Dame i gospodo, kolega Vuković je objasnio vrlo precizno zbog čega je ovo poboljšanje koje nudi, pogotovo vezano za termine, mnogo bolje od predloženog rešenja u zakonu, u to ne bih dalje ulazio.
Javio sam se da kažem nekoliko stvari, odnosno da upozorim poslanike na ono što se dešava, o čemu smo imali prilike da govorimo na prethodnim sednicama, ali pošto je tema tako važna za budućnost Srbije, mislim da je uvek važno da se na nju vratimo.
Kada se govori o zaštiti domaće proizvodnje, o čemu smo ovde imali, u prethodnih nekoliko minuta, priliku da slušamo, mislim da je poljoprivredna proizvodnja nešto što je od najvitalnijih interesa, strateških interesa za Republiku Srbiju. Od zemalja koje su ratifikovale sporazum CEFTA, treba da znate, poslednja država koja ga je ratifikovala, Bosna i Hercegovina, postavila je zakonske mehanizme akciza i carina kojim se faktički štiti od uvoza iz Srbije i Hrvatske, odnosno štiti svoju domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Republika Srbija se, nažalost, ne ponaša tako kada se govori i o duvanu, i o nafti, i o poljoprivrednoj proizvodnji, koja je kao strateški proizvod važna za veliki broj ljudi, i u lancima trgovine, i naravno za poljoprivredne proizvođače kao broj jedan, i u svetlu punjenja državnog budžeta, naravno što je važno za Republiku.
Nemoguće je govoriti i o ovom zakonu, ni o poljoprivredi bez uvida u sporazum CEFTA koji nam faktički, ako ga ova skupština ratifikuje, predviđa da država neće biti u mogućnosti da reaguje ni kontigentima, ni drugim agrarnim merama, ni drugim podsticajima, ni premijama o kojima je govorio moj prethodnik, kolega Krstin, nećemo biti u prilici da pomognemo domaćem proizvođaču da uspe da postigne ono što je cilj Republike Srbije, da mi pojačamo izvoz, da se mi borimo za sopstvenu proizvodnju.
Svaki ekonomski stručnjak želi da vam kaže da je nešto zašta se svaka normalna država zalaže je sloboda trgovine, velika razmena robe, ali među ekonomijama koje su slične snage. Naša ekonomija, poljoprivredna proizvodnja je danas u veoma teškom položaju. Mi nismo u stanju da budemo konkurentni na tržištu na način da možemo da se ravnopravno borimo bez dovoljne državne zaštite, a da vam ne pričam o tome što je poljoprivreda u teškom stanju da ne može da izdrži da je država trenutno ne pomaže, makar one najvažnije i najnerazvijenije grane.
Mi govorimo o poljoprivredi, a u situaciji smo da nemamo, na primer, protivgradnu zaštitu u Srbiji, pa kad padne prvi grad pola poljoprivrednih proizvođača razmišlja da li da kupi pištolj ili pušku, šta da rade, da se ubiju. Jednostavno nema šanse da se sprovede bez državne pomoći. A sporazumom CEFTA ta državna pomoć će biti onemogućena, jer će se tretirati kao nelojalna konkurencija.
Mi smo prisiljeni u Zakonu o duvanu pitanja carine, akciza, naročito o problemu uvoza sa Hrvatskom, da rešavamo nakon početka implementacije ovog sporazuma i stavićemo odlučivanje u ruke tela na koje Srbija neće imati bitan uticaj.
Imaćemo situaciju da će u prilikama i problemima, koje su od vitalnog interesa za srpsku proizvodnju, odlučivati zemlje koje su direktni konkurentni upravo u uvozu. Jednostavno, siguran sam da u tim slučajevima nećemo imati priliku da pobedimo u takvoj situaciji, odnosno da donesemo pravičnu odluku.
Veoma je značajno, kada o tome govorim, da se potkrepi nekim činjenicama, kao na primer u uvozu poljoprivrednih proizvoda. Pomenuću Hrvatsku, kao najsnažniju ekonomiju od država koje su do sada potpisale, odnosno ratifikovale sporazum CEFTA.
Možemo da kažemo da su prehrambeni proizvodi i piće uvezeni u iznosu, odnosno u vrednosti od 33 miliona i 175 hiljada dolara, što je porast od nekih 41,2 posto u odnosu na isti period u 2005. godini.
Takođe, u prvih sedam meseci ove godine Hrvatska beleži povećanje izvoza od 8,5 posto u Srbiji u odnosu na isti period 2006. godine.
Veoma je značajno, takođe, reći da je stvorena politička klima unutar same Hrvatske da se onemogući srpskom domaćem kapitalu, naše države, da kupuje kapital u Hrvatskoj, pogotovo kad se radi o velikim sistemima i trgovinskim lancima.
U isto vreme Srbija je svoja vrata otvorila svima. Vi znate šta to znači. Hrvati imaju čak na svojim ekonomskim sajtovima analize koje pokazuju, koje otvoreno kažu da hrvatski potrošači ne žele i neće da kupuju robu iz Srbije, čime će biti naneta naravno višestruko veća šteta srpskim proizvodima kada se jednog dana, po najgorim mogućim uslovima, pojave na njihovom tržištu.
Dakle, ono što je suština, treba da zaštitimo svoju proizvodnju. Mi imamo prvoklasnu malinu, malinu kakvu nemaju ni Poljska, koja ima veliku proizvodnju, ni druge države Evrope. To je jedan od strateških proizvoda, uzimam malinu kao jedan od najvećih izvoznih proizvoda naše države. Mi ne smemo biti u situaciji da država ne bude u prilici da zaštiti ovu proizvodnju.
Evo, sad imamo nestašicu mleka. Siguran sam da ministar ovo zna, ali šta je razlog, šta su mere koje će država da pokrene? Šta su mere koje ćemo obezbediti da do toga ne dođe? Nećemo biti u stanju nakon ratifikacije ovog sporazuma. Dakle, ono za šta se srpski radikali u ovoj skupštini bore, ono zbog čega svaki od naših poslanika pokušava da se uključi najsnažnije u ovaj rad, jeste zaštita domaćeg proizvođača, naše proizvodnje, srpskog proizvoda. Samo to, ništa više, ali i ništa manje.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, na osnovu člana 145. Poslovnika o radu Narodne skupštine podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Dakle, član 4. menja se i glasi: "U članu 29. zakona stav 1. tačka 7) posle reči "Republici" zapeta se zamenjuje tačkom, a ostatak teksta briše.''
Prihvatanjem ovog amandmana sprečava se monopolsko delovanje Stanka Subotića zvani Cane Žabac, Peconija i drugih. Ono što je sada neophodno reći jeste, samo da se podsetimo, na šta se odnosi tačka 7) člana 29.
Dakle, tačka 7) glasi: "Pravo učešća na javnom tenderu ima privredno društvo, preduzeće i preduzetnik, ako ispunjava sledeće uslove: (između ostalog u tački 7) da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50% sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od 2.000 tona godišnje.''
Ovo sam s namerom pročitala, uz izvinjenje što vam verovatno trošim strpljenje, oduzimajući malo više vremena, ali naprosto politički stav SRS jeste da mi nikada nećemo biti za monopolizaciju tržišta.
Drago mi je što je gospodin ministar ovde u sali, pa imamo prilike ovako da izrazimo javno svoj stav, i ono što bi SRS želela da zna jeste na koji način će ova vlada da stimuliše malog proizvođače duvana.
Dakle, ono što mi od početka, odnosno od 2000. godine, od revolucije koju ste proveli tako što ste obećali narodu bolji život, uvećanje standarda i kraj totalitarnog sistema, i potpunog obrušavanja svih institucija države, mi čekamo već osam godina da vidimo koju odluku, koji čin, koji akt ćete preduzeti i provesti da život običnog čoveka, prosečnog građanina, bude bolji.
SRS može samo da pozdravi pokušaje, ali samo pokušaje, koji su očigledno samo deklarativne prirode, razrešenja zapravo sa svim kriminalnim aktivnostima u društvu.
Međutim, na osnovu svega ovoga što imamo prilike da vidimo i tokom ovih skupštinskih zasedanja, vi nas ni u jednom činu, a posebno čak i ovim predlogom za izmenu Zakona o duvanu, niste uverili da vi želite od ove države, koja je postala hajdučija, da napravite dobru i sigurnu državu. Da vi želite da unapredite život ljudi koji su na ivici propasti, da vi želite da donesete ono što ova država izgleda večno gubi.
Ono što naš strah jeste, a mi znamo sada da nas taj prosečni čovek prati, sluša i gleda, da će se nastaviti derogacija svih institucija koje samo u tragovima nažalost postoje, da sitni proizvođač, zapravo svi proizvođači u državi Srbiji mogu samo da zamišljaju kako izgleda živeti od sopstvenog rada, jer nažalost, pored Caneta, Peconija i njima sličnih, oni nikada neće doći na red da prehrane svoje porodice.
Oni će verovatno doći na red da prodaju sve kako bi vraćali kredite koje uzimaju, jer mi polako, ali sigurno tonemo u potpuno robovlasničko društvo, i oni mogu samo da razmišljaju o tome kako će izgledati sledeći dan, da li će neka nova uredba, potpuno kriminalizovane Vlade... jer oprostite, ako Vlada ne provodi ono što deklarativno govori, a jeste, završićemo sa svim kriminalcima, evo, mi dajemo potpunu podršku tome.
I male digresije radi, doktor Vojislav Šešelj je 2003. godine na 1.000 strana dao potpuni dokazni materijal da se završi priča sa Stankom Subotićem Canetom. On je tada pozdravio svaki čin u perspektivi bilo koje vlade koja će Caneta, ali ne sistemom diskriminacije, i sve slične kriminalce staviti tamo gde im je mesto, iza rešetaka.
Ono što je direktno pitanje, kolega, jeste sledeće - zašto se to nije uradilo? Ono što nas potpuno interesuje je sledeće - koliko će biti potrebno da se sve takve ribe nađu u mreži koju je premijer počeo da spušta?
Žalosno je što se ovakve priče redovno koriste za promocije pojedinačne. Žalosno je što čak svaki pokušaj argumentacije nailazi na smeh i podsmeh, jer dok mi sedimo ovde i dok pokušavamo da ispratimo ono što ova vlada radi, taj prosečni građanin ne vidi svoju perspektivu.
Taj prosečni građanin nema kome da se žali. Taj prosečni građanin je na milost i nemilost onih koji polako, ali sigurno kupuju ovu državu, kupuju političare i koji žive u paralelnoj realnosti.
Volela bih, gospodine ministre, da mi odgovorite takođe na pitanje, kako taj prosečni preduzetnik ili bar građanin koji mašta o tome da uzme kredit, da pokrene neku proizvodnju, kako taj prosečni čovek, sa velikim snom o jednom običnom životu, može to da napravi sa ovakvim predlozima zakona.
Takođe bih volela da mi odgovorite na sledeće pitanje - kako bilo ko u državi Srbiji može da vidi tu perspektivu, kada je prosečna zarada tolika kolika je, a penzioneri imaju 8.000 mesečno.
Takođe bih volela da celokupna Vlada Srbije, koja takođe živi u nekoj paralelnoj realnosti, jer znate gospodo i dame, vrlo je teško zamisliti život normalnog čoveka iz zatamnjenih automobila, iz velikih kvadratura stana, iz multinacionalnih kompanija, koje zarađuju onoliko koliko taj prosečni čovek ne može ni da sanja.
Volela bih da vidim svakog pojedinačnog člana Vlade i one koji uvode ovakvu monopolizaciju, crtaju fantastične poslove, koji samo određenima donose astronomske dobitke.
Volela bih da vas vidim, a vi se suočavate sa tim i neće dugo proći, ovo će se ostvariti, da izađete pred ljude koji će vam biti na ulicama, jer neće imati šta da jedu.
Da izađete pred ljude koji više ne mogu da razmišljaju od koje banke strane mogu da traže nove kredite za refinansiranje starih kredita. To je ta realnost najprostijim mogućim rečnikom rečena. Ljudi koji nemaju apsolutno izbora da svojoj deci obećaju ne strane škole i univerzitete, već samo život dostojan čoveka.
SRS, budite sigurni, istrajaće do kraja u svemu onome što ste vi deklarativno načeli i imenom i prezimenom ćemo nazvati svakog onog ko je ne osiromašio nas, premda mi ne živimo u toj paralelnoj realnosti, nego ko je zagorčao život svakom građaninu države Srbije.
U ime tog svakog građanina države Srbije, koji može samo da zamisli kako to izgleda inkasirati čak i 1.000 evra mesečno, budite sigurni da će se SRS boriti svim sredstvima.
(Aplauz.)

Zahvaljujem narodnoj poslanici Marini Raguš. Izvolite.

Dame i gospodo, građani Srbije, u izmenama i dopunama Zakona o duvanu, kao i u obrazloženju amandmana moje koleginice Marine Raguš, stoji da zakon menjate, kako vi navodite, zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravilima i zakonima EU, Svetske trgovinske organizacije i CEFTA sporazuma.
Po ovom članu 4, samo da se podsetimo, predlažete da se ukine obavezan otkup, odnosno proizvodnja domaćeg obrađenog duvana proizvođačima duvanskih proizvoda i to objašnjavate ravnopravnim tretmanom sa stranim proizvođačima.
Vi ste na ovo tržište pustili kompanije koje su jače i od pojedinih država, "Filip Moris", moj kolega Stefanović se osvrnuo na to, "Bat", i gospodin Dinkić bi mogao da nam napiše u memoarima dok bude u zatvoru svoje veze sa Japan Tobakom. Nadam se da će ti memoari vrlo brzo izaći, da će on biti u zatvoru, da ćemo imati prilike i to da pročitamo.
Pošto kažete da se ovaj zakon menja i usaglašava zbog potpisivanja CEFTA sporazuma, moram još jednom da napomenem koliko je taj sporazum štetan trenutno po našu privredu. Daću vam primer, zapravo, daću vam zvaničan podatak Privredne komore Srbije.
Prema njenim podacima, samo sedam predstavništava preduzeća iz Srbije radi u Hrvatskoj, dok u Srbiji hrvatske firme imaju više od 190 predstavništava.
U periodu od 1998. do 2006. godine hrvatske kompanije su uložile u Srbiju 328,6 miliona evra, a u poslednje tri godine 100 miliona. Ulaganje Srbije u Hrvatsku iznosi svega 80 hiljada evra. Morate priznati, stvarno minorno.
Samo ću još napomenuti da je deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Hrvatskom 14,8 miliona dolara.
Znači, potpisuje se ovakav jedan sporazum sa zemljama iz okruženja, pre svega sa Hrvatskom, a znamo unapred da taj sporazum Hrvati neće sprovoditi. Znate da sa Hrvatskom imamo nerešene mnoge druge sporove. Pre svega, znate da je Republika Srpska Krajina privremeno okupirana. Mi srpski radikali ne priznajemo tu okupaciju, normalno. Hrvati nikad nisu obeštetili žrtve genocida iz Drugog svetskog rata, srpske žrtve, nisu to uradili ni u ovom ratu.
Napomenuo sam i jak argument, to je deficit u razmeni sa Hrvatskom. Na taj način otvarate širom vrata, kroz ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Tvornici duhana "Rovinj", koja je nekvalitetan proizvođač duvana.
Normalno da je duvanska industrija nezdrava i ne mogu pohvaliti kvalitet neke kompanije u odnosu na njih, otvarate im širom vrata, pustili ste prvo zapadne kompanije, poput "Filip Morisa", "JTI" i "Bata", treba njima da objasnite zašto će akcize na njihove cigarete biti veće, a manje na uvozne cigarete, rovinjske.
Osvrnuću se na još jedan podatak, iako Slovenija nije članica CEFTA, isto strašan deficit u odnosu na robnu razmenu robe široke potrošnje, i ako moj kolega Stefanović kaže, da na hrvatskim sajtovima se preporučuje da se ne kupuje srpska roba, ovim želim da apelujem na potrošače u Srbiji da ne kupuju hrvatske proizvode, jer time finansiraju neke zločinačke projekte protiv našeg naroda, da ne kupuju slovenačke proizvode, jer Slovenija se zalaže za nezavisno KiM, da razmisle dobro pre nego što na polici pogledaju njihov proizvod i odluče se za to.
Još jedno, gospodine ministre, moram da obavestim javnost Srbije o štetnosti CEFTA sporazuma, vi, gospodin Vlahović, Đelić, Cvetković, Dinkić ponajviše, učestvujete u jednom zločinačkom udruživanju protiv naše privrede i finansijskog sistema.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Topaloviću. Za reč se javio narodni poslanik Zoran Despotović, pa Božidar Delić. SRS ima još tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Jutros sam dobio jedan faks kao predstavnik građana opštine Prijepolje, u kome se kaže: "Mi bivši radnici Fabrike obuće "Limka" obraćamo se vama, kao poslednjoj i jedinoj instituciji koja nam može pomoći u rešavanju našeg teškog položaja.
Naime, 9. decembra 2004. godine otišli smo u najgori vid stečaja, tj. likvidacije, a mi radnici smo ostali na ulici i većina nas se nalazi u veoma teškoj i bezizlaznoj situaciji. Nemamo osnovnih primanja i uslova za život. Naša imovina je prodata za 17 miliona dinara, a sama roba u magacinima sirovina i gotovih proizvoda bila je u vrednosti oko 11 miliona.
Radnicima nisu isplaćene ni zaostale zarade iz perioda 2001, 2002, 2003. i tri meseca iz 2004. godine, kao i otpremnine koje nismo dobili u skladu sa zakonom.
Svi naši pokušaji da stupimo u vezu sa stečajnim upravnikom (a vi znate da su stečajni upravnici, zajedno sa predsednicima trgovinskih sudova, članovi stečajnih mafija) bili su uzaludni jer nije tretirao nas kao radnike, već kao ljude koji nemaju pravo ulaska u fabriku.
Mi bivši radnici Fabrike obuće "Limka" (a "Limka" je jedna od izuzetno dobrih fabrika, koja je radila čizmu za našu vojsku, čak je i izvozila) tražimo sledeće: da proverite u Agenciji za privatizaciju koja je stvarna vrednost fabrike bila, da ispitate rad stečajnog upravnika, da nas stavite u isti položaj sa ostalim radnicima koji ostaju bez posla, da iznađete mogućnost za isplatu zaostalih zarada, kao i otpremnina za radnike koji su ostali bez posla."
Ne tiče se ovo, ministre, vašeg ministarstva, ali ipak vi ste u vlasti i valjalo bi ovo da čujete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Despotoviću.
Reč ima Božidar Delić, potpredsednik Skupštine.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, voleo bih ako biste mogli da mi odgovorite koliko je hektara ove godine zasađeno duvanom, jer je to važno, ne samo zbog toga što je ova godina bila vrlo nepovoljna, već i zbog one zakonske odredbe koja je ovde data kroz član 9.
Ako se pogleda ovo vaše obrazloženje, gospodine ministre, kaže se da duvanska industrija zapošljava 130 hiljada ljudi, da to čini 6% ukupno zaposlenih u Republici ili 11% zaposlenih u privredi.
Pokušao sam sve ove dane, koliko raspravljamo o ovom zakonu, da pronađem gde je zaposleno tih 130 hiljada ljudi. Mi gotovo da nemamo više nijednu domaću fabriku, fabrike su kupljene, evo u svakoj nek ima dve do tri hiljade ljudi, videćete da ne možete izaći ni na pet hiljada zaposlenih čisto u tim fabrikama.
Onda, ako uzmemo zaposlene u celom onom sistemu što se nekad zvala duvanska industrija, to nikako ne može da bude 30 hiljada.
Ispada, gospodine ministre, da onda onih 100 hiljada je upravo ona kategorija koja neposredno gaji duvan.
Ovaj zakon koji ste vi predložili upravo uništava tu kategoriju, onu najtežu kategoriju.
Ako u svakoj grani privrede postoji poneka delatnost za koju se kaže da su to ljudi koji jedu hleb sa devet kora, u poljoprivredi to su ljudi koji gaje duvan, jer i sam znam, i sam sam se nekada bavio time, koliko je to teško.
To je u celom sistemu kategorija koja najmanje zarađuje od svog rada. Izgleda, oni poslednji u lancu koji se bave samo distribucijom i prodajom duvanskih proizvoda, da su to ljudi koji najviše zarađuju.
Upravo ovih 100 hiljada, sigurno ih ima i više, jesu ona kategorija koja je pogođena ovim zakonom. Zbog čega?
Gospodine ministre, ako je predviđeno i tako se kaže u članu 4, da se ovim zakonom eliminiše postojeća diskriminacija domaćih proizvođača duvanskih proizvoda u odnosu na strane proizvođače, da vas sad ne pitam sad koji su to domaći proizvođači, jer ti "domaći" su u stvari strani proizvođači i traže od vas da ovim zakonom njih zaštitite od nekih drugih stranih proizvođača, jer oni su kupili naše tržište i žele da na ovom tržištu ostanu sami.
Samim tim pošto je duvanska industrija do sada bila sistem, ljudi koji su sadili taj duvan kreditirani, počevši od samog onog rasada koji su dobijali od drugih organizacija, ako se radi o duvanu, to možda nekima neće biti jasno, postoje sorte duvana koji se zovu ''punilac'', to su ''virdžinija'' i ''berlej'', i postojale su one druge sorte koje daju duvanima kvalitet i aromu, to su ono što zovu orijentalni duvani, da sada to ne objašnjavam posebno.
Jedan moj prethodnik je rekao da dve i po tone po hektaru može biti duvana, to može biti samo ''virdžinije'' i ''berleja'', dok ako govorimo o ''prilepu'' ili bilo kojoj od ovih drugih vrsta to može biti daleko manje, da li je to ''jaka'', ''otlja'' itd.
Još kada imamo ovakvu godinu, onda iz toga možete zaključiti kakva je zarada tih ljudi i još ako znamo da postoje kada se duvan osuši kategorisanje, prva klasa, druga klasa, treća klasa.
Sada svega toga neće biti. Ako se ukine obaveza da se duvan otkupljuje samim time je ukinuta obaveza i da bilo ko kreditira proizvodnju duvana.
Duvan je stvar koja se ne jede, mada postoje i vrste duvana koji se žvaću. Ti ljudi više neće biti u situaciji da sade duvan, jer je do sada ta proizvodnja bila kreditirana i bio je garantovan otkup do poslednjeg kilograma.
Ne postoji interes, ne postoji način da tih 100 hiljada ljudi dalje prežive gajeći duvan, moraće da se, na kraju krajeva, odrede prema nekoj drugoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Sledeće što je takođe važno za Srbiju, ove sorte duvana, posebno ove aromatične, nisu zahtevale kvalitetno zemljište, dok su se ''virdžinija'' i ''berlej'' sadili na kvalitetnom zemljištu upravo zbog toga što mogu na takvom zemljištu da daju velike prinose, znači da će određene kategorije zemljišta koje su do sada bile praktično angažovane samo za duvan, one neće biti zasađene nekim drugim poljoprivrednim kulturama.
Zato treba dobro razmisliti, ovaj zakon sa ovakvim odredbama, posebno u članu 4. i 9, gde se predviđa da od 2008. godine više ne bude obaveznog otkupa, da on nikako ne ide u korist naših građana, već ide isključivo na štetu, i vi, gospodine ministre, dogodine onda nećete moći reći da imate 130 hiljada zaposlenih, jer će se onda duvan, odnosno taj fermentisani duvan kao sirovina uvoziti iz neke druge zemlje, a naših tih 100.000 ljudi će praktično biti bez posla.
Hteo sam na drugu stvar da vam skrenem pažnju. Moji podaci govore da je 8.051 hektar ove godine zasađen duvanom. Ako je 2005. godine izvezeno 2.244 tone duvana, odnosno duvanskih proizvoda, a 2006. godine 4.015 tona, a ukupna proizvodnja 2005. godine duvanskih proizvoda se kretala oko 22.000 tona.
Prema tome, ako se radi o nekih 2.000 tona, a kod nas u zemlji svake godine, što kroz uvoz, što kroz druge neke oblike proizvodnje, prođe 22.000 tona, onda 2.000, 4.000 ili 5.000 tona, koliko bi se proizvelo na našoj teritoriji, nikako ne bi smelo da bude problem za vaše ministarstvo. Ali, biće veliki problem, socijalni problem, ako 100.000 ljudi, zbog ovakvih odredaba u članu 4. i u članu 9, ostane bez posla.

Zahvaljujem gospodinu Božidaru Deliću.
Narodni poslanik Saša Valjarević podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 4. doda novi član 4a. Izvoli, Saša. Molim gospođu Vjericu da zauzme moje mesto i da rukovodi Skupštinom.