U pitanju su članovi 104. i 136. Poslovnika. Samo da nastavim, da ukažem javnosti koliko je besmisleno ovo što se danas radi u Narodnoj skupštini. O čemu se zapravo radi?
Mi smo 2001. godine u različitim varijantama, kroz različite zakone i promene tih zakona došli u ovu današnju situaciju, da imamo budžetsku inspekciju, poresku policiju, imamo neke trezore na nivou lokalne samouprave, na nivou Republike itd.
Ali, imamo i situaciju, to je bila situacija sa nekim prethodnim ministrom finansija, mislim da su u pitanju svi ministri finansija, da oni nekim svojim stavovima, mišljenjima, tumačenjima pojedinih odredaba zakona idu toliko daleko da čak menjaju i međunarodne računovodstvene standarde.
Zato je potrebno da predstavnik bude ovde, da bi nam objasnio šta će da se desi u toj situaciji: budžetska inspekcija na nivou Republike je odobrila trošenje nekih sredstava sa neke pozicije; kasnije je to dohvatio ovaj savet i konstatuje da je to bilo nezakonito. Čemu mi da verujemo? Pri tom, sudeći po sastavu ovog saveta, s obzirom na to da su svi ovlašćeni revizori osim ovog poslednjeg kandidata, verovatno će se primenjivati standardi koji su objavljeni...
Uzeću za primer Savez računovođa i revizora Srbije, kao jedinu organizaciju u Srbiji koja je priznata od strane međunarodne asocijacije i koja je članica te međunarodne organizacije. Primenom tih međunarodnih standarda, a moram da kažem da su ti međunarodni standardi ugrađeni u naš Zakon o računovodstvu, konstatuje povredu, a onda ovaj deo kontrole budžeta na nivou izvršne vlasti kaže - mi te standarde ne primenjujemo, mi se pridržavamo raspisa koje je dao ministar.
Kakva je to situacija? Daću vam primer, to smo već imali: Republička izborna komisija neovlašćeno je protumačila jedan član Zakona o izboru narodnih poslanika i po njihovom tumačenju neko nije bio u sukobu interesa. Kada su se završili izbori, ona organizacija koja je ovlašćena da rešava sukob interesa je konstatovala da postoji sukob interesa.
Prosto se plašim da se gomilanjem ovih organa kontrole, inspekcije, nadzora itd. zapravo zamagljuje suština. Imamo situaciju da je 2001. godine, sećate se, Đelić odavde skakao, ripao, šta nije radio - mora da se promene poreski propisi, mora da se obezbedi lokalnoj samoupravi da raspolaže svojim sredstvima itd. Kada je to njegovo zaživelo, lokalna samouprava je dobila još veću kontrolu, apsolutnu kontrolu, ali ne kontrolu u smislu zakonitosti korišćenja sredstava, nego stranačkog usmeravanja sredstava. Znači, to je primer zloupotrebe državnih institucija. Tražim tog predlagača da mu postavim pitanje, da mi objasni, on mora da zna odgovor na ovo pitanje.
(Predsedavajući: Premašili ste vreme, kolega Krasiću.)
Samo sekund. Ako on ne zna odgovor na ovo pitanje, zašto od nas traži da glasamo, zašto se ovo uopšte stavlja na dnevni red?
