Narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku, a zatim Milosav Miličković, pa Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Poslovnika. Koristim priliku i prisustvo ministra unutrašnjih poslova da zatražim par obaveštenja i objašnjenja.
Prvo je vezano, donekle, sa ovom tačkom dnevnog reda, a to je – da li su rasvetljena ubistva nekih od ljudi koji su bili vlasnici fudbalskih klubova, pre svega i ubistvo bivšeg sekretara Fudbalskog saveza Branka Bulatovića, ubistvo vlasnika "Bežanije", "Zvezdare" i nekih drugih klubova?
To je jedno pitanje. Nažalost, manje-više kriminal i kriminalci vladaju našim fudbalom. Ograničiću se samo na fudbal.
Drugo pitanje, odnosno molba za obaveštenje ili objašnjenje, takođe, sa nekom temom koja je danas aktuelna, a to je – da li je zvaničan stav MUP, zna se iz razloga sigurnosti ili bezbednosti, da se pojedini ljudi, koji su pritvorenici u Centralnom zatvoru, drže i dalje u Okružnom zatvoru u Beogradu ili u Centralnom zatvoru, iako su pravosnažnim sudskim presudama osuđeni na izdržavanje dugogodišnje kazne zatvora i trebalo bi da se nalaze, recimo, u "Zabeli" ili "Mitrovici", iz razloga što, navodno, zbog postupaka u drugim predmetima treba da budu dovođeni na sud, pa to može izazvati bezbednosne probleme, da li je to stav MUP?
Isti ti ljudi imaju veoma privilegovan status u Centralnom zatvoru, pišu tamo eseje, romane itd, slave rođendane, čak su neki od njih odlazili kući na proslavu rođendana članova porodice, pa samo da vidim da li je to stav MUP ili stav uprave ili ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno Ministarstva pravde. Hvala.

Ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dragan Jočić.

Potpuno je ispravna konstatacija poslanika Batića da u našem fudbalu dominira kriminal. Velika količina novca, velika količina moći, povezanost organizovanog kriminala sa tim strukturama sigurno je donela posledice kao što su ubistva koja su navedena. Naravno, vi znate da nije lako otkriti takva ubistva koja su ciljana, organizovana i, verovatno, izvršioci se ne nalaze ni u Srbiji.
Međutim, MUP temeljno radi i temeljno proučava i prikuplja činjenice u vezi svih ubistava. Znači, i svih ovih ubistava koja ste vi pomenuli.
Naravno, rešenje, opet ponavljam, nije lako, ali sigurno će u jednom momentu biti ne samo prioritetan zadatak nego će se stvoriti uslovi da se zadre i uđe i u ovu vrstu organizovanog kriminala koju ste vi pomenuli. Opet ponavljam, to nimalo nije lako, jer se radi o velikim količinama novca, o jednom društvenom sloju koji je dosta zatvoren i o vrlo velikim interesima. To je odgovor na prvo pitanje.
Odgovor na drugo pitanje je van MUP. Ono što MUP sada radi je da pomaže u spoljnom obezbeđenju zatvora u Bačvanskoj. Ne znam, procesno ili po Zakonu o izdržavanju kazni da li bi trebalo, kada je neko već osuđen pravosnažno, da ode na izdržavanje te kazne, bez obzira što ima druge predmete koji su u krivičnom postupku, ali tu treba procenti.
Isto tako, ne znam ni koji je zatvor bezbedniji. Da li je ovaj u Bačvanskoj? Koliko znam nije baš bezbedan u celosti, ili je bezbedan ovaj u Požarevcu, odnosno specijalno odeljenje tog zatvora, koji je. U svakom slučaju, adresa je Ministarstvo pravde i ona organizaciona jedinica koja se bavi izvršavanjem zavodskih sankcija.

Po amandmanu, narodni poslanik Milosav Miličković, zatim Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi amandmana koji je podneo kolega Sekulić, želim par reči da kažem, a u svom uvodu govorim sledeće.
Osnovna ideja i ovog zakona iz 2003. godine, a naročito predloženih izmena Zakona, jeste snažna težnja da se nepravedno skine odgovornost sa nadležnih državnih organa, koji su plaćeni da često sredstvima prinude održavaju red i poštovanje zakona. Ti organi su ovlašćeni da, prema potrebi i trenutnim događanjima, koriste sva sredstva prinude.
Ovim predloženim izmenama se pretežno deo odgovornosti prenosi na sportske organizacije, odnosno klubove, čije obezbeđenje, redari, nemaju nikakvih ovlašćenja, čak im nije dozvoljena ni upotreba palica.
Pre petnaestak godina su u Beogradu bile organizovane zaista masovno posećene fudbalske utakmice, već smo čuli primer Crvena Zvezda-Bajern itd. i sa više od 100 hiljada prisutnih gledalaca, bez značajnih incidenata. Do često ozbiljnih incidenata je dolazilo prilikom lokalnih derbija Crvena Zvezda – Partizan, ali su tada kvalifikovane policijske snage uspešno rešavale sve relativno malom upotrebom sile, prinude. Treba koristiti iskustva iz tog vremena. Nije baš sve tada bilo tako loše i nije baš sve odlično posle terorističko-mafijaškog puča izvršenog 2000. godine.
Veoma je čudno predviđeno sankcionisanje prekršilaca. Za nanošenje lakših i težih telesnih povreda već su predviđene sankcije u postojećem Krivičnom zakonu i zašto uvoditi diskriminaciju paralelnim zakonom. Blaže oblike prekršaja treba odraditi postojećim propisima po prekršajima, kao što su moje kolege pre toga govorile.
Na svim televizijskim prenosima utakmica odigranih u inostranstvu se vidi da se toleriše razumno korišćenje pirotehničkih sredstava, naročito se poštuje teren, odnosno borilište. Zbog toga je nelogično da se sankcioniše čak i posedovanje pirotehničkih sredstava, pa se sankcioniše i razumno korišćenje pirotehnike. Treba oštro sankcionisati samo bezobzirno korišćenje pirotehničkih sredstava, koje može da dovede do prekida utakmica ili do povređivanja prisutnih gledalaca, odnosno igrača.
U predloženim izmenama Zakona se očigledno, ponovo na mala vrata, uvodi sankcionisanje verbalnog delikta, a ta praksa je odavno ukinuta u celom civilizovanom svetu.
Ukratko rečeno, po postojećem, osnovnom Zakonu i još više predloženim izmenama Zakona je, očigledno, osnovna želja da se plaćena profesionalna služba policije oslobodi od odgovornosti i da se pretežni deo odgovornosti prebaci na sportske organizacije, odnosno klubove koji, po postojećim propisima, ne mogu imati ni najobičnije odgovarajuće obezbeđenje koje bi imalo neophodno ovlašćenje i sredstva. Možda je to deo događanja pred predstojeću seriju izbora na svim nivoima, da se izbegne intervencija policije, jer se, prema pozorišnim komadima besmrtnog Nušića, tada uvek viče – dole vlada. Hvala. (Aplauz.)

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Albijaniću, to su čl. 136, 225. i 226. našeg Poslovnika.
Smatram da predlagač ovog zakona treba da izađe za ovu govornicu, predstavnik predlagača zakona, da ako treba napravi elaborat, da neki uvod, 20 minuta, pola sata, 45 minuta i da nam detaljno objasni o čemu se radi.
O čemu se radi, gospodine Jočiću? Mi ovde ne pričamo o fizičkoj kulturi, ne pričamo o nečemu što se zove normalni sport. Ne pričamo o razvoju tela i duha naše dece, omladine i nečemu po čemu je bila stara Grčka prepoznatljiva itd. Mi ovde pričamo o privrednoj delatnosti koja se zove – profesionalni sport. Pošto pričamo o toj delatnosti koja je prepuna devijantnosti, jer se u osnovi toga nalazi novac, onda svi akteri i učesnici u tome su neki koji na neki način stiču, klubovi stiču sredstva, igrači stiču slavu, sredstva i potencijalnu mogućnost da se prodaju, oni su gladijatorski deo ovoga, a publika, to su oni koji su željni krvi, nasilja, problema itd.
S obzirom na to kako smo došli do ovog zakona, a gospodine Jočiću, moram da vas podsetim kako smo došli do ovog zakona. Otprilike, dve nedelje pre nego što je neko ubio Zorana Đinđića bila je jedna košarkaška utakmica "Zvezda" – "Zagreb" u "Pioniru".
Tada je na jednoj tribini, sve vreme dok je trajala ta utakmica, bila jedna velika grupa navijača koja je nosila neke transparente koji su bili jasno usmereni protiv Čedomira Jovanovića, Dragana Šutanovca i nekih drugih, pa su čak i neki od njih i bili u sali. To su bile poruke koje su, otprilike, rekle – doveli smo vas na vlast, nismo vas doveli da radite to i to. Onda se naljutio ''Lutra'' i rekao da će da zavede red. Doneto je nešto što nije ni zakon, ne znam kako da definišem ovo.
Ako navijam za neki klub, ako navijam za svoju državu, onda neću da idem na utakmice po ovom zakonu. Zašto neću da idem? Zato što, po ovom zakonu, svako je već optužen kada dođe na fudbalsku utakmicu. Da li će biti podignuta optužnica, zavisi od policajca, zavisi od redara, zavisi od nekog ovlašćenog službenog lica, ali teoretski svako može da bude kažnjen po ovom zakonu.
Preporučujem građanima da uopšte ne idu na fudbalske utakmice, na košarkaške ...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Samo još jedna sekunda, gospodine Albijaniću, ništa nećete da izgubite.
(Predsedavajući: Prošlo je dve-tri sekunde.)
Dobro, javiću se ponovo.

Na član 3. stav 2. amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Slaviša Topalović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, ovaj amandman je u tesnoj vezi sa onim o čemu je govorio kolega Vukelić i mi zajedno sa njim kada smo raspravljali o članu 2. Besmislica, koja je sada proširena u osnovnom Zakonu Dušana Mihajlovića i tadašnje DOS-ovske vlasti, koja nikada ne može da se sprovede u delo, a koja je, do sada po osnovu nekoliko tačaka člana 16. i člana 2. Zakona, koštala sportske klubove u našoj zemlji.
Zato što ste, verovatno zbog punjenja budžeta ili zbog neznanja ili nerealnosti u sagledavanju situacije kako dolaze i odlaze navijači, navijačke grupe i posetioci, obavezali sportske klubove, zamislite sada, izmenom člana 16. tačka 2) koja se menja i u vezi je sa onim o čemu je govorio kolega Vukelić na početku – ostvari saradnju sa klubom svojih navijača i učestvuje u organizaciji njihovog dolaska i odlaska sa sportske priredbe.
Najpre, gospodine Jočiću, vi vrlo dobro znate da nije slučaj prilikom dolaska, govori se o gostovanjima, na utakmicu na koju idu navijači nekog sportskog kluba, da oni imaju saradnju sa klubom. Nekad ih klub uopšte ne konstatuje. Oni dođu i kažu – spremni smo da idemo na finale kupa ''Radivoja Koraća'' u košarci, koji se prošle godine igrao u Kragujevcu, pa pošto je KK "Partizan" igrao sa ovim Čovićevim klubom, gde je inače sve mafijaška družina, u finalu tog kupa, došlo je 10-12 autobusa navijača, vi mislite da oni svi imaju veze sa sportskim klubom.
Nisu imali veze, u jednom delu možda, ali postoje ljudi koji organizuju, plate i skupe novac i idu. Imaju svoje organizacije i poznaju se, čuju se telefonima i krenu na put da navijaju za svoj klub. Što je najgore, gospodine Jočiću, vi sada ovim zakonom želite da potvrdite da su oni u stalnoj vezi, a nisu, sa svojim sportskim klubovima i da oni moraju, kao poslušni đačići na ekskurziji, da se vrate kući.
Objasnite mi, molim vas, koji će to sportski klub, ovo je stvarno smešno, da natera te klubove navijača i ljude koji idu o svom trošku, skupe novac i plaćaju, da se vrate – tako što će da vode evidenciju. Hoćete da se vodi evidencija, kao na turističkom putovanju, kad se pravi spisak putnika, kako je ovaj seo na mesto broj tri, a ovaj ne može, nego je promenio sedište, ovo je stvarno besmisleno.
Ne bi bila ni tolika šteta da to samo stoji reda radi, nego zbog ovoga se kažnjavaju sportske organizacije. Novčana kazna više nije od 300.000 do pola miliona dinara, nego 300.000 do milion dinara.
Kako ste vi mogli, gospodine Jočiću, kao ministar, da predvidite, a mnogi navijači su jedva živu glavu izvukli, opet pominjem, jer je to najveći incident na gostujućem terenu koji se desio pre skoro tri meseca, da će navijači ''Partizana'' da se vrate i kako da se vrate iz ustaškog legla, iz Mostara, protiv utakmice koju su igrali sa otvorenim ustaškim i antisrpskim klubom ''Zrinski''.
Kako ste mogli sada da obavežete taj klub, da kažete, slušajte, vi morate da vodite evidenciju i da potpišete tamo ko je ušao u autobus ili kombi, oni ljudi bežali glavom bez obzira jer su ih ustaše, policija, jurili da ih besomučno tuku i vatrenim oružjem napali na goloruke ljude.
Ispričala sam vam, možda ste zapamtili ili niste, dobili ste zvanični izveštaj, gospodine ministere, da se jednom povučemo, i mirnom detetu iz Kaća, kod Novog Sada, desilo se da ga geler pogodi u rame, ni krivog ni dužnog. Otišao je jer voli da navija za svoj klub, pošao sa šalom, kapom, u dresu i desilo mu se to što se desilo.
Vi tražite od kluba da skuplja ove koji su, ne daj bože, po bolnici, koji su tako završili, da kažete da morate da se vratite na to odredište gde ste došli i gde ste se parkirali i odakle da krenete, ovo je smešno, i ako nisu svi na okupu i na broju, klub mora da plati do milion dinara, što se često dešavalo.
Znate šta je najgore od svega? Morate da imate operativno saznanje službi koje to rade, naročito kada je u pitanju uloga žandarmerije na utakmicama visokog rizika. Dešava se, gospodine Jočiću, da se krivicom navijača, ali i policije, desio taj događaj, post festum se ide po kućama i privodi se na stotine ljudi da bi se utvrdio krivac i onda je to besmisleno. Ne možete da optužite potencijalnih ne znam koliko hiljada ili stotine učesnika da su oni uradili to i to.
Naravno, postoje kamere i vaše službe i lica koja nisu samo u uniformama, nego i inspektori u civilu koji sve to prate, ali veoma veliki su propusti i što kaže, malopre, general Delić, svako mora da radi svoj posao i svi su plaćeni za to. A ovi ljudi nisu plaćeni, oni su platili karte za put i oni su se organizovali i posle toga klub treba da plati zato što svi oni nisu na broju.
Može jako široko da se tumači i neću da izvrgavam, baš, potpunom ruglu ovaj član koji je smešan, ali neko može da ostane kod rođaka i prijatelja, pošao je na neku utakmicu u neki grad i zadržao se, i kako onda klub da utiče na to, da se oni organizovano vrate ili su okrenuli na drugu stranu i idu recimo u Solun, idu u Atinu i posle toga imaju ugovoreno da ostanu dva-tri dana na moru, hoće ljudi i platili su sve, klub nema nikakve veze sa tim.
Znate, kada bi to moglo, ovaj član bi mogao da ostane samo ako bi se striktno klubovi uključivali u to od početka do kraja, da sve plate i organizuju, da imaju listu putnika i vodiče u autobusima, da znaju kada se ide i da imaju utvrđenu satnicu.
Ovako, ovo je potpuno besmisleno, jer time kršite prava i slobodu po Ustavu čoveka, odnosno građana naše zemlje, da se oni slobodno kreću. Vi im kažete, kao da idu u geto, aha, izvolite, došli ste na utakmicu, a sada svi da se vratite.
Ne može ovo da opstane, gospodine ministre, jer tako se ne čuva javni red i mir i na taj način ne možete da utičete na kretanje ljudi. Zato je najbolje da prihvatite ovaj amandman i tako biste morali da izvršite korekciju, kao u amandmanu gospodina Vukelića i da rešimo taj problem, i da sutra klubovi nemaju problem ničim izazvan.