OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 19.09.2007.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

19.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima Čedomir Jovanović, po amandmanu.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je gospodin Nikolić pokrenuo neka suštinska pitanja tokom ove rasprave. Loše je, gospodine Jočiću, što je Vlada pokušala da prevari parlament i naše društvo. Kada je Vlada ozbiljna: da li onda kada nam prosledi u parlament obrazloženje za donošenje ovog zakona po hitnom postupku ili onda kada predstavnik Vlade tokom rasprave ponudi obrazloženje za donošenje izmena i dopuna Zakona o državljanstvu?
Vi ste, gospodine Jočiću, rekli da se ove izmene i dopune ne donose zbog Srba iz Crne Gore, nego zbog svih Srba na svetu. Ovde ste to rekli pre 10-15 minuta. Posle toga je usledila rasprava koja je pokrenuta kroz reklamaciju Poslovnika.
U obrazloženju koje nam je Vlada prosledila, vrlo jasno piše: "da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku potreba da se promene u oblasti državljanstva, koje su nastale po istupanju Republike Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Republika Srbija postala pravni sledbenik državne zajednice, što pre zakonom urede i, s tim u vezi, obezbedi zaštita licima koja su, usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču, postali nedržavljani, zbog čega nastaju štete po svakodnevni život tih lica.
Takođe, razlog leži i u potrebi da se u novonastalim okolnostima omogući nesmetan rad državnih organa time što će se što pre utvrditi ko se sve smatra državljaninom Republike Srbije".
Kakve veze ima ovo formalno obrazloženje Vlade sa obrazloženjem koje ste vi, kao predstavnik Vlade, ponudili ovde nama u parlamentu, a pogotovo kakve veze imaju izmene i dopune ovog zakona sa amandmanom kojim je Vlada pokušala da prikupi političke poene, a da istovremeno nema hrabrosti da se složi sa predlogom jedne parlamentarne stranke koja je ukazala na član koji želi da menja.
SRS je podnela amandman na član zakona. Vi niste imali snage da taj amandman prihvatite, napisali ste amandman koji je sam po sebi identičan u suštini i tako pokušali da uradite šta, da ostvarite političku korist, a ne da se starate o interesima građana o kojima govorite kada navodite razloge za donošenje zakona po hitnom postupku.
O čemu se zapravo ovde radi? Dobro je što ste vi, gospodine Milosavljeviću ovde, jer ste predstavnik Demokratske stranke koja ima većinu u Vladi. Kako ste mogli da glasate za ovakav amandman? Da li znate šta ste uradili ovim amandmanom? Da svaki Srbin u svetu, bez obzira da li ima prebivalište u Srbiji ili ne, može da dobije državljanstvo Republike Srbije, ali tek kada napuni 18 godina.
Zašto ne pre toga? Zašto može da vozi automobil sa 16 godina, a ne može da kaže - ja se osećam Srbinom?
Zato što država očekuje nešto od nekoga ko ima 18 godina i neko ko ima 18 godina stiče određeno pravo koje pre toga nema. Da li ima država obavezu prema svojim građanima? Ovde je citiran član Ustava, član 13, "da štiti interese građana, bez obzira da li su oni u Srbiji ili izvan nje". Mi smo sada preuzeli na sebe, izmenama i dopunama ovog zakona, u amandmanu koji je postao sastavni deo zakona obavezu koju Srbija ne može da ispuni, ili ne bez konflikta i sukoba.
Šta znači pitanje poslovne sposobnosti kao kriterijum? Da li to znači da neko ko nije poslovno sposoban ne može da bude srpski državljanin, da li mi to formiramo arijevsku rasu? Hajde da uvedemo kriterijum poslovne sposobnosti pri izboru Vlade ili poslanika za Narodnu skupštinu. Kako se utvrđuje poslovna sposobnost nečija i gde se ona utvrđuje? U stanici policije, pred šalterom?
Ovde se zapravo radi o onome o čemu je govorio Tomislav Nikolić, o formiranju nove glasačke mašine, jer sa 18 godina stičete pravo glasa i učešća na izborima, pa bi Vojislav Koštunica želeo da podršku, koju više ne može da pronađe u Srbiji, ovakvom zakonskom manipulacijom pronađe na nekom drugom prostoru izvan Srbije.
Ovaj zakon nema veze sa izbeglicama. Kako su ti ljudi postali izbeglice? Nisu oni došli u Srbiju što su želeli da dođu nego što su bili prinuđeni na tako nešto. To je cena jedne loše politike. Žive kao građani drugog i trećeg reda na periferiji naših opština, bez prava da se normalno školuju, da se normalno leče, da normalno rade. Ovo nema veze sa pravom izbeglica i mi nemamo ništa protiv toga da te izbeglice dobiju srpsko državljanstvo bez ikakvih prepreka, i nemamo nikakav problem sa prognanim licima i njihovom željom da dobiju novo prebivalište.
Mi isto želimo da se to desi, da se to pitanje reši u Srbiji, ali ovo je nešto drugo, ovo je nešto potpuno drugo. Ne želite da date državljanstvo osobama mlađim od 18 godina, jer prema njima država ima finansijsku obavezu. Vi morate njima da omogućite besplatno obrazovanje, besplatnu zdravstvenu zaštitu, a zauzvrat ne možete ništa da dobijete od njih. Ne možete da ih mobilišete, ne možete da im naplaćujete porez, ne možete da ih prisilite da za vas glasaju, ali već sa 18 godina to je moguće.
Ovo nas uvodi u jednu novu političku eru, u situaciju u kojoj će se parlamentarne stranke ili stranke koje se takmiče na izborima naći u neverovatnim okolnostima. Da li ćemo voditi sada kampanju i u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj? Koliko se građana na ovakav način uvodi u naš politički život, a da pri tom ni po čemu nemaju obavezu prema samoj Srbiji.
Rekli ste - zbog ljudi koji su apatridi u ovom trenutku, zbog toga što se raspala državna zajednica. Sad odjednom je zbog svih Srba u svetu. Srbija ima obavezu prema njima, a vi toj obavezi ne možete da odgovorite onako kako to treba da uradite.
Ne možete ni prema ovima koji su rođeni u Srbiji da se ponašate onako kako se ozbiljna država ponaša prema svojim građanima. Znači, formirate novo biračko telo i to tako treba da se kaže, a sada tražite podršku u novim sredinama jer ste u ovoj sredini tu podršku izgubili.
Mi ćemo glasati protiv ovog zakona, glasali bi protiv ovog amandmana. Zapanjeni smo činjenicom da su DS i G17 ovako nešto dozvolili. To je neverovatno, to je antidemokratski, to je antigrađanski. To je direktno suprotstavljeno interesima same Srbije i politici o kojoj vi govorite.
Koliko košta ovaj zakon Srbiju, gospodine Milosavljeviću, koliko košta ovaj zakon? Gde su kolege iz G17, stručnost ispred politike, koliko košta ovaj zakon i kakve posledice prate ovaj zakon? Formirali ste novu glasačku mašinu onima koji više svoje uporište ne mogu da imaju u društvu Srbije, ali uporište pronalaze u srpskom narodu koji se nalazi na prostorima bivše Jugoslavije, pre svega na prostorima bivše Jugoslavije i to BiH i Crne Gore.
Na takav način se stiču pretpostavke za jednu novu političku krizu, jer se onda postavlja pitanje političke lojalnosti. Ruše se dogovori koji su do sada stvoreni, ugrožavaju vrednosti koje su razvijane nakon ratova i sukoba i produbljuju krize koje su u međuvremenu nastale. Nema dogovora sa Vladom Crne Gore, a želeli smo da se dogovorite sa Vladom Crne Gore.
Na ovakav način vi dajete srpsko državljanstvo trećini biračkog tela Crne Gore i šaljete im poruku da ono što se desilo na referendumu zapravo više i nije nešto što ih limitira u političkom smislu, jer oni svoju Srbiju mogu sada graditi u ostatku Crne Gore, kroz činjenicu da su državljani Srbije, bez obzira šta o tome mislila zvanična Crna Gora. Tražili smo dogovor sa Vladom Crne Gore, tog dogovora nema.
Nema dogovora sa izbegličkim organizacijama i zato je ovaj zakon tako nedorečen prema njima, i surov je prema građankama i građanima Srbije koji ovde žive, koji plaćaju poreze, koji su žrtve zvanične politike i ovim postaju žrtve onih koji sa Srbijom nemaju nikakve veze, osim što će na izborima glasati, usled političke manipulacije, za politiku čiju cenu ne plaćaju oni nego neko drugi ko ovde živi. I opet će Srbija biti žrtva nekoga sa Pala, i nekoga iz Knina i nekih guslara iz Crne Gore, koji neće platiti cenu svoje neodgovorne politike, već će tu cenu platiti ljudi iz Beograda, iz Vojvodine, iz Niša, dakle oni koji vrlo dobro znaju zašto se ponašaju ovako kako se ponašaju, kada se distanciraju od politike koja u ovom trenutku formuliše izmene i dopune ovoga zakona.
Bolje izađite pa recite da ste se vratili na sistem vrednosti o kojem govori SRS, nego da Srbiju plašite radikalima, a onda zapravo radite ono što bi oni želeli da urade.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala puno. Izvolite, ministar Jočić.

Dragan Jočić

Ovde se čitalo obrazloženje celog zakona, a dao sam obrazloženje samo člana 23. stav 1. Kada sam pomenuo sve Srbe, to se odnosilo na stav 1. člana 23, odnosno stav 1. amandmana koji je Petković podneo. Prethodnik je govorio i čitao obrazloženje celog zakona.
Što se tiče dece, moram da kažem da decom upravljaju roditelji ukoliko su maloletna, a ako su oba bračna druga, odnosno oba roditelja stekla državljanstvo i državljani su, steći će to i dete koje je mlađe od 18 godina.
Što se tiče poslovne sposobnosti, znate potrebna je želja i slobodno iskazana volja. Dakle, ako je neko bolestan mentalno, pa ima lucide intervala, to su oni intervali gde vam naizgled liči da je pametan, odnosno da je normalan, onda mu se to neće važiti zato što to nije slobodna volja. Eto, jednostavno zbog toga. Naravno, ako je staralac, onda staralac može da se izjasni.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala puno. Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Odgovaram na neke netačnosti u tumačenju naših namera od strane mog prethodnika.
Naime, u razgovorima sa predstavnicima srpskog naroda iz Crne Gore i na konferenciji za štampu koju smo potom održali, jasno smo rekli da oni ne traže pravo glasa. Time smo hteli da pokažemo svima da ne pravimo, bar mi, srpski radikali, novo biračko telo i predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore su se s tim složili.
S druge strane, ne znam zašto jednu prozapadno orijentisanu političku stranku plaši to što će Srbi, koji tamo žive deset, 20, 40, 50 godina, dobiti državljanstvo srpsko, pa makar moći i da glasaju. Pošto žive u blagodetima zapadne civilizacije, oni će glasati za stranke koje ovde te blagodeti žele da uvedu. Ta pretpostavka, te prezumpcija, da bi Srbi koji, recimo, žive u Nemačkoj glasali za radikale a ne bi za LDP, apsolutno je netačna.
Ili, vi možda dobro ne tumačite način života na Zapadu, jer ako sada ovde tvrdite da Srbi koji žive na Zapadu nisu zadovoljni tim životom, i želeli bi da Srbija živi onako kako SRS hoće, onda su vaša zalaganja za uvođenje zapadnog načina života u Srbiju apsolutno besmislena. Sami ih bacate pod noge.
Mi se uopšte ne bojimo novih glasača, neka glasaju za koga god hoće, neka se opredeljuju kako god hoće. Prevaru ste izvršili zajedno sa DSS kada ste u izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika predvideli mogućnost da naši državljani glasaju u inostranstvu.
Dobili ste nekih 7.000-8.000 novih birača, a male političke stranke, na primer stranka gospodina Batića, potrošile su više novca nego što su ovde koštali izbori, zato što su na svako biračko mesto u inostranstvo poslali ponekog mladog dečka ili devojku da prate tobož izbore, da provere da li su izbori regularni.
Time ste natovarili ogromne troškove državi Srbiji, a ništa se nije u pogledu biračkog tela nije promenilo. Onaj ko želi da omogući da ljudi u inostranstvu glasaju, taj će predložiti Narodnoj skupštini zakon po kome će oni moći ili elektronski ili putem pošte, sa potpunom sigurnošću da ništa nije pokradeno, a tako se već glasa u mnogim državama u svetu, predložiti da oni tako glasaju i da se njihovi glasovi tako prebroje.
Drugo, nama ne trebaju novi građani koji će plaćati porez. Nama treba konačno da prebrojimo koliko Srba ima i koliko ima Srba koji žele državljanstvo Srbije. Nije ništa novo. Uostalom, u Grčkoj je porodični praznik dan izbora, kada se svi Grci iz celog sveta obavezno sastaju u Grčkoj. Naravno, mesto rođenja gde su upisani u biračke spiskove. Obavezno, zakon ukida neke privilegije Grcima koji ne glasaju. Ne kažnjava ih, nego im ukida neke dodatne privilegije, a to u pogledu plaćanja poreza.
Vi već ovde imate strane državljane koji plaćaju porez. Jesu li oni državljani Srbije? Nisu. Nije plaćanje poreza jedina legitimacija za državljanstvo. Inače, šta bi se dešavalo u svetu? Zbog toga, kad tumačite ideje SRS, pustite da ih mi tumačimo, a vi iznesite ovde svoj program i ono što vi želite.
Naša želja je bila da se prebrojimo, da ispunimo ustavnu normu, ustavnu obavezu, ustavno pravo da se prebrojimo, da omogućimo da svi budu državljani Srbije, da iz toga Srbija kao država ima koristi, da oni imaju određene koristi zbog toga što su državljani Srbije, da nikoga ne diskriminišemo, da nikome to pravo ne uskratimo.
Zato nismo brisali nijedan član zakona koji je do sada predviđao pravo na državljanstvo drugih, samo da vidimo da li u ovoj državi, novoj Srbiji, svaki Srbin ima pravo na državljanstvo, da li u Rusiji svaki Rus ima pravo na državljanstvo, u Americi svaki Amerikanac ima pravo na državljanstvo. Samo smo to hteli da vidimo i, na kraju krajeva, koliko vas je koji to pravo Srbima ne želite da date.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku, poslanik Milorad Buha.

Milorad Buha

Koristim ovu priliku da upoznam ministra unutrašnjih poslova i sekretara koji bi morao uzeti u obzir, posebno u ovim situacijama kada se radi o vitalnim, rekao bih sistemskim i reformskim zahvatima u određenoj oblasti, da se uzmu u obzir, pre svega, međunarodnopravni standardni, odredbe međunarodnog prava, a posebno ako su ratifikovane u domaćem zakonodavstvu, one su obavezujuće.
U načelnoj raspravi sam ukazao na određeni međunarodnopravni akt, radi se o Međunarodnoj konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine, koju je naša država ratifikovala i koja je kao takva ušla u pravni sistem Republike Srbije.
Šta kaže Međunarodna konvencija o statusu izbeglica? Ona traži jedan blagonaklon odnos prema izbeglom stanovništvu. Izbeglice od 90. godine, a posebno od 91. godine pa nadalje, nisu imale blagonaklon odnos od strane matične države, u većini slučajeva. Bilo je nekih situacija, posebno u nekim sredinama gde je bilo dobre volje, odnos je bio blagonaklon.
Upozoravam ovde na član 25, gde poziva državu članicu koja prihvati i ratifikuje Međunarodnu konvenciju da vrši administrativnu pomoć. Mi na šalterima nemamo tu administrativnu pomoć. Mi dočekamo da nam na šalteru službenica u pravilu kaže - popunite ovo, prikupite ovu dokumentaciju i onda vam rešavamo predmet. Vrlo je bitno izbeglice skloniti sa šaltera.
Posebno ukazujem na ove odredbe koje ste vi propisali kao obavezujuće za građane, za izbeglice i za radnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova koje postupaju po njima u upravnom postupku. Nemojte, molim vas, u postupku dobijanja rešenja o državljanstvu vi tražite izvod iz matične knjige, tražite uverenje o državljanstvu. Zbog čega to? Želimo samo rešenje i ništa više. Dajte jedan dokument i završili smo.
Kod dokumenata, kada smo dolazili i podnosili zahteve, uzeli ste nam sva dokumenta, i lične karte Republike Srpske Krajine, i pasoše koje smo dobili u Republici Srpskoj Krajini i tako dalje. Nemate pravo na to. Prvo, i lična karta i pasoš su lična isprava, moje vlasništvo, vlasništvo onoga ko je platio određenu naknadu za obrazac i platio administrativnu taksu. To je moj dokument, ne može mi ga niko uzeti. Ali, uzeli ste. Sada kada treba u postupku ostvarivanja prava na državljanstvo, imamo izbegličku knjižicu, da dostavimo taj osnovni prioritetni dokument, mi ga nemamo, uzeli ste ga.
Dalje, što se tiče odredaba konvencije, ova konvencija je vrlo bitna. Molim vas, dajte je stručnim službama da je izuče. Ona traži blagonaklonost i u oblasti dažbina, taksi i fiskalnih naknada, poreza. Ona kaže, države ugovornice neće podvrgavati izbeglice dažbinama, taksama i porezima. Izbeglice plaćaju i jedno, i drugo i treće.
Kada budete radili izmene Zakona o administrativnim taksama, dajte da oslobodimo te izbeglice, da ih oslobodimo bar od taksi. One nisu toliko velike, ali predstavljaju teret, zato što, uz zahtev uz administrativnu taksu i naknadu za rad državnog organa, plaćamo i brojne druge takse da bi dobili druge dokumente. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku, potpredsednik Skupštine Nataša Jovanović, pa potom Petar Jojić, pa potom Žarko Korać, pa potom Čedomir Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 136. i 161. Poslovnika, gde se govori o hitnom postupku i neophodnosti da se donese ovaj zakon i tu se vidi sva vaša od početka namera, pre ovoga o čemu je govorio predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, kada ste inkorporisali amandmane koji su postali sastavni deo zakona i time ga potpuno promenili, vašeg poslanika Petkovića, da je u pitanju licemerstvo najgoreg mogućeg ranga.
Gospodine Jočiću, vi ste, što vam je rekao gospodin Martinović, sticanje prava na državljanstvo uslovili prebivalištem. Sada ću vam objasniti na vašem primeru, pošto ste rođeni u Crnoj Gori i dobili ste državljanstvo Republike Srbije, i kada biste hipotetički želeli da imate i državljanstvo Crne Gore, kada uskoro ne budete više bili ministar, prijavite se tamo u mestu vašeg rođenja ili bilo gde u Crnoj Gori, oni bi vam rekli, jer tako će biti po njihovom novom ustavu, da vi tražite otpust iz državljanstva Srbije, odnosno da vi niste Crnogorac, pa da time po automatizmu možete da dobijete njihovo državljanstvo, jer pretpostavljam da će oni favorizovati one, u najezdi ove kampanje koja se vodi protiv srpskog naroda u Crnoj Gori, koji se izjašnjavaju kao nepostojeći Crnogorci.
Šta će oni da napišu u ustavu, da li su Crnogorci, Marsovci, vanzemaljci, to je potpuno nebitno, jer to što se zove Crnogorci, to ne postoji, to je izmišljena nacija i to će oni kao takvo da stave u ustav.
Vi ste u obrazloženju za hitni postupak upravo priznali da hoćete da nagradite one koji su razbili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, separatiste koji su uticali na to da mi dođemo u ovu situaciju i da Srbi u Crnoj Gori budu u takvoj situaciji.
Vidite šta ste napisali, gospodine Jočiću, u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku vi kažete da ''osnovni razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku ogleda se u potrebi da se promene u oblasti državljanstva, koje su nastale po istupanju Republike Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Republika Srbija postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, što pre zakonom uredi i s tim u vezi obezbedi zaštita lica koja su, usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču, postali nedržavljani.''
Separatisti iz Crne Gore, koje ćete vi da nagradite i da stavite u isti rang kao Srbe iz Crne Gore ili Srbe iz bilo kog dela sveta, iz Amerike, iz Kanade, upravo su mogli, gospodine Jočiću, da utiču na to da se ovo desi, a vi kažete da biste učinili onima koji nisu mogli usled nastalih okolnosti.
Razumela bih da prihvatate amandman koleginice Radeta, o kome još uvek raspravljamo i poslovnički i kroz replike, da postoji ovakvo obrazloženje, ali upravo vi niste bili dosledni do kraja. Kažete da vam je zakon neophodan za one koji nisu mogli da utiču, a oni razbili državu, održali neki referendum uz pomoć Šiptara i Lajčaka, pod sumnjivim okolnostima, i vi ćete sada njih da nagradite.
Sa druge strane, gospodine Jočiću, znate da ni u jednoj državi bivših jugoslovenskih republika, pa to neće biti slučaj ni u Crnoj Gori, jer pratite, valjda, i znate da je u toku izrada njihovog ustava, prebivalište ne može da bude pravo po kome će neko da dobije državljanstvo. Idite, recimo, u Sloveniju i kažite Slovencima - biću prijavljen kod vas šest meseci, godinu dana i tražim državljanstvo. Oni svojim državljanima po zakonu iz 1992. godine nisu dali, imali su rok do kraja 1992. godine, pošto je to prva secesionistička republika iz bivše SFRJ, da se izjasne: ili hoće da budu državljani te banana republike ili hoće da budu državljani neke druge, iako se radi o Srbima koji su poreklom Srbi.
Prema tome, sada da se desi da neki Srbin, koji po ovom zakonu hoće, a živi u Sloveniji, da zatraži, može, ali da se odrekne njihovog. Šta to nas briga? Što je tražio prijem u njihovo? Srbi iz srpske Crne Gore treba da dobiju sva prava, jer upravo su oni ovi iz ovog obrazloženja koji nisu mogli da utiču na to.