Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini. Izvinjavam se zbog malog kašnjenja sednice.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 122 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 122 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici koji učestvuju u radu 117. konferencije Interparlamentarne unije.

Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 15, 16, 17, 19. i 20. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE O SOCIJALNOM OSIGURANjU; SPORAZUMA IZMEĐU SCG, MAĐARSKE I RUMUNIJE O TAČKI SUSRETA DRŽAVNIH GRANICA IZMEĐU SCG, MAĐARSKE I RUMUNIJE; SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I ZEMALjA BENELUKSA O UKIDANjU VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH I SLUŽBENIH PASOŠA; DODATNOG PROTOKOLA UZ KRIVIČNOPRAVNU KONVENCIJU O KORUPCIJI I GRAĐANSKOPRAVNE KONVENCIJE O KORUPCIJI (nastavak)

Reč ima narodni poslanik magistar Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, način kako je objedinjena rasprava o ovim tačkama dnevnog reda čak je i skupštinske izveštače doveo u dilemu, pa su ovu raspravu nazivali konfuznom. Ona nije bila konfuzna, nego je zbog mešanja nespojivih tačaka dnevnog reda čak i njima delovala kao takva.

Opredelila sam se da u okviru ove tačke dnevnog reda pričam o Građanskopravnoj konvenciji o korupciji, zato što smatram da odgovornost države koja je definisana članom 5. ovog zakona, rokovima zastarelosti koji su ovom konvencijom definisani i odgovornost u smislu obezbeđenja dokaza za korupciju nije do sada dosledno sprovedena kroz zakonske projekte, a morala bi biti, jer na to Građanskopravna konvencija obavezuje.

Ono što u razlozima za donošenje zakona piše, a to je da treba da usvojimo ovu konvenciju da bismo doprineli povećanju ugleda naše zemlje među državama članicama Saveta Evrope, u najmanju ruku je neozbiljno. Mi ćemo svoj ugled povećati ako uradimo ono što smo kao država dužni, a to je da zakonskim projektima doslovno izvedemo vladavinu prava.

Šta je, u stvari, korupcija? Kada građanin ne može da dobije ono na šta inače po zakonu ima pravo, a to je da se školuje, da se zaposli, da dobije zdravstvenu zaštitu, nego to mora dodatno da plati nekome ko inače mora da radi taj posao, a to se zove korupcija.

Kada građanin želi da dobije ono što mu po zakonu ne pripada, pa za to plati, to je korupcija. Ako dobije diplomu za koju ne poseduje znanje, ako dobije unapređenje na poslu koje je platio, a nema odgovarajuće kvalitete, to je takođe korupcija. Ima korupcije i kada građani žele da izbegnu kaznu za kršenje zakona, time što će platiti onom ko je zadužen da po zakonu tu kaznu sprovede.

Znači, u svim pojavama koje sam ja najjednostavnije uprostila kao primer korupcije u životu, svuda se pominje reč zakon, odnosno izigravanje zakona.

Iako je zdravlje kao pravo na operaciju, na primer, ili lečenje, stvar u kojoj ne možemo da zamerimo nekome ako daruje lekara koji je to uradio, jer je to naš običaj, mi ne možemo da dozvolimo da neko, zato što se operacija ili pravo na zdravlje odugovlači, bude ucenjen i uslovljen da korumpira da bi mogao da sačuva pravo na život.

Ali, da li po ovoj konvenciji država može da ima odgovornost, jer će kazniti lekara, profesora, koji neovlašćeno daje diplomu ili nekog drugog ako oni za to ne ostavljaju dokaz koji se ovde traži?

Nema nesavršenih pljački, to ćemo dokazivati kada je korupcija u privatizaciji u pitanju, ali kada je korupcija ove vrste na sceni, nije me ubedila međunarodna zajednica, ni potpisnici ove konvencije da su spremni da se sa korupcijom izbore čak i kad je očigledna.

Hajde da uzmemo najaktuelniju stvar u kojoj je zalog nešto što sa pravom mnogi od nas nazivaju svetinjom. Korupcija na međunarodnom planu, a zove se milionska korumpiranost gospodina Ahtisarija, otkrivena je od strane nemačke obaveštajne službe, za koju su dokazi predati nadležnim organima u Nemačkoj i čame u nekoj fioci, a onaj ko ih je predao, kada je shvatio da se neće boriti protiv korupcije, dao je novinarima i javnost se zabavlja temom koja se zove korupcija.

Znači, kada je korupcija obelodanjena i kada se zove afera, ako nadležni organi ne preduzmu mere za onoga ko je hteo da dobije ono na šta nema pravo, države koje su potpisnice ove konvencije moraju da reaguju.

U čemu se ogleda korumpiranost u našoj državi? U tome što država donosi zakone koji omogućuju korupciju. Želimo da izigravamo državu u kojoj je sve uređeno i da je korupcija ekscesna pojava, a u stvari, od 2001. godine pa nadalje donet je set zakona u kojima ne da je postala, na primer, važnija privatizacija od vladavine prava, nego je korupcija postala motiv za obavljanje privatizacije.

Neoliberalni, nedavno preminuli, ekonomista Milton Fridman je na kraju svog naučnog veka, koji je bio i praktično primenjen, rekao: priznajem svoju najveću grešku, umesto privatizacija, privatizacija, privatizacija, trebalo je reći - vladavina prava iznad privatizacije.

Mislim da smo mi kao država najbolji primer da pokažemo pogubnost korupcije na korupciji u privatizaciji zbog najmanje dva razloga. Dvadeset i šest procenata nezaposlenih u ovoj zemlji, znači, na stotine i hiljade porodica u kojima nema od čega da se živi, rezultat je privatizacije i mislim da je taj razlog mene opredelio da se u masi ostalih stvari osvrnem na to.

Koncept je napravljen tako da je omogućio najbogatijima, znači onima koji su i onda bili uz aktuelni režim i onima koji su se vešto prestrojili 5. oktobra, da imaju pristup društvenom bogatstvu, da ne poštuju nikakve standarde, ne morala nego ni zakona, ni zaštite zdravlja i ljudi, da mogu da obavljaju neograničeno korupciju i nesmetano pranje novca. To što postoji zakon koji zabranjuje pranje novca i to što postoji odbor koji se bavi sprečavanjem sukoba interesa, to su mrtva slova na papiru.

Zakon i naknadna uputstva koja je Agencija svojevremeno pripremila... Nijednog trenutka nije bila spremna da odredi, znači od 2001. godine, onoga ko ima pravo da učestvuje u privatizaciji.

O tome se priča pred kraj privatizacionog procesa. Procedure su stvorene za fizička lica.

Sećate se kako je mama gospodina Miodraga Kostića kupovala ogromne površine zemljišta, ogromne njive u Vojvodini, a to je samo jedan od primera.

Jer, učešće fizičkog lica u privatizaciji bilo je mnogo povoljnije u smislu kredita na šest godina, znači, ne živim i pravim novcem kupovati, i za posrednike, advokate i ostale koji su služili da se pravi vlasnici i kupci sakriju. To je naročito bilo zanimljivo i poželjno kada su se krili finansijeri mnogih stranaka tada na vlasti.

Vrlo je interesantno da je Agencija za privatizaciju, koja je osnovana parama budžeta, a kasnije delom i finansirana iz budžeta i koja radi kao javna ustanova, bila obveznik zakona o pranju novca u 2001. godini, a onda je kasnije ta obaveza za Agenciju izbrisana. To nije uradila Srpska radikalna stranka.

Stranke na vlasti su svesno izbegle da javnosti pružaju podatak o tome ko kupuje preduzeća u Srbiji. Svaki razgovor o nezakonitosti u privatizaciji proglašavan je neprijateljstvom prema privatnoj svojini, prema tranziciji i daljem napretku društva. Svaka priča o poreklu kapitala kojim se privatizuje imovina Srbije, svaka priča o proceni vrednosti kapitala...

Da podsetimo građane, snižavali ste vrednost preduzeća pa su se mogla prodavati po knjigovodstvenoj vrednosti, pa ako se niko ne pojavi u prvom pozivu i niže od toga.

Primenjivali ste Zakon o stečaju u kojem je bilo dovoljno da neko učini verovatnim, pogledajte koliko je to precizno, da neko neće moći da plati fakturu od 20.000 maraka, kasnije evra.

Postojanje diskrecionih prava Narodne banke da zatvara banke, da daje pravo da se otvara osiguravajuće društvo jeste otvoren poziv na korupciju. Tamo gde od nečije volje, koja se zove - dajte mi novac da radim u vašem interesu, zavisi odluka u ime države, prisutno je u stvari otvaranje vrata korupciji.

Usvajanje ovakve konvencije nije potrebno Srbiji da bi se izborila sa najvećim zlom, koje se zove korupcija. Kada promovišete pohlepu kao vrhovnu vrlinu u društvu ne čudite se što vam korupcija kuca na sva vrata i viri iz svakog zakona. Onog trenutka kada novac ne bude bio jedini motiv za bavljenje politikom, mislim da će biti drugačija rešenja.

Na kraju samo da dodam da agencija, nevladina organizacija koja se bavi izučavanjem pojave koja se zove korupcija, ima puna usta priče o tome da je Zakon o finansiranju političkih stranaka taj koji omogućava korupciju na najvišem nivou.

U ime SRS kažem - u delovanju, ponašanju, odbrani zakona i napadu na loša rešenja u određenim zakonima neka se javi onaj ko prepoznaje ijednog moćnika koji danas odlučuje o vlasti Srbije, a da to nije, u stvari, sam narod koji je glasao za nas.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reče predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o ovim tačkama dnevnog reda.

Pre nego što dam reč po Poslovniku, želim da vas obavestim da smo danas imali sastanak šefova poslaničkih grupa i da je dogovoreno sledeće.

S obzirom na to da se od ponedeljka do danas po Poslovniku javilo najmanje 100 poslanika, mada me potpredsednik Nataša Jovanović upozorava da je bilo mnogo više, čak 150 poslanika se javilo da reklamira povredu Poslovnika, mi smo danas hteli da vas obavestimo da ćemo se striktno pridržavati Poslovnika.

Prihvatamo grešku da možda sednica nije vođena na način kako treba i da ste sa pravom ukazivali na kršenje Poslovnika. Želimo da striktno poštujemo ovaj poslovnik, tako da ćemo voditi sednicu na način kako je to Poslovnik odredio i član 100. ćemo poštovati u svakom svom segmentu.

Znači, imaćete pravo da se javite povodom kršenja Poslovnika, a potom ćete morati da pročitate član za koji smatrate da je prekršen. Nakon toga ćete dobiti tri minuta da kažete zbog čega smatrate da je taj član prekršen. Nakon toga će jedan zvučni signal da vas upozori da je tri minuta isteklo i zatim će govornica biti isključena. To je zbog toga što za kršenje Poslovnika imate tri minuta da obrazložite i to će važiti za sve narodne poslanike, to nije ništa lično i nemojte da se ljutite, toliko je vreme određeno.

Što se tiče postavljanja poslaničkih pitanja, ovim Poslovnikom, članom 199, regulisano je da se poslanička pitanja postavljaju nakon iscrpljivanja dnevnog reda, odnosno po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda.

Ukoliko poslaničke grupe žele da se organizuju posebne sednice gde bi poslanici postavljali poslanička pitanja ministrima, spreman sam da takvu sednicu organizujem u najkraćem mogućem roku, da tada postavljate pitanja ministrima i da vam ministri direktno odgovaraju, ali da plenarna rasprava o tačkama dnevnog reda zadrži jedan svoj tok da se ne bi dešavale scene koje su se dešavale u prošlim zasedanjima, da se ne bi dešavalo da ova skupština, rasprava u ovoj skupštini ne liči ni na šta.

Ovo radim sa uverenjem da je zaista potrebno boriti se za puno dostojanstvo ove skupštine i siguran sam da ćete me svi vi narodni poslanici u ovome podržati.

Po Poslovniku su se javili narodni poslanik Tomislav Nikolić, potom narodni poslanik Dejan Rajčić i potom narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi ovo izgledalo kao neka pretnja u kojoj sam i sam učestvovao, gospodine Duliću, nije trebalo ništa od ovoga da nam pričate, to sve piše u Poslovniku i to je potpuno normalna situacija.

Što se tiče Srpske radikalne stranke i poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, sve dok postoji mogućnost da se Poslovnik poštuje mi ćemo ga potpuno poštovati. Našim poslanicima je sasvim dovoljno tri minuta da ukažu na ono što ih tog časa tišti.

Jedna druga stvar je u pitanju, a to je apsolutno neustavno stanje u zemlji koje se prenosi u Narodnu skupštinu, apsolutno nepoštovanje Narodne skupštine od strane Vlade i njenih ministara, neizvršavanje Ustavnog zakona koji je jedini mogao da bude osnov za sazivanje dnevnog reda, medijski rat koji se vodi protiv narodnih poslanika, medijski rat koji direktor javnog servisa vodi protiv, kako je rekao LDP, dela Srpske radikalne stranke i dela Socijalističke partije Srbije.

Stanje u zemlji je izuzetno loše. Vladajuća koalicija se dogovara po dva-tri meseca, a ostane Skupštini dan ili dva da to sprovede, jer, gospoda ministri, predsednik Vlade i predsednik države su se dogovorili, šta sad vi poslanici o tome raspravljate.

Predsednik Srbije najavljuje izbore. Znate, u njegovim i u vašim rukama su ti izbori, pa recite nam hoće li ih biti ili ne, da znamo da li je sad ovo predizborna kampanja.

Ako je predizborna kampanja, baš me briga da li će ministar Cvetković da obrazlaže svoju konvenciju koju je Srbija i Crna Gora sklopila sa Indijom. Baš me briga. Za kampanju se drugačije radi. Kad se izbori raspisuju Skupština prekida da radi. Mediji su potpuno u vašim rukama, moć je u vašim rukama.

Dakle, nemojte da insistirate da jedino Skupština Srbije radi po zakonu i po Poslovniku. Neka svi rade po zakonu i po Poslovniku, radićemo i mi.

Evo, kao doprinos, narodni poslanici Srpske radikalne stranke striktno će se pridržavati Poslovnika. Vi ne morate uopšte da ih opomenete da je vreme isteklo.

Od sada, narodni poslanici Srpske radikalne stranke će to poštovati, znači, u okviru ta tri minuta završavaće svoje diskusije.

Zahvaljujem se. Veoma korektno od vas, gospodine Nikoliću.
Povodom povrede Poslovnika su se javili narodni poslanik Slobodanka Mladenović, potom narodni poslanik Petar Jojić.

Javila sam povodom povrede Poslovnika, član 225. stav 1.

Izvinjavam se, izvolite Poslovnik, pa ćete pročitati taj član, pošto je to tako definisano. Dobićete svoje vreme. Izvolite.

Pošto je nov Poslovnik, nije još razrađen.
Član 225: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika." I, član 226: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine...".

Nema potrebe da se čita ceo član, ali mora da se naglasi na koji član se pozivamo da bismo znali zbog zapisnika. Izvolite, imate tri minuta.

Gospodine predsedniče, cenjene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, očekivala sam da će možda biti i gospodin ministar Ljajić, ali dobiće on informacije i nadam se da će ovo što ja danas budem rekla doći i do njega. Rekla sam po kom članu se javljam i zbog čega se javljam sa ove govornice. Tražim obaveštenje i objašnjenje od nadležnog ministra.
Naime, juče se javila za reč moja koleginica dr Kovačević i na sednici je iznela zapanjujući podatak da je jedna mlada žena samo zbog toga što se porodila ostala bez posla. Čini se neverovatnim činjenica da ste vi sve ovde u ovoj skupštini čuli i da ste prešli preko toga, kao da to nikoga ne dotiče, kao da to nikoga ne interesuje. Znam da se ovde raspravlja o mnogim važnim temama, ali znajte da je ova tema jedna od najvažnijih tema u našim životima.
Moja struka mi ne dozvoljava da ostanem hladnokrvna i ovom prilikom molim sve moje koleginice, bez obzira na političku pripadnost, molim koleginice koje su majke i one koje će tek biti majke da me podrže, kao što su do sada podržavale sve ostale koleginice koje su za ovom govornicom iznosile razne probleme koje tište nas žene. Isto tako, tražim da se na Odboru za rad i socijalnu politiku ovo uvrsti u dnevni red i po hitnom postupku raspravlja o ovoj temi.
Naime, ako ste zaboravili, juče je moja koleginica dr Kovačević iznela podatak da se 26. septembra 2007. godine porodila jedna mlada žena, zove se Snežana Banković, i zamislite, ostala je bez posla samo zbog toga što se porodila. Samo zbog toga, i to vas ne zabrinjava.
Deset odbornika u Skupštini opštine Knić, među kojima nijedna žena, to mi je jako važno, to me ohrabruje da izađem za ovu govornicu, nijedna žena nije podržala ovo...
Znači, deset odbornika Skupštine opštine Knić potpisalo se za njenu smenu.
Baš zbog toga što sam ginekolog po struci, srećna sam što ova mlada žena ne spada u grupu od 10% bračnih parova koji leče sterilitet i koji nikada neće moći doći do potomstva. To vas ne zabrinjava.
Deset posto bračnih parova neće moći da ima potomstvo. Drago mi je što ova žena nije u grupi majki koje su rodile, ne daj bože, bolesno ili nesposobno dete. Ne možete da shvatite šta znači roditi zdravo dete, i za ovu državu, ne samo za porodicu, nego i za ovu državu. S obzirom na to da sam ginekolog, najbolje znam probleme... izneti zdravo i za život sposobno dete... (Isključen mikrofon.)