Na član 5. je podneo amandman narodni poslanik Radoslav Jevremović.       
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović. Odmah ćete dobiti reč posle govornika. Ne možete zloupotrebljavati Poslovnik, tako što će se jedan isti narodni poslanik u isto vreme javljati odmah iza sebe. Izvolite. Zahvaljujem na razumevanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, amandman glasi – član 5. se briše. Brisanje člana 5. predlažem iz razloga što je rešenje u osnovnom Zakonu dovoljno i sveobuhvatno.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja, kao predsednik Odbora za omladinu i sport moram da obavestim Narodnu skupštinu i građane Srbije da ovaj predlog zakona nije prošao kroz Odbor za omladinu i sport, iako je to bilo potrebno.
Odbor za omladinu i sport zakazivan je dva puta, znači 10. septembra 2007. godine u 13,00 sati i 17. septembra 2007. godine u 14,00 sati.
Ali, vladajuća koalicija ni za jednu sednicu Odbora nije uspela da obezbedi potreban kvorum, tako da se Odbor nije održao i nije se raspravljalo o Predlogu zakona.
Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je stupio na snagu jula 2003. godine, a očigledno je da se ovaj zakon nije primenjivao na način na koji je trebalo, a u slučajevima kada je primenjivan bilo je selektivno.
Navešću vam sada citat iz otvorenog pisma FK ''Partizan'', koje je upućeno predsedniku PSS Zvezdanu Terziću; kaže – ''Pre četiri godine Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i s obzirom na to da u proteklom periodu ponašanje gledalaca u sportskim arenama u Srbiji ne samo da nije poboljšano, već je i drastično pogoršano, moramo da se složimo da nadležni državni organi pomenuti Zakon ne primenjuju ili ga ne primenjuju podjednako dosledno prema svim prekršiocima.
Samim Zakonom pokušano je da se, po ugledu i uzoru na Englesku, na sportskim terenima stvori pristojna pozorišna atmosfera. Ali, vidljivo je da to nije uspelo. Na stadionima u Engleskoj postoji od 13 do 14 kamera, od kojih svaka pokriva po jedan segment tribina, i policija tačno zna ko je krivac.
Kod nas to nije slučaj. Policija kod nas hapsi koga stigne, pa čak budu uhapšeni i ljudi koji nisu bili na sportskoj priredbi, koji su se slučajno našli tu. Kod nas policija krene u akciju, pokupi prvih 10 do 15 ljudi, uopšte ih ne interesuje da li su krivi ili ne, a u stanici će razjasniti ko je kriv, a ko nije. Na ovakav način se primenjuje Zakon kod nas.''
Dame i gospodo narodni poslanici, stanje na sportskim terenima i priredbama je realan odraz stanja u društvu. I vi iz vladajuće koalicije ste odgovorni za to stanje.
Dana 15. juna 2006. godine, iz izvora, znači, vaše televizije B92 navodi se da je došlo do sukoba navijača i policije na košarkaškoj utakmici Partizan – Crvena Zvezda.
Ministar tadašnji i sadašnji, Dragan Jočić, odbacio je tvrdnje da je policija upotrebila prekomernu silu, iako je ograda u hali pukla pod pritiskom sabijenih navijača, iako je veći broj osoba pao sa visine od četiri metra, a policija je nastavljala da tuče navijače. Situacija se smirila tek posle intervencije igrača ''Crvene Zvezde''.
Posle te utakmice oglasila se i DS sa sledećim saopštenjem: ''DS smatra da su nemili događaji još jedan od razloga da ministar unutrašnjih poslova, Dragan Jočić, podnese ostavku.''
Dalje u tekstu se navodi, ova stranka je podsetila, dok je ona imala vodeću ulogu u Vladi Srbije, da je donet moderan, evropski Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim terenima, koji se ne primenjuje. Da je Zakon sprovođen na sportskim priredbama ne bi bilo incidenata, izgrednici bi odavno došli pod udar Zakona i ne bi dolazili na utakmice.
Ovako, sportski tereni u Srbiji nisu mesta na kojima su građani bezbedni i na koje se dolazi samo zbog sportske igre. Iz ovog saopštenja se vidi sve o vama iz ''žutog'' preduzeća.
Šta se to promenilo u radu bivšeg, odnosno sadašnjeg ministra, Dragana Jočića, pa ste vi glasali za njega da on i dalje bude ministar policije? Nije se ništa promenilo. Rad ministra je ostao isti, ravan je nuli. Ali, vi ste ispunili vaše želje, dobili ste fotelje, zaposlili rođake, prijatelje, pa možete da trpite i nekog čiju ste ostavku pre tražili.
Dame i gospodo narodni poslanici, sam zamenik načelnika Uprave policije Beograd, Slobodan Luković, istakao je da sudovi treba da odrade najveći deo posla, ali postupci tapkaju u mestu zbog sporosti sudova.
Ovo sve nam govori da ni Ministarstvo pravde, a ni Ministarstvo policije ne rade svoj posao kako treba.
Ovim izmenama Zakona pokušavate da izjednačite paljenje baklje na sportskim terenima sa silovanjem, tuču na sportskim terenima sa rasturanjem droge, a same navijače sa ubicama. Očekujete da ćete ovim izmenama Zakona učiniti nešto dobro, da više neće biti nereda na sportskim terenima, ali imaćete takav efekat da više ljudi neće ni dolaziti na sportske manifestacije i priredbe.
Postavlja se pitanje zašto bi bilo ko išao na sportsku utakmicu kada postoji mogućnost da samo iz razloga ako se u određenom trenutku nađe u jednoj grupi ljudi koja pravi nerede može da dobije kaznu zatvora do osam godina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman narodnog poslanika SRS, Radoslava Jevremovića, na član 5. treba podržati kao i sve amandmane poslanika SRS na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Ovaj predlog zakona vam je loš. Imate još vremena da ga povučete, jer se sve ovo rešava u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru i okupljanjem građana.
Ne znam ko je ministra Jočića nagovorio da bude ovlašćeni predlagač ovog zakona, kada je ovde trebalo da bude ministra za sport.
Ovde je trebalo da raspravljamo o izmenama Zakona o sportu, pa da u tim izmenama imamo nešto što je najbitnije za zdravlje naše dece i unučića, da od prvog razreda u osnovnim školama časove fizičkog vaspitanja predaju profesori DIF-a i to dva puta nedeljno, onda ne bismo imali našu decu sa bolesnom kičmom, krivom kičmom, ravnim tabanima i ostalim.
Da imamo ovakav predlog zakona gde profesori DIF-a predaju od prvog razreda osnovne škole časove fizičkog, mi bismo u našim salama u osnovnim školama imali razne sekcije. Sada ih nemamo. Znate, u poslednjih 15 godina nemamo ni u jednoj osnovnoj školi nikakve sekcije, od košarkaške, rukometne, odbojkaške, karate, boks, da ne nabrajam ostale sekcije. A sada je u našim školama puno rekreativaca.
Sve ovo se moglo rešiti ovim zakonom o sportu i posle ovog predloga zakona o sportu sigurno da bismo u našem sportu imali više talenata. Kada deca od sedme do 12 godina imaju sve ovo rešeno, onda bismo imali najveće talente, imaćemo i vratićemo naš sport tamo gde mu je i mesto.
Gospodine ministre, kada donosite ove izmene i dopune Zakona onda morate imati primere zašto se ovo donosi. Ovde je jedina istina i prava istina da su ove izmene i dopune Zakona donete posle fudbalske utakmice Partizan – Zrinjski. To vam je naredila UEFA. Ovo je prvi primer da jedan fudbalski klub u dve utakmice dobije rezultatom 11:1 i da ne ide dalje u Kup UEFA. Ovde je sve unapred dogovoreno između UEFA i rukovodstva ''Zrinjskog''.
Pet dana unapred se znalo da je naređenje da se unesu džakovi sa kamenicama na stadion pod Bjelim bregom, kada je sve to odrađeno i kada je počela utakmica, posle 15 minuta utakmice navijači ''Zrinjskog'' su počeli kamenicama gađati navijače ''Partizana''. Šta se desilo? Milicija, po naređenju, stupa u akciju i bije navijače ''Partizana''.
Ovde u raspravi sam čuo, govorili su neki poslanici, da treba da se ugledamo na neke zemlje u Evropi, kao što su Engleska, Nemačka, Italija. Pitam vas, zašto mi treba da se ugledamo ili naši navijači na te zemlje. Kada igra engleska reprezentacija i njihovi klubovi u Evropi, nemački klubovi u Evropi, znate šta se dešava posle tih utakmica? Prava pustoš je u tim gradovima. Šta naprave ti navijači?
Da li su neke druge zemlje menjale svoje zakone posle ovih incidenata? Nisu. Ovo je jedan najsvežiji primer kojeg vi iz vladajuće koalicije nećete da se setite, a možda i ne znate, verovatno da ne znate, Liga šampiona, Roma – Dinamo Kijev, 15. septembar 2004. godine, sudija Fiska, pogođen u glavu, prekinuta utakmica, posekotina na glavi, sav krvav sudija! Znate koja je kazna? Dve utakmice igranja ''Rome'' pred praznim tribinama. Da li bi ''Zvezda'' i ''Partizan'' dobili istu kaznu?
Ne bi. Deset godina zabrane, čak bi pokrenuli pred Haškim tribunalom i postupak za genocid. To vam garantujem.
Da li je Fudbalski savez, na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Vlada Republike Srbije zaštitila ''Partizan''? Ne. Nisam partizanovac, odmah da vam kažem. Ovo su samo činjenice.
Da se vratimo unazad, još ranije, 29. maja 1985. godine, finale Kupa šampiona, ''Juventus – Liverpul''. Šta se desilo na stadionu – 39 mrtvih, 400 povređenih! Da li je neko menjao zakon od tih država? Ne.
Gospodo iz vladajuće koalicije, pitao bih vas da li se vi sećate teniskog turnira u Hamburgu, Monika Seleš i Magdalena Maleeva, 30. aprila 1993. godine, šta se desilo? Ulazi strastveni navijač Štefi Graf, nanosi nožem povrede Moniki Seleš! A Monika Seleš je tada bila na vrhuncu svoje forme, bila je najbolja, trebalo je da bude broj jedan nosilac liste. Posle toga, Monika Seleš se nije vratila na teren dve godine. Karijeru je završila, nije se vratila. Znate šta se desilo sa napadačem? Nije ni osuđen. Kažnjen je dve godine uslovno da se leči, pošto su ga proglasili psihičkim bolesnikom. Ovo su samo neki od primera šta se sve radi u svetu, a da te države ne menjaju svoje zakone.
Svi smo mi protiv nedoličnog ponašanja i nasilja na sportskim terenima, ali se to ne rešava ovim izmenama i dopunama Zakona, to se rešava, kao što sam rekao, Zakonom o javnom redu i miru. Mi ovde moramo da se pitamo šta su posledice ponašanja naših navijača, najviše na fudbalskim i košarkaškim utakmicama. Jedino je i osnovno, gospodo, kada ste vi došli na vlast posle 5. oktobra, umislili ste da ste vi izmislili i sport, i muziku i kulturu. Pre vas je bio i sport i sve ovo ostalo što sam naveo.
Da li sam u pravu? Reći ću neke činjenice. Jedina smo država na svetu u kojoj je ubijen naš bivši generalni sekretar Branko Bulatović, pa vi se ne možete setiti. Posle treninga, u decembru 2000. godine, ubijen je košarkaš Haris Brkić. Zašto? Da li se neko pitao zašto je ubijen taj momak.
Nije se niko od vas setio, vi to i ne znate, vi ste to sve zaboravili, jer se to vas ne tiče. Šta je ovde problem? U sve saveze, u sve klubove u Srbiji umešali ste se vi iz DS, iz G17 plus i DSS. Da ne navodim poslednji primer, Košarkaški savez i šta se desilo sa našom košarkaškom reprezentacijom. Doveli ste Kapičića, kao da je on izmislio košarku. Da li pre Kapičića postoji još neko? Zaboravili ste Simonovića, on vam ne odgovara jer je mnogo pametniji, više je znao od Kapičića i verovatno će bolje napraviti od njega i Košarkaški savez i reprezentaciju, ali vama ne odgovara ništa, vi hoćete da stavite vaše ljude.
Šta ste uradili sa Rukometnim savezom kad ste doveli Mićovića? Unakazili ste rukomet.
Doveli ste Mićovića, on je po naređenju doveo i svog prijatelja Vujovića za selektora. Sastavljali ste reprezentaciju kako je vama odgovaralo. Pogledajte šta se dešava u poslednjem slučaju.
Znate li ko je u Skijaškom savezu? Predsednik G17 plus - Mlađan Dinkić, potpredsednik Goran Pitić - DS, izvršni odbor čine članovi Saša Vitošević - G17 plus i Siniša Nikolić - DS.
Šta nam ovo govori? Da li ovo vi preuzimate kompletan sport u Srbiji? Nemojte da vas iznenadi, gospodo poslanici, da sutra-prekosutra u novinama izađe da je Dinkić vozio slalom ili veleslalom za bivšu Jugoslaviju, nastupao u toj reprezentaciji sa Bojanom Križajem jedno 85 puta. Sve je ovde moguće.
Šta se desilo kada ste došli na vlast posle 5. oktobra? Da li se jedan od funkcionera DOS odjednom zaljubio u konjički sport? Dobio je na poklon i konje. Znate li kada se slikao između ona dva konja šta je napisao pozadi slike? Ovo sam ja u sredini. Hvala vam.

Molim vas, pazite na vreme.
Da li se neko iz drugih poslaničkih grupa javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, o primeni Poslovnika trebalo bi malo više da obratite pažnje, ovako vrlo selektivno primenjujete Poslovnik.

Gospodine Krasiću, vratiću vam vreme, ali vas molim i vas i sve druge za kolegijalnost, pa da imamo neki red, javljanje o amandmanu, pa Poslovnik...

Kako da ne. Evo, držimo mi po pola sata ruku sa Poslovnikom, ali šta vredi kada vi ne vidite.
Naravno, 136, 225. i 226. našeg Poslovnika. Nama predstavnik predlagača treba da objasni neke detalje, pošto smo u toku današnje rasprave videli da ovo nema veze sa fizičkom kulturom, da ovo nema sa krilaticom "u zdravom telu zdrav duh", nego u "zdravom telu prljave pare", ne onoga koji je sportista, nego onoga koji finansira taj sportski klub.
Inače, nemam ništa protiv, pošto sve ljudske sposobnosti mogu da budu na tržištu, pa zašto da ne budu i virtuoznost, umešnost, nadarenost nekoga da se bavi nekim sportom, da bude na nekom tržištu. I treba da bude na tržištu, neka ljudi zarade, jer su uveseljavali i toliko dobrih trenutaka dali gledaocima povodom njihove virtuoznosti.
Samo bih skrenuo pažnju, gospodine Jočiću, da sa ovakvim Zakonom vi idete toliko daleko da menjate propise šta je gledalište, a šta je sportski teren, čudi me da niste ušli u to šta je ''ofsajd'', šta je ''korner'', šta je ''penal'', verovatno u tom smislu i razmišljate da izvršite sledeću promenu ovog zakona, da bi to bilo sve kako treba i kako to može da bude propisano.
Zar vam se ne čini da ovim članom, o amandmanu mi danas pričamo na član 5, postoji mogućnost da se izvrši zloupotreba. O čemu se radi?
Ako je predstavnik ministarstva zadužen za red povodom nekog susreta, navijač nekog sportskog tima koji je gostujući tim, može da iskoristi ovo ovlašćenje i da zabrani utakmicu i da gosti pobede. Deluje vam čudno, niste obratili pažnju. Poslednji stav tog člana 17, posle ove izmene, glasi ovako: ''Ako organizator sportske priredbe ne postupi po nalozima Ministarstva, a zbog uočenih nedostataka u značajnoj meri može biti ugrožena bezbednost učesnika sportske priredbe, Ministarstvo može zabraniti održavanje sportske priredbe.'' Znači, ministar može da utiče na izgled naše lige, ko će da bude prvi, ko će da ispadne, jer, videli ste sami, u ovom stavu je sve – ukoliko, ako, proceni se, zaključi se, primeti se, bude osnovano ili postoji neka verovatnoća ili neka sumnja.
Zašto sve ovo pričam? Pričam iz jednog prostog razloga što želim da napravim neki kontinuitet od prvog javljanja gde sam objasnio zašto je 2003. godine donet ovaj zakon. Koji je cilj? Da ćemo ubuduće da navijamo za sponzora, a ne za svoje klubove. Suština je u tome što je sad sport u tim vodama gde, jednostavno, ekipa mora da pobedi i tu nema viteštva.
To samo nas neko vara kada priča – bila je viteška borba, bilo je to, bilo je to. Viteška borba može da bude u boksu, može da bude u ovim drugim, kako vi kažete, prljavim sportovima, ali prilikom tih susreta nikad nije došlo do incidenata, to moram da vam kažem. Ring, pljušti krv na sve strane, biju se dvojica u ringu, publika navija, skandira, ali nema sukoba među publikom.
Onda imamo jedan, hajde bilo koji, neki susret, uzećemo taj fudbalski, krv do kolena na fudbalskoj utakmici. Šta je razlog? Šta je uzrok svemu tome? Ovaj zakon se ne tiče uzroka, ovaj zakon pokušava da nam kaže da svako ko ode na fudbalsku utakmicu ili utakmicu visokog rizika itd. jeste patološki slučaj, jer, po odredbama ovog zakona, on je kriv čim se našao tamo.
Zato malo deluje čudno ono na početku što sam rekao. Ovaj zakon kaže – gledaoci, ne idite na utakmicu. Zašto? Svi ste okrivljeni, osumnjičeni, možete uvek da padnete pod dejstvo ovog zakona. Nama nisu potrebna takva objašnjenja. Naravno, niko nije za to da se ljudi na stadionu, tribinama i oko igrališta biju, nanose bol nekome, ne daj bože povrede, itd.
Ali, pazite, vi ovim zakonom ne možete nijednog navijača "Zvezde" da naterate da za navijače "Partizana" ne kažu da su "grobari", kao što nijednom navijaču "Partizana" ne možete ovim zakonom da zabranite da kaže za ove druge da su "cigani", jer tu postoji ta navijačka tradicionalna mržnja. Takvo je navijanje.
To je tako napravljeno, to je podsticano godinama. Veliki derbi, 150. ili ne znam koji derbi, ovo, ono. Podgrejavana klima od strane novinara, klubova itd.
Nadam se da ću imati prilike da se još neki put javim da vam objasnim. Gospodine Jočiću, ako niste rešili svojinska pitanja u sportu, čemu onda ovo?

Na član 6 amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je dobro poznato, kao i javnosti Srbije, da se SRS tokom svog političkog delovanja uvek suprotstavila svim vidovima nemira, nereda, nasilja i da zaista na našim demonstracijama od početka naše političke borbe u Srbiji nije bilo povređenih. Takođe, mi smo i u svojoj stranačkoj organizaciji Statutom stranke najoštrije i najrigoroznije predvideli kažnjavanje za svaki vid upotrebe alkohola, znači isključenje iz stranke, i mi ovim zaista želimo da kažemo da se svim srcem borimo za suzbijanje ovakvih pojava.
Međutim, član na koji sam podneo amandman postoji mogućnost da bude selektivno primenjen, odnosno zloupotrebljen, zbog same prirode ovog člana. On kaže: ''Zabranjena je prodaja i konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i na udaljenosti do jedan km od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 m, za vreme održavanja sportske priredbe i tri časa pre i posle njenog završetka.'' Daću primer Beograda i na njemu objasniti zbog čega je moguća zloupotreba, odnosno selektivna primena Zakona u ovom slučaju.
Prvo, nije jasno kada kaže – jedan kilometar, odnosno 300 metara. Da li se to odnosi na udaljenost koja se meri vazdušnom linijom ili putem kojim se dolazi do sportskog objekta.
Drugo, ono što je, takođe, veoma važno, dosadašnji Zakon je predviđao da se radi o manifestacijama povišenog rizika. Sada imate situaciju da kada se radi o nekim kadetskim takmičenjima, juniorskim, školskim, koji isto po ovom zakonu moraju da se tretiraju kao sportska takmičenja, jedan kilometar od ovog objekta, sve prodavnice, restorani, dragstori tri sata pre, tokom takmičenja i tri sata posle neće moći da prodaju alkoholna pića.
Drugo, ko će da formira službu? Ko će da bude nadležan da obavesti sve te dragstore, restorane, prodavnice da se tog i tog dana u to vreme održava sportsko takmičenje i da oni u tom periodu ne smeju da prodaju alkohol, te da će time kršiti Zakon.
Je l' treba svakog dana neko da ide u halu sportova ili neki sportski objekat da pita – dobar dan, da li se možda danas održava neko takmičenje, kad ja neću moći da prodajem alkohol. Znači, ljudi će imati velikih poteškoća.
Znam da u praksi to neće biti tako rigorozno, ali mi onda dolazimo u situaciju da se Zakon ne poštuje. Da li će neko u "Interkontinentalu" ili u restoranu "Đorđe" koji se nalazi neposredno uz stadion, svakodnevno da kontroliše kada se odigravaju neka takmičenja, jer ovde ne piše – takmičenje povišenog rizika. Vi znate koja su to takmičenja, kada dolaze velike grupe navijača, kada policija to kontroliše. To mogu biti i obična atletska takmičenja, da bude po 50 takmičara, možda ne bude navijača, ali Zakon se primenjuje i u tom slučaju, jer on ne kaže drugačije.
Mojim amandmanom predvideo sam da član 18. glasi: ''Zabranjena je prodaja alkoholnih pića u sportskom objektu u kome se održava sportska priredba tri časa pre i po završetku, kao i za vreme održavanja sportske priredbe.''
Smatramo da je ovo primereno realnosti, jer svi znate da oni koji koriste alkohol, dolaze u takvom stanju na sportska takmičenja, oni neće svratiti u restoran ili kafić, oni će poneti iz svog okruženja i svoje okoline, kupiće u nekom dragstoru alkoholno piće i usput će sebe dovesti u to alkoholisano stanje. To je suštinski problem.
Time što ćemo, faktički, onemogućiti privredno delovanje subjekata o kojima pričam, ovo govorim zbog njih, kao što sam rekao na početku, mi smo zaista protiv svakog vida takvog ponašanja i delovanja. Međutim, dovešćemo te ljude, privredne subjekte u loš položaj, da ćemo ometati njihovu privrednu delatnost, što se može upotrebiti u svakom trenutku kada je neka vrsta takmičenja u toku. Mislim da je zbog toga ovo pogrešno.
Govoreći o ovom zakonu, ovo je jedan deo na koji smo se mi osvrnuli, smatrali smo, govoreći o svim nedostacima iz iskrene želje, da možemo da pomognemo da ovaj zakon bude nešto što će koristiti građanima Srbije.
Govorili smo o svim nedostacima koji se odnose i na neke situacije koje su neprimerene, u smislu kažnjavanja. Da kaznite nekog 10 godina zbog navijanja, odnosno ostaviti takav raspon, takvu mogućnost donošenja kazni koju će neko moći da zloupotrebi, uvek je štetno.
Imate situaciju, samo ću vam opisati jedan kratak primer, tačnije dva, bile su utakmice između "Zvezde" i "Intera" iz Zaprešića. Hrvatska policija nije dozvolila unošenje transparenta – "Delije" zato što je bio ispisan ćiriličkim pismom.
Onda je neko rekao – to će da vređa nekoga i nije dozvoljeno unošenje.
Takođe, pre dva dana je prošla vest, skoro neprimetno, kroz medije.
U Čikagu su igrale reprezentacije "United Serbs", koju su predstavljali srpski iseljenici u Čikagu i "Adria"-e, koju su predstavljali hrvatski iseljenici, a vest je krenula iz medija, neredi i sukobi između srpskih i albanskih navijača.
Šta kaže vest – izgredi su počeli skandiranjem: ''Srbija'', ''Srbija''. Pa za koga je trebalo srpski navijači da navijaju na utakmici između "Serbian United" i "Adrie", je li trebalo da viču: ''Hrvatska'', ''Hrvatska''.
Da vam kažem kako su se završili izgredi, kako oni kažu – pogođen je srpski fudbaler flašom u glavu.
Inače, u toku izgreda albanski navijači, koji su se tu stvorili i koji su slučajno u tom trenutku isprovocirani skandiranjem ''Srbija'', ''Srbija'', između srpskog i hrvatskog tima, razvili su transparent – ''Kosovo je nezavisno'' i to su skandirali. Našao se tu transparent, tu su ga priručno napravili, na brzinu itd, pripremljeno, naravno.
Ali, to nije problem. Problem je skandiranje – ''Srbija'', ''Srbija''. Zbog čega to kažem?
Ostavljamo mogućnost da neko zlonameran, bilo kada u bilo kom trenutku, zloupotrebi odredbe ovog zakona i jednog dana možda bude kažnjen zato što je na stadionu skandirao – ''Kosovo je Srbija'' ili ''Volim Srbiju''. Ili, zato što će doći u dresu na kome piše ''Srbija'' ćiriličkim pismom, pa ćemo imati situaciju da ga neko tuži, da neko zlonameran to prihvati i da ga kazni visokom kaznom.
Sve je to moguće ovim zakonom, zloupotrebom ovog zakona. Sve ovo što smo vam govorili svih ovih dana i ovo što vam govorimo danas, govorimo zato što volimo svoju zemlju, zato što volimo Srbiju i zato što želimo da ona zaista bude dobra za sve svoje građane. Hvala.