Na član 16. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivica Dačić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu podneo je gospodin Ivica Dačić, u ime poslaničke grupe SPS. On je podneo amandman na prvopredloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu.
Suština amandmana koji je podneo gospodin Ivica Dačić, u ime SPS, upravo je u onome o čemu razgovaramo već malo više od dva sata. Suština amandmana je da državljanima Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatraju se i svi pripadnici srpskog naroda ma gde živeli. To je ono na čemu smo mi insistirali u toku načelne rasprave.
Želim, bez obzira što je ovde bilo već dosta rasprave o tome i da, u suštini, postoji nešto što je zajedničko, a to je da smo složni i da svaki Srbin, ma gde živeo, ima pravo na državljanstvo Srbije. To je ono što nas zadovoljava. Želim da do kraja obrazložim stav SPS.
Vlada, u odgovoru na ovaj amandman, dala je jedno nepotrebno obrazloženje i jedno koje nas dovodi u dilemu.
Naime, Vlada u obrazloženju kaže da ne prihvata amandman, jer Republika Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, ima obavezu da omogući sticanje državljanstva pod olakšanim uslovima za sve građane sa prebivalištem na njenoj teritoriji, koji su, nakon što je Republika Crna Gora istupila iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, za nju postali nedržavljani.
Pitam ministra u odsustvu, šta znači ovo obrazloženje? Ovo što je napisano mi nismo dovodili uopšte u pitanje. Ovo što je napisano je bila suština prvopredloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu. Tada je koncept bio samo taj da se omogući onima koji su prošle godine, posle referenduma, ostali da žive, odnosno imali prebivalište u Srbiji, da steknu državljanstvo.
Mi smo u načelnoj raspravi rekli da je to potrebno i da nemamo ništa protiv toga.
Slažemo se, ali nije dovoljno. Smatramo da izmene Zakona o državljanstvu treba da imaju i onaj drugi deo, a to je da svi pripadnici srpskog naroda, ma gde živeli, imaju pravo na državljanstvo Republike Srbije. Da je Vlada ostala kod tog koncepta, kako je ponudila u prvopredloženom zakonu o izmenama zakona, ovo obrazloženje bi bilo razumljivo.
Ali, Vlada je, što je dobro, u međuvremenu promenila i prihvatila celovit koncept, za koji smo se zalagali i mi i upozoravali tokom načelne rasprave. Onda je ovo obrazloženje suvišno.
Ovaj drugi stav je bio sasvim dovoljan da Vlada kaže: "prihvatanjem amandmana na član 23. važećeg zakona, Vlada je obezbedila da pripadnici srpskog naroda u dijaspori stiču državljanstvo Republike Srbije bez prethodnog prestanka stranog državljanstva". To bi već bilo dovoljno da kažete - znate šta, nećemo vaš amandman, nećemo ni amandman SRS, oćemo amandman koji su podneli kolege narodni poslanici DS i mi nemamo ništa protiv.
Mi smo i u načelnoj raspravi rekli - nismo sujetni, prihvatite koji god hoćete amandman, ali koji u suštini ima ovo da svi pripadnici srpskog naroda, ma gde živeli, imaju pravo na državljanstvo.
Ali, Vlada je, osim što je pokazala nešto dobro, a to dobro je da ipak u međuvremenu je shvatila da treba celovito to da reši prihvatanjem tog amandmana, pokazala jedan loš odnos.
Loš odnos je prema svima onima koji su se zalagali za takav koncept koji je i Vlada prihvatila, a nije recimo našla za shodno da sedne i - hajde sada da usaglasimo priču koje je to rešenje, pošto smo svi saglasni u tome da je ovaj koncept dobar, hajde sada da vidimo koje je to rešenje koje je otprilike najbolje. Onda bismo izbegli sve ove rasprave.
Takva poslovnička mogućnost postoji, između načelne rasprave i rasprave u pojedinostima nadležni odbor ima pravo da predloži amandman na tekst zakona. I da je tako urađeno, da je tako usaglašeno, ne bismo sada imali jednu čudnu situaciju da imamo dva zakona, jedan predloženi osnovni tekst izmena i dopuna Zakona, koji čini mi se ima 19 članova, i jedan drugi, koji se u međuvremenu pojavio, sa 21 članom. Kako?
Pa tako što taj od 19 članova je dopunjen sa dva nova člana, koja naravno nisu bila poznata poslanicima da su dopunjeni dok nismo dobili ovaj izveštaj i mi imamo sada situaciju da imamo predložene amandmane, a postali su sastavni deo zakona, pa Predlog izmene i dopune Zakona sadrži 21 član.
Postavlja se pitanje šta sada sa ovim amandmanom koji smo mi podneli kada je on amandman koji se odnosi na član 16, a Vlada je već uvela novi član 7a, koji je već po pravilu prošao pre rasprave o ovom amandmanu i usvajanju.
Mislim da to nije dobar postupak i da Vlada pogotovo, ako je iskazala dobru volju, ako je prihvatila da koncept koji je ponudila nije dovoljan i da je potrebno prihvatiti i ovu formulaciju o kojoj se razgovaralo, a suština je da pripadnici srpskog naroda, ma gde živeli, imaju pravo na državljanstvo, mogla je da to učini kroz jedan korektan dogovor sa onima, amandmane su podneli DS, SRS i SPS, mogla je da to usaglasi i priča bi bila završena, jer suštinskih razlika nema.
No, bez obzira na to, mi smo zadovoljni, mi smo želeli u načelnoj raspravi da ukažemo, nama je cilj, ko god je podneo amandman sasvim je svejedno, koliko god vi da smatrate da treba da prihvatite neki drugi, a ne naš ili ne znam čiji, nama je suština bitna, a suština je da pripadnici srpskog naroda, ma gde živeli, imaju pravo na državljanstvo Republike Srbije. Zato mi smo zadovoljni i sa takvim rešenjem.

Zahvaljujem, kolega Petronijeviću. Da li još neko želi o ovom amandmanu da govori? (Ne.)

Po Poslovniku, gospodin Vladan Batić, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 225. i još jedno pitanje za ministra. Da li je prilikom prihvatanja amandmana, koji je postao sastavni član zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, vođeno računa o uporednoj praksi kada je u pitanju dvojno državljanstvo, da li je vođeno računa omogućim posledicama za ljude koji bi postali državljani Srbije?
Nije, jer pojedine zemlje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, pa ljudi koji žele, a imali su njihova državljanstva, da steknu državljanstvo Srbije, mogu izgubiti mnoga statusna prava u tim zemljama, između ostalog i pravo na posao, odnosno na rad.
Prema tome, pitam da li je vođeno računa o tome, a po svemu sudeći nije. To je jedna stvar.
Druga, kada sam već za govornicom, da kažem da je nažalost gospodin Tomislav Nikolić, govoreći o izborima u inostranstvu, o nečemu što se događalo u prošlosti i recimo o odnosu prema dijaspori, pomenuo da je DHS slala posmatrače u naše diplomatske misije u inostranstvu da prete kao kontrolori izbore u inostranstvu.
To jednostavno nije tačno, nije tačno iz prostog razloga što smo protiv takvog selektivnog načina održavanja izbora u inostranstvu kao stranka, dakle DHS a priori bili, iz prostog razloga što nikada nismo imali evidentirane biračke spiskove naših ljudi u dijaspori. I ponavljam, bili smo protiv učešća kontrolora na takvim izborima.
Ne sporim da su neke druge stranke članice DOS-a slale svoje kontrolore, ali govorim samo u ime DHS i sada sam upravo to van ove prostorije rekao to gospodinu Nikoliću. Kaže neke stranke, moguće, to ne sporim, vrlo verovatno da jesu, ali DHS nije.
Kada već pominjem dijasporu, još jedna stvar, nema mnogo brige o dijaspori. Imamo neke kongrese, skupove, gde se obećava med i mleko, ali sa druge strane je odnos prema našim sunarodnicima u dijaspori manje-više katastrofalan.
Odmah primećujem nekoliko ljudi iz inostranstva, ma šta ko mislio o njima, koji su pokušali da ulažu ovde, jednostavno došlo je do obračuna sa njima. Neki su, poput Milana Panića, vodili sporove pred arbitražom u Parizu i dobili, Divac je odustao od učešća u onim malverzacijama, čiji kreator je bio Dinkić i njegovi pajtaši, oko privatizacije Knjaza Miloša. Sada smo imali slučaj sa Putnikom i gospodinom Srbom Ilićem, kome Đelić ne želi da vrati koje je uložio u Putnik, a opet je taj spor izgubljen pred arbitražom u Parizu.
Ponavljam samo da taj odnos prema dijaspori i motivacija dijaspore je potpuno neadekvatna, pri čemu još mnogo više nego na onu staru dijasporu mislim na ove ljude koji su godinama unazad otišli mladi, pametni, obrazovani i to je tragedija za jednu zemlju, ali se ponovo zbog ove i ovakve vlasti i Vlade povećavaju redovi pred ambasadama. Toliko, ajde da budemo racionalni i da vidimo šta se dobija, a šta se gubi.

Repliku na izlaganje narodnog poslanika gospodina Batića ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se sa jednim delom izlaganja mog prethodnika kada je u pitanju dijaspora.
Nažalost, mi kao država smo se dosta neodgovorno ponašali prema našim ljudima koji su iz raznoraznih razloga morali da odu u inostranstvo. Postoji i onaj deo koji je morao da ode iz ekonomski razloga, ali postoji i onaj deo koji je morao da napusti državu zato što je pobedila jedna strana i to nas je u najvećoj meri koštalo, da naš odnos prema dijaspori isključivo baziramo na ideologiji.
Oni koji su bili protivnici režima u Srbiji, ti su tretirani ne kao naši državljani, nego kao protivnici naše države i to nam je nanelo veliku štetu. Skoro više od pola veka je odnos ove države prema ljudima koji su naši bio dominantan. Nažalost, on se produžio i kasnije i produžio se u najvećoj meri i u vreme DOS-a, jer i DOS se odnosio prema našim građanima u inostranstvu kao prema ljudima koji su bili za režim ili protiv režima. To je u najvećoj meri problem.
U momentu kada su verovali da je jedan deo tih građana u inostranstvu pod uticajem propagande, na neki način potencijalno biračko telo DOS-a, oni su ubacili naše građane, našu dijasporu u biračke spiskove, odnosno dali im mogućnost da se pojave kao birači i da glasaju u našim konzularnim predstavništvima.
Nažalost, o tome je govorio Tomislav Nikolić, mnoge stranke iz DOS-a su iskoristile to pravo, ne samo iz DOS-a nego i van DOS-a, kao što je bila stranka ministra inostranih poslova SPO, verujte, nemam sada te podatke, ali s obzirom da pratim izborne rezultate, da normalno pratim tu izbornu proceduru kada je u pitanju prijavljivanje kontrolora na biračkim mestima, mi smo kao stranka koja vodi računa o državi i interesima države, a interes države je da neke stvari ne budu ekonomski neopravdano skupe, mišljenja da je slanje posmatrača iz Srbije suludo.
Da vi iz Beograda šaljete za Toronto, Čikago, Melburn i da ne govorim sve gde su otvorena biračka mesta, i kada se posle izbora, otprilike, vidi koliko je glasova dobila ta stranka, oni su više članova biračkih odbora poslali nego što su dobili glasača. To je problem.
Nekih stranaka i nema u ovom parlamentu, a kada je Tomislav Nikolić rekao male stranke, pretpostavljam gospodin Batić mu je tu bio prvi u vidokrugu, kao evidentno mala stranka, i on ga je u tom smislu i pomenuo, ali normalno da postoje podaci tačno za svaku stranku koja je slala i koliko je ljudi poslala. Hvala vam puno.

Na član 16. stav 2. amandman je podnio narodni poslanik Vladan Batić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Vlada Batić. Izvolite.

Amandman sam podneo iz razloga što sticanje državljanstva ne može da bude samo privilegija, nego treba da bude i obaveza. Kao što sam prethodno govorio, ovo liči na udvaranje jednom novom potencijalnom biračkom telu i na poprilično politikantstvo, a to je priča o usvojenom amandmanu još više potvrdila.
Suština amandmana je da ljudi imaju neke obaveze, da, recimo, ovde prijave svoju imovinu, da ovde plaćaju porez, jer imamo mnoge ljude, miljenike vlasti, koji su bili crnogorski državljani, prijavljeni su u Crnoj Gori, tamo navodno nemaju biznis i nemaju imovinu, ne plaćaju porez. Ovde ubiraju milijarde, ovde ne plaćaju porez jer su navodno tamo prijavljeni i tamo treba da plaćaju porez. Evidentan je slučaj Vojina Lazarevića. Šta da radimo sa tim ljudima, a imamo još goru situaciju, da ne moraju imati ni ovde prebivalište, niti da su ga imali, sa ovim amandmanom.
Državljanstvo ne može da bude samo privilegija, ono sobom nosi određene obaveze. Želeo sam da se te obaveze potcrtaju. Ako vam je Srbija, gospodo, u srcu, prijavite vašu imovinu ovde, plaćajte porez ovde, i to javno, a ne da budete tajni državljani, Aleksa Čvorović ponovo gazi Srbijom.
Šta znači priča o tajnim državljanima? On će samo da zna da je tajni državljanin. On se stidi i ne sme javno da kaže - ja sam državljanin Srbije, jer će u Crnoj Gori da se busa u prsa da je državljanin Crne Gore i da nema veze sa Srbijom. To ne sme da se uradi. Ako je negde javnost neophodna, transparentnost, to je onda kad je neko državljanin. On sa ponosom treba da kaže da je državljanin Srbije, a ne da se tamo muva po nekim hodnicima i da kaže da vidim da li ima ili nema i tako dalje.
Ministar Jočić je rekao nešto što je nezamislivo u realnom svetu, da će tajnost biti zagarantovana. Znači, ljudi, mi ćemo imati konspirativne državljane, koji će odjednom da se povampire u nekom momentu. Pa zato nije dugo bio moj pripravnik, kad me već provocirate. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Todorović.

Očito da ove primedbe vezano za ministra unutrašnjih poslova i njegovog znanja verovatno delimično potiču iz onih prvih dana njegove profesionalne obuke, jer u ovom amandmanu traži se da ''kad podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i prijavi u Srbiji svoju imovinu i prihode i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije.''
On bi takođe trebalo onda da kaže - neću da ubijem, neću da kradem, neću da izbegavam, znači sve ono što već se nalazi u zakonima koje obavezuju sve građane Srbije, odnosno državljane Srbije. Zašto samo da se ograničimo na ovaj problem?
Mi imamo mnogo veći problem kod nekih koji su građani Srbije, ali zastupaju interese baš tih separatista i Mila Đukanovića iz Crne Gore, navodno zalažući se za neke stvari, a suštinski se zalažu za politiku Mila Đukanovića i mogućnost da Milo Đukanović ostvaruje svoje političke ciljeve u Srbiji.
Najdrastičniji primer je bio kada smo ovde postavljali pitanje vladike Filareta. Izvinjavam se što se vraćam na tu temu, tada nisam hteo da izlazim, ali sad ću vam reći o čemu se radi. Mnogi su ovde izlazili, o svemu su pričali, o moralno-političkoj podobnosti vladike Filareta, o njegovom liku i delu i tako dalje, ali suštinski nisu hteli da kažu jednu stvar, koja je bila najbitnija u svemu ovome, da u Evropi postoji država koja na najdrastičniji način krši ljudske slobode i prava.
Samo zbog toga što je neko negde izrazio sumnju sprovode se sankcije. Pa molim vas, to ni u državama, da kažem, u kojima je diktatura bilo koje vrste, formalno se vodilo računa da se donese presuda, pa na osnovu presude da se uskraćuju neka prava nekom pojedincu. A ovde samo zato što neko sumnja, krše se ljudska prava i slobode.
Imali smo to, nažalost, u našoj istoriji, tzv. leva skretanja. Moša Pijade je bio jedan od rodonačelnika takvog načina razmišljanja i sprovođenja volje jedne stranke, odnosno sile. On je to definisao, neprijatelji i potencijalni neprijatelji, posebno u Crnoj Gori, svi oni za koje se smatralo da mogu da budu potencijalni neprijatelji, prema njima je mogla da se izvrši čak i smrtna kazna, da ne govorim o nekim drugim stvarima.
To se, nažalost, nastavlja u Crnoj Gori, ali od strane režima. Da je to urađeno u Srbiji, ceo svet bi ustao. Krše se jednom crkvenom veledostojniku osnovna ljudska prava i slobode. A ovde se priča o liku i delu njegovom, da li on treba ili ne.
Vidim, nekada je, nažalost, crkva bila u takvom položaju da je Udba određivala ko će biti patrijarh, pa su morali iz šešira da ga biraju. Izgleda da neki nikako da se oslobode tih navika, da bi to radili ponovo. Hvala.