Po Poslovniku, kolega Aleksandar Vučić. Izvolite, ministar Jočić.

Ako sam dobro razumeo ovo, a ispravite me, to znači da je moguće da su otac i majka Hrvati i da kaže maloletnom detetu - on je Srbin. Moguće je po vama ono što ste rekli da roditelji daju izjavu da im je dete državljanin Srbije, a da su oni Hrvati, ako sam razumeo dobro, ako nisam, ispravite me. Ponoviću, jednostavno postoji zakonsko rešenje za one koji su mlađi od 18 godina.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Jočić pribegava krajnje neverovatnim konstrukcijama, krajnje nategnutim razlozima, samo da bi onemogućio da bude usvojen amandman SRS.
Gospodine ministre, vi ste pripadnik partije koja za sebe kaže da je legalistička, da se borite za Ustav itd. Ponavljam još jedanput, Ustav u članu 1. pisan je vrlo jednostavno, koncizno, nema nikakvih dilema - Srbija je država srpskog naroda i nemojte u tako jasnu ustavnu formulaciju da ubacujete bilo kakve restriktivne odredbe.
Ovaj primer koji ste vi dali je čisto hipotetički. Na kraju krajeva, pitanje nacije, to je valjda i pitanje subjektivnog osećanja. Vi ste sada nama ovde spominjali i Bosance, i Bošnjake itd. Ne znam kakva je to nacija. Crnogorci, Bosanci, Bošnjaci, potpuno izmišljene komunističke nacije. Mi govorimo o realnim ljudima i njihovim realnim problemima.

Po Poslovniku, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumno je da se raspravlja u Narodnoj skupštini i da te diskusije budu oštre, i da i predstavnici izvršne vlasti i predstavnici opozicije iznose argumente za koje misle da su najrazumniji, da su najprihvatljiviji za građane, ali pre svega za one na koje će se određene zakonske norme primenjivati.
Mi smo ovde čuli u nekoliko navrata danas pogrešno tumačenje reči koje izgovaraju srpski radikali i ideja koje imaju srpski radikali. Naravno, jedna reč koja je iskorišćena da bi se pokazalo, što bi bilo dobro, kako i na koji način i koliko Srba danas ima i koliko bi državljana Srbije trebalo da bude, bila je prilika - aha, vi biste opet nešto da brojite ili ne znam šta.
Imamo popis stanovništva svakih 10 godina u svim normalnim zemljama sveta, kada su vanredne okolnosti tu ide i češće, pa se svi popisujemo, pa tamo osim što kažete šta ste po nacionalnosti, a možete da kažete, imate pravo da kažete da ste Eskim ili Indijanac. Najviše nam je Indijanaca nekako bilo posle 2000. godine. Ljudi su izgubili 2001. godine, pa su se izjašnjavali kao Indijanci u nemalom broju.
Ali, svakako ovo sam napravio malu aluziju kao šalu na one koji nam prebacuju činjenicu što želimo da vidimo i što želimo da znamo koliko Srba ima, te nije dobro da gospodin Jovanović preuzima ulogu branitelja ideja SRS, razume se potpuno pogrešno tumačeći ideje srpskih radikala. Mi sa ponosom ističemo našu želju i nameru da pomognemo našem narodu, u skladu sa činjenicom da to rade svi narodi na svetu, ne samo veliki narodi.
Ne samo da ne smete da pipnete Amerikanca u bilo kojem, na bilo kom delu zemljine kugle, koji je počinio nekakav prekršaj ili krivično delo, zato što njegova država stoji iza njega i zato što su napravili najveći melting pot na svetu, ne samo kada su Amerikanci u pitanju, već imamo Hrvate, o kojima svi volite da govorite.
Srbi danas ovde i Srbi u Crnoj Gori recimo ne traže ama baš ništa više od onoga što imaju Hrvati u Crnoj Gori. Hrvati u Crnoj Gori još od 1993. godine imaju pravo na dvojno državljanstvo. Ako ima 1,14% Hrvata u Crnoj Gori i njima je to pravo omogućeno, valjda se podrazumeva i bilo bi logično, racionalno i normalno da to pravo ima i 31% ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Onda mi na neki način možemo da kažemo da imamo i pravo da kažemo da ti ljudi govore srpskim, a ne maternjim ili nekim drugim izmišljenim jezikom, jer nisam čuo da se u Australiji, Kanadi ili Americi govori američkim, kanadskim i australijskim jezikom. Mnogo je veća razlika u jeziku između britiš ingliša i amerikan ingliša, nego između srpskog jezika koji se govori u Prijepolju i Pljevljima. Ako neko vidi ikakvu razliku, ja je ne vidim, ama baš nikakvu. Ni po dijalektu, ni po čemu.
Ali, naš smisao jeste da pomognemo našem narodu, što se toga stidimo, svim građanima Srbije je obaveza da to činimo, ali želimo da pomognemo našem narodu, kao što to rade svi drugi veliki narodi i tu nema velike filozofije.
Izašao sam po Poslovniku, gospodine predsedavajući, nećete mi zameriti, zato što su neke političke strasti se očigledno prenele na ulicu. Juče je u poslepodnevnim satima brutalno napadnut, i to napadnuto više ljudi, članova SRS-a, ali kada kažem brutalno napadnut, posebno sprejem napadnut gospodin Slobodan Vuković, gradski odbornik SRS.
Ljudi su imali štand na kojem su prikupljali potpise građana da se direktno prenosi suđenje Vojislavu Šešelju, koje treba da počne 7. novembra, da tu ulogu preuzme RTS. Pojavili su se neki motoristi, mi nemamo registarski broj, ali ću vam odmah ukazati, jedan je bio veliki beli motor i druga dva su bila velika po gabaritu, po kubikaži.
Ne znamo nikakva druga imena, pa molio bih ministra policije da, ako to nije problem, ne mislim da ima mnogo velikih belih motora u Beogradu koji se kreću u grupama, to se dogodilo između ulice 27. marta i Dalmatinske ulice. Bilo bi dobro i bilo bi važno da napadači, kojima je gospodin Vuković bio kriv, a uzgred, i sprej su mu prskali u oči, tako da do danas čovek ne vidi gotovo ništa.
Dakle, bilo bi dobro da ti napadači budu uhvaćeni, da se saopšti javnosti ko su ti koji bi na ulicu da prošire, da li politička trvenja ili političke sukobe, ni na koga precizno ne sumnjamo, jasno je da je reč o onima koji ne vole SRS i Vojislava Šešelja. Na to imaju pravo, ali kod glasačkih listića. Nemaju pravo ovo da rade.
Molimo vas da to vi učinite, gospodine Jočiću. Ne bi bilo dobro da ih mi tražimo. Molim vas, da ne budemo naterani da to mi učinimo.
Dakle, policiji ćemo ostaviti sve vreme da to učini, da svi nadležni organi to učine. Ne bih voleo da to mi tražimo, to ne bi bilo dobro, ne bi bilo dobro ni zbog nas, a, verujte mi, ni zbog njih.
U svakom slučaju, mi nećemo dozvoliti da neko maltretira naše ljude koji, u skladu sa zakonom, potpuno legalno, apsolutno civilizovano jednu građansku inicijativu, koju su, uzgred, potpisali i Velimir Ilić, i Nenad Čanak i mnogi drugi u ovoj skupštini koji se uopšte ne slažu sa nama, srpskim radikalima ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
oprostite, molim vas, što sam ovoliko vremena uzeo...
...na potpuno su drugim idejnim pozicijama. Dakle, da neko ljude napada samo zbog njihove stranačke pripadnosti ili bliskosti sa određenom političkom organizacijom, apsolutno je nedozvoljivo. Ukoliko to, naravno, nadležni državni organi ne budu učinili, mi ćemo, to vam sada kažem, biti primorani, ali verujte, dovoljno umešni i uspešni da sami odbranimo naše članove. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospođa Vesna Pešić, izvolite.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, gospodine ministre, predsedavajući, moram da postavim pitanje gospodinu ministru, meni nije bilo malopre jasno, kada je naveo onaj primer sa ona dva hrvatska roditelja koji za dete izjavljuje da je Srbin.
Kod ovog državljanstva kako vi sad predlažete, da na osnovu izjave neko izjavljuje da je Srbin i da priznaje državu Srbiju, apsolutno mora biti subjektivna kategorija. Ne možete ničim sprečiti Muhameda Vukadinović da izjavi da bude Srbin niti Hrvat. Da li uvodite nekakav objektivni kriterijum preko toga ili ne? Znači, svako ima pravo, ako neko ko se zove Rodžer Džon Smit, ako kaže da je Srbin, imate da ga primite.
Hoću da kažem da tu nema načina da vi preko nekog objektivnog kriterijuma nekog ubeđujete da li je Srbin ili nije Srbin. Da li pokušavate da to državljanstvo bude zaista nekakva kategorija koja će se zloupotrebljavati? Šta je element te procedure da se to uopšte ustanovljava?
Da li vi ustanovljavate neke objektivne kriterijume, pa ćete krvna zrnca da tražite i da istražujete - ko je Srbin, a ko nije Srbin, politička podobnost, veroispovest, kako će se to utvrđivati? Po ovome svako ima prava da se izjasni da je Srbin.
Milim vas da kažete da le će to biti neki objektivni kriterijumi da se to zna, da se to uvede u zakon, a ne kao što smo imali juče, pa onda nema procedure kako Odbor za finansije bira Državnu revizorsku komisiju i može da bude ko god hoće u toj revizorskoj komisiji. Nema nikakvog obrazloženja.
Ili ćete unapred da propišete nekakvu proceduru. Ovako smo stekli utisak da ćete vaditi krvna zrnca, ili ćete morati da prihvatite ko god izjavi da je Srbin i priznaje državu Srbiju, svi su Srbi i gotovo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 225. Poslovnika i pitanje za gospodina ministra. Mene interesuje na koji će se način utvrđivati poslovna sposobnost, kad je ona u zakonu postala kvalifikatorna okolnost onih ljudi koji pretenduju da dobiju državljanstvo Srbije, živeli su u inostranstvu i na koji način mi možemo znati da li oni imaju poslovnu sposobnost, odnosno da li im je oduzeta poslovna sposobnost.
Drugo pitanje, nisam prisustvovao tom delu sednice kada je bila rasprava u načelu, vi ste, gospodine ministre, rekli da ćete zaštititi podatke o dobijanju državljanstva, odnosno moći će da ih uzme samo onaj ko traži državljanstvo. Da li to znači da ćemo imati jednu kategoriju trajnih državljana? Da li opet uvodimo neki novi scenario za predstavu "Balkanski špijun"? Šta znači tajno državljanstvo? Kako će se demonstrirati, recimo, na izborima? Hoće li ti ljudi biti uvršteni u biračke spiskove? Gubi li se na taj način zaštita i tajnost tih podataka? Gde će oni da glasaju?
Amandmanom koji je Vlada usvojila povređen je Ustav, ali pošto nemamo Ustavni sud, onda ništa od toga ni kada je povreda Ustava u pitanju. Plašim se da se ovaj zakon, odnosno debata o ovom zakonu pretvorila i pretvara u besomučnu raspravu i jedno novo takmičenje u patriotizmu, i mislim da skupštinska govornica ne bi trebalo da bude mesto za to, a pogotovo ne zakonska regulativa.