Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru rasprave o ovom amandmanu, želeo bih da iznesem svoje primedbe i sugestije na čitav koncept ovog predloga zakona o izmenama i dopunama i da pokušam da vas dodatno ubedim u argumente kojima biste još malo promenili volju koju niste iskazali u Predlogu zakona.
Naime, pažljivim čitanjem Predloga zakona dolazi se do zaključka da je Vlada želela da izbaci odrednice država članica, Crna Gora, da prilagodi novoj Srbiji, Srbiji koja sada postoji, ali je želela i da omogući državljanima Crne Gore, koji su na dan proglašenja nezavisnosti imali prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, naravno ukoliko podnese taj državljanin pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i podnese zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije.
Mi smo na to reagovali u javnosti u saglasnosti sa Srpskom listom iz Crne Gore i pokušali da ubedimo i javnost Srbije, a i Vladu Republike Srbije da treba doneti zakon kojim ćemo konačno regulisati državljanstvo Srba, zato što je Srbija tuđom voljom, političkom neodgovornošću i nas, a posebno rukovodstva Crne Gore, postala samostalna država, mimo nekih svojih velikih zalaganja za to. I treba regulisati konačno pitanje državljanstva Republike Srbije.
Naša osnovna ideja je da svaki Srbin, bilo gde u svetu da se nalazi, bilo čije državljanstvo da ima, ima pravo da, izjavom da se smatra Srbinom i zahtevom za upis u knjigu državljana, postane državljanin Republike Srbije.
Da vas ne ubeđujem u to da je to praksa skoro svih država u svetu, a da bi trebalo Srbija u tome da prednjači, pošto nas još nikada niko nije obavestio koliko nas ima, gde smo i pošto još nikada nismo iseljenicima, dijaspori ili kako ćete to da nazovete, omogućili da konačno jednim papirićem steknu državljanstvo Srbije, države kojoj zauvek pripadaju oni i svi njihovi potomci.
Onda je vlada ponovo kukavički, kao što to uvek radite, nagovorila jednog od poslanika DSS-NS da on tobož napiše amandmane na Predlog zakona koji je podnela njegova vlada i da potpuno izmeni koncept zakona, da ga bezmalo prilagodi zahtevima SRS, ali da ostane neka nedorečenost, zato što vi nikada i ne idete do kraja.
Zašto niste hrabri jednom konačno, da izađete za ovu govornicu i da kažete šta je vaš koncept vođenja države. Ne mogu da verujem da Vlada podnese predlog zakona kojim kaže, samo crnogorski državljani koji su imali prebivalište na teritoriji Srbije mogu da dobiju državljanstvo Srbije, a da onda prihvati da svi Srbi mogu da dobiju državljanstvo Srbije, ali ne na način kako je to predložila SRS, pa ćemo sada tražiti neke tehničke primedbe na predlog SRS.
Ono što je najapsurdnije u svemu tome, u obrazloženjima za naše amandmane Vlada kaže - kao pravni sledbenik države Srbija i Crna Gora, Republika Srbija ima obaveza prema bivšim državljanima Srbije i Crne Gore, a u svom zakonu izbacujete svuda to - Srbije i Crne Gore ili druge države članice. Kakve to obaveze imate ako izbacujete iz zakona te obaveze? Više se nigde ne pominje obaveza Srbije prema nekom državljaninu bivše Srbije i Crne Gore. Vlada nas cinično ubeđuje da svim državljanima bivše Srbije i Crne Gore dužni smo kao pravni sledbenik da obezbedimo državljanstvo.
Šta je poenta? Znate vi vrlo dobro da SRS neće biti protiv ni ovog ovako izmenjenog predloga zakona, pošto opet delimično od vas pravi nekakve ljude koji misle o Srbiji i koji znaju da su svi u svetu ravnopravni, ali da država svoje državljane mora da izdvoji. Opet, vi znate vrlo dobro da naš otpor koji pružamo ovakvim zakonima, dvosmernim, nejasnim, maglovitim, neće biti odlučujući da zakon ne bude donet. Mi vas samo upozoravamo, radite tako da vodite državu jako, smelo i odlučno.
Imali smo Srbiju i Crnu Goru. Većina građana na nekakvim uslovima za referendum tamo u Crnoj Gori odlučila je da ne budemo više zajedno, ispoljila ogromnu količinu mržnje prema Srbiji. Ta mržnja se ispoljava i dan-danas. Poslednji napad na SPC, preko jednog vladike Mileševskog, znak vam je šta Crna Gora misli o Srbiji.
Ko ste vi da nudite, recimo, Milu Đukanoviću državljanstvo Srbije? Zašto ga potcenjujete? Zašto ga vređate? On je od toga pobegao kao đavo od krsta. Prihvatite one koji nas žele.
Nas žele Srbi iz Crne Gore, oni žele da budu državljani Srbije, žele da se ovde osećaju kao da su u Srbiji i nisu krivi što smo se razdvojili.
Uložili su sve, posao, reputaciju, imanje, sudbinu svoju i svoje dece, da javno pokažu koliko žele da živimo zajedno, a mi sada da ih izjednačavamo sa onima koji su se jako založili da ne živimo više zajedno. Morate da date podstrek onima koji se bore za Srbiju, jer nije svejedno strpati u isti koš onoga ko se bori za našu državu ili onoga ko našu državu ruši.
To je taj koncept koji je trebalo da prihvatite. Nije sramota, mogao je taj gospodin Petković da podnese amandman istovetan našem pa da ga prihvatite i ne bismo mi ni izašli za govornicu. Koliko puta ste imali tu naknadnu pamet, posle tri-četiri meseca menjate zakon u skladu sa amandmanima koje smo mi podnosili.
Uostalom, zakon o lokalnoj samoupravi, oko koga ćuti gospodin predsednik Skupštine, a zakazuje javno nekakve izbore, taj zakon o lokalnoj samoupravi izgledaće kao da ste prihvatili naše amandmane kada ste donosili prethodni Zakon o lokalnoj samoupravi. Videćete da će sve biti isto i kamo sreće da ste to prihvatili pre tri godine. Ne vredi naknadna pamet, mnogo košta. Prihvatajte dobronamerne sugestije.
Ovaj zakon o državljanstvu Republike Srbije sada ovako nije loš, ali nije dobar, nije najbolji. Zašto smo u Ustavu istakli da je Srbija država srpskog naroda i ostalih građana koji ravnopravno žive i uživaju sve blagodeti koje država može da im pruži?
Zašto se obraćamo dijaspori, koja bi možda mogla mnogo više da nam pomogne, ali stalno je neka vlast u tome sprečava? Zašto to sada ne sprovedemo u zakon? Ovo je prvi zakon koji se tiče državljanstva i Srba posle novog Ustava.
Nije u duhu novog ustava, nešto mu nedostaje, neka komunistička nit se provlači kroz ovaj zakon i vi to dobro znate, neko bratstvo i jedinstvo se provlači.
Pokažite mi državu koja se još time bavi. Pokažite u okruženju, na ovim prostorima na kojima kažete - večito će biti mira, Srbija je garant mira, hajde pokažite državu koja na taj način razmišlja o državljanstvu.
Pogledajte u Hrvatsku, koja je na putu da bude član Evropske Unije. Dogodine će biti član NATO-a.
Šta radi sa Srbima iz Republike Srpske Krajine? Da li oni postoje za nju uopšte? Vi recimo i tim ljudima, i to ministar vrlo dobro zna, po nekoliko godina ne dajete državljanstvo, pa izbeglica živi sedam godina u Srbiji i ima neki izbeglički status. Kad će da bude državljanin Srbije? Po vama, nikada. Imate nekih dubljih razloga. Bog zna čime se rukovodite da Srba bude što manje.
Znači, još imamo dva svoja amandmana, ima i amandmana drugih poslaničkih grupa, mi ćemo vam, možda će neko od poslanika još bolje od mene ovo objasniti, objasniti koncept kako bi taj zakon trebalo da izgleda da se mi pitamo. Drago nam je što smo pokrenuli, bacili taj prvi kamičak niz brdo, pa ste seli da razmišljate i opet nešto popravili.
Inače, sam predlog zakona izgleda da je bio pisan samo da bi se Crnogorcima koji žive šest meseci u Beogradu dalo državljanstvo. Koga to još interesuje? Meni je drag svaki čovek na svetu. Od Srba, drag mi je svaki Srbin gde god da je rođen, i ne razdvajam Srbe, ne sme ni Srpska radikalna stranka, odstupila bi od ideologije.
Ali, kada me neko tako ujede, jednom kamenom, a ja hlebom, drugi put kamenom, a ja hlebom, više nemam hlebova. Nas su Crnogorci žestoko povredili, upropastili i uništili, razbili državu koja je mogla da bude okosnica na ovim, kako vi kažete, prostorima. Što sad njima, šta njima, dokle njima? Razmislite.

Hvala, gospodine Nikoliću. Za reč se javio ministar, gospodin Dragan Jočić.

Samo da otklonim jednu bojazan koju je moj prethodnik izneo, a to je da će svako, znači pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice, moći da dobije državljanstvo i tako se stvori opasnost da određene kriminalne grupe ili kriminalni pojedinci dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Sigurno oni koji se bave kriminalom i koji su sa druge strane zakona neće dobiti državljanstvo, odnosno diskreciono pravo Ministarstva unutrašnjih poslova je da oceni šta je od interesa za Republiku Srbiju i da na taj način da državljanstvo. Sigurno ove provere koje se tiču života, delatnosti ili dosijea nekih ljudi koji bi uzeli državljanstvo Republike Srbije, samo da bi ovde obavljali određene poslove ili nešto izbegli, biće sprečene.

Hvala, gospodine ministre. Za reč se javio narodni poslanik Miroslav Markićević. Nije u sali.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Miroslav Petković.
Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe i Odbor za upravu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. stav 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospođo Vjerice.

Dame i gospodo poslanici, amandman je i pravno i stvarno moguć, ali, nažalost, Vlada Republike Srbije i ovde prisutni ministar Jočić nemaju nameru da prihvate ovaj amandman, već je rekao gospodin Nikolić, samo iz razloga što ga je podnela Srpska radikalna stranka.
Kada ste nam dali Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije i prvo obraćanje, podsećam vas, ministra Jočića, kada je govorio u načelnoj raspravi o ovom zakonu, svelo se samo na to da kao, eto, Vlada Republike Srbije nam stavlja u proceduru ovaj zakon da bismo formalno uklonili nedostatke koji su nastali otcepljenjem Crne Gore, zapravo da bi se samo pravno-tehnički uredio Zakon.
Tada je verovatno gospodin Jočić mislio da će to tako da prođe, da neće biti primećeno u javnosti Srbije šta je suština Predloga zakona i šta je suština onoga što Narodna skupština Republike Srbije treba da uradi u odnosu na građane koji se izjašnjavaju kao Srbi i koji državu Srbiju priznaju kao svoju, odnosno i državu Srbiju priznaju kao svoju.
Upravo takav amandman sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na predlog člana 16. ovog zakona i želim radi javnosti, pre svega, od reči do reči da pročitam tekst ovoga amandmana, koji glasi - državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da i Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Tvrdimo da je ovo jedini pravi i ispravan odnos države Srbije, Republike Srbije prema pripadnicima srpskog naroda. Sve ovo što je pokušano nekim drugim amandmanima poslaničke grupe DSS-a, da ne bi bio prihvaćen naš amandman, nije potpuno rešenje i opet se pripadnici srpskog naroda stavljaju u neravnopravan položaj sa pripadnicima nekog drugog, konkretno crnogorskog naroda.
Mi moramo jasno i glasno da kažemo da je za državu Srbiju Crna Gora inostrana država, kao i bilo koja druga država u belom svetu, da su Crnogorci za nas isto što i Nemci, Austrijanci itd.
Dakle, nisu hteli da živimo u zajedničkoj državi, odvojili su se referendumom, naravno, pod sumnjivim okolnostima, ali u svakom slučaju ogroman broj Srba ostao je tamo da živi.
Naravno, niti ih pozivamo, niti mogu da dođu svi u Srbiju, imaju tamo i svoja ognjišta i svoja imanja, ali ono što mi možemo da im uradimo jeste pre svega da poštujemo Ustav Republike Srbije, da poštujemo član 13. Ustava koji smo doneli, gde smo se obavezali da ćemo štititi prava i interese svojih državljana u inostranstvu, kao i da ćemo razvijati i unapređivati odnose Srba sa matičnom državom.
Ovaj cilj, kao što stoji u obrazloženju amandmana, najefikasnije se može postići prijemom u državljanstvo Republike Srbije svih pripadnika srpskog naroda.
Kada sam govorila i u načelnoj raspravi o Predlogu ovog zakona, govorila sam kao neko ko nije rođen u Srbiji i ko otprilike pola života nije živeo u Srbiji, i sa tog aspekta odlično znam šta svakom Srbinu znači državljanstvo Srbije.
Otkad znam za sebe, znala sam i doživljavala sam Srbiju kao svoju maticu, i u tom duhu sam vaspitavana, i ubeđena sam da svi Srbi koji su rođeni van Srbije Srbiju intimno doživljavaju kao svoju maticu i očekuju od države Srbije da ih kao takve prizna.
Dakle, ne radi se čak ni o nekoj konkretnoj koristi, ne radi se ni o kakvoj opipljivoj koristi, radi se o tome da je pre svega čast, velika čast svakog Srbina, ma gde živeo, da može da bude i državljanin Republike Srbije.
Naravno, kada su u pitanju Srbi iz Crne Gore, takođe jasno treba da kažemo kakav će biti odnos Republike Srbije prema našim sunarodnicima u Crnoj Gori.
Tu neće biti u pitanju samo prihvat u državljanstvo, nego i činjenica da će Srbi, ali naglašavam Srbi iz Crne Gore, moći ovde i da se školuju, i da se leče i da ostvaruju druga lična prava. To treba jasno i glasno da kažemo.
Ne možemo, gospodine Jočiću, da jedno mislimo, a da kada izađemo za govornicu onda treba da vagamo da li su apsolutno svi zadovoljni onim što mi kažemo.
Kao ozbiljni ljudi, kao ozbiljni političari, srpski radikali, kao istinski patrioti, mi uvek kažemo ono što zaista mislimo i uvek kažemo ono što smo ubeđeni da je srpski nacionalni interes i da je u interesu srpskog naroda. Nemamo mi razloga niti da se stidimo, niti da se plašimo bilo koga da to kažemo.
Mi moramo i kroz ovaj zakon da omogućimo i građanima, Srbima iz Republike Srpske Krajine, da mogu da dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Znam mnogo ljudi, imam ih i u mojoj porodici, koji ne mogu godinama da dobiju državljanstvo Srbije. Ne postoji nijedan, ni do sada nije postojao, opravdan razlog, neće postojati ni kada ovaj zakon bude donet.
Od kada se, nažalost, zahvaljujući politici Rimokatoličke crkve i Pape Rimokatoličkog, raspala bivša Jugoslavija, kada su secesijom započeli rat na prostorima bivše Jugoslavije i kada su stotine hiljada Srba morali da napuste svoja ognjišta, naravno, uputili su se prema Srbiji, prema svojoj matici.
Veliki broj ljudi danas, koji žive i umreće verovatno sa statusom izbeglice, jesu ljudi koji ne mogu fizički da odu tamo gde su se rodili, ili zato što su stari ili bolesni, pa ne mogu da odu po određena dokumenta da bi ovde mogli dobiti državljanstvo, ili su u pitanju muškarci, koji su bili časni ljudi i borili se za svoja ognjišta, jer ne znaju sa one strane granice da li ih čekaju nekakvi tajni ili javni spiskovi, gde će da ih pokupe i da ih predaju hrvatskim vlastima ili vlastima u BiH. Nažalost, dešava se to ovih dana i u Srbiji.
Sada kada je najavljeno suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, odnosno kada je najavljen datum, već nekoliko dana pre toga, i Aleksandar Vučić je na konferenciji obavestio o tome, ali nažalost sa tih naših konferencija se uglavnom daju prilozi od desetak sekundi, i to komentari novinara, a ne ono što je rečeno, i sada se po Srbiji hvataju ljudi koji imaju državljanstva, a i oni koji nemaju državljanstva, bukvalno se jure da bi im se pripretilo da će da odgovaraju ili pred našim sudom za ratne zločine ili pred sudovima Hrvatske i BiH.
Naravno, u tome svesrdno učestvuje država Srbija, učestvuje onaj nesrećnik Vukčević, specijalni tužilac za ratne zločine, i niko u državi na to ne obraća pažnju, a, gospodine Jočiću, vi biste po funkciji koju obavljate morali malo da povedete računa o sigurnosti građana Srbije, o pravnoj sigurnosti građana Srbije. Ne može svaka šuša, kome padne na pamet, da ljude maltretira i na radnim mestima, i po kućama i na ulici. Ljudi koji nisu rođeni u Srbiji plaše se da se pojave, da izađu iz svoje kuće, jer ne znaju gde ih čekaju predstavnici haških istražitelja i oni koji u Srbiji njima pomažu.
Ovo je bila samo mala digresija, ali naravno vrlo u vezi sa Predlogom zakona i u vezi sa amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela. Ne prihvatam obrazloženje Vlade zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Kaže Vlada da ''Republika Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, ima obavezu da omogući sticanje državljanstva pod olakšanim uslovima za sve građane sa prebivalištem na njenoj teritoriji koji su, nakon što je Republika Crna Gora istupila iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, za nju postajali nedržavljani.''
Dakle, ovo obrazloženje je cinično. Građani, kako vi kažete, koji su imali državljanstvo Srbije i Crne Gore, upravo na osnovu ovog amandmana nemaju nikakav problem da, ukoliko to žele, napišu i potpišu da su pripadnici srpskog naroda, da i državu Srbiju priznaju za svoju državu i da na taj način dobiju državljanstvo Srbije. Ne treba nam to za one koji to ne prihvataju, gospodine Jočiću.
Niko ne može da dobije, ni Hrvati, ni Crnogorci, niko ko nije Srbin ne može da dobije. Može zato što vi prihvatate amandman koji liči na naš, ali nije baš ovakav.
U tome i jeste suština, što u našem amandmanu ne odnosi se samo na Crnogorce, nego se odnosi na sve koji se ne izjašnjavaju kao Srbi i koji i državu Srbiju ne priznaju za svoju državu.
Mi na ovaj način, ovim amandmanom, gospodine Jočiću, ni na koji način ne ugrožavamo status Srba tamo gde oni žive. Mi smo jasno naglasili ovo "i" u poslednjoj rečenici, gde smo rekli da i Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Dakle, neko ko je Srbin, živi u Crnoj Gori, živi u Hrvatskoj, u Nemačkoj, Americi, nebitno gde, on zato što živi tamo, što tamo radi, što tamo ima neku imovinu itd, naravno i normalno tu državu priznaje za svoju državu, naravno i normalno ima državljanstvo te države. Mi mu to ni na koji način ne osporavamo, niti na bilo koji način ugrožavamo, ali želimo da taj neko, pored te države u kojoj živi, ako je Srbin, ako je pripadnik srpskog naroda, da može da dobije na vrlo jednostavan i lak način državljanstvo Republike Srbije.
Vi znate da ste u Vladi doneli odluku da se status izbeglica produžava za još dve godine. Bilo je planirano da se do kraja ove godine ukine status izbeglica. Sada je to produženo za još dve godine, verovatno procenjujete da će za te dve godine da izumru ljudi koji imaju status izbeglica, jer, ponavljam, uglavnom su u pitanju stariji ljudi.
To takođe nije korektno prema tim ljudima, prema tim Srbima, a vaš motiv je isti kao što je bio motiv od kada su počeli ovde da dolaze Srbi iz bivših republika. Znate svi da svi Srbi iz bivših republika ili 99% njih glasaju za SRS, i zato ne dobijaju državljanstva, i zato im godinama čame zahtevi po kojekakvim kancelarijama, pa kada odu, kada su uporni, onda im se kaže - morate ponovo da podneste, izgubljen vam je zahtev, izgoreo, potopio se, ne znam kakva sva nebulozna obrazloženja ti ljudi dobijaju.
Dakle, pošto je prošlo vreme za amandman, još jedanput, gospodine Jočiću, izjasnite se jasno i glasno, kažite da li imate nešto protiv toga da se državljaninom Republike Srbije smatra i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da i Republiku Srbiju smatra svojom državom. Jasno i glasno kažite da li imate nešto protiv ovoga.

Izvolite, ministar unutrašnjih poslova, gospodin Jočić.

Ove izmene i dopune su pisane ne u odnosu na Crnogorce nego u odnosu na sve Srbe bez obzira gde žive. To je prva stvar. Druga stvar, vašim amandmanom vi ukidate prebivalište kao uslov sticanja državljanstva. Na to imaju pravo svi državljani bivše SFRJ u članu 52, osim Crnogoraca koji su bili u državnoj zajednici i koji nisu tretirani pod ovom normom.
Ovim se omogućava da i oni, ne samo oni koji su državljani bivših republika SFRJ, nego i Crnogorci, lakše dobiju državljanstvo na osnovu prebivališta. Njih ima 250 hiljada.
Kao drugo, stoji vaš amandman, ali vi vašim amandmanom i uopšte svim amandmanima ne idete do kraja, regulišete samo jedan deo, a ne dirate član 23. i zbog toga su poslanici DSS uložili amandman koji član 23. menja. Zapravo, vi dajete obrazloženje i dajete amandman na član 52, a ne dirate član 23, koji je mnogo širok i koji to daje i pripadnicima srpskog naroda i drugih naroda, znači, Hrvata, Slovenaca, Bosanaca, Bošnjaka i pripadnicima etničkih zajednica sa teritorije Republike Srpske koji nemaju prebivalište. To ne dirate.
Jednostavno, ovim amandmanom koji je Vlada usvojila i predložio sam kao dobar, član 23. se ipak sužava i definiše se. Neću da kažem da vaš amandman se ne sadrži u članu 23, on se sadrži, ali nije celokupna materija zaokružena.
Druga stvar, vi predviđate u vašem amandmanu da se potpiše izjava da se smatra pripadnikom srpskog naroda. Do sada se to obavljalo, ali se obavlja u MUP-u gde stoji obrazac jedan i na drugoj strani obrasca onaj ko traži državljanstvo mora da se izjasni na okolnost da je pripadnik naroda, mora da kaže po čemu je on pripadnik naroda. I ne samo izjava, već se vrše i provere da je on pripadnik srpskog naroda.
U svakom slučaju, svi amandmani koji su predloženi sa ciljem da regulišu ovu oblast ipak su dobri, moram da kažem da je i vaš dobar, ali ne idete do kraja. Niste jednostavno regulisali sve, nego jednim delom sužavate, a u članu 23. na koji niste reagovali, ostavljate široko pravo državljanstva i pri tome vašim amandmanom se ne daje pravo državljanstva na osnovu prebivališta, odnosno jedino crnogorskim državljanima, koji na to nemaju pravo po vašim izmenama i dopunama.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, mislim da ovo nije adekvatno obrazloženje i ne znam koji su motivi i pobude da gospodin ministar ovakvo obrazloženje daje. Sada ću da vam objasnim, gospodine Jočiću, ne valja kada se predstavnici Vlade smeju, mi imamo jednog zaduženog u Skupštini za smejanje, pa kada mu se digne prst on reaguje, ali ako treći put dignem prst onda će biti nepristojno, pri promeni redosleda prstiju.
Obratite pažnju na sledeće, vi kažete da su naši amandmani nedorečeni, a ja kažem da su vaši amandmani neprimenljivi. Vi statusno pitanje pojedinca vezujete za to u kom roku će da podnese zahtev. Ako građanin podnese zahtev do tog i tog datuma ili u roku od toliko i toliko meseci, imaće pravo da ne plati kamatu, smanjiće mu se kamata itd.
Ali, državljanstvo nije kamata, nije novčano potraživanje. To je statusno pitanje.
Zašto je statusno pitanje? Ako je on državljanin one države čiji ste vi ministar unutrašnjih poslova, vi onda imate obavezu da o tom državljaninu vodite računa gde god je on na kugli zemaljskoj. Ako je u Hagu, morate svaki dan da se raspitujete šta se tamo dešava, da li su njegova prava, kao državljanina Republike Srbije, ugrožena. Vas to nije briga. To je prva stvar.
Druga stvar, vašim visokoumnim amandmanom na član 7a, vi ste u materijalno-pravnu odredbu ugradili poslovnu sposobnost, pa sada kod vas državljanstvo zavisi od toga da li je neko poslovno sposoban ili nije poslovno sposoban. Na odboru za zakonodavstvo ili za pravosuđe, ne znam gde, rekao sam da razbijete ovaj član na dva, jedan neka bude procesne prirode, a drugi neka bude materijalne prirode.
Vi ste to zbrkali, pa sada ispada da su uslovi za srpsko državljanstvo, po mišljenju ove vlade, da je pripadnik srpskog naroda, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a ne vidim u čemu se razliku od amandmana Vjerice Radete to, ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva ako je navršio 18 godina života. Zašto ne bi mogao maloletnik?
Peta, šesta generacija u inostranstvu prave dijaspore, ne ovo što vi tumačite preko ove Čubrilo dijaspore, nije dijaspora privremeni rad u inostranstvu. Nije dijaspora ovi što su završili fakultete, pa peru tamo po kafićima sudove. To nije dijaspora. Onda kažete, i nije mu oduzeta poslovna sposobnost. Na ovaj način kažete, svi Srbi moraju da budu poslovno sposobni, svi Srbi moraju da budu uračunljivi.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Duliću, kada su ozbiljne diskusije, mislim da je pozivanje na vreme, tim pre kada diskusija ide u jednom ozbiljnom toku, apsolutno neukusno.
Bez obzira na odredbu koja glasi - tri minuta, pustite da slobodno teče diskusija kako bi izašlo sve na videlo i kako bi zajednički došli do nekog akta koji bi bio akt svih ljudi koji sede u ovoj sali, a ne nekog nametanja neke volje. Tumačim svaki put kada je ozbiljna diskusija i vi se pozovete na vreme da zloupotrebljavate Poslovnik.