Kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, mi danas ovde raspravljamo o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji i lica koja nezakonito borave i Sporazuma između Saveta ministra Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji. Iskreno vam mogu reći da stanovnici opštine Titel iz koje dolazim, gledaju danas ovaj prenos i čude se čudu, ne mogu da veruju da su ovi zakoni danas na dnevnom redu. Ne mogu da veruju da ova skupština nema važnijih zakona od ovih o kojima mi danas raspravljamo.
Zar Ustavni sud nije važniji od ovih zakona i mnogi drugi zakoni koji rešavaju njihove egzistencijalne probleme ljudi, od ovoga o čemu mi raspravljamo.
Moram nabrojati, u mojoj opštini je, nažalost, veliki broj ljudi, svi oni koji su ostali bez posla u loše privatizovanim preduzećima, kao što je ''Poljoprivredni kombinat'' u Titelu, "Agrokol stolarija", "Ciglana", kao i oni koji su pet godina radili za četiri do pet hiljada dinara u ''Hladnjači'' u Titelu bez penzijskog i socijalnog osiguranja. Većina penzionera koji u našoj opštini primi u proseku pet-šest hiljada dinara, u jednoj polovini svoje penzije, svi oni nezaposleni koji nisu u mogućnosti da se zaposle, a nemaju šansu da prime socijalnu naknadu, zato što u Centru za socijalno kaži da su sposobni za rad.
Dalje, svi oni koji su još prošle godine od Ministarstva, gospodina Lalovića, dobili rešenje da imaju pravo na pomoć i negu drugog lica, a ova država nije bila u stanju godinu dana da obezbedi sredstva da se isplate naknade na osnovu tih rešenja. Svi oni, koji nemaju sredstava da se leče u ovoj zemlji, u Republici Srbiji, a kamoli u inostranstvu, i sada se pitaju koji su ti građani ove Republike Srbije koji imaju novca da putuju i za koga se donose ovi zakoni.
Mi smo malopre, od kolege, čuli da samo 10 do 11% građana Republike Srbije ima pasoš, naravno da ga svi i ne koriste. Mnogi ga nisu iskoristili, uopšte nisu putovali, niti će biti u prilici da koriste ove povlastice, olakšano dobijanje viza. Osnovni problem ove Narodne skupštine je što ona donosi zakone za povlašćeni broj ljudi i za određenu kategoriju ljudi. Za one koji su u prilici da mogu da putuju, a videli smo i iz prethodnih diskusija da su oni i do sada putovali. Jedino njima smanjujemo broj dokumenata, da tako pojednostavim, pošto ste vi sami tako diskutovali, koja će biti potrebna kada budu predavali zahtev za dobijanje vize.
Pri tome, iz vaše diskusije koju smo do sada čuli, vi ove zakone predstavljate, to što ste potpisali Sporazum sa Evropskom zajednicom, kao da ste potpisali sa svim državama ovoga sveta.
Šta ćemo sa onim građanima koji imaju potrebu da putuju u druge zemlje koje ne pripadaju Evropskoj zajednici? Sa svima onima, koji imaju rodbinu ili imaju neke potrebe u Rusiji, Kini, Kanadi, Australiji, da ne nabrajam sve. Ovaj zakon se ne odnosi na sve, a tako ga predstavljate u Skupštini kao da on rešava sve probleme ljudi koji imaju potrebu za putovanjem. Vrhunac je bio kada smo čuli kolegu koji je, otprilike, rekao – dajte da omogućimo predsednicima opština da mogu lakše da putuju.
Mogu reći, ne znam šta rade drugi predsednici opština, ali predsednik opštine Titel, koji pripada Demokratskoj stranci, ništa drugo i ne radi nego samo putuje. Osim što pravi troškove našoj opštini, troši pare iz našeg budžeta, a ništa nije uradio i nije doprineo ni jedan jedini dinar. Nikakve koristi nismo imali od tih njegovih putovanja, nijednog investitora nije doveo, osim što imamo propala privatizovana preduzeća. Nikakvu novu fabriku nismo videli da je počela da se radi u našoj opštini.
Mogu vam reći, da je Demokratska stranka, u raznim kombinacijama, već osam godina na vlasti u opštini Titel. Što se tiče tog omogućavanja da oni putuju, verujemo da su građani prilično revoltirani kada čuju kakvo je obrazloženje za usvajanje ovog zakona.
Na kraju, da ne bih ponavljala sve ono što su moje kolege rekle, mogu vam reći, da Evropska zajednica stvarno ceni i poštuje ovu vašu demokratsku vladavinu oni bi vam verovatno odobrili ove povlastice i olakšano dobijanje viza i ranije, a ne sada nakon sedam-osam godina, od 2000. godine od kada ste na vlasti. Ne bi vam olakšavanje dobijanja viza uslovljavali, znači, ucenjuju vas time što ćete usvojiti Sporazum o readmisiji. Toliko i hvala.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Ivani Zečević. Reč ima Konstantin Samofalov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Sporazum o viznim olakšicama između EU i Srbije je još jedan korak ka uspostavljanju bezviznog režima, dakle ka beloj šengenskoj listi, sa ciljem da se olakšaju kontakti između ljudi, saradnja i razmena ideja i razmena iskustava, što je od suštinskog značaja za stalan razvoj ekonomskih, kulturnih, humanitarnih, naučnih i svih drugih veza.
Na ovaj način, mi ćemo dostići jednu od ključnih vrednosti EU, a to je sloboda kretanja ljudi. Odsustvo redova ispred ambasada i slobodan prelaz preko granice konačno će kod naših građana stvoriti utisak da pripadaju evropskoj porodici naroda, čiji su deo oduvek i bili.
Vizne olakšice odnose se, pre svega, na smanjivanje broja potrebnih dokumenata na dobijanje viza sa dužim rokom važenja i na smanjenje takse sa 60 na 35 evra, ali za brojne, za većinu kategorija i potpuno ukidanje tih taksi. Ovo se odnosi na učenike, studente, postdiplomce, naučnike, novinare, lekare, advokate, poslovne ljude, članove verskih i nevladinih organizacija itd.
Ono što je za DS, i u čijem se poslaničkom klubu nalazi ubedljivo najveći broj mladih poslanika, suštinski važno i jesu vizne olakšice za naše najmlađe sugrađane, za učenike, studente, postdiplomce koji će moći slobodno da putuju i sve što će im biti potrebno jeste potvrda, odnosno pozivno pismo iz škole ili univerziteta gde žele da idu i studentska knjižica ili đačka knjižica bez plaćanja takse, moći će slobodno da putuju. Ovo je važno zato što, to sam mnogo puta ponovio do sada, preko 70% naših mladih ljudi nikada nije bilo u inostranstvu.
Važno je, naravno, zato što tek naš svaki osmi građanin ima pasoš. U Pirotu svaki sedamnaesti građanin ima pasoš, pa ovo valjda treba da pomogne tim ljudima da putuju i što više ovakvih stvari budemo uradili više ćemo imati ljudi sa pasošem.
Konačno, za razliku od svih naših suseda, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Bugarski, koji su na beloj šengenskoj listi, mi se nalazimo na crnoj. Na toj crnoj listi neću pominjati koje su sve zemlje da ih ne uvredim, ali mi zaista tu ne pripadamo.
Readmisija je važno pitanje i jedan od glavnih kriterijuma za to da li će se jedna zemlja naći na pozitivnoj ili negativnoj listi i jeste njena sposobnost da uspešno kontroliše ilegalne imigracije svojih državljana, odnosno stranaca koji sa njene teritorije uđu na teritoriju EU. Koliki je ovo problem za EU govori činjenica da svake godine na njenu teritoriju uđe 100 hiljada ilegalnih migranata. Migranata u svetu ima toliko da bi mogli, kada bi se svi skupili na jednom mestu, da čine petu najmnogoljudniju zemlju na svetu.
Na kraju, jasno je da se Srbija opredelila za EU i jasno je da više od dve trećine naših građana želi u EU. Tu joj je i mesto. Ono što mi treba da uradimo jeste da našu državu i naše građane uvedemo u Evropu i pre formalnog pristupanja EU.
Današnje poruke i najave od strane evropskog komesara za proširenje, te predstavnika Vlade Srbije da će sutra biti konačno parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao još jedan korak ka sticanju statusa kandidata za članstvo u EU, zaista ohrabruju. To je još jedan pokazatelj da se Srbija ne kreće u prošlost, da se Srbija kreće u budućnost i da se Srbija nalazi na jednom ispravnom putu. Mislim da građani Srbije, uz sve probleme, danas imaju razloga za zadovoljstvo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Poslovnika i objašnjenje od vas, gospodine predsedniče, i od predsednika Vlade, kada će Parlament i Vlada ustati u zaštitu svojih institucija od ljudi koji su gospodari Srbije iz senke, koji imaju svoje ministre i koji su očito većina u Vladi? O čemu se, zapravo, radi?
Tema koja je na dnevnom redu nešto je što treba da bude put ka evropskim standardima, ka evropskoj orijentaciji ove zemlje, ali sve ono što nam se događa je put suprotan Evropi. Ne treba sada glorifikovati parafiranje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. To je izraz nepoverenja. To je predugovor. Sve iole ozbiljne zemlje su davno potpisale ne paraf, nego Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji, uključujući i Albaniju pre četiri godine.
Ali, da se vratim na ono zbog čega sam zatražio objašnjenje u skladu sa odredbama člana 226. Dakle, ugrožena je Antimonopolska komisija. Svedoci smo da pojedini ministri iz dana u dan vode kampanju protiv te Komisije. Svedoci smo jedne sramne odluke Vrhovnog suda povodom žalbe na odluku Antimonopolske komisije. To će biti presedan u sudskoj praksi. Svedoci smo, i upravo smo dobili informaciju, da se preti ljudima u toj Komisiji i to od strane jednog od ministara u Vladi, gospodina Bubala, i generalnog sekretara Vlade, gospodina Dejana Mihajlova, gospodo iz Demokratske stranke, koju je većina ministara u Vladi, vaših članova, izglasala za generalnog sekretara Vlade.
Svedoci smo nesvakidašnje hajke na gospođu Vericu Barać i borbu protiv predsednika Saveta za borbu protiv korupcije. Svedoci smo hajke na Savet za sukob interesa i opet zalaganje, nesvakidašnje, ministra Bubala i nekih drugih, u vezi sa nekim odlukama tog Saveta. Pa, ministar Dinkić je preksinoć na ''Studiju'' B rekao da članovi Antimonopolske komisije nemaju pojma i pošto nemaju pojma neka idu kući.
Pre više od tri godine on je isto takvu hajku vodio protiv Komisije za hartije od vrednosti. Svi podneli ostavku, ona tobože i dalje radi, a te Komisije i ti saveti su nešto što, ako hoćemo u evropske integracije, moramo da čuvamo kao malo vode na dlanu. Dešava se, nažalost, upravo obrnuto i to je put koji nije put ka Evropi nego put daleko od Evrope i od evropskih integracija.

Hvala. Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 225. i 226. Poslovnika.
Ceo današnji dan u poslaničku grupu LDP stižu informacije o tome da dva čoveka iz Vlade Srbije vrše strahoviti pritisak na članove Komisije za zaštitu konkurencije.
Te informacije koje mi imamo govore o tome da taj pritisak vrše ministar Predrag Bubalo i generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.
Oni vrše pritisak na Komisiju za zaštitu konkurencije da bi ona promenila svoju odluku, a u vezi sa spajanjem kompanije "Primera C'' i "C marketa". Dakle, radi se o spornoj odluci Vrhovnog suda od pre nekoliko dana, preciznije od 19. oktobra, kojom je preporuka ove komisije poništena. Danas je, dok mi sedimo ovde, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, gospođa Verica Barać, držala konferenciju za štampu, na kojoj je skrenula pažnju, takođe, na strahovit pritisak pojedinih ministara iz ove vlade na Savet za borbu protiv korupcije i govorila je još dosta stvari.
Pozivamo predsednika Narodne skupštine da ispita da li je ovo na šta mi ukazujemo tačno i pozivamo Skupštinu da preduzme određene korake. Dakle, pokušaću u minut ili minut i po, koliko mi je ostalo, da probam da vam ukažem na to šta se sve dešavalo u poslednjih desetak dana i na šta se odnose ove tvrdnje koje iznose, kako članovi ova dva državna tela tako i poslanici LDP u proteklih nekoliko nedelja.
Dakle, prvo je Mlađan Dinkić otvorio fabriku vode koja je u vlasništvu Miroslava Miškovića. Zatim je potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, otvorio tržni centar koji je u vlasništvu Miroslava Miškovića, odnosno kompanije "Delta". U isto vreme, šef resornog odbora pravnog tima DS je advokat Miroslava Miškovića, koji tuži jedan državni organ za nešto što je uradio. Na kraju, današnja odluka Predraga Bubala da izmeni Odluku o osnivanju Saveta za brendiranje Srbije i na taj način ipak omogući Milki Forcan da bude na čelu tog Saveta. To su sve stvari koje se dešavaju u isto vreme kada Vrhovni sud Srbije poništava odluku Antimonopolske komisije i Komisije za zaštitu konkurencije i Saveta za borbu protiv korupcije naočigled svih nas.
Mi kada izađemo, mi vidimo da postoji monopol u ovoj zemlji, ne treba nama Vrhovni sud da na nekad jako čudan način poništava odluke. Mi, takođe, želimo da saznamo i od suda zašto Vrhovni sud Srbije nije tražio sporni zapisnik, nego je iskoristio jednu pravnu prazninu i poništio Odluku o zabrani spajanja ove dve firme. Hvala.

Zahvaljujem se. Mogu li ja vas nešto da zamolim, gospodine Andriću i gospodine Batiću i sve vas koji ste se javljali po Poslovniku u poslednja dva dana, upravo otvarajući ovu temu. Mene baš briga za Miroslava Miškovića i krivo mi je što se dešavaju stvari koje se dešavaju, ali zbog čega vršite kampanju vaše stranke zloupotrebljavajući govornicu i ponavljajući neprestano ista pitanja?
Dakle, ako ste uputili pitanje ministrima, od njih možete da tražite odgovor, ako ste uputili pitanje meni, ja sam vama upravo odgovor dao, ali, vi se neprestano javljate i postavljate jedno isto pitanje.
Nemojte to da radite, ova skupština mora da radi posao zbog koga je, na kraju krajeva, i ovde, ova skupština mora da završava svoje poslove.
Daćete mi odgovor sada? Evo, izvolite. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Gospodine Duliću, u poslednjih nekoliko dana vrlo je velika nervoza sa tog predsedničkog mesta, koja se emituje prema poslanicima. Mi ćemo glasati za Predlog zakona kojim se omogućuju vizne olakšice.
To je naš doprinos tom zakonu, ali ne očekujte od nas da ćutimo o stvarima koje se dešavaju u ovom društvu, zato što vi ne možete pet dana da se dogovorite oko izbora, a zatim opet nas terate u cajtnot i ucenjujete nas ovde da mi moramo da ispoštujemo neke rokove.

Znam, gospodine Andriću, organizujte konferenciju za štampu i izađite sa svojim političkim stavovima. Nemojte za to da koristite skupštinsku govornicu. To je čisto moj savet vama, zbog toga što možete po čl. 225. i 226. da se javljate koliko god puta hoćete. Izvolite sad.