupa interese američke i engleske.
U tim interesima se najviše istakao iz Vlade Srbije Aleksandar Vlahović. Oni nisu baš za CEFTU, barem ne do 2010. godine, jer ste im obećali da imaju slobodno zatvoreno tržište samo za njih. Tu ste ih malo prevarili, jer bi u tom slučaju i ovako velika konkurencija Rovinja iz Hrvatske bila oslobođena carina, samim tim bi imala mogućnost da smanji cene cigareta da potisne konkurenciju i svoje tržište koje je obećano i prodato zajedno sa fabrikama u Nišu i Vranju.
Kao što vidite vi demokrate pored vašeg nesposobnog vođenja državne politike, koja vodi Srbiju iz dana u dan u sunovrat i koja je pogubna za ovaj narod, uvučete u problem i strane investitore koje ste baš vi doveli u ovu Srbiju. Vi njih dovodite, gospodine ministre, vašom politikom na nesigurno tržište.
To su vaši prijatelji koji se zdušno zalažu da nam otmu deo naše teritorije, da nam otmu Kosovo i Metohiju. Šta se onda dešava? Naš neobavešteni premijer, Koštunica silni, šalje svog izaslanika Parivodića da obiđe sukobljene strane. Parivodić odlazi u Hrvatsku kod Sanadera, a potom i BAT i ''Filip Moris'', da bi sredio odnose i pomirio stranu konkurenciju na srpskom tržištu, jer ste ih vi vašom politikom i mahinacijama zavadili.
Ovaj sukob velikih razmera ekonomskog interesa multinacionalnih kompanija, BAT i ''Filip Moris'' sa jedne strane i sa druge strane ''Fabrike duhana Rovinj'' iz Hrvatske, kako vi kažete ministre, koji isključivo zastupa pored nekih ministara iz naše Vlade i država Hrvatska, povezuje i obeležava apsurdna činjenica u srpskoj privatizaciji.
Činjenica je da su naše dve fabrike duvana iz Niša i Vranja prodate za tri puta manju vrednost od stvarne vrednosti.
Pored problema oko podele srpskog tržišta i konkurencije Rovinja iz Hrvatske, ''Filip Moris'' je bio prošle godine rekorder u Srbiji po dobiti, 4,66 milijardi dinara, tako da je za tri godine vlasništva fabrike već otplaćen uloženi novac za kupovinu fabrike i uloženi novac za proširenje proizvodnje te iste fabrike.
To je dokaz i očiti primer da je fabrika prodata budzašto vašom zaslugom, gospodine ministre, i zaslugom gospodina Vlahovića, kada je za samo tri godine otplaćena. To je taj demokratski način privatizacije, koji je unakazio srpsku privredu, gospodine ministre.
Predlažem, povodom toga, da usvojite sve amandmane SRS, kako bi popravili ovaj zakon koji je loš i neprimenjiv u praksi i kako bi se usvajanjem amandmana SRS koliko-toliko promenio i lakše koristio.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a zatim Nebojša Stefanović.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam maneken ničijih cigareta, da sklonim ovo što reklamira, ali ću da pročitam ovo što ovde piše – želite bebu, trudnice koje koriste duvanske proizvode rizikuju da izgube bebu ili oštete bebino zdravlje. Sa druge strane piše – pušenje ubija, duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini. O ovome mi danas govorimo.
Dakle, o ovom zlu mi danas govorimo, koje, nažalost, puni državni budžet i koje jeste akcizni proizvod zbog toga što se akcizom smanjuje, odnosno uveličava upotreba određenih proizvoda u jednoj državi. To ne znači da ovaj proizvod ne može da bude predmet posebnog interesovanja u vlasti.
Oduvek, od kad je Kolumbo doneo ovu biljku sa one strane okeana do danas duvan i duvanski proizvodi proizveli su na milijardu bolesnih ljudi, gubitak njihovih života, da ne govorim o drugim teškim posledicama koje duvan ostavlja.
Imao sam obavezu da ovo kažem, zato što po oficijelnoj proceni našeg Ministarstva zdravlja, ovog sada u Srbiji, otprilike se na svaki dinar koji se zaradi od prodaje, odnosno prometa duvana i duvanskih proizvoda daje jedan i po dinar u Srbiji za lečenje od posledica ove pošasti.
O tome mi danas govorimo i zato sam ja ovde hteo da ovu raspravu započnem sa ovih nekoliko rečenica, a sve ovo drugo je pitanje ličnog izbora građana, naše spremnosti da im objasnimo da to ne treba da rade, da ih zdravstveno prosvetimo, da pomognemo svakom ako je moguće da prestane da konzumira ovo zlo. Ovo jeste zlo.
Ovo zlo od kad postoji u našoj zemlji, ovde se pominje često Niš, tačno je, Moravska banovina sa sedište u Nišu osnovala je duvanski monopol davnih godina i na taj način se priključila modernim državama onog doba koje su počele proizvodnju, sađenje duvana i njegovog rezanja, njegove obrade i do današnjeg dana proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda se smanjuje, ali se u Srbiji, nažalost, povećava.
Dakle, Srbija je danas druga zemlja u Evropi po potrošnji duvana po glavni stanovnika, a svi treba da učinimo sve što je moguće da ovo bude smanjeno i veoma je teško govoriti o ovome kao budžetskom prihodu.
To je veoma važno da kažemo, zato što ovo jeste Narodna skupština, mi jesmo narodni poslanici i naš posao ovde nije jednostavan posao, već jeste posao koji bi trebalo sa puno odgovornosti da sprovodimo.
Da se vratim na temu, nažalost, tema je pred nama i o njoj treba da se izjasnimo. Doktor Žarko Obradović u ime SPS je izneo oficijelni stav.
Gospodin Vidoje Jovanović narodni poslanik SPS, takođe, o ovome je govorio. I jedan i drugi su rekli zbog čega mi ne možemo podržati izmene i dopune ovog zakona o duvanu.
Ako pogledamo stenograme šta su poslanici SPS govorili neposredno pred privatizaciju duvanske industrije u Nišu i Vranju, možete jednostavno da ustanovite da smo i tada rekli da je toj prodaji prethodila izmena i dopuna Zakona o akcizama, koja je obezbedila sledeću stvar – da se smanji akciza na domaće cigarete, što je onda gospodin Đelić objasnio kao vrhunski doprinos uvažavanju domaće proizvodnje.
Nekoliko nedelja nakon toga je prodata duvanska industrija, pa su onda ove strane cigare postale domaće, inače je fiskalni kapacitet te transakcije je jedna milijardi dinara 2003. godine.
Dakle, prosto imamo obavezu da to ponovimo, zato što znamo o čemu se onda ovde radi.
Drugo pitanje, na kojem bih se zadržao samo nekoliko trenutaka, jeste ovo o kojem je, takođe, govorio dr Žarko Obradović. Koja je to sila koja može da utiče na Vladu jedne države da, u toku pripreme jedne sednice, praktično je primora da narodnim poslanicima podnese amandman kojim se 40% proizvodnje koja bi bila obavezna da se otkupi u toku jednogodišnje kampanje duvana smanji na 30%.
Ja se bojim što živim u takvoj državi u kojoj je moguće da neko telefonskim pozivom ili na neki drugi način utiče ne na privredni život Srbije, nego na život građana Srbije. Ko to može, on može sve.
Ko na taj način može da komunicira sa Vladom Republike Srbije, on od Vlade Republike Srbije može da traži sve i on može biti gospodar života i to je moja teza danas, ovde, i to je ono što mene plaši.
Inače, sve ovo drugo je već viđeno – procenat vrednosti kapitala duvanske industrije, način prodaje, tržište koje je poklonjeno, liberalizacija do besvesti, to smo sve već videli.
Ali, ono što sada vidimo je realna posledica zablude da se može na taj način pokloniti tržište i da se na taj način velikim nacionalnim kompanijama dati privreda, a da se ne očekuje da oni kasnije mogu, kako to deca kažu u žargonu, izvinjavam se vama i ovom mestu, da puštaju kišu kada misle da treba.
Dakle, u Srbiji ima nekoliko takvih sistema koji su u stanju ovo da urade. Naša je obaveza da se protiv njih borimo zajedno. Vlast ili opozicija, ovde nije pitanje, ovde je pitanje naša spremnost, da li mi možemo da kažemo otvoreno u lice građanima Srbije da postoje takvi ljudi, dakle, kompanije, koje to rade na sledeći način, da praktično Vlada Srbije bude njihova prćija i da bude servis za izvršavanje njihovih pukih želja za ostvarivanje većeg profita.
To je danas poražavajuća činjenica u Srbiji, sve drugo je nešto o čemu mi možemo da se nadgornjavamo i da govorimo i da menjamo argumentaciju, ali o ovome ne možemo i zbog toga, ako ni zbog čega drugog, ne bih mogao ni kao čovek, ni kao pripadnik Socijalističke partije Srbije, da glasam, zato što ovo jeste servirano sa mesta koje nije državno, to je neko drugo mesto i usuđujem se da kažem mafijaško.
Zato je važno da ovakve pojave prepoznamo i po cenu da se ne znam kakva ekonomska šteta po državu napravi ne pristanemo na ovakve ucene i ustupke, bilo je još takvih pojava i mogu da vas podsetim, ali nema smisla biće prilika kod budžeta kod nekih drugih zakona koji će uskoro doći.
Dakle, ako je nešto u ranjivoj demokratiji problem onda je to da neko može da bitno oblikuje jedan zakonski projekat i da natera jednu poslaničku većinu i jednu parlamentarnu većinu da glasa, to znači da ta država nema suverenitet i to znači, da u ovom parlamentu ti narodni poslanici ne predstavljaju volju građana i to znači, da je povređeno pasivno biračko pravo svih onih koji su za njih glasali. Sve dok me ima i dok sam ovde boriću se protiv takvih pojava, zato što to nije normalno, niko od nas u izbornoj kampanji nije pristao da bude puki izvršilac ovoga što je danas ovde cena. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Cvetkoviću, ja, evo, čitam stranu 4, obrazloženja, poslednji pasus. Napisali ste: ''U cilju usaglašavanja sa Jedinstvenim sporazumom o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi''. Koji je taj Sporazum, izvinite, molim vas? Da li imate odgovor na to pitanje?

CEFTA, gospodine Krasiću.

Ja nisam vas pitao, gospodine Albijaniću, ministar mudro ćuti, zato što to nije to, ako se tebi desi da se istrčiš, to što je CEFTA, to ima drugačiji naziv i to je Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, ono C, gospodine Albijaniću, a ovde se Vlada poziva na J, ''u Jugoistočnoj Evropi''.
Da li postoji neki sporazum, gospodine Cvetkoviću, koji mi ne znamo da je potpisan?
Vi kažete da postoji neki sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, koji je Vlada potpisala, od 19. decembra 2006. godine i naravno, s obzirom na ove datume, rekli ste da će to biti ratifikovano sredinom 2007. godine. Ko će to da ratifikuje? Takav sporazum, je l' postoji ili ne postoji?
Ako je CEFTA, to još nije ratifikovano, to smo danas završili sa načelnom raspravom. Ja sumnjam da će to da prođe. To je jedna stvar. Po meni vrlo značajna.
Druga stvar, da li ratifikacijom ovog sporazuma CEFTA pojedine odredbe iz tog Sporazuma postaju sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka?
Samo da vas podsetim, zašto je Vojislav Koštunica organizovao da povodom te tačke dnevnog reda mi nemamo predstavnika Vlade koji bi nam odgovorio, a čekali smo odgovor i evo šta piše: ''Ako Sporazum ne stupi na snagu za sve ugovorne strane u skladu sa stavom 2 ovog Člana, stupiće na snagu tridesetog dana od deponovanje petog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja''.
U obrazloženju ovog zakona ste naveli da još nisu ratifikovani Srbija i Bosna i Hercegovina, znači da je ratifikovalo njih sedam, on je stupio i kako on može nas da obavezuje. Kako nas mogu da obavezuju ove odredbe o arbitraži, o zabrani da država interveniše i da subvencioniše itd.
Šta vi to radite? Treba, stvarno, da pravimo nacionalnu korporaciju za otklanjanje štetnih posledica.
Gospodine Cvetkoviću, molim vas, kažite mi kako će da se ratifikuje ovaj sporazum kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Kome će UNMIK da podnese na ratifikaciju?
U Sporazumu učestvuju ravnopravne strane i ko će da ratifikuje CEFTU što se tiče teritorija Kosova i Metohije, odnosno potpisa lica koje se predstavlja da je UNMIK i da to radi kao staratelj na Kosovu i Metohiji, da li će to da ratifikuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, pošto je on gazda, on je njih ovlastio? Da je to ratifikovala možda Skupština, ova Čekuova, da li ste vi svesni u koje obaveze uvlačite državu sa Sporazumom CEFTE.