Zahvaljujem. Pravo na repliku - narodni poslanik Vladan Batić, zatim šef poslaničke grupe DS Nada Kolundžija, a onda pravo na repliku – gospođa Nataša Mićić. Izvolite, gospodine Batiću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da je, zbog prisustva Njegove ekselencije gospodina ambasadora, bio red da sednici predsedava predsednik Narodne skupštine. Pogotovo što se ovde manifestuje jedna politička idila koja me veoma podseća na kozaračko kolo, a pomalo i na vremeplov. Ne želim ništa pejorativno da kažem, vidim ovde gospodina Hadži-Dragana Antića, Mira Marković je opravdano odsutna.
Ali, da kažem nešto drugo. Naravno da je svako normalan protiv sankcija i naravno da sankcije ne mogu da donesu ništa dobro. I naravno da sankcije najviše pogađaju običan svet. I naravno da smo i mi bili žrtve tih iskušenja i nečega što sankcije donose. To govorim načelno.
Ali, donoseći jednu ovakvu deklaraciju, mi ne smemo da podržavamo (nema veze što je u pitanju Kuba) nijedan politički režim. Ovde je interes i zaštita građana Kube.
Zašto vam to govorim? Iz prostog razloga, gospodo, jer sam imao prilike da upoznam kubanske emigrante. Milion ih je na Floridi. Milion od jedanaest miliona, i to onih koji su uspeli da pobegnu i da se na razne načine domognu tog blagostanja koje je Kuba donosila, odnosno režim. Ti ljudi vole Kubu, i to veoma. Pate, čeznu. Upoznao sam neke lično i čak sam se sprijateljio s njima. Upoznao sam i Luisa Kontea, koji je najveći živi timpanista i bubnjar na svetu, Endija Garsiju i − ajde da se ne upuštamo u političke razlike između građana Kube. Ovde govorimo o narodu Kube, koji ne sme da trpi posledice izolacije i sankcija.
I nemojmo odmah teške reči, ako neko ukaže da je ta deklaracija u ovom pogledu, potcrtavanja političke dimenzije, manjkava. I profesore Mićunoviću, obraćam se vama kao doajenu demokratije, zaista je tačka 2. stava 3. u direktnoj koliziji sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.
Dakle, Povelja Ujedinjenih nacija predviđa mogućnost, nije to slučaj, ali ne treba da stoji u ovoj deklaraciji, da se u određenim slučajevima mogu uvesti sankcije. Ovako formulisana tačka direktno je u koliziji sa odredbom Povelje, jer se ne može govoriti načelno. Ovde pričamo o građanima Kube ili o kubanskom narodu.
Drugo, ne treba odmah posezati za teškim rečima - patriote i izdajnici, odmah Tači, Čeku, Haradinaj. Gospodine Vučiću, neki ljudi, a među njima i ja, potrošili su godine, uz sve rizike, pretnje, uvrede i neprijatnosti, pokušavajući da dokažu da su čelnici OVK ratni zločinci. Neki od njih su zbog toga u Haškom tribunalu.
Zato ne dozvoljavam da se tako paušalno kaže - vi ste sledbenici te politike, plaćenici ovoga ili onoga. Nikada ničiji plaćenici, samo ljudi koji misle i žele ovde da izraze svoje političko mišljenje. Valjda na to imamo pravo. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, šef poslaničke grupe DS-a gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da je, nažalost, ova deklaracija opet pokazala kako nismo u stanju da se bavimo onim što bi trebalo da bude suština naše rasprave, već smo uneli ne samo ideološku notu u nešto u šta nismo smeli da ulazimo, nego i jednu neprincipijelnu, po sve, mislim, štetnu međupartijsku borbu.
Dakle, ovde se radi o tome da li mi, kao država, smatramo da, ukoliko se neka zemlja nađe u situaciji za koju jako dobro znamo kako izgleda i kada znamo koja je cena po građane te zemlje, treba da imamo principijelan odnos i kad kažemo: ne, mi nismo zaslužili sankcije čak iako imamo Miloševića; ne treba da nam uvodite sankcije jer mi jesmo protiv Miloševića; time što nam uvodite sankcije − mi patimo dvostruko.
Naš je stav potpuno principijelan. Ovde se radi o tome da je osporeno, pre svega, vreme stavljanja ove deklaracije na dnevni red. Ovo je vreme izabrano zbog toga što se 30. oktobra u Skupštini UN glasa o Rezoluciji Generalne skupštine UN.
Mnoge zemlje koje su potpisnici te rezolucije, između ostalog i naša zemlja, glasaće za ukidanje sankcija Kubi. Dakle, to je razlog. Vi kažete da nije vreme, a mi kažemo: to je trenutak u kome treba raditi ako ima smisla, a ima smisla do 30. oktobra.
Drugo, ovde je istaknuto da Narodna skupština nije pozvana da donosi deklaracije, što me je iznenadilo, jer član 160. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije nedvosmisleno kaže da Skupština donosi deklaracije. To apsolutno nije sporno.
Zaista ne znam šta je povodom ovog teksta, koji je usaglašen, izazvalo toliko žuči? Šta je to za šta može da se kaže da je suprotno politici koju država vodi?
Dakle, mi smo država koja se zalaže za politiku nenasilja − bez prisile, uz dogovor, uz toleranciju. To je ono što pokušavamo da uradimo i kada su u pitanju naši problemi, kao što je pitanje Kosova i Metohije. To su principi za koje se zalažemo kao država. Ovo je samo poštovanje tog istog principa, koji se samo sada ne tiče nas, nego nekog drugog. Hvala.

Zahvaljujem. Pravo na repliku, gospođa Nataša Mićić, a onda riječ ima šef poslaničke grupe SPS Ivica Dačić.

Vrlo kratko, uopšte se ne razumemo. Prvo, ovde uopšte nema žuči, niti ima međupartijskih borbi, pošto su svi na jednoj strani, samo je LDP na drugoj.
SRS je u uvodnom izlaganju napala LDP nekim temama koje nemaju veze sa ovim što je na dnevnom redu, i tu ćemo se složiti.
Ne znam da li je to toliko teško − navedite mi, molim vas, gospođo Nado, ili vi, profesore Mićunoviću, jednu zemlju koja je potegla 200, 300 ili 500 poslanika da rešava ovo pitanje u svom parlamentu. Ja kažem: to je nadležnost UN, o tome glasa država članica jer ima platformu. Apsolutno je inače nepotrebno.
Podržavam solidarnost sa građanima Kube, to je nesporno. Ali, mi ovde radimo na štetu interesa građana, trošimo njihov novac i vreme jer, prosto, ova deklaracija nema nikakvog značaja. Da li stvarno mislite da Parlament Srbije može uticati na SAD? Stvarno će se prepasti? Sutra će da ukinu sankcije?
Slažem se da može rezolucija UN, donose je zemlje koje su potpisnice, 150 ili 160 zemalja, znam da će Srbija glasati za to, nemamo ništa protiv, samo kažem - ovo je potpuno bespotrebno. Naseli ste na ideju SRS da promoviše svoju antizapadnu politiku i da time prikaže nekakvu lažnu solidarnost. To je sve što imam da vam kažem.
Drugo, zaista tvrdim da tačka 2. deklaracije nije u skladu sa međunarodnim pravom, ne možete generalno da osudite svaku vrstu pritiska i sankcija.
Ne možete da budete protiv Povelje UN, ali ovde jeste, po ovome, tako glasi tačka 2 - Narodna skupština Republike Srbije se protivi svakoj primeni sankcija, prisile, prinude, a to nije u skladu sa članom 41. Povelje UN, koja to ovlašćenje daje Savetu bezbednosti.
Dame i gospodo, evo gde se nalazimo. Stvarno sam za solidarnost, ponovila sam to sto puta. Hajde da pokažemo i u radosti solidarnost.
Hajde da čestitamo Crnoj Gori što je potpisala Sporazum o asocijaciji i pridruživanju, a mi se još nalazimo u međukoraku, ne možemo ni da parafiramo. Hajde da čestitamo Republici Hrvatskoj što je postala nestalna članica Saveta bezbednosti.
A mi ovde, kao zaludni, sedimo i pričamo o nečemu što se podrazumeva, što će Republika Srbija ionako podržati. Prema tome, trošimo i novac i vreme građana Republike Srbije, i radimo na njihovu štetu.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić, pa onda narodni poslanik Vladan Batić, pa onda šef poslaničke grupe SPS narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kako se neki prepoznaju. Ja nijednog trenutka nisam izgovorio reč "izdajnici" ili nešto slično. Samo sam se izvinjavao i meksičkom i srpskom narodu.
Reći ću vam šta je to. To vam je jedna politička matrica. Svaki put kad im odgovara − aha, to ovi opet: patriote, izdajnici ili ne znam šta. To sami izmisle, sami pričaju o tome. Nijednog trenutka (treba da uzmete stenogram) danas o tome nisam govorio. To je lepa tema, možemo i o tome, ali danas nisam pomenuo ništa od svega toga. Apsolutno ništa.
Drago mi je da je gospođa Mićić konačno ustanovila razliku između članova i tačaka. To je veoma važna stvar i to je objektivno vidan napredak. Značiće, siguran sam, i njoj u budućem radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i sasvim sam uveren da će ostali poslanici to pozdraviti.
Još jedanput: mi nemamo nikakvu antizapadnu, antisevernu, antijužnu ili antiistočnu politiku. Mi samo nemamo politiku podilaženja okupatoru, već imamo politiku interesa srpskog naroda i jedino se interesom srpskog naroda rukovodimo. I to je politika SRS-a.
Ako vi mislite da je politika u kojoj ćete da se sprdate sa sopstvenom zemljom i da kažete: uplašila nas se Amerika... Nismo mi ni mislili da plašimo Ameriku.
Nismo mi mislili nikoga da plašimo, gospođo Mićić, samo smo mislili da pokažemo da, kao normalni ljudi, želimo da se saglasimo sa željom jednog običnog naroda jedne normalne zemlje da samo budu svoji na svome. I ništa više.
Inače, mi se preplašimo vas kad vidimo, toliko moćnih i jakih, koje srpski narod u tolikoj meri podržava da nikada niste sigurni koliko je miliona evra potrebno da biste prešli cenzus, a koliko da budete ispod cenzusa, i ništa više od svega toga.
Samo nemojte da smetnete s uma jednu stvar: da ova rezolucija nije pitanje ko je za Ameriku a ko je protiv Amerike. Iako nemam ništa protiv da se o tome izjašnjavamo, ni najmanje. Posebno kad nam Amerika otima Kosovo i Metohiju, posebno kad nam vaši prijatelji otimaju našu zemlju, posebno kad nam to rade oni koji su ubijali našu decu i posebno kad podržavaju najgore u Srbiji. A najgori u Srbiji ste vi, vi koji isključivo sa njihovim nalozima dolazite ne samo u Narodnu skupštinu Republike Srbije već i na političku scenu ove zemlje, koji uvek razmišljate za njihov račun i u njihovu korist, a srpskom narodu nije naročito ni važno.
Samo će to sve da se kaže: srpski narode, građani Srbije, to je najbolje za vas. A zašto je to najbolje za nas? To je najbolje za nas zato što će veliki tata da nas pomiluje po glavi, više neće da nas bije motkama kao što nas je tukao do juče.
Gospođo Mićić, mi ne prihvatamo činjenicu da je najbolje biti uz Amerikance zato što nas boli po glavi njihova motka. Smatramo da je najbolja ona politika koja srpskom narodu može da donese slobodu, koja srpskom narodu može da donese prosperitet i koja će srpski narod i u Meksiku i na svakom drugom mestu u svetu da predstavlja na što bolji način.
Žao mi je što izlazite napolje, žao mi što ne želite da čujete, imao sam i jednu duhovitost oko "Đaka petaka" i TV Foks i ovog njihovog kviza, pretpostavljam da to gledate. Ne vredi sada da vam to govorim. Moja poruka je da mi moramo danas da se borimo za slobodu svake zemlje na svetu jer ćemo već od 10. decembra morati na svim forumima sveta da se borimo za slobodu Srbije i opstanak Kosova i Metohije unutar naših granica. A mi samo Srbiju imamo, rezervnu otadžbinu nemamo.

Zahvaljujem. Riječ ima šef poslaničke grupe SPS gospodin Ivica Dačić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vaša ekselencijo, želim odmah da kažem da su, bez obzira na to što je ovde bilo raznih primedaba, u dosadašnjoj praksi rada parlamenta više puta sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvovali ambasadori drugih država.
I ne znam zašto bi nekom smetalo prisustvo stranih ambasadora, a naročito onima koji su i sada otišli verovatno u tu ambasadu da vide da li su dobro odradili svoj deo posla u ovih nekoliko desetina minuta.
Mislim da je cela ova dosadašnja rasprava, u suštini, bila rasprava koja bi opravdala amandmane koje je neko drugi napisao i podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije kako bi se ovaj Predlog deklaracije na neki način poništio na isti način kao što su to učinile SAD prilikom donošenja ovakve iste deklaracije u Generalnoj skupštini UN.
Raduje me što je, čini mi se, 205 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije predložilo ovaj predlog deklaracije. Mislim da su, osim Kosova i Metohije, retke teme o kojima je stav narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovako jedinstven. Zato što je ovde u pitanju principijelni odnos. Naša država, koja je na svojoj koži osetila šta znači pristrasan odnos međunarodne zajednice, mora imati isti takav principijelni odnos prema onim državama koje su podržavale Srbiju sve vreme koliko je ona bila izložena (i sada jeste izložena) neprincipijelnim pritiscima iz određenih neformalnih centara moći međunarodne zajednice.
Zato će SPS, naravno, pošto je potpisnik ovakve deklaracije, glasati za ovaj predlog deklaracije bez neke velike rasprave o ovoj temi. Zato što politika pritisaka, sankcija, izolacije, pa i politika jednostrane primene sile, bombardovanja bez odluke Saveta bezbednosti UN − jeste politika flagrantnog kršenja međunarodnog pravnog poretka.
Ovde neko pokušava da opravda odbijanje glasanja za ovakvu deklaraciju time što se navodno Srbija svađa sa UN. Apsolutno nije reč o tome. Nijedan od poteza koji je preduziman protiv Kube ili protiv Srbije nije bio u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN, već bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Ovo nije blokada UN, isto kao što Srbija nije imala bombardovanje na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN. Isto kao što će možda sutra i Kosovo i Metohija dobiti jednostrano priznanje nezavisnosti - bez saglasnosti i bez odluke Saveta bezbednosti UN.
Zato je obaveza Srbije da podrži sve one zemlje u svetu koje su izložene sličnim problemima, kao što je sve ono kroz šta je prolazila Srbija i srpski narod i svi građani Srbije sve ovo vreme.
Podsetio bih da je nedavno Fidel Kastro izneo i jednu tvrdnju: da je Hose Marija Asnar, predsednik španske vlade, jednostavno tražio od SAD da se bombarduje RTS. Da li je neko ovde u Srbiji reagovao na to?
Da li je iko tražio da se provere takvi navodi? Po transkriptu razgovora koji su objavili u listu "Huventud rebelde", Asnar je tada rekao američkim zvaničnicima da mu nije jasno zbog čega još nisu bombardovali RTS. Asnar je tada bio predsednik španske vlade.
Generalni sekretar NATO-a je takođe bio Španac - Havijer Solana. I, kada to kaže Kastro, koji u tom delu sveta koji pripada tzv. španskom uticaju ima veliki ugled, kao onaj koji se usudio da se bori protiv tako velike kolonijalne sile kao što su SAD, to ipak zaslužuje da ima određeni odjek u srpskoj javnosti.
A mi i dalje istražujemo da li je za bombardovanje RTS-a kriva srpska vlast ili generalni direktor RTS-a. Isto kao što se ovde čulo, od strane onih koji su sada otišli, i da Srbija, eto, iako je imala Miloševića, nije trebalo da ima sankcije.
Sankcije prema jednoj državi se, kao što znate, ne uvode zbog ličnosti koje se nalaze na čelu tih država. Ne uvode se zbog karakteristika tog režima. Uvode se zbog geostrateških interesa.
U Turskoj su ljudska prava na toliko visokom nivou da je svih ovih godina bila izložena preprekama da postane članica EU, ali to nije smetalo da odmah postane članica NATO-a. Zato što je trebalo sa turske teritorije bombardovati Irak.
Pitam naše državne organe (ako treba, pitaćemo ih i zvanično) poseduju li informaciju da li se iz Bondstila šalju vojnici i trupe u Irak, Avganistan i druge države u svetu gde postoje vojne intervencije.
Da li se teritorija Srbije ili onoga što je trenutno pod kontrolom UNMIK-a koristi za napade na druge zemlje? Ili se, naravno, koristi za tajne zatvore, o čemu smo diskutovali i o čemu je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju.
Uostalom, dva naša vojnika su za vreme NATO agresije kidnapovana i bila u ilegalnim NATO zatvorima. Da li je neko uopšte o tome govorio i da li je reagovao? Retko ko. I zahvaljujem se svima onima koji su u tome učestvovali.
Želim ovde da kažem da se SPS zahvaljuje Kubi, kubanskom narodu i kubanskom državnom rukovodstvu na podršci koju je Srbija imala svih ovih godina u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Takođe, smatramo da je obaveza Srbije, srpskog naroda i svih građana Srbije da ovakvom jednom deklaracijom da principijelnu podršku kubanskom narodu, Republici Kubi, i da zahteva prekid sankcija i izolacije od strane SAD, zemlje koje očigledno na tom delu zemaljske kugle ima geostrateške interese, pa zato i drži sankcije.
Podsetio bih na to da je pre Kubanske revolucije 75% zemlje na Kubi bilo u vlasništvu stranaca. Normalno je da neko očekuje da mu se sve to vrati.
Takođe, oni koji su pobegli sada odavde, iz ove skupštinske sale, garantujem da je svako od njih nosio Če Gevaru na svojim grudima kada je bio mlad i glumio levičara revolucionara.
Če Gevara, istina, nije Kubanac, ali je bio jedan od vođa Kubanske revolucije, a nedavno smo obeležili nekoliko decenija, 40 godina od njegovog ubistva. (Znaju ovi koji su to nosili. Nažalost, ja nisam živeo u to vreme.) U svakom slučaju, drago mi je da Če Gevara, koji je bio simbol svetske revolucije, i danas ima ovde pristalice.
Ovde je očigledno reč o pokušaju da se opstruira donošenje ovakve rezolucije amandmanima koji će, u stvari, priču prebaciti sa izolacije od strane SAD na, navodno, nedemokratski režim na Kubi. Kakav će sistem imati Kuba, to je stvar o kojoj odluku donosi kubanski narod. Isto kao što odluku o tome kakav će sistem imati Srbi i svi građani Srbije − donosimo mi ovde.
Rečeno je da siromaštvo zavisi, između ostalog, i od toga ko je na vlasti. Evo, sedam godina SPS nije na vlasti i sedam godina su tzv. "demokratske snage" na vlasti, a Srbija i dalje spada u krug siromašnih država. Čak, da ne pričam, možda bi me neko optužio da sam blagonaklon prema onom vremenu kada smo mi bili na vlasti, ali juče je bio Dan svetske borbe protiv siromaštva. Prema podacima strategije za borbu protiv siromaštva videli ste da ogroman deo naše populacije živi u ogromnom siromaštvu.
Dalje, da li postoje i dalje sankcije protiv Srbije? Postoje i dalje. Zašto Srbija ne ulazi u EU, zašto Srbija ne potpisuje sve ove sporazume sa EU? Je l' postoje sankcije protiv Srbije? Ko je za to kriv? Je l' su krivi oni koji su na vlasti?
Mi, sa pozicije opozicione stranke, mogli bismo da kažemo da su krivi oni koji su na vlasti. Ne, za pritiske na našu zemlju, za sankcije i sve drugo čemu naša zemlja može da bude izložena krivi su oni iz međunarodne zajednice koji žele da pritiscima razbiju Srbiju i otmu deo naše teritorije. Tako se voli svoja zemlja i tako se brani svoja zemlja, a ne napadima na one koji se nalaze na vlasti. Zbog toga će SPS glasati za ovakav predlog deklaracije.
Što se tiče Kastra, on je u svom saopštenju dao jedan lep naslov svom saopštenju: "Tiranin posetio Tiranu". Istina, tada su mu u Tirani ukrali sat.
U svakom slučaju, Srbija se nalazi pred problemom da će joj možda neko oteti deo njene teritorije suprotno odluci Saveta bezbednosti UN. Zato Srbija treba da pozove čitav svet na poštovanje međunarodnog pravnog poretka, na međunarodnu politiku koja je definisana rezolucijama i Poveljom UN. I zato mislim da je veoma dobro što je većina političkih stranaka u Srbiji, osim onih koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije u ovoj skupštini i kojima je draže mišljenje iz američke vlade ili iz američke ambasade nego mišljenje svog naroda i svih građana ove zemlje, da će ova skupština, čini mi se, ogromnom većinom glasova doneti ovakvu deklaraciju i ovakvu rezoluciju.
Želim još jednom, na kraju, poštujući ono što je gospodin Mićunović ovde malo pre govorio i poštujući ono o čemu je govorio kada su u pitanju sankcije, da Srbija iz onoga kroz šta je prošla treba da izvuče pouke. Šta god mislili jedni o drugima, ne sme nam borba za vlast biti draža od države u kojoj se borimo za vlast.
Još jednom zahvaljujem kubanskom narodu i Republici Kubi na podršci koju je dala srpskom narodu i srpskoj državi u vreme kada se borila i kada se sada bori za svoju slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Takođe, mi dajemo punu podršku Republici Kubi i kubanskom narodu u borbi da odbrani svoju nezavisnost i u borbi da se što pre prekine politika izolacije i sankcija prema Republici Kubi, bez obzira na to kakav oblik političke vlasti ta država ima. Hvala vam puno.