Gospodine Mrkonjiću, koliko je ovo liberalan Poslovnik, omogućava da javnost bude pravovremeno, potpuno i precizno obaveštena o svemu što je od interesa za građane Republike Srbije. Bilo bi stvarno loše da se naruši ovako lepa demokratska tradicija koja datira još od 1991. godine, od prvog poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine Mrkonjiću, pozivam se na član 104. i 226. Na početku, moram da skrenem pažnju da mi poslanici teško možemo da obavljamo ovu našu funkciju na kvalitetan način i u interesu građana ukoliko ne dobijemo odgovore na neka elementarna pitanja, da znamo ko to sedi u Vladi i ko to nama parira kao suprotna grana vlasti.
Da ja ne bih napravio grešku, a siguran sam da ne bi napravili grešku i drugi poslanici, tražim da me Vojislav Koštunica obavesti da li je tačno, prema dokumentima Državne bezbednosti, da je na preporuku šefa resora Državne bezbednosti, Radomira Markovića, da vas podsetim to je onaj što je u zatvoru, i uz saglasnost majke, Mlađa poslat u opoziciju. Mlađan Dinkić poslat u opoziciju, to je moje pitanje, nije moja konstatacija. Samo želim da proverim da li je to tačno.
Ako je tačno, onda je to potpuno druga slika o ovome što se dešava u izvršnoj vlasti. Onda je meni potpuno jasno zašto niko ne sme ni da pomisli da pomeri Mlađana Dinkića ili Jelašića itd. Onda mogu da razumem i ko drži sud i ko drži policiju i ko drži finansijske tokove, ko se s kim slika, zašto se slika, koliko košta, ko je kod koga na platnom spisku na mesečnoj apanaži od po 10 hiljada evra, onda mogu sve to da shvatim.
Gospodine Mrkonjiću, žao mi je što gospođa Borka Vučić nije tu, ali bih zamolio da ovo prosledite gospodinu Koštunici. Nije on kolateralna šteta, odmah da se razumemo, zbog onoga što sam malopre rekao.
Dana 31. decembra 2001. godine, Mlađan Dinkić kao guverner je doneo odluku da se likvidiraju najveće državne banke: ''Beobanka'', ''Jugobanka'', ''Investbanka'' i ''JIK banka''. Tražim da mi se odgovori da li je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, odobrio ovaj potez Mlađana Dinkića?
Što se tiče kriznih štabova u to vreme koje je osmislio Labus, znam da je odobrio Vojislav Koštunica, jer je Labus više puta javno rekao, nemojte mene da prozivate, to smo radili u dogovoru Koštunica i ja.
Znači, taj deo me ne interesuje, tu sam informisan, ali me interesuje da li je on prihvatio to što guverner uništava pet srpskih banaka?
Dalje, sve je to ista tema. Bilo bi mi vrlo drago da mi gospodin Koštunica, kao predsednik Vlade, koji je sada u mogućnosti, ima da koristi i strogo pov. dokumentaciju i drugu dokumentaciju, radi javnosti da odgovori da li je guverner Dinkić u to vreme tu svoju ideju uništavanja banaka sproveo na bazi nekog nalaza, gospodine Cvetkoviću, beogradske filijale američke revizorske kuće ''Delloite & touche'' na čijem je čelu gospodin Danko Đunić, nekadašnji potpredsednik Savezne vlade. Samo da vas podsetim na nešto što je nelogično.
U roku od godinu dana, ta revizorska kuća je dala dva pozitivna izveštaja za te naše banke da su izuzetno uspešne. Šta se to desilo da se napravi izveštaj da njih jednostavno treba ubiti?
Zamolio bih ministra finansija, s obzirom na ovu činjenicu, da pogleda da li je ta revizorska kuća danas sposobna da radi kvalitetnu reviziju i daje preporuke kakav je imunitet neke firme, da li treba raditi, da li je u mogućnosti da proveri nečiji završni račun. Ovo je dokaz da oni, kako kažu, pozitivno, hoćete negativno, negativno, napraviće se. To ovi ekonomisti znaju, začas bi se napravilo.

Hvala, gospodine Krasiću.
Gospođa Stanković, narodni poslanik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, žao mi je što gospodin Ilić nije ovde, on je ovo što mi sada ovde radimo okarakterisao kao udar na policiju. Ne, ovo nije udar na policiju, ovo je, zapravo, postavljanje pitanja odgovornosti čoveku koji se nalazi na čelu te policije, a koji u ovoj zemlji primenjuje princip selektivne pratnje.
Ovim što sada radimo ovde dokazujemo da policija nije jedan čovek i da u policiji ima mnogo ljudi koji izuzetno dobro obavljaju svoj posao. Dokaz za to jeste akcija "Sablja". Kad se već postavlja pitanje šta smo radili, pa, eto, ta akcija. Jedan veliki broj ljudi koji su u toj akciji bili aktivni sada su i dalje u policiji ali, nažalost, taj menadžment, da tako kažem, odnosno ministar i svi ti ljudi koji su oko njega, kažnjavaju i loše se odnose prema onim ljudima koji se usuđuju da svoj posao rade onako kako treba, odgovorno i savesno.
Što se tiče principa podele vlasti najveći broj poslanika LDP-a su upravo pravnici i mi vrlo dobro znamo šta znači princip podele vlasti, ali u Srbiji taj princip ne važi iz prostog razloga što su i policija i sudstvo korumpirani, odnosno taj neki njihov vrh, zapravo, predstavlja deo tog zločinačkog udruženja o kome vam mi toliko često ovde govorimo a pred čime jedan broj građana Srbije zatvara oči, ali jedan dobar broj građana to i shvata. U prilog tome govori činjenica da LDP koja insistira na tome ima sve veću i veću podršku među biračima.
Ono što bismo mi ovde vama najavili i ono što bismo vam postavili kao pitanje, a dokaz je u stvari toga koliko je to sudstvo korumpirano, jeste zašto premijer Koštunica nije svedočio u postupku ubistva našeg premijera? On je, podsetiću vas, bio onaj koji je javno na konferenciji za novinare podržao pobunu JSO, a složićete se to je bio uvod u taj strašni događaj koji se desio posle. Ono što mogu da vam kažem u ovom trenutku, kao građanka, jeste da je ta akcija "Sablja", koliko god se vi ovde obrušavali na ljude koji su je sprovodili, bilo nešto najbolje i najlogičnije što je moglo da se desi posle ubistva premijera. Nikada se građani Srbije nisu osećali sigurnije nego u tom trenutku.
Evo, na primer, ja kao građanka Kragujevca bila sam beskrajno srećna kada sam na jednom snimku prepoznala automobil lokalnog mafijaša koga su savezni policajci Republike Srbije uhapsili i koji je potom bio u zatvoru.

Narodni poslanik Slobodan Maraš, pa onda Zoran Krasić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se po članu 226. Poslovnika.
Iskoristio bih svoje pravo da postavim pitanje ministru Jočiću – šta će učiniti povodom velikog broja informacija koje se ovih dana i unazad mesecima pojavljuje u javnosti a tiče se gospodina Koštunice i gospodina Miškovića, odnosno njihovog učešća u prodaji ''C marketa"? Mislim da je to veoma značajno i za građane ove države, iz prostor razloga što je gospodin Mišković, kao što svi znate, vlasnik gotovo cele Srbije, hiljade i hiljade hektara.
Ne postoji trgovina u kojoj ćete nešto kupiti a da ne ubacite dinar gospodinu Miškoviću, ali u isto vreme postavljam i pitanje zbog čega je gospodin Mišković na crnoj listi Evropske unije, odnosno zemalja Evropske unije i SAD-a? Sigurno nije zato što je poslovao na način koji je u skladu sa zakonom.
Hteo bih da pitam još nešto poslanike Demokratske stranke Srbije a vezano je za predsednika vašeg odbora iz Demokratske stranke Srbije iz Paraćina, koji se nalazi u ''Beloj knjizi''. Da li je on procesuiran i kada će biti procesuiran ili je tu u pitanju selektivna pravda?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Član 104. i 226. Naravno, tražim od predsednika Vlade objašnjenje jer mislim da je on najkompetentniji da odgovori na to pitanje.
Gospodine Batiću, ako se malo nađete u situaciji da ste informisani, zamolio bih vas povodom ovoga da ipak sačuvamo nešto malo dostojanstva, da ne idemo do kraja. O čemu se radi? Verovatno vam je jasno da bi se neko zaposlio, on pored tih 15 godina života mora da ima i zdravstveno uverenje, da poseduje neku opštu zdravstvenu sposobnost i naravno stručnu spremu, radni staž itd. To je od pamtiveka.
Sa takvim problemom je bio suočen DOS 2000. godine i već je tada bilo sumnjivo da su neki tu problematični. Sećate se da je tada 2001. posle 25. januara, u to vreme predsednik Vlade Zoran Đinđić tražio da svi funkcioneri DOS-a idu na neki pregled. Da ne bi bilo te privatne klinike, te ovo, te ono, organizovali su to da bude na VMA i naravno Vlada je dobila taj izveštaj.
Sada, gospodine Batiću, vi verovatno možete da kažete da ja lažem ali to je u novinama bilo. Ne ulazim u imena i prezimena i ako mi replicirate, molim vas, nemojte imena i prezimena, ali ja izražavam sumnju, taj izveštaj nikada nije objavljen, a navodno ima nekoliko koji nisu prošli, a ja znam i imena, psihološko testiranje. E, sad, ja sam ranijih godina pričao, neko smatra da je postao normalan zahvaljujući tome što je izgorela dokumentacija na spratu.
Primećujem i kod ove vlade da u ponašanju nekih ministara ima te patologije. Onda smatram da nije pravedno prema građanima, prema privrednicima koje inspekcija rada juri ukoliko nemaju uverenje itd, da bi bilo pogubno za državu da je kojim slučajem promako neko koji treba da bude lišen poslovne sposobnosti.
Kad su u pitanju te bolesti, vidim neki se smeštaju, mi smo to učili na fakultetu, srpska psihijatrija, dijagnoza je takva da je inteligentan a lud, bolestan, suženo mu sve. On se fokusira dobro i od zavisnosti količine adrenalina ima reakcije itd. Zamolio bih da gospodin Vojislav Koštunica ima to tamo strogo u dokumentaciji. Ne želi da se obaveštava javnost. Evo, neka se obavesti Odbor za bezbednost koji vodi gospodin Ivica Dačić i neka to bude strogo poverljiva informacija, ne mora da curi u javnost.

Vreme, gospodine Krasiću.

Jeste, gospodine Radojko, ali mi da znamo da ipak malo idemo eutanazijom na nasrtaje nekih ministara sa ove govornice i u javnost.

Hvala, gospodine Krasiću. Napravićemo pauzu od 10 minuta, pa onda nastavljamo sa radom. Nakon pauze Vesna Pešić.

(Posle pauze – 16,55)