Ministar Cvetković.

Dame i gospodo, evo i ja da uzmem učešća u ovoj raspravi, s tim što je ovo ipak načelna rasprava, pa očekujem da će još življe biti kada budemo krenuli o amandmanima, a vezano za načelnu raspravu, dozvolite mi da dam odgovore na nekoliko pitanja koja su ovde bila postavljena.
Pri tome, moram da kažem da ipak neću koristiti vreme jer ga ja ne smatram neograničenim, već ću se koncentrisati na ovaj predmet i pokušaću da dam direktne odgovore na ono za šta sam pitan. Pre nego što to učinim, želim da se zahvalim na sugestijama oko načina na koji se pišu obrazloženja i da prihvatim da ona nisu uvek najbolja, ali svakako će nam te sugestije pomoći da bolje napišemo.
Sada bih da prvo odgovorim na pitanje zašto hitan postupak i vezano za to, ona obrazloženja. Prvo bih želeo da podsetim, a u tome i jeste osnova mog odgovora a to je, da je Zakon, odnosno izmena Zakona o duvanu bilo zamišljeno da bude deo paketa zakona koji su bili vezani za usvajanje budžeta za ovu godinu.
Međutim, iz tehničkih razloga, nažalost, taj zakon je zakasnio, koliko se ja sećam, mislim da su u pitanju jedan ili dva sata, tako da je prešao u drugi kalendarski dan i nismo mogli da ga objedinimo zajedno sa ostalim zakonima, dakle, sa ovima koji se ovde pominju, znači, PDV, akcize itd. Tako da je on bio po hitnom postupku, znači, pre dva-tri meseca i na kraju je ispao iz cele te priče i tek sada je došao na dnevni red. Zbog toga i ona obrazloženja, u izvesnom smislu, izgledaju kao da su malo ne baš direktna.
Drugo, vezano za pitanje domaćih proizvođača i njihove loše pozicije koje im sada ovaj zakon daje, želim ovde da kažem sledeće, a bih odgovor povezao i sa pitanjem da li i kakve su obaveze obeštećenja ''Filip Moris'' i BATA, radi se, zapravo, o tome da su domaći proizvođači zaštićeni na taj način što je stopa carine povećana na 57,6%, iako se ovde manipuliše sa jako niskom carinom, s tim što 57,6% startuje od 1. januara 2008. godine. Za sada ona je niska, iznosi oko 15%, ali ovde se radi o stupanju na snagu ovog zakona i njegovih efekata, jer sa stupanjem na snagu tih 57,6% automatski se ukida obaveza kupovine domaćeg duvana. Dakle, o tome se radi. To je vremenski usaglašeno.
Čitava priča oko oslobađanja obaveza otkupa je u funkciji CEFTA. Mogu da razumem da jedan broj poslanika smatra da je CEFTA pogrešna. Svi koji to smatraju, naravno, smatraće da je i ovo pogrešno.
Ali, ako se pođe od stava da je CEFTA nešto što ćemo mi usvojiti i ako se pođe od stava da praktično čitav region ide u jednom pravcu integracija onda je i ovaj stav ovde ispravan.
U vezi sa ovim što sam rekao, nema nikakvih obaveza obeštećenja prema ovim proizvođačima, lokalnim proizvođačima duvana. Upravo na to ukazuje taj Akcioni plan koji je bio spomenut, jer je on napravljen u saglasnosti sa proizvođačima. Oni su ga prihvatili. Na osnovu toga su iz tog Akcionog plana povučeni oni osnovni elementi i dat je kao predlog zakona.
Sada bih samo prokomentarisao, ali zaista verovatno spekulativno, cifre koje su bile, kolika je bila cena itd. Meni nije poznato da su bile međusobne ponude itd, ali, ajde ako uzmemo da je to tačno i da je stvarno sadašnja cena 800 miliona evra, meni je nerazumljivo zašto se to upoređuje sa cenom od 390, koja se odnosi samo na dve trećine kapitala.
Dakle, kad bi se tih 390 izvelo da se vidi koliko vredi cela fabrika, to je negde oko 550-560 miliona. To je cena po kojoj je fabrika prodata. Ako se tome dodaju razne obaveze koje su proistekle iz zatečenog stanja i ako se tome, takođe, doda jedan "know how" i protok vremena, porast bogatstva tržišta i uopšte opšti porast cena našeg kapitala u našim preduzećima, što je evidentno, ne vidim da je to neka dramatična razlika. Opet kažem, ukoliko je to tačno, ali opet i ovo da kažem, spekulativno i šta bi bilo ako bi bilo.
Na kraju, želim da vam se zahvalim za učešće u ovoj opštoj raspravi, a onda da vas pozovem da zajedno učestvujemo i po amandmanima. Zahvaljujem.

Povredu Poslovnika reklamirali su narodni poslanici Zoran Krasić i Žarko Obradović. Što se rasprave tiče mi praktično nismo još ni počeli, tako da nas tek očekuje diskusija ovog zakona. Izvolite, gospodine Krasiću.

Reklamiram, rekao sam vam gospodine Obradoviću, znate na koji se član odnosi, 136.
Gospodine Cvetkoviću, zamolio bih vas da uzmete Predlog ovog zakona i vidi se po datumima da je to ranije spremano. Na prvoj stranici obrazloženja naveli ste ustavni osnov za donošenje ovog zakona i naveli ste članove itd, ali ja ću da vam pročitam ovo što stoji u polovini drugog reda: ''Pravni osnov'', to treba da bude ustavni osnov, ali dobro, ''nalazi se u'' tom i tom članu, ''prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom''.
To je formulacija koja stoji kod poreskih propisa, je li tako? Ali, ovaj propis nije poreski, gospodine Cvetkoviću.
Da ovaj propis nije poreski vi ste dali u ovim odredbama koje se menjaju, skrećem vam pažnju na ovu stranicu gde je član 1. znači, predmet ovog zakona jeste i uređuje se način proizvodnje, obrada, stavljanje u promet duvana, kao i proizvodnja, razvrstavanje i promet od duvanskih proizvoda, vođenje registracionih lista i evidencija, određuje se vrsta podataka o sastavu proizvoda, obrazuje se uprava za duvan i uređuje nadzor za sprovođenje ovog zakona. Znači, nema ni akcize, nema poreza, nema ničega što ima bilo kakve veze sa finansijama. Da li se slažete, gospodine Cvetkoviću? Slažete se. Drago mi je.
Znači, Balinovac ne radi svoj posao. Da je Balinovac radio svoj posao on bi ga lepo vratio i možda bi to bio isti taj član Ustava Republike Srbije, ali verovatno neka tačka koja se odnosi na proizvodnju i na obligacije gde se reguliše pravo, gde je Skupština ovlašćena da uredi promet, proizvodnju itd. Ali dobro, to što ste pučisti, to da vam i ne uzmemo za nešto što bi moglo da bude najgore.
Dalje, gospodine Cvetkoviću, vi ste u junu mesecu ove godine napisali da materijalni osnov za ovaj zakon, a to su oni razlozi itd, itd, poriv, pobuda, motiv zašto vi tražite da se ovo menja, nalazite, vi ste napisali – pravilima Evropske Unije. Da vas obavestim, pošto izgleda da zaraza tamo vlada, mi nismo članovi EU. Kaže se pravilima – stop, mi nismo tamo. Kaže se – CEFTA, mi nismo ni tamo.
Znači, mnogo je bolje da ste pitali Miku iz Prekonoge ili nekog našeg seljaka iz Doljevca koji je oštećen i zemljište mu je uništeno za sedam sledećih godina da ne može da gaji duvan, pošto to mora da bude peskovito, pored reke itd, da vam ne pričam, o tome ću vam sutra pričati, znači, umesto da ste Miku iz Prekonoge pozvali pa da ga pitate – je li Miko, šta je vaš interes i da ste se pozvali, evo ova strana, dve trećine, ne računamo one tamo, aplaudirala bi jer bi ste poštovali jednog našeg građanina i njegov elementarni interes. Vi ste se pozvali na sve ono što se radi protiv Republike Srbije.

Vreme. Hvala, gospodine Krasiću.
Žarko Obradović, pa onda gospodin Vlatko Ratković. Izvolite, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući. Moram iskreno reći da sam se prepoznao u onome što je ministar rekao da se ovde vrši pokušaj manipulacije. Manipuliše se podacima. Postoji stenogram, gospodine ministre, nemojte da mašete glavom. Stenogram je čudna stvar, stenogram postoji i moja jasno izrečena tvrdnja da je carina na uvoz duvana bila 15% i kada se ukida ta carina – 1. januara 2008, za četiri meseca i, u čemu se tu manipuliše gospodine ministre? Je li carina 15%? Jeste. Je l' se ukida prvog, kaže, domaći proizvođači će biti zaštićeni. Znate kako narod kaže ''ne lipši magarče do zelene trave''. Kad ih uništiš onda ćeš da ih zaštitiš.
Lepo, stvarno, od ove Vlade, nije, ali znate kako mene, iskreno rečeno, ne čudi ovakav odnos pojedinih ministara u Vladi RS, ni gospodina Cvetkovića lično. Setite se samo pre tri meseca on je sa ove govornice rekao da se PDV za bebe ne može ukinuti zbog direktive EU. Isti razlozi, gospodine Krasiću, direktive EU. Onda je potom dao još četiri različita odgovora, pa je onda Vlada rekla, kad patrijarh Pavle traži – može. Znači, uopšte me neće začuditi da sutra bude neko potpuno drugo obrazloženje, a na stranu to što još nije ukinut PDV. Znači, građanima se apsolutno ne govori istina, da ne kažem neku drugu reč.
Druga stvar, zanimljivo je, ja sam izneo određene podatke gospodine ministre, rekao sam ako vi budete insistirali da ću se potruditi da donesem taj papir. Mene, moram vam reći, frapira kada ministar kaže – možda 800 miliona evra, ja to ne znam, ali 390, pa možda tu oko 500.
Pazite, ljudi, to je razlika 300 i nešto miliona evra. U vreme kada penzioneri primaju 50 % prosečne plate, možda 300 miliona evra. Znate li vi šta se za tih 300 miliona evra može učiniti u državi? Možda 300 miliona, i to je kao mala razlika, kakve to sad veze ima i šta vi to posapnici tu pričate i dovodite građane Republike Srbije u zabunu kada mi u Vladi sve znamo.
Možda 300 miliona evra razlike, kakve to veze ima. Ovo je Vlada, ovo je ta Vlada i taj manir iz 2003. godine, jer sve što su radili tada, sem privatizacije, to je bilo tada, tako da čovek nije mogao da dođe do reči, to je bilo sve fantastično, onda polako vremenom se promene neke stvari, poneko nešto kaže pa onda ispadne da to nije baš onako kako se predstavlja. Ne govorim ni u ime proizvođača cigareta, ne koristim cigarete, govorim kao narodni poslanik koji vodi računa o nečemu što se zove Budžet Republike Srbije i život građana Republike Srbije. I lično bih voleo da se cigarete što manje koriste jer na njima piše – pušenje ubija.
Ali, ne mogu da prihvatim i da ne reagujem kada ministar koji govori o Zakonu o duvanu kaže proizvođačima – više vam neće država ..., i budite srećni zbog toga. Nemojte, bre, da se ljutite, šta vam je! Spasavamo vam život time što nećemo, što oni neće imati obavezu da otkupe taj duvan. Onda na priču o razlici u ceni reaguju, pa kakve veze ima.
Stvarno, ministre, ja mislim da je dobro da građani Republike Srbije imaju priliku da čuju ovakvo izlaganje i ovakve tvrdnje. Jer, u stvari, to pokazuje ono što postoji već nekoliko godina, da, nažalost, u Srbiji postoje dva paralelna sveta, jedan svet vlasti i drugi svet običnih građana i ljudi u vlasti ne vide kako obični ljudi žive pa im ta razlika od samo 300 miliona evra očigledno ništa ne znači. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Član 136, gospodine Albijaniću, oko njega se vrtimo.
Gospodine Cvetkoviću, pre bilo kakve ozbiljnije rasprave o ovom predlogu zakona morate da izađete za ovu govornicu i da nam objasnite u čemu se razlika ogleda između fermentisanog i prerađenog duvana? Ali nemojte, baš, ovako, kako je ovde napisano. Malo detaljnije nam objasnite, a evo, zbog čega vas to pitam. Vi ste, čini mi se 2003. godine bili u Vladi Republike Srbije ili ste tada izašli, ne znam. Tada je donet zakon koji je regulisao te akcize i ono odloženo za pet godina itd.
Bio sam tad u Skupštini, kritikovao sam taj propis i takav način određivanja akciza i rekao šta će da se desi kada se smanji bara. Smanjila se bara, povećali se krokodili i naravno haos u celoj državi. Znači, postoji neki kontinuitet zbog koga je potrebno svim poslanicima da objasnite u čemu se ogleda razlika između ova dva pojma.
Malopre sam pričao o ustavnom osnovu i rekao sam zašto ne bi mogao da bude taj ustavni osnov na koji se Vlada poziva. Evo, sada ću, gospodine Cvetkoviću, da podržim Vladu, ako ste se pozvali na ovaj ustavni osnov. Znate zbog čega? Zato što je proizvodnja i prerada duvana državni monopol i tu nema slobodnog tržišta. Još je ostalo u žargonu –monopol, otkupna stanica, proizvodnja, hercegovački šverc duvana, ostalo je zabeleženo.
Znači, država snosi kompletnu odgovornost za proizvodnju i promet duvana, a ova naša snosi odgovornost po pravilima STO. Sve liberalno. Zašto? To ću u jednom od sledećih javljanja da vam objasnim. Zato što preko Balkana prolazi pet puteva šverca cigareta.
Gospodine Cvetkoviću, raspitajte se malo preko vašeg ambasadora u Americi, mislim da je to još uvek onaj Ivan Vujačić, kod njega se raspitajte da li je završen veliki spor u Njujorku koji vodi EU protiv najvećih svetskih proizvođača cigareta, a tužbeni zahtev prema njima je 10 milijardi evra, jer toliku su štetu navele ove multinacionalne kompanije. Usput, moramo da kažemo da vi nikada nećete znati ko je pravi vlasnik fabrika duvana, jedna ima sedište u Cirihu, ali glavno sedište je u Njujorku, tako da imate u vidu i to.
Još jedna stvar za ove ljude iz DSS, pošto sam potpisao njihovu inicijativu da se očuva srpski jezik i ćirilica. Da li znate da mimo Ustava i bilo kog našeg zakona u fabrici duvana u Nišu, verovatno trećina zaposlenih radi na engleskom jeziku. U Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik, ali oni moraju da rade na engleskom jeziku. A to engleski na ćirilicu, to vi završavajte.
Shvatam neke arapske države koje imaju na nivou Ustava ili zakona propisanu obavezu da pored obaveznog arapskog jezika moraju da znaju i francuski, ukoliko rade u ugostiteljstvu, policiji, itd.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Mi takve odredbe nemamo. Da li može strani poslodavac da naredi koji će da bude službeni jezik u firmi? Ne može. To ne može ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj, a vi ste dozvolili ili blagonaklono gledate ili se pravite da ne gledate i kada je u pitanju jezik kao znak prepoznavanja jedne nacije.

Po redosledu govornika, reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a zatim Vidoje Jovanović.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, podsetiću vas da je u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' br. 29 iz 2007. objavljen Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda. Ovaj akcioni plan sadrži i sublimira tri elementa, odnosno tri politike – politiku akciza, carinsku politiku i agrarnu politiku. Zašto ovo govorim?
Ovo, iz razloga da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu ne treba posmatrati izolovano od ovog jednog objedinjenog akta koji se naziva Akcioni plan i upravo je ovaj zakon na jednoj liniji i na programu Vlade Republike Srbije i parlamentarne većine, a to je usaglašavanje naših propisa sa propisima EU i sa pravilima svetske trgovinske organizacije, odnosno skraćeno STO.
Podsetiću da je STO jedna od najznačajnijih planetarnih institucija koja ima određena pravila i sve države u regionu, a i Srbija koja teži integrativnim procesima, ne samo u političkom, nego i u ekonomskom smislu, treba da bude na liniji takvih integracija.
Što se tiče naše duvanske industrije, domaća duvanska industrija zapošljava oko 130 000 ljudi, to je 6% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, odnosno 11% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike Srbije. Ovako značajan broj zaposlenih i proizvodnja koju daje proizvodno-prerađivačko distributivni lanac generiše i jedan značajni akcizni prihod u budžet Republike Srbije, a taj akcizni prihod verovatno će ministar reći detaljnije o tome koliki je taj akcizni prihod bio, imamo to i u projektovanom budžetu.
Što se tiče pojedinih rešenja iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu mi iz DS smatramo da su ovo kvalitetna rešenja, da će se smanjenje obaveznog otkupa duvana na duži rok pokazati ispravnim, ono će povećati konkurentnost naše privrede, odnosno ovog dela poljoprivrede. S druge strane, određena rešenja iz ovog zakona, naročito će pogodovati preduzetnicima, malim preduzetnicima, ne govorim o privrednim društvima i preduzećima, nego o preduzetnicima koji kao registrovanu delatnost imaju trgovinu na malo duvanom i duvanskim proizvodima. Videli ste iz predloženih rešenja da se dozvola za rad povećava na dve godine.
Ona je bila godinu dana, naknada za obavljanje ove delatnosti je ostala praktično ista. Na nivou od dve godine ona će iznositi 8.000 dinara.
Sva ostala rešenja koja su sadržana u ovom zakonu, vidim da su kolege poslanici dobro proučili ovaj zakonski tekst, upravo imaju intenciju da povećaju konkurentnost domaće proizvodnje i sa druge strane da stimulativno deluju na otvaranje novih radnih mesta, a što je najvažnije za građane Republike Srbije. Zahvaljujem se.