Zahvaljujem. Samo je nepreciznost vezano za jedan segment agrarnog budžeta, 100 evra po hektaru, do sada je isplaćeno milijardu 800 miliona dinara.
Kompletan agrarni budžet se troši i negde oko 60 i nešto procenata do sada je agrarnog budžeta potrošeno, a ova uredba je usvojena negde u julu mesecu, isplate su prve počele oko 20. avgusta i po ovoj meri 100 evra po hektaru je od 22. avgusta do juče isplaćeno milijardu 800 miliona dinara.
To nije ceo agrarni budžet, nego samo deo, koji se odnosi na 100 evra po hektaru, odnosno uredbu za regresiranje inputa u ratarsku proizvodnju, za đubrivo, gorivo i semenski materijal.

Po Poslovniku se javila gospođa Vjerica Radeta.
Dobro je da razgovaramo malo o poljoprivredi i dobro je, zahvaljujem se ministru na učešću u raspravi, jer to jeste naša najveća šansa.

Ne znam zašto se, gospodine Mrkonjiću, zahvaljujete ministru što učestvuje u raspravi. To je njegov posao. Doduše, njegov nemerljiv doprinos ovoj konstruktivnoj raspravi potiče još iz njegove rane mladosti.
Očigledno je da čovek ima predznanja i iskustva iz poljoprivrede, još iz vremena koje je sticao u Svilajncu, kada je kupovao jaja pa ih prodavao na beogradskoj pijaci.
Ta njegova aktivnost je svakako doprinela uspehu DS-a i koristim priliku da čestitam DS-u taj sjajan uspeh u Svilajncu.
Svakako treba da budu posebno zahvalni gospodinu Milosavljeviću, doduše i onom JUL-ovskom telohranitelju Šutanovcu, ali evo danas je ovde gospodin Milosavljević i molim da i dalje u toku ove rasprave što više ovde izlazite sa vašim iskustvima iz vremena kada ste preprodavali jaja iz Svilajnca u Beogradu.

Hvala Vjerici.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče predsedavajući, lepo je što se priča o poljoprivredi, ali interesantno je što evo, već treća godina zaredom, mi uvek imamo izmene i dopune Zakona o duvanu. To je već znak da, kako koji ministar dođe ili kako mu neko nešto naredi, nešto se novo ubacuje.
Ali ne primećujem da se stavlja ili pravi neki tas, proizvođač duvana i prerađivač duvana, da se jednom napravi nivelacija, ko je tu ko treba da dobije više, da li ovaj tas proizvođač da bude iznad prerađivača, jer logično je da onaj ko ulaže svoj rad i trud treba i da se vrednuje.
Međutim, kod nas, zahvaljujući opet nekim nečasnim radnjama, dolazi do toga da proizvođač uvek bude taj koji najmanje dobija, a onaj koji je najmanje uložio, najviše dobija.
Zbog toga sam i podneo amandman ispred poslaničke grupe SRS, a to je - posle člana 3. dodaje se novi član 3a koji glasi: "U članu 9. zakona posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi - Poljoprivrednik ne mora da ispunjava uslove iz stava 1, tač. 4. i 5."
Ministre, samo ću vas podsetiti šta i zbog čega je podnet.
Naime, u članu 9. stav 1. tačka - da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti proizvodnje duvana, u redu, da ima najmanje pet hektara obradive površine u vlasništvu pod zakupom, odnosno u kooperaciji sa fizičkim licem proizvođača duvana.
Ne znam zašto ste našli baš tih pet hektara.
Ne znam šta vas je rukovodilo da to bude pet hektara. Zašto? Zato što moraju da budu oni zakupci koji imaju preko pet hektara ili da ne kažem da imaju preko pet hiljada hektara.
Treće, ono što je najbitnije, ministre, da ima tehničke mogućnosti za poljoprivrednu obradu i pripremu zemljišta za setvu, berbu, sušenje, sortiranje, pakovanje i druge neophodne radnje do pripreme duvana za obradu.
To je jedna poljoprivredna kultura ili nežna biljka koja normalno, kao i sve ostale, ide iz semena, koja se stavlja u tople leje, doduše, sada ih donose u kontejnerima, do određene visine kada izrastu, iz toplih leja idu na njivu i onda individualni poljoprivredni proizvođač, kada Ministarstvo poljoprivrede ne razmišlja toliko o njima, jednostavno izigrava golubara i gleda u nebo čekajući da padne kiša.
Duvan je biljka koja ne može, sigurno ne kao ostale, ali posebno duvan, ne može da da one prinose ako ne bude pod sistemima za navodnjavanje. Za to je posebno krivo i prethodno Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa Ivanom Dulić-Marković.
Ovo je šesti put kako postavljam poslaničko pitanje. Naime, u prošlom sazivu je iz Ministarstva poljoprivrede tj. iz Fonda za razvoj poljoprivrede sistemima za navodnjavanje izdvojeno 180 miliona dinara. Od toga, tri subjekta su dobila, kako ste vi naveli, ovo govorim kao član Odbora u prošlom sazivu za poljoprivredu, po 60 miliona. I vidite, ako je to na pet godina, sa jednom godinom grejs perioda, taj mora svake godine da vraća 15 miliona.
Tražili smo na Odboru desetinama puta da nam se dostave imena i prezimena ili nazivi tog subjekta ili ta tri subjekta koja su to dobila. Međutim, vidite, zbog toga određeni broj proizvođača duvana nije u stanju u ovako sušnoj godini da poveća svoj prinos, jer zavisi od kiše, kako to zemljoradnici kažu, od Spasovdana.
Napomenuću da u svom Srednjebanatskom okrugu i u Severnobanatskom okrugu ima dosta proizvođača duvana. Imali smo fabriku i sad imamo fabriku duvana u Zrenjaninu, koju je kupila Duvanska industrija Vranje, a njih, kao i sve ostale, privatizovala i kupila "Britiš amerikan tabako".
Međutim, gospodine ministre, postoji tu nešto što vama treba da bude puno jasnije. Sada se ugovara proizvodnja iz opštine Zrenjanin u Čoki, ni to nije bitno, u Senti, to nije bitno, ali je bitno ovo da su prošle godine, u 2006. godini, njima isplaćivana prva klasa duvana po 1,35 evra, dok su nakupci privatne fabrike iz Inđije "Bonus" plaćali prošle godine u 2006. godini dva evra kilogram prve klase.
Vi u ovom zakonu toliko imate tih zakonskih odredbi za kažnjavanje, novčanih kazni itd, a oni i dalje vršljaju po terenu. Evo sada, cena kod ugovora ovim istim proizvođačima kod istih ugovarača je 1,80 evra. I već se nalaze na terenu, opet iz Inđije nakupci - jeste, Ješićevi - i plaćaju 2,20 evra.
Vi, gospodine ministre, imate zakonskih mogućnosti da to sprečavate, ili da jednostavno budete u rangu i date istu cenu ili zakonsku cenu ispod koje ne može ići prva klasa duvana, neka bude onoliko koliko plaća Ješić, fabrika "Bonus", sa svojim nakupcima na terenu, 2,20 evra. Treba da znate da je i sada evropska cena oko 2,50 evra.
Šta je, gospodine ministre, sa premijama? Poljoprivredni proizvođač koji je posadio četiri hektara, do sada je potrošio svojih para 250 hiljada dinara, što znači tri hiljade evra, a toliko mu nije ostalo od te ukupne površine po onoj ceni koju je dobio prošle godine, a to je 1,35 evra. Znači, ono što je zaradio sada samo uloži u ovu godinu, pa će ono što dobije u 2007, ako mu uopšte ostane, da uloži u 2008. Da li je to to što vi želite da unapredite ovim izmenama i dopunama Zakona o duvanu?
Vi možete, a to je posebno kolega Buha izneo, plaćanjem akciza imate dovoljno para, Vlada Srbije je dovoljno para izdvojila u budžetu Ministarstva poljoprivrede, da ovim ljudima pošteno plati. Nažalost, moramo svi da konstatujemo da je duvan nešto što ubija, ali ljudi žive od toga.
Međutim, duvanska mafija je ogrezla i raširila svoje krake više nego rak u plućima u ovoj našoj Srbiji, posebno štetu praveći baš individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu od vas ništa, od Ministarstva veliko dobili, niti će dobiti.
Postavljam poslaničko pitanje, gospodine ministre: da li će biti premija za individualne poljoprivredne proizvođače koji proizvode duvan?
A da nešto malo pojasnimo, pošto imam vremena, a ispred mene je ovaj vaš Informator, oko ovih 100 evra ili 8.000 po hektaru. Vi ste, ima slika, i to lepo, u avgustu je to već izašlo. Ministre, vi ste ovde dozvolili individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju do 11 hektara da nema potrebe da podnose nikakve fiskalne račune, što se odnosi na dizel gorivo, mineralno đubrivo ili deklarisano seme.
Hajde sada da pričamo o onim preko onih 11 hektara. Da li vi mislite da onaj koji ima preko 11 hektara da je toliko bogat da može svake godine odmah da plaća seme pšenice, kukuruza, đubrivo, da li je bilo 3,15% urea, odnosno 16,24%, da li je to bilo za prehranjivanje kan ili urea. Ili, oni koji su preko 15 hektara se ne poistovećuju sa onima do 11 hektara.
Što je najgore, vi bi trebalo da znate kao ministar da, otprilike, negde oko 40% individualnih poljoprivrednih proizvođača u naturalnoj razmeni uzimaju od određenih predstavnika nekih uljarskih fabrika, fabrika ulja, prave ugovore za suncokret, bez obzira da li seje 5 hektara ili 50 hektara, on uzima od tih istih, jer oni daju i seme kukuruza, i seme pšenice, mešano đubrivo 8, 16, 24, tri petnaestice, kan, ureu.
S tim da oni to vraćaju kroz tu, kako sam rekao, naturalnu proizvodnju, vratiće kroz pšenicu, kroz kukuruz, kroz suncokret, ali ne mogu da dođu do ovog što vi tražite, nemaju računa, nemaju fiskalnog računa, jer su napravili ugovor o naturalnoj razmeni, a ti su vam ljudi dostavili setveni plan.
Onaj koji je registrovao poljoprivredno gazdinstvo, koje je prethodno ministarstvo predložilo, vi sada tim ljudima ne verujete da su stvarno poslali to što su rekli, nego tražite od njih račun. Ja vam odgovorno tvrdim da 40% individualnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji prave ugovore, kao što sam rekao, sa određenim fabrikama, prerađivačkim, tako se snabdevaju za seme, đubrivo, za zaštitu, izvinjavam se, zaboravio sam da kažem, i normalno da tada ne mogu da dobiju račun. Oni neće ući u ove, da tako kažem, povlašćene, koji imaju račun i koji mogu doneti fiskalni račun i mogu učestvovati u ovome.
Postoji još jedna stvar koju vam moram pokazati, evo pogledajte fiskalne račune, ovo je jedna lista koja se lepo vidi, fiskalni račun od dizela od 19.10.2006. godine. Onda ovo je drugi fiskalni račun koji stoji u ladici, ne stoji na suncu, i pogledajte, ovaj već bledi, to je sve overeno. Ovaj bledi, a isto overeni od đubriva , taj je skroz izbledeo. Jedan je od 8, 16, 24, a drugi je od kana.
To je iz fiskalne kase, i pogledajte overene, i ovo bi verovatno sada kad bi smo dali u SUP, da se oni lepo uvere da ovde su bile cifre, jer sam vam pokazao nešto dobro vidljivo, loše vidljivo i nevidljivo.
Nevidljivo zato što je uvođenjem tih fiskalnih kasa neko ogromne pare stavio sebi u džep, a sada mi ili oni jadni poljoprivredni proizvođači, koji svaki račun dobro drže, da ne kažem drže u sveskama, sada kada izvadi i kada treba da donese i da podnese, da bi dobio nešto od ove države, što je neko obećao u predizbornoj kampanji, a odnosi se na ministra Milosavljevića, DS, na žute, sada je papir požuteo.
Sve je požutelo, nema više ništa, nema računa, nema para. Prema tome, ministre, hvala vam.

Hvala vam. Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 3. doda novi član 3a. Vlada predlaže da se amandman odbije, a  Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Krasić.

Zaboravio sam dokumentaciju, ali javiću se pa ću da donesem. U ovom zakonu postoji jedan veliki feler i veliki nedostatak, jeste gospodine Batiću veliki nedostatak postoji i nema potrebe da se čudite. Bio sam prisutan kada se donosio ovaj zakon. U ovom zakonu ne postoji pravni sistem i to da vam bude jasno. Ne zna se šta je prvostepeno, šta je drugostepeno, pa dobro vama je čudno, ali vam objašnjavam da se ne zna, ne zbog toga što je to vaš kadar nekadašnji, ali ne zna se.
O čemu se radi? Ne postoji sistem pravne zaštite, ni onih koji proizvode, niti onih koji prerađuju, niti onih koji prave cigarete. Možda sam upotrebio neki loš termin, ali znate na šta sam mislio.
Mi za sedam dana nismo dobili odgovor u čemu se ogleda fundamentalna razlika između termina fermentisanje i obrađeno. To nije mogao Cvetković da objasni prošli put i ne znam da li ćemo ikada da dobijemo taj odgovor, ali mene bi stvarno interesovalo o čemu se radi.
Kako je ova vlada u kontinuitetu rešila neke probleme? Prvo i osnovno, poljoprivredno zemljište jeste državni resurs i ono ima poseban tretman. Proizvodnja duvana i promet cigareta je državni monopol i treba da bude državni monopol, zato što država na taj način obezbeđuje velika sredstva. Postoji više načina kako to da se reši, u Srbiji je najgori način.
Što se tiče proizvodnje, imamo nadležnost Ministarstva poljoprivrede i ove uprave Agencije za duvan. Što se tiče prometa, imamo opet upravu i ministarstvo, sada je to drugo, to je Ministarstvo finansija. U jednoj distanci se javlja još kompletna vlada. To je pogrešno rešenje. Zašto? Zato što kada se javlja veliki broj organa koji su nadležni za nešto, onda se nešto krije. Veliki broj onih koji učestvuju u nečemu, a to je isto kao i Čerčilova varijanta, je l' hoćemo to da ne rešimo, hoćemo. Dajte da napravimo komisiju. I ovo tretiram kao komisiju i nikada neće da se reši. Zašto?
Gospodin Buha je izneo vrlo precizne podatke, koliko se gubi po nekoliko osnova po ovoj vrsti državnog monopola, koji je navodno decentralizovan itd, a u stvari naše tržište, kako ono što se tiče proizvodnje, tako i ovog prometa, dato u ruke nekome kome je moralo da se da. Sada se bune neki, hoće i oni da zahvate deo tog kolača.
Jedan utvrđuje bilans proizvodnje, a drugi pravi neke bilanse, sagledava koliki će biti promet, koliko treba da se uvozi i šta treba da se uvozi. Sve po sistemu da proizvođači cigareta u ovoj zemlji budu zaštićeni. Onaj prvi zakon o akcizama, gde je dat neki rok od pet godina da oni imaju relaksaciju, dat je zbog toga što su poprilično oni učestvovali u puču.
Samo da vas podsetim, najveći ekspert u Vladi Zorana Đinđića bio je Žarko Korać. Pa se sećate onog, gradimo fabriku u Kragujevcu; jeste, bio je najveći Žarko Korać i on je u javnosti to pričao. Iza je bio Cane, to svi znamo i to je već opštepoznat. Mi ovde imamo sada jednu lepu pesmicu i prvo se kaže, propisi Svetske trgovinske organizacije, kao slobodno tržište; kako može da bude slobodno tržište u onoj oblasti koji predstavlja državni monopol. Kako?
Ova država nema nikakvu poljoprivrednu politiku, ona je prvo uvredila sve ljude koji obrađuju zemlju. Registrovali su poljoprivredna domaćinstva. Neće čovek da bude registrovani seljak. Vi ste obećali ovima što su registrovani, oni će da dobiju. Dobro, dobiće neki. Samo da vam skrenem pažnju, svi ti registrovani su bili G17.
Radite šta hoćete, vi ste ta koalicija, kako hoćete, ali tu nema agrarne politike. Nama neko iz ove vlade priča o slobodnom tržištu u poljoprivredi. Gde to postoji? Verovatno u Bangladešu, u Bijafri.
Da li ove mere koje vodi Vlada postoje u EU? Najveća svađa u EU je ko će da dođe do sredstava zajedničkog poljoprivrednog budžeta i prave kvote, prave neke sisteme, neke nivoe, prva, druga, treća kategorija, država stoji kao garant. Evropska unija je postala velesila onog momenta kada je stabilizovala svoju poljoprivrednu proizvodnju, a nama ovi liberalisti pričaju o nekoj slobodnoj ekonomiji, slobodna trgovina, sve slobodno, a nema naših proizvođača.
Idite vi u Evropu, možete slobodno da idete u Evropu, ali nemojte da vučete neke druge koji neće. Vi slobodno idite, imate i vize, imate sve. Pre nekoliko dan sam ovde pokazao ministru Cvetkoviću, on je hteo da padne u nesvest, kada je video jedno rešenje o nekoj priznatoj sorti duvana itd. Rekao sam vam da je to nanelo trajnu štetu, sedam godina to zemljište više ne može da se upotrebljava.
Sada shvatite o čemu se radi kod proizvodnje duvana, prerade duvana i proizvodnje cigareta. Vlada Republike Srbije uništava srpsko domaćinstvo, uništava proizvodnju duvana, uništava sitnog seljaka koji proizvodi duvan. Uništiće čak i one koji tradicionalno 50-100 godina gaje duvan.
Vi ne znate, nekada je bilo, ako oće ćerka da se udaje, beda i sirotinja u Srbiji, organizuje se neka parcela, proizvede se duvan, proda se monopolu, obezbede se sredstva za udaju, zato što je proizvodnja duvana bila težak poso.
Samo da vas podsetim, bilo je nekada teško i da se sirov duvan niže, pa da se stavlja na sušenje, ali ovi novi ne znaju to, njih to ne interesuje. Njih interesuje šta je to standard. Gde? U Tunguziji. Koji će profit da bude. Za koga? Za vladajuću garnituru, za neke pojedince.
Bio je u komori, svi mu rekli - nemoj da se hvataš da budeš ministar poljoprivrede, biće velika suša. Kaže - moram. Koja je ta veća sila iznad toga? Što je bio savetnik Bulidži? Šta je razlog da mora? Svi znamo da će ministar poljoprivrede u 2007. godini biti zabeležen crnim slovima. Zbog čega? I zbog suše, i zbog drugih stvari. Ali, odgovor je - moram. Da nije možda zbog Vlahovića, zbog Đelića, zbog Pitića, da ne ređam dalje.
Svoji računi. Takve su naše vlade od 2001. godine. Svoj račun na prvom mestu. U nekim kasnijim odredbama, neko drugi je podneo amandmane, čućete, obrazložiće čovek zašto je podneo amandmane, vi sistematski smanjujete našu proizvodnju time što isključujete odgovornost i države, i prerađivača duvana, i onoga koji treba da pravi cigarete. Zašto? Sve ste pustili na slobodno.
Zašto? Zato što ovi koji su vlasnici fabrika za proizvodnju cigareta vas odavno pritiskaju jer traže da uvoze duvan iz inostranstva koji je jeftiniji. Kada ga zavrte ovde, kad krene bez akciznih markica, pola Evrope ima da zapljusne.
Oni se za ovu proizvodnju ne bore u uređenim državama, nego po obodima i periferiji zaštićenog dela EU. Oni računaju da je ovde jedan bezvazdušni prostor gde je moguće sve, a ono što je poželjno jeste - peri. Sve kod nas može da se opere. Strane banke došle, peru se mafijaške pare. Došli neki strani proizvođači, pitanje je da li su strani, pere se poslovanje, legalizuje se kapital, svašta se radi.
Prošli put sam vam rekao, u Duvanskoj industriji u Nišu, za verovatno trećinu službenika koji rade u administraciji službeni jezik je engleski, ne srpski. Njih baš briga, njih to ne interesuje. Oni kažu - taj čovek je platio, ostalo je nešto Nišu, mi smo uzeli, uzeo je nešto i Živković, svi su zadovoljni, najbolja privatizacija u onoj godini.
Koje su posledice, šta kažu proizvođači? Valjda vi državni monopol u prometu cigareta i proizvodnji duvana držite. Zašto u proizvodnji duvana? Da obezbedite blagostanje, da garantujete stabilnost proizvođaču duvana. Onome ko proizvodi cigarete, njega držite pod kontrolom, da ne švercuje.
Znate i sami, čitali ste knjige, valjda ste čitali knjige, šta je sve pisano o duvanu, šta je sve pisano o švercu duvana, gde su išli putevi, gde su išle magareće staze itd.
Pogledajte kako je regulisano u drugim državama.
(Dobacivanje iz sale: Kada je to bilo?)
To je bilo jedno dva dana pre nego što si se ti rodio. Poznato je, nije neka davna istorija da moraš da čitaš neke stare knjige. Ne, knjige su izdanja, ti si savremenik. Uništava se. Zašto se uništava? Zbog nečijeg interesa.
Ovde više nije interes da se dodvorimo nekome. Zašto? Ovo što oni nama guraju u propisima nema u Evropi. Dokaz da nema - EU je zajednički podigla tužbu, u ime 10 država, protiv najvećih proizvođača cigareta u svetu i ima potraživanje najmanje 10 milijardi evra na ime nelegalne trgovine koju su te firme organizovale preko svojih eksponenata, a preko teritorije Republike Srbije. Od '90 i neke godine išlo je pet švercerskih kanala, dokazano švercerskih kanala. Ako meni ne verujete, pitajte onog Vuka što ga je angažovao Mlađan Dinkić.
Sve je ovo napisano. Pročitajte knjigu ''Cane Žabac - kralj duvanske mafije''. Sve je opisano, sa zvaničnim dokumentima. Milo Đukanović nije u zatvoru zato što njegova sestra na pola godine, kada se aktivira ta tema, kao advokat odnese milion evra, da onom tužiocu, on se primiri i sledećih šest meseci je miran. To se stalno okreće. EU nikome neće da oprosti svojih 10 milijardi evra.
Sa proizvođačima cigareta, ovima kod nas, sa tim nazivom, pitanje je ko je tu vlasnik, to je široka priča, svi su registrovani u Njujorku, imaju poslovnice u Ženevi, traže ove poreske rajeve gde bi mogli da forsiraju svoje poslovanje itd. Zašto? Naravno, da peru pare, da zarađuju.
Njima smeta srpski seljak i njegov duvan koji se proizvodi ovde. Ta proizvodnja u Srbiji mora da se ugasi, ali mora svakom seljaku da se dokaže da nema ekonomskog interesa da proizvodi duvan. Ako to dobrovoljno ne shvati, onda će Ivana Dulić da mu podmetne ono seme i neće ništa da mu rodi sledećih sedam godina.
Valjda posle ovoga vidite što se menja Zakon o duvanu. Ne kažem da je osnovni tekst dobar, daleko bilo da je dobar. Bila su neka ograničenja - 40%, 20%, neka količina koja obavezno mora da bude domaće proizvodnje itd. Skida se to. Kaže - to su propisi CEFTE, to su međunarodni standardi. Koji međunarodni standardi? Koji međunarodni standardi važe u EU?
Odite vi u Francusku i pričajte sa njihovom komisijom za saradnju sa EU. Znate šta će da vam kažu - mi smo napravili dopunsku komisiju koja preventivno pregleda propise koji se usvajaju na nivou EU, kako u parlamentu, tako u ovom njihovom ministarskom savetu. Ono što nama odgovara primenjujemo, ono što nam ne odgovara ne primenjujemo.
Kada ćete vi da kažete - ono što odgovara Srbiji primenjujemo, ono što ne odgovara Srbiji, baš nas briga. Ponašamo se kao Francuzi, ponašamo se kao Nemci. Nemci pet godina ne primenjuju one propise iz Mastrihta o budžetskom deficitu. Tamo je rečeno 3%, oni šibaju 5%, niko ne sme da ih pogleda, da im kaže nešto.
A kod nas, da vam ne pričam šta kod nas sve pričaju, još kada puste onu plavušu tamo, pa ona je stručnjak i za Hag, i za vraćanje, i za poreske stope, i za carinske stope, sve eksperti. Gde su ti eksperti, šta je bolje u Srbiji od te količine eksperata? Smanjena proizvodnja. Gde? Svuda i na svakom mestu.

Hvala. Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Batić, izvolite. Replika? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam čime sam isprovocirao gospodina Krasića da me u nekoliko navrata pominje. Niti sam na bilo koji način učestvovao u pisanju ni ovog ni prethodnog zakona, niti imam ikakve veze sa duvanom.
Ali, pošto je gospodin Krasić u negativnom kontekstu pomenuo prethodnu Vladu, pre svega Vladu Zorana Đinđića, čiji sam bio član, ima neke posredne veze sa duvanom, moram da kažem sledeće.
Zoran Đinđić je bio neko ko je želeo da stane na put nedozvoljenoj trgovini i švercu duvana.
Gospodin Milosavljević je svedok tome, mada se čudim, ako budete ljubazni da saslušate objasniću vam, mada se čudim da je i ovaj deo resora gospodina Milosavljevića nije preuzeo Mlađan Dinkić, jer je on posao ministar opšte prakse, preuzeo je delove pet-šest ministarstava, a i čini mi se da je u ovoj zemlji vrlo kompetentan kada je duvan u pitanju.
O čemu se radi? Najrasprostranjenija marka duvana bila je "Monte karlo", na ovim našim prostorima, proizvođač je Japan ili Džapan Tobako. Ovo sam već prošli put pominjao, ali pošto me gospodin Krasić pozvao da malo utvrdimo gradivo. Znači, njima je najviše zasmetalo to spaljivanje cigareta, stajanje na put crnom tržištu cigareta u ovoj zemlji, na čijem čelu je bio Zoran Đinđić.
Glavni promoter Japan ili Džapan Tobaka bila je jedna vrlo diskutabilna firma engleska, koja se zvala FIA, može se prihvatiti ovo da je to deo od onoga mafija, dakle u kojoj su bili lord Armstrong, Džesika Digrasija, Vukašin Volf Minić itd. Problem je što je ta ista firma poslužila Mlađanu Dinkiću, kao tadašnjem guverneru NB one SRJ, da traži pare na Kipru. A u stvari, zajednički imenitelj Japan Tabaka i Mlađana Dinkića u angažmanu FIE, i o tome imam sijaset dokumenata, jeste diskreditacija Zorana Đinđića.
To je onda išlo prema zagrebačkom ''Nacionalu'', prema Hrvoju Petraču itd. Poenta cele priče dalje je što kiparske pare FIA nikada nije našla, Vukašin Volf Minić je, svedočeći u sudskom postupku, priznao koja je uloga FIE bila, zašto je Dinkić potrošio nekoliko stotina hiljada dolara da angažuje FIU, koja ništa nije uradila, jer nije ni trebalo da uradi, nego da kompromituje Zorana Đinđića.
Ali, priča ima i nastavak, Japan Tabako postoji i dalje. Njegov glavni promoter je u Limasolu na Kipru, zove se Isa Auda, sedište hotel "Four seasons" u Limasolu, isti onaj hotel koji se Srbima očito mnogo sviđa, gde je trebalo da budu isplaćene pare u nastavku afere ''kofer'', to je isto to mesto.
Japan Tabako je zainteresovan da kupi ili gradi fabriku ovde, pa je taj isti Isa Auda, inače Libanac koji živi na Kipru, počeo onaj čuveni projekat gradnje Fabrike duvana u Čačku, sećate se one priče. Pa, temelji, i tu je bio neki vladika da blagoslovi Fabriku duvana u Čačku. Šta će od toga biti, to ćemo još čuti, nije ta priča završena.
Dakle, priča ima nastavak, zato što o trošku tog istog Japan ili Džapan Tabaka Mlađan Dinkić, sa svitom novinara, septembra 2000. godine putuje u Japan. U vreme kada je bila ovde delegacija MMF-a, Mlađan Dinkić, a ne neko drugi, otvara fabriku duvana u Senti koju je kupio, odnosno koju je privatizovao i postao njen vlasnik isti taj Japan Tabako.
Zbog toga sam sve ovo pomenuo, da ne govorim da je neki kontraverzni lik Jankovski u Makedoniji bio zadužen za distribuciju ovde, a njegov poddistributer Ekrem Luka, a Ekrem Luka glavni finansijer Ramuša Haradinaja itd. Tako da priča o duvanu ima mnogo krakova.
Sada ima još nešto, završavam, izvinite. Izdate su poternice za nekim švercerima duvana, ali za nekim nisu. Miljenici vlasti, i sponzori i tajkuni neki, izuzeti su iz progona zbog trgovine duvanom, kao recimo Mišković. Plašim se, koliko sam informisan, neke poternice su odbačene, neke ozbiljne zemlje će povodom toga reagovati.
Setite se da je počelo od priče o duvanu, pa se završilo pričom o atentatu ili ubistvu Zorana Đinđića, pa je tužilac Radovanović uhapsio Radeta Terzića, pa je pušten Rade Terzić, a za nagradu tužilac Radovanović avanzovao, postao državni tužilac. Kako i zašto? Ali će doći i on pod odgovornost. Hvala.

Zahvaljujem. Kolega Zoran Krasić. Replika ili po Poslovniku?