A, ko je Pera?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 7. sa obrazloženjem, a u tom pravcu ja ću pokušati da skrenem vašu pažnju na odredbe koje se predlažu, a s druge strane pozivajući se i na odredbe koje su propisane u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 67/2003.
Kada su u pitanju odredbe koje se predlažu u ovom članu, radi se o modifikaciji skoro istog sadržaja i skoro istih činjenica i skoro istih inkriminisanih radnji ukoliko ih neko učini.
Iz člana 7. vidi se da su odredbama u Glavi 31 Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđene i sankcije, a i predviđena dela, ukoliko neko na sportskim priredbama počini bilo koju radnju koju propisuje norma člana 343. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Dame i gospodo, 2000. godine SRS je u Saveznoj vladi pokušala i založila se da se izvrši kodifikacija krivičnog zakonodavstva. U tom cilju, ja sam formirao, kao savezni ministar pravde SRJ, jednu komisiju i grupu stručnjaka, stručnjaka sa pravnih fakulteta, stručnjaka iz MUP-a, i Republičkog i tada Saveznog, zatim iz Saveznog suda, Republičkog Vrhovnog suda, Republičkog tužilaštva i Saveznog tužilaštva, pa čak i iz okružnih tužilaštava i okružnih sudova.
Bila nam je namera, ministrima iz SRS u Saveznoj vladi, jer je došlo vreme, pošto je naše krivično zakonodavstvo bilo prevaziđeno u nekim odredbama, s druge strane nije bilo usklađeno sa međunarodnim standardima, mi smo želeli da krivično-procesno i krivično-materijalno pravo kodifikujemo i da sve to bude u jedom zakoniku kada je u pitanju materijalno pravo, Krivični zakonik, a s druge strane da se donese i novi zakonik o krivičnom postupku. Ranije su imali nazive Krivični zakon SRJ, a još ranije SFRJ i bio je Zakon o krivičnom postupku.
Bila nam je namera u Saveznoj vladi da izvršimo kodifikaciju, da sve što je demokratsko i sve što danas prihvata međunarodna zajednica i međunarodni standardi, na nivou međunarodnih standarda mi smo pokušali da krivično zakonodavstvo objedinimo kako bi se lakše moglo primenjivati.
U tu svrhu, dame i gospodo narodni poslanici, nijedan predlog zakona u Saveznoj vladi nisam želeo da predložim da ide na Vladu, ni na Saveznu skupštinu, dok nisam imao urađen projekat preko Instituta za uporedno pravo. Mogu vam reći da Institut za uporedno pravo predstavlja jednu instituciju koja može mnogo pomoći nama kada se predlažu i donose određeni zakoni.
Dame i gospodo, na to sam želeo da vam skrenem pažnju, a pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, verujte da je naša država tada, da smo u Saveznoj vladi tada pripremali predlog najdemokratskijeg zakonika o krivičnom postupku u Evropi.
Išli smo čak korak ispred Francuske, Engleske i Nemačke, pogotovo kada smo želeli da se izvrši zaštita sloboda i prava naših građana. Ako u jednoj državi želite da vidite kakva je demokratija, pogledajte i pročitajte njihove odredbe koje se odnose na zakonik o krivičnom postupku, a isto tako i na prekršajni postupak.
Dame i gospodo, u članu 344. Krivičnog zakonika je normirano – ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.
Imate jednu dispoziciju, kratku, jasnu definiciju norme koja se u svakom slučaju može i prepoznati, može se primeniti i na taj način obuhvatiti sve ono što predstavlja i prekršaj i krivično delo kada su u pitanju sportske manifestacije. Za ova dela i ove radnje zakonodavac predviđa da će se kazniti zatvorom do tri godine. Imamo normu.
Dakle, već imamo propisano u Krivičnom zakoniku. Stav 2. kao teži oblik krivične odgovornosti – ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Dogovor za izvršenje krivičnog dela, to bi se možda moglo analogno, logički, da se primeni i na one grupe i kolovođe koje se dogovaraju da na sportskim manifestacijama mogu da izvrše krivična dela ili prekršaje. "Ko se sa drugim dogovori da izvrši određeno krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine".
Dakle, imate samo i dogovor propisan u Krivičnom zakoniku, što je norma jasna, kratka i definisana i za primenu je apsolutno odlična.
U članu 348. Krivičnog zakonika Republike Srbije je propisano – ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu, nosi ili drži vatreno oružje, municiju ili eksplozivne materije. Predlog zakona sadrži eksplozivne materije, imamo eksplozivne materije već u Krivičnom zakoniku. ''Ako je predmet dela iz stava 1, ovog člana, vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavljanje, razmena, nošenje ili držanje nije dozvoljena, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.''
Teži oblik krivične odgovornosti, Krivični zakonik kako normira, u stavu 3 – ''Ako je predmet dela iz stava 1. i 2. ovog člana, veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.''
Dame i gospodo narodni poslanici, samo sam želeo kroz ove primere da navedem i da istaknem da imamo norme propisane u Krivičnom zakoniku, a reći ću na kraju ko je kriv što se te norme ne primenjuju. Ne bih oduzimao vreme, samo bih skrenuo pažnju na odredbu člana 20.
U obrazloženju na strani 2 predlagač obrazlaže zašto se ova norma predlaže, a istovremeno predlagač konstatuje i predlaže, odnosno on samo konstatuje da se iz odredbi predloženih normi izostavlja namera jer je sudska praksa, kako predlagač kaže, ta koja će tražiti da se utvrdi u toku postupka namera nečija koji učini bilo koju radnju koja je zabranjena i koja se zabranjuje.
Dame i gospodo, nijedan sudija, nijedno sudsko veće neće smeti da donese odluku ukoliko ne utvrdi nameru učinioca krivičnog dela. Ona mora biti utvrđena. Postoje krivična dela koja se mogu učiniti iz nehata, krivična dela koja se mogu učiniti iz svesnog nehata i krivična dela koja se mogu izvršiti iz nesvesnog nehata.
Sve je to različito, različito normirano, različito se primenjuje Krivični zakonik i različiti su oblici krivične odgovornosti. Ovo, što kaže moj uvaženi kolega, sa mesta, narodni poslanik Krasić, ovo se samo može izvršiti direktnim umišljajem, nema ovde eventualnog umišljaja.
Meni je dobro poznato, jer sam učestvovao na hiljade obezbeđenja i kao organizator obezbeđenja i neposredni učesnik., MUP ima veliku odgovornost da zaštiti javni red i mir i da obezbedi da se ove sportske manifestacije održavaju pod normalnim uslovima, da se obezbedi zaštita naših građana i onih koji dolaze da gledaju utakmice i da učestvuju na sportskim manifestacijama.
Dame i gospodo, u ranijem Zakonu iz 2003. godine propisano je kada su u pitanju troškovi obezbeđenja, što je napomenuo i narodni poslanik SRS, general Delić, u važećem Zakonu i to u članu 19 – Troškovi sprovođenja mera, od 7. do 15. člana. Gospodine ministre, samo malo vaše pažnje za jednu stvar, vi ćete sada reći da li je to u praksi moguće ili nije – organizator može sa Republikom Srbijom zaključiti ugovor o obavljanju određenih poslova obezbeđenja.
Ja pitam vas, gospodine ministre, da li ste vi imali priliku da zaključite u ime Republike Srbije i jedan ugovor sa organizatorom da plati troškove obezbeđenja i da na taj način ta sredstva, kako je ovde i predviđeno u ovom članu, uđu u budžet Republike Srbije?
Greška je ovde i nedostatak u zakonu, pogledaćete u članu 19, nije ovde trebalo da stoji ''može'', nego ''ministar unutrašnjih poslova zaključuje ugovor sa organizatorom''. Onda biste vi imali veća ovlašćenja, nema alternative ''može'' i ''ne mora'', nego ''mora'', zaključiće ugovor sa organizatorom i da se utvrde troškovi za obezbeđenja, da ta sredstva idu u budžet Republike. Zbog toga je i u ovom zakonu nedostatak koji je važeći, bar u ovom članu – Obezbeđenje sportskih utakmica i drugih priredbi, određene norme nisu baš precizne.
Narodni poslanici SRS su sa logikom tumačili predložene norme, dovodili ih u vezu sa važećim Zakonom, a drugo, procenjivali sa svoje strane da li je to moguće u praksi izvršiti.
Ono što iz svog životnog iskustva mogu da kažem, to je, da MUP ima određena ovlašćenja kada pojedini izgrednici, pogotovu povratnici, dođu na ''Marakanu'' ili ''Partizanov'' stadion i po drugi put učine prekršaj ili krivično delo, e onda policija mora da reaguje. A policija ima ovlašćenja i ima određena sredstva.
Još nešto, general Delić je postavio pitanje koliko je podneto krivičnih ili prekršajnih prijava i šta je bilo sa onima koji su činili nerede.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve dotle dok neko ne bude osuđen od 5 do 10 godina kada je neko lice lišeno života na sportskoj utakmici, dok se ne budu preduzimale određene mere i ne budu sredstva informisanja uključena nećemo lako moći da se obračunamo sa onim povratnicima.
Nije sada greh, slučajni je izvršilac nekog dela, neovlašćeno ušao na stadion, ali ako je neko poginuo, kao što je ono dete iz Opova poginulo pre par godina na stadionu, molim vas, to je opasna stvar.
Zato prema povratnicima policija mora da preduzima određene mere, ima sredstva prinude i ovlašćenja, ali isto tako, gospodine ministre, izvršite jednu analizu, pitajte tužilaštvo i sudije zašto ne izriču adekvatne sankcije onima protiv kojih je MUP podneo krivične prijave, a pogotovo protiv povratnika. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Ne, hvala. Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Albijaniću, znači član 136. i 226. Gospodine Jočiću, neki zakon ima nekog smisla ukoliko se primenjuje, zakoni se donose da bi se primenjivali, da bi se rešio neki društveni odnos, neka pravila itd.
Podsećam vas na jedan novinski članak objavljen 21. marta 2005. godine, kaže ovako, ''Džihad u drugoj ligi'', podnaslov ''Navijači Novog Pazara na utakmici u Nišu skandirali: Ovo je Turska, Nikad Srbija, Ubijte Srbina, Hašim Tači'', u Nišu, u Nišu to skandirali. Tekst je napisao moj prijatelj Doderović. Niti je on uhapšen, niti ja imam informacije da li je povodom ovog novinskog teksta neko odgovarao ili nije odgovarao, ali to ćete vi meni da odgovorite.
Međutim, zaprepastio sam se kada sam video šta je napisao predsednik Fudbalskog saveza, dao je neku izjavu i kaže: "Iskorenićemo nacionalizam".
Ovo nije nacionalizam, ovi tekstovi. Ovo je šovinizam. Znate, održite im nastavu šta je nacionalizam, šta je šovinizam, da bi znali da ne lupaju gluposti. Ja sam nacionalista, imam lepa osećanja prema svom narodu i prema drugim narodima, ali ove parole nisu lepa osećanja, one su prilično rasističke i rekao bih da je ovo klasičan primer šovinizma.
Pretpostavljam da je nešto urađeno. Ako je nešto urađeno, dobro je. Ako ništa nije urađeno, opet je dobro. Deluje vam čudno. Zašto je opet dobro? Zato što to pokazuje da je zakon radi reda. Marković je jurio 280, da postigne rekord, da to bude više nego što je Đinđićeva Vlada uspela da donese zakona itd.
Javio sam se i zbog drugih stvari za koje mislim da treba da nam date neko objašnjenje. Mislim da ovo krivično delo, bez obzira što je dato tako omnibus, zbog stepena društvene opasnosti, zbog načina izvršenja, ono ne bi moglo da bude nehatno, to bi moralo da bude samo direktni umišljaj.
Znači, svest o delu, želja o delu, želja da nastupe te posledice koje bi mogle da nastanu izvršenjem tog dela. Vi ste upravo to izbacili iz originalne formulacije ovog člana, da bi, navodno, olakšali sudovima da nešto rade, a sudovi ništa nisu radili, nisu ni vođeni postupci.
Vi ste na početku ove rasprave, mislim pre nedelju dana, dali neke statističke podatke o brojevima pokrenutih prekršaja itd. Međutim, sa gledišta krajnjeg efekta koji treba da Zakon da, to je stvarno marginalno, mali su rezultati, što znači da je pogrešan put kojim ste vi krenuli. Ne vi, "Lutra", prvi je on krenuo, Mihajlović. Čeda ga je nagovorio, nego je sada Čeda video da mu se ne isplati diskusija, pa je pobegao.
Pogrešan zakon. Apsolutno sam siguran, kada se privatizuju fudbalski stadioni, hale itd, neće biti nereda. To je kamen temeljac današnje rasprave – ko će da kupi sportske klubova, ko će da bude vlasnik sportskog kluba.
Videli ste i ministra, a i gospodin Batić je jutros pričao da se u sportu nalazi najveći kriminal. Tako ste rekli, gospodine Batiću. Znači, svi znamo šta je uzrok i svi se pravimo da smo slepi do očiju. To ne ide.
Ako nam nudite ovakav zakon, onda je ovo bezobrazluk, jer se vi ne borite protiv kriminala u klubu, nego se borite protiv nekih čauša, nekih jadnih navijača, onih koje za pet evra, za dve čaše piva ili ne znam šta, neko zloupotrebi. To je tako marginalni broj ljudi zbog kojih vi pravite celu aparaturu, policajci kao marsovci obezbeđuju stadione.
Znate šta, kad vidim pripremu neke fudbalske utakmice, meni prvo prođe kroz mozak da možda Tadić ne ide. On je bio životno ugrožen od onog irskog setera, kad ga je kuče napalo. Čim vidim policiju u onim uniformama, Tadić se šeta. Zašto to? Zna se ko je na čelu kog saveza, koliko ima njegovih igrača.
Mi se nerviramo što reprezentacija slabo igra, kako su ubacili u tim onoga, a on ne zna ni da šutne loptu. Zato što je on igrač od nekog funkcionera Fudbalskog saveza. Taj funkcioner mu je menadžer, njemu je stalo da proknjiži 16 puta da je igrao za reprezentaciju i bolja je cena kada ga prodaje nekome.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, vreme.)
Gospodine Albijaniću, samo malo prikočite, ovo je tema o kojoj se priča. Ne pričam o bubamarama, nego pričam o temi.
Sledeća etapa u koju vi nas uvlačite jeste da će pola timova da bude u vlasništvu policije, a pola u vlasništvu vojske, pa ćemo imati "Steaua" i imaćemo CSK-a, imaćemo "Steaua" i imaćemo "Dinamo", i to će sigurno da bude pod kontrolom. Znate, malo inovirajte u odnosu na 1945. Tada je bio Franjo Tuđman, a ovamo je bio Tempo. Razmrdajte se malo, vidite šta je razlog.
I dalje mislim da je razlog svih ovih nemira u tome kako koja interesna grupa, koja rukovodi delom Državne bezbednosti, procenjuje šta treba da se radi. Ako je Tadić napravio neku glupost, odmah naprave tuču na fudbalskom igralištu. Zašto? Onda kada krenu mediji tamo – Pera udario Đoku, Mika udario Lazu, to je nedolično, a kada uhvate ove nevladine organizacije, što nam morališu, onda mi samo pričamo o fudbalskoj utakmici na kojoj je bilo 500 ljudi. Kod nas na fudbalskim utakmicama ima 500 ljudi. Nije kod nas 100.000 ljudi na utakmici, pa neki veliki nemiri.
Videli ste sada, teniseri dobro igraju, napunili su halu tri dana, veselili su se ljudi, sve je lepo proteklo, dizali su parole, navijali za Srbiju. Drugo, gospodine Jočiću, po ovom zakonu, ja mogu da idem odmah u zatvor. Mene na mobilni telefon Fudbalski savez poziva i kaže: "Dođite da glasamo za Orlove" i ja pođem da glasam za ''Orlove'' sa zastavom SRS na kojoj su ''Orlovi'' i vi mene uhapsite. Da li vidite kako je Zakon besmislen? Svaka čast strankama, neki imaju tačku, ali tačka i ''Orlovi'' nemaju nikakve veze. Onu ''žutu'' tačku, pa, jeste. Taj njihov sistematski hendikep ne mogu da rešim.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, kršite Poslovnik.)
Gospodine Jočiću, nama su potrebni odgovori na ova pitanja, da bismo znali zašto menjate ovaj zakon.

Na član 7. amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ministar prihvata amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. Zakona o sprečavanju nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, a pre nego što prokomentarišem moj amandman, moram da istaknem sledeće: ne sumnjamo u dobre namere ministra, gospodina Jočića, i njegovih saradnika kada su želeli da predlože ovaj zakon da se spreči, ono što svakako SRS ne želi, nasilje i neredi na bilo kojoj sportskoj manifestaciji.
Mi upravo želimo, o tome je govorio gospodin Duvnjak, da od rane mladosti, od rođenja, preko osnovne škole, srednje škole, pa i na fakultetu, našu decu opredeljujemo za sportske aktivnosti, kako bismo imali zdravu i sposobnu naciju. Sigurno neki sportisti u našoj zemlji u dobroj meri tome doprinose. Sada kada Novak Đoković ima ovako briljantne rezultate, mnogo je više omladine, pa čak i ljudi u srednjim godinama koji žele malo da se bave tim sportom, ako ništa, a ono rekreativno.
Ovo ministarstvo, odnosno onaj ko je predložio ovaj zakon nije hteo da se uopšte bavi uzrokom, nego je krenuo da vidi šta su posledice.
Reče ministar, prilikom rasprave u načelu o ovom zakonu, "mi smo izvršili analizu 2003. godine i onda smo došli do zaključka da imamo problema na sportskim manifestacijama". Nije trebalo vršiti nikakvu analizu. To je nešto što je očigledno iz dana u dan.
Trebalo je izvršiti onu analizu o kojoj je malopre, završavajući svoj govor, gospodin Krasić govorio – šta je sa najvećim mafijašima koji se nalaze u rukovodstvima, u upravama sportskih klubova, u sportskim savezima.
Neko je to rekao, a vi ste mogli dobro da se uverite, kada je sednica Olimpijskog fakulteta, najčešće se pomisli da je možda glavni odbor DS ili neko predsedništvo. To isto važi i za Fudbalski savez, za Košarkaški savez, za Rukometni savez, evo sada i Skijaški savez. Tu nema razlike.
Gospođa Svetlana Kitić je, takođe, govorila kao istaknuti sportista, kojoj mi svakako odajemo priznanje, kako treba da se formira jedna ličnost i govorila je o onom što bi trebao da reši Zakon o sportu. Ovaj zakon, po nama, uopšte nije potreban, ali jesmo za to da imamo disciplinu na sportskim manifestacijama, da tamo uživaju i oni koji su otišli da prate te manifestacije i da se na najbolji mogući način mogu afirmisati učesnici.
Videli ste da u lokalnim krugovima ekipe koje nastupaju i takmiče se žele da afirmišu svoju sredinu, a u državnoj reprezentaciji oni koji nas predstavljaju žele da nas u svetu afirmišu i popularišu. To su sportisti bezbroj puta do sada uspeli svojim aktivnostima da urade, a onda su se pojavili neki ljudi koji su videli dobru mogućnost da se preko učešća u upravama sportskih ekipa, u sportskim savezima može zaraditi i oprati veliki novac.
Onda je tu nastao problem i to je ono što je trebalo neko da analizira, a u ovoj akciji sprečavanju problema koje mi sada imamo u Srbiji, na utakmicama i posle utakmica, tu treba da uzme učešće i Ministarstvo sporta, Ministarstvo prosvete, naravno, porodica i roditelji na prvom mestu.
Onda bismo možda uspeli da dođemo u situaciju da odlazimo na sportske manifestacije, na sportske terene, da gledamo sportska takmičenja i da se divimo onim učesnicima, tj. direktnim akterima na sportskim terenima.
Šta je predviđeno članom 9. koji je u vezi sa članom 22. postojećeg Zakona, na koji se odnose ove izmene i dopune? Član 22. predviđa da se licu koje je napravilo određeni prekršaj može izreći i mera zabrane posete sportskim utakmicama. Predlagač je želeo da precizira ovo pa je rekao u drugom stavu, da je lice kome je izrečena mera za prekršaj i obavezno zabrana odlaska na sportske utakmice dužno da se prijavi, ranije je stajalo ''Odeljenju unutrašnjih poslova'', a sada ''Područnoj policijskoj upravi''.
Mi smatramo da je moglo da ostane ''Odeljenju unutrašnjih poslova'', iako je sada u Ministarstvu unutrašnjih poslova izvršena drugačija organizacija, odnosno sistematizacija. To neće bitno menjati, odnosno šta će se desiti ako se posle godinu dana ponovo promene neki nazivi, da li ćemo ponovo taj zakon ovde u Narodnoj skupštini da usvajamo zbog tih tehničkih promena i detalja? Ova odredba, i po dosadašnjem važećem Zakonu, ja ću to ilustrativno da navedem, može da se odnosi na jednu osobu koja je udaljena i do 30, 40 kilometara od mesta gde se održava određena manifestacija.
Recimo, ima sela koja pripadaju ljubovićkoj opštini, odakle dolazim, koja su 40 kilometara udaljena od sedišta opštine i lice kome je izrečena mera zabrane prisustva na sportskim manifestacijama, po ovoj odredbi, mora da dođe, iako taj dan ne bi ni došao da prati sportsku utakmicu, da se javi u policijsku upravu da je tu i da odsedi sa njima dok se ta utakmica ne završi, a potom da ode u pravcu u kojem ono želi.
Sada se predviđa zaštitna mera da treba da traje i može da potraje od 6 meseci do dve godine, a ranije je trajalo od 3 meseca do godinu dana. Mislimo da je taj period od 3 meseca do jedne godine sasvim dovoljan, ako bi ostala ova uredba i dalje da važi. Ali, ceo Zakon je potpun besmislen, nepotreban. Imali smo mnogo važnijih poslova u ovom periodu kojima je trebalo da se bave narodni poslanici, Skupština da donosi određen broj zakona. Kada mi ukazujemo na neke zakone da su neprimenjivi, da su nepraktični, da ne treba da postoje, onda oni koji treba da podrže Vladu i njihove predloge nemaju komentara uopšte za to.
Sećam se i ranije, recimo, predsednik Vrhovnog suda, kada poslanici SRS komentarišu neke predloge zakona i kažu da nisu primenjivi, da će ih biti teško sprovesti u praksi, ona nema komentar iako je bila prisutna u ovoj sali. Kada se zakoni usvoje kaže se – nemamo dovoljno sredstava, ne mogu zakoni da se primene. Sadašnji ministar pravde kaže – ova vlada će se truditi da primenjuje one zakone koje je moguće primeniti.
Mislim da ovo ništa ne znači, samo je Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo da predloži promene u postojećem Zakonu, koji je donet 2003. godine, u delu koji se odnosi na njih, da ljudi koji su plaćeni za određeno obavljanje poslove korektno odrađuju svoj posao, kao i da to rade i ostala ministarstva koja sam malopre naveo i rekao, da na vreme počnu sa ovim poslovima.
Mislim da i sredstva informisanja u dobroj meri doprinose da dođe do ovih nereda na sportskim utakmicama, odnosno priredbama, kako pre, tako i posle.
Sigurno je da na sportskim manifestacijama ima dobrih i humanih gestova, o kojima, takođe, treba pisati, pa da malo stvorimo takmičarski duh u tome što je lepo, po čemu su Srbi prepoznatljivi i ono što nas krasi kao narod. Možda bi možda mnogi izgrednici promenili način ponašanja i imali bismo na sportskim manifestacijama i priredbama sasvim drugačiju situaciju.
Videli ste da SRS na član 1. ovog zakona nije imala amandman, iz razloga, što se vremenski interval povećava u odnosu na ono šta se smatra vremenom utakmice kada su utakmice visokog rizika, pa je povećano sa 90 na 120 minuta i ostaje 90 minuta po završetku te utakmice. To je nešto što je i za nas prihvatljivo. Sve ostalo, povećanje, zaoštravanje kaznene politike, jeste veoma, veoma neprihvatljivo i u krajnjoj liniji, sportisti, kao i sportski radnici, ističu da se ovaj zakon neće pozitivno odraziti na sportska takmičenja i na sport uopšte.
Na ovaj način rizikujemo da nam sportski stadioni i druga mesta na kojima se održavaju sportske priredbe ostanu prazni, odnosno sa veoma malim brojem gledalaca. Ako imamo takvu situaciju, smanjiće se volja za učešće u tim sportovima kod omladine, a to bi moglo da bude veoma opasno i rizično. Zahvaljujem se na pažnji.

Ponovo ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović, o ovom amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, uopšte ne znam kako ste došli na ideju da ovaj zakon, koji vam je u nasleđe ostavio Dušan Mihajlović, na ovakav način, sa tako drakonskim rigoroznim merama, bespotrebno ''unapređujete'', a ne činite da otklonite sve ovo što ne može da stoji u zakonu, što je već regulisano Zakonom o prekršajima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o javnom redu i miru.
Ja verujem da će posle, već se prijavio gospodin Krasić po Poslovniku, je l' tako gospodine Krasiću, da uđe kao vrhunski pravni stručnjak, to kaže naš predsednik Šešelj koji ga je uzeo za glavnog pravnog savetnika, boljeg od njega nema, da sa pravnog aspekta objasni, što je učinio, takođe, i gospodin Perić, kako je to moguće. Evo i ja ću ponovo da vam ukažem na to.
Zaista je neverovatno, u vezi ovog 2. stava, iako je gospodin Perić tražio da se ceo član 22. briše, jer mu nije mesto u ovom zakonu, kao što i nekim drugim članovima nije mesto u Zakonu, iz vaše oblasti, pa se to dešava, ili iz neke druge. Objasnite mi, molim vas, pošto je ovo Zakon o prekršajima, to je zbirka svih tih zakona i taj deo se nije menjao, iako je ovo ovde što ja imam iz davne 1995. godine, apsolutno sam uverena da nije, a vi vrlo dobro znate da postoji vrsta kazne, da postoji način na koji se kazna propisuje, zakonitost pri izricanju kazne, kazna zatvora i novčana kazna.
Ako ste ovde lepo napisali i kolega Sreto Perić vam je malopre to objasnio, da se uz kaznu za prekršaj fizičkom licu može izreći zaštitna mera zabrane prisustva određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom, gde ste vi našli utemeljenje za ovako nešto?
Ko ste vi i kako možete licu koje je već kažnjeno po Zakonu o prekršajima, da li je on dobio novčanu kaznu ili sada povećavate raspon zatvorske kazne, dobio je, umesto, to je poslednji stav, od 6 meseci do 2 godine, a naveli ste za koje sve prekršaje. Kako je moguće, gospodine Jočiću, koja je to vrsta diktature, ne znam kako to stvarno da nazovem, i kako to fizički uopšte može da se izvede i za lice koje ima kaznu prekršaja, a tog dana uopšte ne dođe na utakmicu, o čemu je govorio gospodin Perić. On ima već izrečenu kaznu, prekršajnu, za neko delo koje je nabrojano ovde, a uradio i to se desilo, recimo juče.
Igrala se utakmica juče i on je kažnjen i mora da plati novčanu kaznu, a zna se kako ide ili kaznu zatvora, da je odsluži u roku. Sada sledeće nedelje se ponovo igra neka utakmica i vi prejudicirate i kažete da to lice mora, ako je u tom gradu, da se javi najbližoj policijskoj stanici, odnosno područnoj policijskoj upravi na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama do završetka sportske priredbe. Odakle vama osnov da nešto tako uopšte radite?
Vi isto tako nemate nikakvog osnova, po ovom zakonu to niste čak ni eksplicitno naveli, a to policija radi, da držite gostujuće navijače, uopšte nije važno da li su oni iz domaćih klubova ili iz inostranstva, u nekoj vrsti geta. I vi ih onda lepo držite oko stadiona, okruži ih žandarmerija i pustite ih maltene u minut pre početka utakmice. Ko ste vi da nekome ko dođe, ne znam, par stotina kilometara ili nekoliko hiljada kilometara, odredite i kažete, samo u tom trenutku, vi ste potencijalni izazivači nereda, možete da uđete? Odakle vama tako nešto?
Znate, mi smo raspravljali i zato ja ponovo govorim o svim propustima do sada organa policije u kontekstu sagledavanja svih ovih nereda koji su bili i izgrednika pojedinačno.
Naravno, i za to smo da se žigošu i da se kazne, ali, ajde, da pođemo od toga šta su uradili policijski organi.
Je l' treba da vas podsećam na činjenicu, govorili smo danas samo o utakmici ''Zrinjski'' – ''Partizan'', a šta ćemo sa utakmicama koje su igrali kragujevački ''Radnički'' i beogradski ''Rad'' u Novom Pazaru i kako su posle toga jedva živu glavu izvukli. To danas nismo pominjali.
Ili, Srbi koji su slavili uspeh naše reprezentacije, gde nam je izveštaj o tome? Ili malo pre o onom oficiru koji je naredio, pa se posle oglasio, ne znam ko od vaših saradnika, pa kaže – e, što su oni mladići i devojke padali na glavu i što su im drugi pritrčali u pomoć, nema veze, dobio je premeštaj u Lazarevac.
Ovde čoveka koji se prekršajno kazni terate zakonom da se javi u policijsku stanicu, najbližu područnu jedinicu, što je zaista neodrživo, jednostavno nemate nikakav osnov za ovo, u Zakonu o prekršajima, da radite.

Hvala. Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, član 136.
Gospodine Jočiću, ovde stvarno nešto nije u redu. O čemu se radi?
Prekršaje reguliše član 21, ali to se tiče pravnih lica i preduzetnika. Član 22. reguliše zaštitne mere, a ova mera se zove –zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama. Ona počinje rečima – uz kaznu za prekršaj fizičkom licu se može izreći zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Međutim, prethodni član 21. nema fizičko lice. Fizičko lice se javlja tek u članu 23, ali je to potpuno izgubilo smisao, s obzirom na to da su tačke 1, 2, 3. i 6. izbačene.
Sada bi se ova zaštitna mera, koja se naziva zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama, mogla izreći uz prekršaj a on, recimo, glasi – ako je za vreme održavanja sportske priredbe, kao i neposredno pre ili posle održavanja sportske priredbe, neovlašćeno ušlo u službene prostorije ili službeni prolaz sportskog objekta. Neko je neovlašćeno ušao u službene prostorije, dobiće novčanu kaznu i dobiće zaštitnu meru.
Gospodine ministre, zar vam to ne deluje malo smešno? Ili sledeći slučaj – za vreme održavanja sportske priredbe unosi u sportski objekat ili upotrebljava alkohol ili opojna sredstva.
Pa, ako je unosio alkohol mimo ovog zakona vi ga kažnjavate, ako je unosio opojna sredstva vi ga šaljete ili u bolnicu ili u zatvor, ako ga posle primoravate da se dve godine javlja policiji i da tih 90 minuta dok traje utakmica bude u policijskoj stanici, kako sad stvari stoje, teško da ga tamo ne drogiraju.
Dalje – ne postupi po nalozima službenog osoblja. Stvarno ne shvatam.
U suštini ova zaštitna mera ne može da postoji. Zašto? Jer je teško da ona može da se sprovede, jer nema odgovora na elementarna pitanja: koje mesto, koja utakmica, ko je gostujući.
Evo, gledaoci, slušajte šta su napisali – zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinioca prekršaja.
Došao pijan na utakmicu – to je taj učinilac prekršaja, da se neposredno pre početka određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u policiji.
Znači, dva minuta pre početka utakmice on dođe, dobar dan policajac, ja sam imao ono rešenje, došao sam da se javim, odnosnoj policijskoj stanici na području na kome se počinilac prekršaja zatekao.
Znači, ako je iz Beograda, učinio je prekršaj u Beogradu, on se javlja, kada je u Beloj Palanci kod svog rođaka, u vreme kada se odigrava utakmica u Beogradu.
(Predsednik: Vreme.)
Smirite se.