Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo dobili Predlog zakona o azilu mislili smo da ovakav zakon, zakon o azilu, treba da postoji u Srbiji, kao i u svakoj drugoj zemlji.
Kada sam pročitala u obrazloženju da donošenje ovog zakona predstavlja jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji, odmah mi je postalo jasno da namere predlagača nisu bile čiste. Zapravo, da predlagač nije imao nameru da kroz ovaj zakon pomogne pre svega onima koji su proterani, izbegli iz svojih kuća, sa svojih vekovnih ognjišta iz Hrvatske, odnosno Republike Srpske Krajine, koja je trenutno okupirana od strane hrvatske ustaške države, iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije.
Da je ta moja pretpostavka tačna govori činjenica da vi u ovom zakonu niste predvideli poseban deo koji se odnosi na izbeglice i prognana lica, Srbe pre svega.
Mi smo vam u tom smislu i podneli jedan od amandmana. Ovde sam od koleginice koja predstavlja Demokratsku stranku Srbije i koja je ovde govorila... Upravo kroz ovaj zakon i svaki put kada imamo predlog Vlade Republike Srbije na dnevnom redu potpuno nam je jasno, kroz ovu listu poslanika koji se javljaju da govore o predlogu, koji feudalni deo Vlade, odnosno koja Vlada je zainteresovana za ovaj zakon. U ovom slučaju to je Vlada Vojislava Koštunice, Demokratske stranke Srbije. Očigledno, jer Vlada Božidara Đelića i Vlada Mlađana Dinkića ne učestvuju u ovoj raspravi i niko od poslanika iz tih poslaničkih grupa se nije javio. To je vrlo loše rešenje i to je veliko zlo za Srbiju, što funkcionišemo sa više vlada.
Koleginica iz Demokratske stranke Srbije koja je govorila rekla je da je zadovoljna zato što nema velikih primedaba na zakon od strane poslanika SRS, jer jedino smo mi i neko iz SPS-a govorili o Predlogu ovog zakona. Tačno je da mi nemamo nekih drastičnih primedaba na ovaj zakon, sve primedbe koje smo imali smo izložili kroz 30-ak amandmana koje smo podneli, ali imamo velike primedbe na odnos države Srbije prema Srbima koji su proterani, prognani sa svojih vekovnih ognjišta.
Čuli ste ovde zaista mnogo podataka od predsednika Vlade Republike Srpske Krajine gospodina Milorada Buhe. Čuli ste u kakvom položaju se nalaze Srbi kojima bi trebalo da je, kako vi ovde pišete, sigurna država porekla, a oni nemaju sigurnu državu porekla, jer ustaška Hrvatska nije sigurna država porekla za Srbe iz Republike Srpske Krajine. Nama to nije nešto čudno i sporno, jer mi to znamo i mi smo to znali. Problem je u tome što država Srbija i nadležni organi države Srbije ne preduzimaju ništa da se Srbima iz Republike Srpske Krajine i iz dela Bosne i Hercegovine omogući da se vrate na svoja vekovna ognjišta.
Mi se ne zalažemo da se kroz ovakve ili bilo kakve druge zakone nastavi etničko čišćenje. Naprotiv, mi se zalažemo za to da se država Srbija založi za primenu svih onih bilateralnih sporazuma koji su zaključeni između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, odnosno Hrvatske i Srbije i Bosne i Hercegovine, a ne samo da to budu formalno potpisani sporazumi i da to bude povod Borisu Tadiću da se izvinjava zato što su Srbi proterani u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“. Mislimo da država Srbija treba tim ljudima, koji su morali da napuste svoje kuće, omogući normalne uslove za život ovde, u Srbiji, a paralelno da čini kao država sve da im omogući da u svoje kuće i na svoja imanja mogu da se vrate i da im ova država bude garant da će ti sporazumi koje potpisuju biti zaista i poštovani.
Svaki dan čitamo u novinama, a i ne trebaju nam novine, znamo, većina narodnih poslanika i većina ljudi u Srbiji ima prijatelje, kumove, rođake, članove bliže ili šire porodice koji su došli onih ratnih godina u Srbiju, na koji način su ti Srbi ovde dočekani. Ovo što reče kolega Momir Marković, da su sve opštine u Srbiji uradile ono što je uradila opština Zemun u vreme kada je predsednik bio dr Vojislav Šešelj, ne bismo više imali onih zajedničkih smeštaja koji su užas i strahota. Pričala sam više puta sa ovog mesta kakvi su ti kolektivni smeštaji i u kakvim uslovima taj narod živi.
Taj narod, dame i gospodo, želi da se vrati svojim kućama. Niko ne želi da bude... Tačno je, Srbija je majka svim Srbima izvan Srbije i većina Srba je uvek tako doživljavala i doživljava, ali očekuju od te svoje "majke" i da im obezbedi u njihovim mestima i mestima njihovog rođenja, tamo gde su uvek bili većinski narod, konstitutivni narod, da imaju sva prava i da se ne plaše tajnih i javnih spiskova. Vi znate dobro da više nijedan Srbin koji je nosio pušku u ovim ratovima, makar bio redovan vojnik, dobrovoljac, u kom god svojstvu da je bio, teritorijalac, ne sme da pređe granicu preko Drine i Dunava, zato što ne zna na kojoj granici čeka nekakav tajni spisak i gde će sa kog voza i iz kog autobusa da ga pokupe i uhapse. Takvu sigurnost, dame i gospodo, ovaj narod ne očekuje od vas. Očekujemo i očekuju zaista mnogo više i konkretnije.
Vidite šta se sada dešava. U Hrvatskoj je u toku izborna kampanja za parlamentarne izbore. Podsećam vas da su na Kosovu i Metohiji takođe kvaziizbori u toku i da isto lice, to je ono izdajničko đubre Milorad Pupovac koji u hrvatskom Saboru predstavlja samog sebe, poziva Srbe koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine da glasaju na tim izborima, da bi sebi obezbedio legitimitet. Taj isti Pupovac poziva Srbe sa Kosova i Metohije da idu da glasaju na Kosovo da bi dali legitimitet tzv. kosovskoj vladi i ostalim njihovim paradržavnim organima. Doduše, to isto je radio i Boris Tadić na pretposlednjim takvim izborima, pa to i nije tako veliko čudo. Podsećam vas takođe da je taj Pupovac jedan od onih, zajedno sa Dragoljubom Mićunovićem i sa predstavnicima G17 i DPS, koji nisu potpisali predlog deklaracije, koju je SRS u Strazburu podnela 2005. godine, o položaju srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini pod kontrolom Ujedinjenih nacija.
Šta se dalje dešava, vezano za pozivanja na ove izbore? Republički komesar za izbeglice, izvesni gospodin Dabetić, čini mi se da mu je tako prezime, vrlo često pravi nekakve seminare za opštinske poverenike za izbeglice, tako se zovu ta radna mesta, ubeđuje ih da učine sve što je u njihovoj moći da što više Srba obezbede da idu da glasaju ili na biračkim mestima koja su obezbeđena u Srbiji ili da im se obezbedi odlazak u Hrvatsku i da tamo glasaju i obećava tim poverenicima za izbeglice da će biti posebno materijalno nagrađeni.
Pitam ga sada, čijim parama; ako ima neke pare, ako je dobio od nekoga za obezbeđivanje tih izbora, zašto to ne da izbeglicama i kada je poslednji put dao neku pomoć izbeglim licima? Toga ne mogu ni da se sete.
Onda se isto poverenicima po opštinama javlja neka nevladina organizacija; ne predstavljaju se, samo kažu da su nevladina organizacija, a vrlo je moguće da je to fond ove ustaške kurve Nataše Kandić, ne tvrdim, ali je moguće.
Oni pozivaju poverenike za izbeglice i kažu – koliko ljudi obezbedite da idu da glasaju u Hrvatsku, mi ćemo na osnovu tog broja da vam obezbedimo novčanu naknadu, a tu novčanu naknadu, kažu iz te nevladine organizacije, obezbeđuje Milorad Pupovac. Sve opštine u Srbiji su dobile takve pozive.
Kakav će biti odziv? Recimo, imamo podatke iz Zemuna, gde je oko 10.000 izbeglica iz Republike Srpske Krajine, prijavilo se da će da glasa na ovim izborima 143, a 27 čak će da putuje u Hrvatsku da glasa.
Dakle, ovo su teme, gospodo iz vladajuće koalicije, o kojima bi trebalo ovde ozbiljno da govorimo. Bilo bi dobro da je danas ministar Jočić sa nama, jer bi možda mogao da nam odgovori i na pitanje odakle ovom Dabetiću pare i sa kojim pravom nudi pare da bi se obezbedio što veći broj Srba da idu tamo da glasaju.
I, možda bi mogao da nam objasni koja je to nevladina organizacija koju Milorad Pupovac šalje da uznemirava zaposlene po opštinama u Srbiji i da im nudi pare po broju glava koje će otići u Hrvatsku da glasaju.
Gospodin ministar je valjda pretpostavio da će ova tema biti malo lakša za njega, zato što nije predvideo da u zakonu o azilu uopšte govori o izbeglim i prognanim licima, ali se nadam da će biti prisutan kada budemo govorili o pojedinostima, jer je jedan od ključnih amandmana SRS upravo amandman koji govori o tome.
Dakle, mi nemamo ništa protiv da se donese i ovaj zakon, ali naravno, insistiramo da se usvoje amandmani SRS. Znamo šta je preče, pre nego što ponudimo i obezbedimo azil bilo kome, u obavezi smo, drage moje kolege, da obezbedimo siguran povratak Srbima u Republiku Srpsku Krajinu, u BiH i, naravno, na Kosovo i Metohiju. Hvala.