Hvala puno. Izvolite, Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Diskusija gospodina Jočića je uvreda za poslaničku grupu SRS. Nama ne možete da kažete da nešto imamo nedorečeno, zato što, recimo, nismo dirali stav 1. člana 23, a zašto bismo ga dirali kada nije u koliziji sa predloženim izmenama i dopunama.
Zato smo mi vrlo dobro, pazeći sve to, ubacili veznik "i". Dakle, državljaninom Republike Srbije smatra se onaj ko izjavi da pripada srpskom narodu i da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
To je jedna nova kategorija građana. On ima američko državljanstvo, ali izjavljuje da i Srbiju smatra svojom državom.
Član 23. se odnosi isključivo na lica koja imaju tuđe državljanstvo. To je otpust iz onog državljanstva i prijem u državljanstvo Srbije. Mi to nismo dirali, gospodine ministre. Veoma pažljivo smo mi to radili, nismo se igrali sa Predlogom zakona.
Dakle, član 23, ovako kako ga vi sada menjate, briše mogućnost koja je bila do sada i koja je do sada postojala zakonom, a zakon je već tri godine na snazi.
Zašto sada odjednom u septembru 2007. godine prestaje pravo državljanima drugih država sa teritorije bivše SFRJ ili etničkih zajednica, koji nemaju prebivalište na teritoriji Srbije, a imaju državljanstvo, ako podnesu pismenu izjavu da Srbiju smatraju svojom državom. To je normalno. Gde smete da izbrišete tu odredbu?
Prijem u državljanstvo, uslovite ga otpustom iz druge države članice, ali vi morate da predvidite da neko može da postane državljanin Republike Srbije i ako nije pripadnik srpskog naroda ili je pripadnik srpskog naroda, ali nema prebivalište na teritoriji Srbije nego u nekoj od bivših članica.
Dalje, ako već govorimo o besmislenim amandmanima, šta znači ovaj amandman koji kaže da zahtev iz člana 23. stav 3. može da se podnese u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona?
Čitajući ovaj amandman, misli se na Zakon o državljanstvu, jer se menja član iz osnovnog zakona i sada je besmisleno o zakonu, koji je stupio na snagu 2004. godine, napisati 2007. da samo u roku od dve godine neko može da podnese zahtev.
Trebalo je vezati za datum stupanja na snagu izmena i dopuna zakona. Zakon je stupio na snagu 2004. godine i ne možete za taj termin da vezujete više nikakve rokove.
Eto, toliko samo o principijelnosti i o besmislenosti. Recite da vam nije bila želja da se pokažete svetu kao ljudi koji brinu o svom narodu, nego eto opet nešto trpate u isti koš i nama će sve biti jasno.

Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Milorad Buha, pa potom o ovom amandmanu žele da diskutuju Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe LDP-a i Miroslav Petković, ispred poslaničkog kluba DSS-NS dr Vojislav Koštunica.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazaću na član 23.
On je vrlo bitan, a posebno sa aspekta izbegličke populacije, s obzirom da smo onoga trenutka kada je stupio na snagu ovaj zakon očekivali da će on biti ventil za sve izbeglice.
Međutim, mi njime praktično nismo rešili sve ono što je zakonodavac mislio, ali u praktičnoj primeni nemamo ta rešenja. Kada zakon ograničava lica do 18 i preko 18 godina, to je vrlo čudno kod zakonodavca.
Postavljam pitanje sadašnjem ministru i sekretaru Ministarstva, zašto ograničavati to sa određenim brojem godina, da li je taj građanin koji ima do 18 godina manji Srbin i da li je njegova želja da bude državljanin ove Srbije manja, nego ako ima 18 godina i jedan dan.
Što se tiče poslovne sposobnosti, prirodno je i normalno da onim građanima, koji nemaju poslovnu sposobnost, a Srbi su, u teškom su socijalnom stanju, a nalaze se na teritoriji Republike Srbije, moramo pokazati veću pažnju i odgovornost i voditi računa o njima. Prirodno je da oni imaju prioritet, ne da njih ograničavamo.
Dalje, u članu 23. kažete da pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost, i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Sada ćete videti šta to u praktičnoj primeni znači. Stariji od 18 godina, ima poslovnu sposobnost, dao je pismenu izjavu, na vašem sajtu, uputstvo za građane i za radnike Ministarstva unutrašnjih poslova, koji provode upravni postupak i dat je sledeći nalog: lica koja su izbegla, ovaj član 23 u stavu 2. odnosi se na izbeglice, na teritoriju Republike Srbije ili u inostranstvo, uz zahtev, podnosilac prilaže dokaz o prebivalištu, odnosno boravištu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu druge države nastale na teritoriji SFRJ, izvod iz matične knjige venčanih, fotokopija izbegličke legitimacije, fotokopija lične karte, saglasnost deteta ako je dete starije od 14 godina i podnose roditelji, pismena izjava, dokaz o uplaćenoj taksi.
Postavljam pitanje, otkud vam pravno utemeljenje da vi tražite ovaj broj dokumenata, šta će za državljanstvo izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige venčanih.
Čovek želi da bude državljanin, da li je bitno da li je on venčan ili ne, danas sam venčan, a sutra nisam, prekosutra se ponovo venčam, i prekosutra se razvedem, i sto puta napravim to. Zašto administrirate, a to je posebno bitno za izbeglice. Jer, sve to mi u Hrvatsku, pa taksa tamo, koji smeju da idu, pa putni troškovi tamo, pa taksa tamo itd.
Zašto administriramo? Pa omogućite tim ljudima, normalno žele da budu državljani, žive tu 15-18 godina, dajte im to državljanstvo. Hvala vam.

Hvala. Reč ima Aleksandar Martinović po Poslovniku. Molim vas, barem zbog zapisnika, kažite na koji član  Poslovnika se vi pozivate. Vi kažete, gospodine Krasiću, tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine Srbije i povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer Vlada RS ne prihvata ovaj amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, vređa samno ne zdrav razum, nego Ustav RS.
Gospodine ministre, kako država Srbija može da bude država srpskog naroda, dakle svih Srba koji žive ma gde u svetu, ako vi uslovljavate sticanje državljanstva prebivalištem. Ne piše u članu 1. Ustava da je Republika Srbija država Srba koji žive u Srbiji, nego država srpskog naroda.
Srpski narod živi i u Kanadi, i u Americi, i u Francuskoj i u Australiji. Smisao našeg amandmana je da se svim Srbima koji žive u svetu, ako to žele, omogući da postanu državljani Republike Srbije, državljanstvo, gospodine ministre, ne sme da bude privilegija, ono mora da bude pravo.
Dalje, gospodine ministre, vi u obrazloženju na amandman koji je dala gospođa Vjerica Radeta kažete da je Republika Srbija pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora. To je tačno. Ali, vi zaboravljate jednu važnu istorijsku činjenicu.
U vreme kada nije postojala nikakva Jugoslavija i nikakva državna zajednica, postojala je samostalna i nezavisna Kraljevina Srbija. Po zakonima Kraljevine Srbije, donetim pre 1914. godine, bukvalno je tako stajalo, svaki Srbin smatrao se državljaninom te države. Valjda vas ta državna pravna tradicija na nešto obavezuje.
Dalje, vaše obrazloženje koje ste dali na izlaganje gospodina Tomislava Nikolića, da će kao Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu diskrecionog prava da ne omogući crnogorskim kriminalcima, koji imaju prijavljeno prebivalište u Srbiji da postanu državljani Republike Srbije, takva konstatacija apsolutno ne stoji.
U vašem Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu bukvalno stoji ovako: ''Državljaninom Republike Srbije u smislu ovog zakona smatra se i crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije''.
Gde se tu spominje bilo kakvo diskreciono pravo Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovi ljudi se neposredno na osnovu zakona smatraju državljanima Republike Srbije i vi nemate nikakav pravni mehanizam da onemogućite crnogorskim kriminalcima, kojih ima u Beogradu a i u drugim gradovima u Srbiji, da samo zato što imaju prijavljeno prebivalište u Srbiji ostanu državljani Republike Srbije, a onemogućavate Srbima, čestitim Srbima, pravim ljudima iz dijaspore da postanu državljani Republike Srbije. Kršite Ustav Republike Srbije i to je osnovni problem sa vašim obrazloženjem.

Hvala vam. Po Poslovniku, Zoran Krasić. Izvolite.

U pitanju je član 136. našeg Poslovnika.
O čemu se u suštini radi? Radi se o tome što Vlada Republike Srbije bi htela nešto, ali ne zna šta, ne zna ni kako. Međutim, to u medijima mora da deluje kao da je nešto. Da li je nekome jasno? Nikome nije jasno. Takva je ova vlada. Nit se tera, nit se vodi.
Šta smo mi hteli našim amandmanima? Ovo narodski pričam da bi me oni ljudi koji gledaju prenos shvatili. U čemu je suštinska razlika? Razlika je u tome što je SRS svesna situacije u kojoj se nalazi srpski narod, svesna situacije da je i zbog toga donet novi Ustav Republike Srbije i da je propisan veći stepen zaštite srpskog naroda i svih građana koji žive u Republici Srbiji.
Ima jedne definicija, kada se u Ustavu kaže "građanin", misli se na državljanina koji živi na teritoriji neke republike. S obzirom na novonastale okolnosti, da su naši sunarodnici, naša braća, naše sestre za ovih 15-tak godina postali etnička zajednica, manjinska zajednica, etnička grupa, negde nacionalna manjina, retko, a svi su bili konstitutivni narod i u okviru tih administrativnih republika, izostala je zaštita njihovih ljudskih prava po osnovu toga što su manjina u nekoj državi.
Na to se poziva Savet Evrope, EU itd. Ali, naravno, oni ćute. Kakav je Savet Evrope? Dovoljno je samo da se kaže - kada je bilo vanredno stanje, mi smo primljeni da budemo članovi Saveta Evrope. Nešto suprotno, vatra i voda.
Onda je SRS iskoristila ovu priliku da utiče na Vladu Republike Srbije, na sve poslanike u Narodnoj skupštini, da napravimo korak dalje, da svakome ko se smatra Srbinom, bez obzira gde živi i bez obzira čije državljanstvo ima, dozvolimo da stekne državljanstvo, jer bi mu onda mogli da pružamo neku zaštitu: 32% građana Republike Srbije je bez ikakve zaštite; Crna Gora im ne priznaje, maltene, ni status nacionalne manjine. Nemaju radio, nemaju televiziju, nemaju školu, šikaniraju se, izbacuju se sa posla itd.
Mi mora da ih štitimo. Zašto? Oni kažu: "Mi smo vi". To je moj komšija, samo što je malo dalje njegova kuća od moje kuće.
Šta hoće Vlada? Ona želi da napravi nešto da bi stekli srpsko državljanstvo samo njihovi Crnogorci koji su u Vladi i u ministarstvima. Jedanput kažu prebivalište, drugi put kažu nije prebivalište, treći put poslovno sposoban, četvrti put nije poslovno sposoban, rok dve godine, nema roka, te ovo, te ono. Znači, nit se tera, nit se vodi.
Zato pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini, glasajte za ova tri amandmana koja je podnela SRS, mirno ćete da spavate i svi će da vas veličaju.

Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Ako mogu da vam pomognem i oko izrade ovog novog poslovnika. Mi se sada nalazimo u neprijatnoj situaciji. Mi smo podneli amandman na Predlog zakona koji smo dobili od Vlade. Vlada je pročitala amandman, videla da to treba tako regulisati, preko nekog od svojih poslanika podnela novi amandman, koji je prihvatila, i to je sad sastavni deo Predloga zakona.
Na šta smo mi sad podneli amandman? O čemu mi sada ovde diskutujemo, dame i gospodo narodni poslanici? Manite se više tih prevara. Praktično, mi nemamo amandman na Vladin Predlog zakona. Mi vam pričamo o nekim članovima koje ste vi već izbacili, a mi nismo imali novo vreme da na taj novi predlog zakona damo svoje amandmane. Sada mi pričamo o svom konceptu, pravimo tribinu za gledaoce, a u danu za glasanje je nemoguće glasati o našem amandmanu zato što se ne odnose na ono što je Predlog zakona.
To su prevare narodnih poslanika i prevare građana koji misle da mi ovde donosimo zakon i da mi ovde raspravom dolazimo do boljih rešenja. Mi ćemo vama objasniti naš koncept. Sve i da hoćete, vi ste nas lišili mogućnosti da to bude Predlog zakona. Ako je sada amandman gospodina Petkovića sastavni deo Predloga zakona, mi vam pričamo o nečemu što ne postoji.
Mi nismo imali vremena da promenimo i to što je Petković predložio, a trebalo nam je dati to vreme, da ne ispadne da besmisleni posao radimo. I, kako vi sve češće govorite da Skupština, čak i neki vaši činovnici, i činovnik gospodina predsednika Skupštine u medijima izjavljuje kako je Skupština spora, pa ministri kažu - doživećemo infarkt ovde koliko će oni da nas nagaze.
Vi ovde, u stvari, provodite jedno pozorište. Vlada ima svoj Predlog zakona, od toga odstupanja nema, pa čak i kada je najgori. Ako mora malo da odstupi, to prihvati kao svoj predlog. Gde je sad taj predlog? Da li mi imamo sada pred sobom Predlog zakona o državljanstvu? Nemamo. I ako je Vlada rekla da je nešto već uvrstila u taj predlog, to bi trebalo da imamo, pa da se napravi nova numeracija članova, pa onda poslanici da daju amandmane na te nove članove.
Ali, vi gledate samo da prođe vreme. Baš vas briga, istrpećete ovu raspravu, gledate na sat koliko imate po kom zakonu, kada će neki zakon stići na red, to je postala funkcija Narodne skupštine Republike Srbije. Polovinu vas smo ubedili da smo u pravu. Ta vaša polovina i ova naša većina, eto vam većine u Skupštini.
Ali, vi ćete glasati kako vam je Vlada prihvatila nešto i uvrstila u Predlog zakona. A imate i rođake, imate i prijatelje, imate i oca i majku koji se tiče ovaj zakon.
Baš vas briga. Vi samo razmišljate o tome da li može još neko da upadne u neki upravni odbor pri ovoj novoj podeli i koliko ćemo dugo uspeti, pri ovakvim sukobima, da održimo Vladu, da bi naši ljudi bili ministri, da bi naši ljudi bili ambasadori, da bi naši ljudi rasprodali još ovo malo državne imovine što je ostalo.
Na ovom zakonu se lomi sudbina Srbije, hoće li nas biti 15 miliona ili 30, hoće li biračko telo biti 20 miliona ili šest miliona. Vama je to nevažno, vas to ne interesuje. Došli ste u situaciju da u izbegličkoj porodici, toliko su zbunjeni konfuzijom u našem zakonu, da polovina članova porodica podnese zahtev za prijem u državljanstvo, a polovina ne sme.
Jer vi sarađujete sa Hrvatskom preko izbeglica. Kako drugačije sarađujete - preko naše zemlje koju im dajete, preko naših fabrika i tržišta koje im dajete i preko izbeglica.
(Predsednik: Vreme.)
Oni su nam veza sa Hrvatskom. Kakva veza? Ko sme od njih da ode tamo, ko sme da postavi pitanje uživanja svoje imovine.
Hajde da vidimo kad krene sa srpskim pasošem, da li će smeti da ga uhapse, a kada ga uhapse da li će smeti država Srbija da se isprsi i da uloži protest, pa od Hrvatske da zatraži da njenog građanina oslobodi. Ne, ovde ih vi hapsite, tamo ih oni hapse. Bez domovine, bez državljanstva, bez prebivališta, bez boravišta.
Ovaj zakon je jedinstvena prilika da to regulišemo. Ko zna kada ćemo da imamo vremena da se vratimo na ovaj zakon. Evo, 2004. ste doneli Zakon, sada je skoro 2008.
Znači, u najboljem slučaju, za četiri godine ovaj zakon ponovo može da bude na dnevnom redu. Nemojte da donosite zakone nakaradno i nemojte da ih donosite polovično.
Prihvatili ste amandmane Petkovića. Nije dobar zakon sa tim amandmanima, nije dovršen, nije dorečen. Zato ćete vi da propisujte obrasce, pa ćete da mu tražite gde je bio 6. juna, gde je bio 20. juna. To su stare priče. Treba mu 10.000 dinara da podnese zahtev, obavestite da je izgubljen za vreme bombardovanja, podnesi ponovo - 10.000. Odakle i kako?