Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Slavko Jerković je podneo amandman na izmene i dopune Zakona o duvanu i to tako što kaže da se posle člana 3. dodaje novi član 3a, koji glasi: "U članu 21. Zakona, stav 4 menja se i glasi: "žalbe na rešenja iz stava 3. ovog člana podnosi se Ministarstvu finansija".
Naime, kolega Slavko Jerković želi samo u Ministarstvu finansija da obezbedi dvostepenost i to je primedba tehničkog karaktera, i ne bih se mnogo bavio oko analize ovog amandmana, odnosno suštine ovog amandmana koji je on podneo.
Međutim, kolega Krasić je otvorio jednu vrlo zanimljivu i interesantnu priču, šta je cilj ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu.
Gospođa Vjerica, kada je govorila da je prvoovlašćeni predstavnik Vlade po ovom zakonu bio gospodin ministar Cvetković, a sada Slobodan Milosavljević, da vam objasnim, sećate se da je on u svojoj uvodnoj reči govorio tri minuta i 16 sekundi.
Nakon briljantnog izlaganja ovlašćenog predstavnika SRS, gospođe Jorgovanke Tabaković, čovek se zaledio, nije imao šta da kaže. Nije meni njega žao, nisam za njega glasao, neće mi ni vas biti žao, gospodine ministre Milosavljeviću, jer nećete imati odgovore na pitanja koje otvara SRS.
Naime, na ovaj zakon smo podneli 22 amandmana. Uzeli smo aktivno učešće u raspravi u načelu po ovom zakonu, a vi ste pokušali da skrenete pažnju sa onoga što je suština na 100 evra po hektaru. Ni gospodin Todorović nije izrazio primedbu zašto se to deli sad 100 evra po hektaru.
Da ste kojim slučajem svoje političko obećanje, predizborno, maksimirali na 500 evra, ništa ne bismo imali protiv mi iz Srpske radikalne stranke, naprotiv, bilo bi nam drago da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima, odnosno da počnemo polako da razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, to su od nas očekivali posle 2000. godine. Međutim, vi to niste u stanju.
Mi imamo primedbe kako i na koji način se to deli i zato gospodin Poturak kada je govorio, on je govorio o jednom delu i mi smatramo da se to uglavom čini u predizbornim kampanjama, pa ću vam sada dati analizu kako je išla isplata premija za duvan po godinama.
I videćete, kada se dešavaju izbori, onda se premija duvana isplaćuje po hektaru, nezavisno od kvaliteta duvana, nezavisno od postignute količine, odnosno količine koja se dobija po jednom hektaru, a u najboljem slučaju ona je 1,7 tona po hektaru.
Pa ste vi 2000/ 2001. godine davali premiju po kilogramu duvana.
Godine 2002. bilo je 40 hiljada dinara po jednom hektaru. Godine 2006, jer smo imali izbore, 65 hiljada dinara po hektaru zasejanog duvana. Ovo će biti problem i kod drugih poljoprivrednih kultura, ne možemo vezati za jedan hektar.
Nije interesantno za male poljoprivredne proizvođače, oni će dobiti izuzetno male iznose, ali veliki poljoprivredni tajkuni, kojima ste vi od 2000. godine pa nadalje pomogli da pljačkaju građane Srbije, oni sada imaju na hiljade hektara, pa kad oni prime premiju, to je bogami pozamašna svota novca za njih.
Samo do 100 hektara? Pa, oni kupuju, znam ministre sigurno, da ne kupuju sve na jedno ime, nego kupuju na više imena, i kad polako treba podneti zahtev, oni se lepo ovajde.
Znači, u praksi, stvari sasvim drugačije funkcionišu.
Šta je država postigla sa ovako negativnim odnosom prema proizvođačima duvana?
Prihvatam u potpunosti reči gospodina Paje Momčilova, čini mi se da je i Rajko Baralić govorio o štetnosti duvana. Ja sam neko ko je unazad mesec dana konzumirao taj proizvod, ali se slažem da on ima negativne posledice po okolinu, po život svakog konzumenta, ali ovde govorimo o nečem drugom.
Ovde kažemo i vi ste u obrazloženju zakona rekli, da je u ovoj grani angažovano oko 120 hiljada ljudi, od toga 8 hiljada direktno na proizvodnji duvana, na neposrednoj proizvodnji duvana, a imamo za posledicu da je 9 najvećih proizvođača duvana, dakle, onih fabrika koje su organizovale primarnu proizvodnju i preradu duvana, da su sada ugašene, među njima je i fabrika duvana iz Bajine Bašte ''Bajinovac'', je l' tako, kolega Jovanoviću, koja ima dugogodišnju tradiciju, preko 200 godina tradiciju u proizvodnji i to finih, onih orijentalnih duvana.
Mi smo sada došli u situaciju da smo pored ''Bajinovca'' zatvorili i još 9 fabrika. Ostalo nam je još 9 proizvođača duvana, sa Sentom, koja je jedan od najvećih proizvođača. Ne mogu da se setim jednog, negde oko 35 tona proizvodi.
Na ovaj način ćemo doći u situaciju da ugasimo ne 8 hiljada radnih mesta, nego pola, otprilike ovih 8 hiljada proizvede onoliko koliko je potrebno za 120 hiljada - da se bave proizvodnjom i preradom duvana.
Ministar Cvetković prilikom obrazlaganja ovog zakona samo da znate kako je stidljivo ovo obrazložio, rekao je, eto, mi ovaj zakon donosimo iz razloga da olakšamo maloprodaji, jer će se sada ne svake godine nego svake druge godine podnositi zahtev za dobijanje licence, da olakšamo to, smanjićemo troškove i da rasteretimo upravu za duvan.
Mogu da vam kažem da Uprava za duvan prilično ažurno, po podnetom zahtevu, izdaje te licence. Nije mnogo pretrpana. Ali šta će se ovde sad postići?
Niste ovo bez razloga povećali sa četiri hiljade, to zapravo nije četiri, nego je četiri i po plus 150 dinara administrativne takse. Niste vi to bez razloga povećali na dve godine. Do sada je to bilo svake godine, a sada kažete svake dve godine.
Zato što očekujete, ili u ovoj 2007. ili naravno u 2008. godini biće izbori, pa ćete vi onda velikodušno, sve to što se prikupi za dve godine, kada će verovatno na vlasti u Srbiji biti srpski radikali, podeliti poljoprivrednim proizvođačima, da li duvana, pšenice ili nečeg drugog, mi ne znamo i oni će onda da kažu, bravo, ministre Milosavljeviću, vi ste dobar čovek.
Vi ste zato to uradili, ali oni će vas pročitati, znaju oni o čemu se tu radi i sigurno tako neće uraditi.
Jesu li poljoprivredni proizvođači, predstavljeni u grupaciji pri Privrednoj komori za proizvodnju duvana, na jednom sastanku 11. septembra u Novom Sadu, bili sa jednom od dvojice ministara koji su predstavljali i branili ovaj zakon u Skupštini, i jedan od te dvojice ministara je rekao, pa šta ćete, prihvatio sve predloge i sugestije tih proizvođača kad su multinacionalne kompanije jače od države.
Je li to ono zbog čega Srbija organizuje izbore, dovodi na vlast takve ljude koji će priznati i reći, mada je i to često, jača je od države. Znate vi dobro da naši proizvođači traže premiju od 90 evra, a u Evropskoj uniji premija po jednom kilogramu duvana je 2,90 evra. Zapravo, tu je cilj da se proizvodnja duvana u Srbiji potpuno uništi.
Svakako da ćemo i po ostalim amandmanima, pojedinačno i parcijalno, izneti ono za šta se zalaže ova vlada i šta joj je zapravo cilj, visokoakumulativna je proizvodnja duvana, odnosno, angažuje se velika živa radna snaga. Vi znate dobro, isticali su vam, verovatno, da za istu proizvodnju, odnosno na istoj površini zemlje da bi se proizvela pšenica potrebno je angažovati jednog radnika, a za proizvodnju duvana potrebno je angažovati 70 radnika. To je nešto na šta Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije mora da obrati pažnju i da im pomogne.
Znate dobro, mi ovo ne govorimo s ponosom, ali ima ponešto što smo mogli i od Republike Hrvatske da vidimo kako se to radi. Oni, verovatno zbog onih koji su kupili fabriku u Rovinju, a znamo tačno ko je vlasnik tamo, nisu rekli da je obavezan otkup duvana, ali su rekli da je u cigareti obavezno 60 posto domaćeg duvana, i ukoliko ima 60 posto sadržano domaćeg duvana, onda se ona kvalifikuje kao domaći proizvod i onda ima sve one beneficije koje proizvođačima duvana mnogo znače i takav ili sličan odnos imaju premije koje su definisane pet godina unapred.
A mi ne znamo za 2007. godinu, kada već imamo berbu duvana, kada se ona polako privodi kraju, ne znamo kolika će biti premija, iako to udruženje insistira da bude 90 centi i da ukupna vrednost duvana bude 2,1 evro po kilogramu u Srbiji. Nastavićemo, ministre.