Gospodine Duliću, vaša okolina vam je rekla da sam se odavno javio po Poslovniku, ali moram da vas ispravim. Ja prvi dolazim u Skupštinu i poslednji izlazim iz Skupštine i to je godinama tako. Nemojte to da pričate, ovako da kažete kako ste vi prvi. Vi ste prvi sa obezbeđenjem koji dolazi, ali prvi po hronologiji ko dolazi to sam ja; molim vas da mi ne dirate to pravo, to svi znaju i niko se toga, osim vas neobaveštenog, ne dotiče.
Član 104. je povređen, ali nije kriv ni Esad, nije kriva ni Nataša, jer niko nije mogao da pretpostavi, a to naš poslovnik naravno nije mogao da reguliše, šta će gospodin koji je popio kafu Vlade Divca da kaže sa ove govornice.
Nataša je imala legitimno pravo da ukaže da joj nešto predstavlja smetnju u obavljanju njene funkcije. Kada dobijem poruku, džuboks, znate ono - javite se itd, ja pošaljem ženi ili ćerki i učestvujem u nekoj nagradnoj igri. Ali, to je njihova komercijalna poruka.
Ova poruka koja je došla od dotične osobe je u istom rangu kao poruka koju smo slušali tri godine sa ovog mesta. Tada je bila predsedavajuća gospođa Nataša Mićić, inače trenutno opravdano odsutna. Ona je izigravala strahovitu humanost prema Kosovu i Metohiji. A je l' znate kako? Kazni Tomislava Nikolića, kazni Cvetanovića, kazni sve radikale i one pare što idu po osnovu te kazne ona navodno usmerava kao humanitarnu pomoć Narodne skupštine. I sada je neko humanitarac sa tuđim parama.
Upravo sam hteo da napravim paralelu i da kažem da mi se čini da je slična prevara u pitanju i kada je u pitanju ova poruka, a da je prevara kazala su naša deca koja su bila na Tašmajdanu pre nekoliko dana. "Zvezde Granda", fantastična manifestacija, jedina u zemlji gde se čuje srpski jezik, izuzetno dobro, mladost je bila prisutna.
Svi su očekivali Đokovića, pojavi se Divac, svi razočarani. Ne očekujući takvu reakciju, na kraju je počeo da muca. Čim je počeo da muca, znao sam da je kandidat za DS. Znači, to što vam je Vlade Divac dok ste pravili intervju platio kafu, to tretirajte kao izuzetak.
Njegovi prijatelji, a znam ih, i oni koji su sa njim bili u društvu znaju da je škrtica, da nema šanse da plati nešto. On čak iz Amerike dođe za doček Nove godine u Srbiju, jer mu žena obezbedi besplatne karte da negde idu da dočekaju Novu godinu. To je takva struktura ličnosti. Nemam ništa protiv, ja njega ne bih ni spominjao, zato što nemam šta da pričam o tome. Veliki sportista, i treba da ostane kao veliki sportista kod svih nas, ali čim počne da svoju sportsku slavu daje u zakup i pod rentu bilo kome, onda postaje mrzak svima, onda u suštini dolazi do izražaja njegova struktura ličnosti. Ali, to je njegov problem, ja ne želim o tome da pričam, ne želim da pridajem tome neki značaj.
Samo želim da vam kažem, mi smo imali one ambasadore sporta, sedam veličanstvenih, humanitarni rad itd.; napravite reviziju koliko je u tom fondu njihovih ličnih sredstava, a koliko je bilo sponzorisanja od firmi, od ovih drugih, po sistemu grebanje - ti moraš da uplatiš u taj fond toliko i toliko da bismo mi otišli da se slikamo, da damo itd. itd.
Ne valja kada neko humanitarni rad koristi za svoju promociju. Dokaz za to je Bogoljub Karić, i on nam je slao poruke preko svoje telefonije. Gde je sada? Ako Divac želi da bude sportska veličina, neka se mane ćoravih poslova i toga da demonstrira na ovaj način neku svoju mržnju zato što mu nije ostvareno nešto što je sam sebi utuvio u glavu da mora biti završeno.

Hvala, gospodine Krasiću, četiri minuta i 43 sekunde. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko, uz zahvalnost kolegi Krasiću, da završim celu ovu epopeju oko Divca i onoga šta je radio ili nije rečima koje je izgovorio na statusnoj konferenciji naš predsednik kada je tražio da gospodin Zoran Krasić bude njegov glavni pravni savetnik – boljeg od njega nema. Mogli ste da vidite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, to što u raspravi o ovoj tački dnevnog reda pre svega učestvuju poslanici SRS nije nimalo slučajno.
Najbolji finansijski stručnjaci u modernoj istoriji Srbije bili su upravo radikali, dr Mihajlo Vujić, Laza Paču, dr Milan Stojadinović, a verovatno i danas imamo najboljeg finansijskog stručnjaka u klupama Narodne skupštine mr Jorgovanku Tabaković.
Što se tiče predloga odluke o izboru članova saveta revizorske institucije, on je dvostruko manjkav. Najpre sa ustavnopravnog aspekta, a onda i sa aspekta Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Želim da podsetim, pre svega vladajuću koaliciju u ovoj skupštini i predsednika Narodne skupštine, da je Narodna skupština Republike Srbije, na osnovu člana 5. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, bila u obavezi da organe Državne revizorske institucije izabere u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade. To se nije desilo i odgovornost za to što se organi Državne revizorske institucije nisu izabrali onako kako je to propisano Ustavnim zakonom leži pre svega na predsedniku Skupštine i na skupštinskoj većini.
Ako neko misli da time što danas raspravljamo o članovima saveta Državne revizorske institucije ispunjavamo obavezu iz Ustavnog zakona, to nije tačno. Treba Ustavni zakon pažljivo čitati.
Naime, u pomenutom članu 5. stav 1. Ustavnog zakona piše da će Narodna skupština da izabere organe Državne revizorske institucije. Savet Državne revizorske institucije nije jedini organ ove institucije. Na osnovu člana 12. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, pored saveta, organi ove institucije su još predsednik, potpredsednik, revizorske službe i prateće službe.
Ništa od ovoga u ovom momentu ne postoji i to što će vladajuća koalicija da izabere članove saveta Državne revizorske institucije uopšte ne znači da će ta institucija početi da radi. Kao i sudovi, Apelacioni, Upravni sud, Vrhovni sud, Kasacioni sud itd., tako će i Državna revizorska institucija ostati mrtvo slovo na hartiji, ništa se neće promeniti, vi ćete i dalje da zloupotrebljavate budžet, kao što ste to činili do sada. Ništa vam u tome neće smetati novoizabrani savet Državne revizorske institucije.
Što se tiče zakonske manjkavosti ovog predloga, moje kolege iz SRS su već napomenule da po zakonu institucija mora da bude samostalna i nezavisna. Ako pogledate biografije predloženih članova saveta videćete da savet neće biti ni samostalan, ni nezavisan organ.
U savet Državne revizorske institucije predloženi su trećerazredni partijski kadrovi stranaka koje trenutno čine vladajuću koaliciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada se ovde postavlja jedna dilema koju je postavio Slobodan Jovanović kada je razmatrao engleski parlamentarizam.
Osnovna zamerka koju je uputio engleskom političkom sistemu je u tome što je jedna stranka predstavljena i u vladi i u parlamentu, ali, kaže Slobodan Jovanović, u vladi je ta stranka predstavljena svojim generalima, a u skupštini svojim redovima.
Ista je situacija i sa Državnom revizorskom institucijom. Redovi će da sede u savetu Državne revizorske institucije, a generali su vam svima poznati: Boris Tadić, Vojislav Koštunica, i da ne nabrajam dalje lidere vladajuće koalicije.
Ništa se u Srbiji neće promeniti, ovo je samo pokušaj da se javnosti Srbije zamažu oči i da vladajuća koalicija sebe predstavi kao branioca ustavnosti i zakonitosti. Zbog toga poslanici SRS za ovaj predlog neće glasati.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je bila protiv Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i ispostavilo se na sednici odbora, o čemu je govorio kolega Valjarević... Ne na onoj prvoj u pokušaju, kada je kolega Grujić iz Nove Srbije izostao da dođe, na nalog Velimira Ilića, zato što je bilo potrebno da Natalija Ćatović post festum bude predložena kao kandidat za člana Državne revizorske institucije, već na sledećoj sednici kada je, da li iz nehata ili zato što je tako hteo, Aleksandar Vlahović sav radostan uzviknuo – i mi imamo dva komada kandidata za članove Državne revizorske institucije, a u svojoj iskrenosti gospođa Borka Vučić, zaista legenda naših javnih finansija i bankarskog sektora, koji je Dinkić uništio, rekla je – pa i mi imamo predlog, odnosno kadar naše stranke.
Počelo je da se razgovara o tome i bilo je sasvim očigledno koji će kandidati biti izabrani za ovu instituciju koja treba da bude navodno nezavisna i van uticaja političkih stranaka, kako u zakonu stoji, a naročito u članu 18. stav 2.
Ukoliko bi se to poštovalo, dvema gospođama i dvojici kandidata, uz to i predsedniku institucije, bilo bi zabranjeno da se bave ovim poslom zbog činjenice da oni rade u državnim organizacijama, odnosno organima izvršne vlasti koji su usko povezani sa kontrolom javnih finansija.
Posle petooktobarskog puča 2000. godine postojala je ona prelazna vlada, u kojoj Srpska radikalna stranka nije želela da učestvuje nakon što su državne institucije, preduzeća, tužilaštva, Savezna uprava carina "osvojeni" tako što je Dinkić upao sa automatskom puškom u Narodnu banku Jugoslavije, pa i u sva preduzeća i ustanove u našoj zemlji.
Kao učesnici vlasti do septembra meseca te godine, mi smo apsolutno čista obraza izašli; imali smo ministre u koalicionoj vladi sa besprekornim biografijama, sa besprekornim vođenjem ministarstava i koliko god da se Božidar Đelić tada, ateriravši iz Pariza na tetkin kauč, odnosno kao neko ko je podstanar u tetkinom malom stanu, trudio da pronađe u završnom računu za 2000. godinu nešto u ministarstvima koja su vodili srpski radikali, to je bio pucanj u prazno. Pokušao je, reći ću vam kako.
Doktor Branislav Blažić, današnji uspešni predsednik opštine Kikinda, bio je ministar za ekologiju. Kao humanitarac, ali ne kao Vlade Divac, nego kao čovek humanista i kao lekar, učinio je da jednom seoskom klubu kome je bilo neophodno za decu ministarstvo pokloni komplet fudbalskih dresova.
Kolega Milovan Radovanović, slavni ministar vera u toj vladi u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, učinio je veliko dobro delo za istoriju i buduća pokolenja štampajući, kao ministar, sabrana dela velikog bokeljskog Srbina i naučnika koji je emigrirao za vreme komunizma Laze M. Kostića. Kolega Aleksandar Vučić, u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma i srpske vlade najbolji ministar informisanja, učinio je da se pomogne ljudima kroz davanje bonova. To je zaista bilo nešto najhumanije, za šta je na najgori mogući način žigosan, protiv njega je vođena hajka, kao i pokušaj navodnih istražnih postupaka zbog deljenja bonova za hranu radnicima.
Da ne govorim o humanosti, sada prisutnog, i malo mi je degutantno, gospodina Dragana Todorovića, kao potpredsednika Vlade i ministra za saobraćaj u toj vladi; da ne govorim o svemu onome što je kao potpredsednik Vlade činio naš predsednik dr Vojislav Šešelj, kao predsednik Odbora za budžet i finansije, i gospodin Tomislav Nikolić, najpre u jednoj pa zatim u drugoj vladi.
Sve ste živo, što ste mogli, pročačkali. Mogli ste da izmišljate i protiv gospodina Krasića ne znam šta, i da štancuje Đelić milion krivičnih prijava, ali nema ničega. Ljudi su radili za državu i za narod. Kolega Krasić je u vreme besomučne NATO agresije snabdevao i Kragujevac, Šumadiju, u kojoj ja živim, i celu Srbiju, ne samo neophodnim životnim namirnicama, što vama ne bi pošlo za rukom nikada u takvoj situaciji, jer ste, ne svi, ne obraćam se vama nego vašim čelnicima, mnogi od vas pobegli i sakrili se u mišiju rupu.
Ta humanost na delu bila je toliko velika od strane pojedinih ministara Srpske radikalne stranke da je, recimo, kolega Jovan Damjanović ušao u svako romsko naselje da pomogne svojim sunarodnicima, koje niko do tada na takav način nije obilazio, jer je jedino Srpska radikalna stranka učinila da se prvi put u istoriji Srbije jedan Rom pojavi kao ministar u Republičkoj vladi.
Evo, dođosmo do današnjeg dana, do 18. septembra 2007. godine, od toga da nema nikakvih malverzacija, niti ih je ikad bilo kod ijednog srpskog radikala, dođosmo do činjenice da ima pljačke, otimačine, krađe i ko zna čega sve još iz državnih preduzeća, iz budžeta Republike Srbije, zbog toga što niste bili, što ste obećali, kako vi to volite da kažete – transparentni. Jer, da jeste, mi bismo i bez ove farse od Državne revizorske institucije danas imali pred sobom (evo, ja sam poslanik u ovom skupštinskom domu od 2000. godine) jedan ili, poželjno je, svih šest završnih računa.
Ovako, uvođenjem tog manira da se ništa ne zna gde se otima i gde se pljačka i krade, izglasavanjem 2001. godine Đelićevog Zakona o budžetskom sistemu, mi smo došli u situaciju (to znaju kolege, bez obzira da li su srpski radikali ili iz drugih stranaka, ekonomisti su) da kroz dva konta koja se obeležavaju brojevima 423 - specijalizovane usluge, i 425 - usluge po ugovoru, vi možete u lokalnoj samoupravi u budžetu Republike Srbije da podvedete šta god hoćete, da pljačkate, da kradete, da nikome ne polažete račune.
To je, inače, glavna packa koju vam je dao i onaj koji nadzire rad republičkog Ministarstva finansija i naš budžet, izvesni Harold Hiršhofer, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda. On vam upravo to zamera, da su ta dva fonda, specijalizovane usluge i usluge po ugovoru, i takav nakaradni Đelićev Zakon o budžetskom sistemu glavna podloga za mahinacije i pljačke. Vi ćete sad nas da ubedite...
Evo, sasvim slučajno ili ne, zbog prirode posla kojim se bavim u Šumadiji, u okrugu u kome živim, poznajem gospođu Ćatović kao kandidata Nove Srbije. O ovim drugima sam mogla da vidim na osnovu referenci i onoga što je pričao Aleksandar Vlahović. Zbog zakona i zbog toga što su oduvek bili u vašim političkim strankama ne mogu da vrše kontrolu budžetskih javnih finansija u našoj zemlji.
Zato bi bilo dobro, gospodine Duliću, pošto ste se priključili, došli pred kraj rasprave, da pozovete kolegu Obradovića, da vidite gde je. Ili, prekinite ovu farsu, pošto imamo kandidate koji ne ispunjavaju uslove, pošto je Državna revizorska institucija farsa, lepo povucite ovaj predlog sa dnevnog reda, vi imate to ovlašćenje. Ili, neka to uradi kolega Obradović.
U protivnom ćete poslati poruku građanima, uz upozorenje Srpske radikalne stranke, da je i dalje svakome sve dozvoljeno. Natalija Ćatović i svaki drugi kandidat koji bude izabran danas ovde nikada neće doći u lokalnu samoupravu u preduzeće u kome ste vi na vlasti da pokuša da ustanovi gde se pljačka i krade. Nastaviće se, a građani će to skupo da plaćaju.
Zato je, gospodine Duliću, na vama, što bi naš narod rekao, i nož i pogača, izvolite, vi ćete da snosite odgovornost.
Nemojte na sledećoj sednici da nam govorite kako ćete da zaokružite član 5. Ustavnog zakona, kad ste sami uvučeni u celu ovu farsu, i svi vi koji ćete o tome da glasate. Hvala vam.

Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, neka se pripremi narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo poslanici, ponovo želim da upozorim stručnu javnost da se Srbija nalazi u neustavnom stanju, da odgovornost za takvo stanje snose Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Oliver Dulić zato što još uvek nismo ispunili sve obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava.
Ovo što danas imamo na dnevnom redu jeste samo deo te obaveze, ali, kao što se ceo dan čulo, na vrlo interesantan način raspravljamo o predlogu za članove saveta Državne revizorske institucije. Upornošću narodnih poslanika, pre svega Srpske radikalne stranke, našim insistiranjem na primeni Poslovnika, mi smo uspeli da koliko-toliko dovedemo u red ministre u Vladi Srbije, tako što ne počinjemo raspravu dok resorni ministar ne bude ovde prisutan, da bismo mogli njemu kao predlagaču da se obraćamo. Evo, i danas je bilo planirano da nastavimo sa amandmanima, odnosno pojedinostima zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, ali kad smo saznali da resorni ministar nije u Srbiji tražili smo, i prihvaćeno je, da se nastavak sednice odloži za sutra.
Dakle, uspeli smo da u red dovedemo ministre, ali izgleda da sad imamo probleme i sa kolegama narodnim poslanicima. Sećam se, a podsećam i sve one kolege koji su bili narodni poslanici u prošlom sazivu (a ima ih ovde dosta) koliko je gospodin Radojko Obradović insistirao na donošenju Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, koliko je inicirao donošenje tog zakona. On je pričao ovde, otprilike, kako ništa u Srbiji ne može i neće da funkcioniše dok se taj zakon ne donese, dok se ne izaberu organi u skladu sa tim zakonom.
Sad imamo slučaj da je to valjda jedini zakon koji je donet, koji je stupio na snagu i koji dve godine uopšte nije primenjivan ni u jednoj jedinoj svojoj tački. Ali, u međuvremenu jeste menjan, zato što je takođe Rade Obradović obrazlagao da u Srbiji nema stručnjaka koji bi ispunjavali uslove predviđene Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, pa je onda kada je u pitanju radno iskustvo rok sa sedam godina smanjen na pet godina.
To su, između ostalog, razlozi zbog kojih mi srpski radikali mislimo da je prisustvo kolege Obradovića danas ovde bilo neophodno. Ako već on iz, recimo, opravdanih razloga nije tu, onda mi je vrlo interesantna činjenica da niko od kolega iz vladajuće koalicije nije ni jednu jedinu reč progovorio o ovom predlogu.
Da li je moguće da vi, drage kolege, ne znate o kome se ovde radi, da nemate pojma šta je na dnevnom redu? Ili ste toliko sigurni u ove predloge da mislite da nema potrebe da se, ako ne nama, onda bar javnosti Srbije objasni o čemu se to ovde radi i o kome se to ovde radi?
Današnjim predlogom i ovim što ćete verovatno da usvojite na najgrublji način kršite zakon koji ste sami doneli, kršite članove 17, 16. i 3. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
To je zaista nešto što je nedopustivo i neoprostivo. Možemo mi da prihvatimo da ćete vi na ovako značajne funkcije da birate predstavnike svojih stranaka, ali mi smo vas upozoravali, kada je taj zakon donošen, da ne lažete ni sebe, ni nas, ni građane Srbije, da ne pišete da će to biti vanstranački ljudi, da će biti u tom smislu nezavisni, jer je to jednostavno nemoguće.
Trebalo je da i u Zakonu predvidite da ćete vi, odnosno neko drugi, kao vladajuća koalicija ili vladajuća stranka moći da predlažete kandidate za ove funkcije.
Kada smo donosili Zakon upozoravali smo da je on neprimenjiv, između ostalog, jer u njemu nije precizno utvrđeno na koji način se predlažu članovi ovog saveta. Rečeno je samo da to radi nadležni odbor, Odbor za finansije.
Na koji način, da li članovi Odbora idu ulicom i hvataju ljude za uši i privode da vide da li ispunjavaju uslove, da li se vade stranački spiskovi po opštinskim i okružnim odborima? Nema kolege Obradovića, da li će ovde neko nama nedovoljno pametnima da objasni na koji način izabraste ovih petoro ljudi o kojima mi raspravljamo i koje ćete vi da birate?
Koji su to kriterijumi i zašto baš oni? Možda, recimo, ispunjavaju uslove, a čuli ste i čućete da ne ispunjavaju, ali i onih koji ispunjavaju ima valjda još mnogo u Srbiji. Zašto može Radoslav Sretenović, a ne može neki Marko Marković, zašto može Ljubica Nedeljković, a ne može neki Janko Janković itd.
Jasno je, naravno, i rečeno je ovde da ste se podelili prema odnosu snaga u Vladi i u skupštinskoj većini. Dva člana ovog saveta su iz DS-a, predsednik je iz DSS-a, jedan član je iz G 17, jedan član iz NS. Naravno, niko od ovih ljudi ne ispunjava uslove predviđene zakonom.
Čulo se danas više puta da je četvoro u direktnom sukobu interesa, jer primaju plate iz državnog budžeta i dan-danas i ne znam na koji način će oni kontrolisati trošenje budžeta.
Ovo je samo vrh piramide koji se odnosi na ovu revizorsku instituciju; sada će, što reče danas gospodin Todorović, po Srbiji da počnu da se pišu trebovanja na opštinskim nivoima, pa će opet predstavnici ovih stranaka koje čine Vladu da spuste ovu revizorsku instituciju i na nivo opština.
Kolege su govorile konkretno i o ovim imenima, a ja ću ovaj put taj deo da preskočim, ali ću da pitam Radeta Obradovića, u odsustvu, možda će mu pasti na pamet da pročita stenogram sa današnje sednice, da li je on kao predlagač nama garant da će ovi ljudi koje vi birate u savet Državne revizorske institucije zaista da rade svoj posao.
Da li će nam Rade Obradović ili možda vi koji ćete glasati za ove kandidate garantovati da će oni pokrenuti krivične postupke u skladu sa članom 41. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji? Da li će pokrenuti krivični postupak protiv Parivodića, bivšeg ministra, a sada Koštuničinog savetnika, zbog prodaje američkoj državi četiri hektara zemljišta na Topčideru?
Da li će ovaj savet podneti krivične prijave zbog nenamenskog trošenja budžeta, zato što nismo imali završne račune od 2000. godine do današnjeg dana? Neko je danas rekao ili dobacio sa mesta da imamo za 2006. godinu. Imamo taj materijal, ali dok se ovde o njemu ne raspravlja, to je kao da ga nemamo.
Da li će ovaj savet da pokrene krivični postupak zbog partijske raspodele kredita iz državnog budžeta, od strane, pre svega, Ivane Dulić-Marković i Mlađana Dinkića? Da li će ovaj savet da pokrene krivičnu prijavu, ne može protiv Zorana Đinđića, zato što nije živ, ali protiv njegovih tadašnjih potpredsednika Vlade, Čovića, Koraća, Mihajlovića, Čede Jovanovića, pa posle Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, zato što nisu podneli Narodnoj skupštini završni račun budžeta za sve ove godine od kada je DOS u "buldožer revoluciji" preuzeo vlast?
Nagradno pitanje za gospodina Radeta Obradovića i za ovaj savet Državne revizorske institucije koji birate – da li ćete pokrenuti krivični postupak protiv našeg kolege Vuka Dinčića jer je građanima Zemuna, kaže "poštovanim sugrađankama i sugrađanima", poslao pismo. I ovo je jedan vid uznemiravanja, ne zato što stranka nema pravo da ubacuje u sandučiće svoj propagandni materijal, naravno ima, ali ovo nije propagandni materijal. Ovo je ili laž, a ako nije laž, onda Vuk Dinčić, kao predsednik Opštinskog odbora DS Zemun, mora u zatvor, zato što obaveštava građane Zemuna da je 23.335.090 dinara iz budžeta grada Beograda Demokratska stranka potrošila na uređenje parka na Jelovcu u Zemunu. Da, Demokratska stranka.
Ne, nije iz budžeta DS-a, ja ne bih reagovala, mi srpski radikali smo iz budžeta stranke kupovali kuće za Jašu Tomić, za Leskovac, kompjutere za škole na Kosovu i Metohiji i takve akcije svake stranke podržavamo. Vuk Dinčić obaveštava, ili laže ili je istina, da je DS, Opštinski odbor Zemun, iz džepova građana Srbije, jer se na osnovu republičkog budžeta izdvajaju sredstva za grad Beograd, pa dalje grad Beograd za Zemun, dakle, iz budžeta državnog, potrošila 23.335.090 dinara.
Ovo zaista liči na ove poruke koje je slao Vlade Divac. Čula sam da nisam jedina koja mu je uzvratila poruku sa tekstom koji je Vojislav Šešelj svojevremeno uputio Holcijusu i Sekretarijatu Haškog tribunala.

Po Poslovniku, Zoran Krasić, a sledeći govornik je Zdravko Topalović. Izvolite.