Poštovane kolege poslanici, jedan mali komentar, ukoliko mi predsedavajući to dozvoli. Mislim da je bio krajnje neprimeren način na koji je gospodin Božidar Đelić pravio kampanju predsedniku Srbije Borisu Tadiću. To nije posao ministara, nemojte da se ljutite, gospodo.
Nije bio primeren ni način na koji je prozivano zdravstveno stanje Borisa Tadića, ali nije ovde posao potpredsednika Vlade da izigrava navijača. Nemojte da se ljutite, mislim da je ta primedba ipak krajnje suvisla. Iako je od Bože, mnogo je.
O privatizaciji smo danas malo pričali. Tri su krupne stvari ostale na dnevnom redu, a to su EPS, NIS i vojna imovina. Moje pitanje je: Da li možemo na idućem sastanku koji nam je obećao predsednik Skupštine, kada budu nadležni ministri ovde, da dobijemo na uvid, kao poslanici, da se ne bismo informisali iz sredstava javnog informisanja i raznih međusobnih podmetanja iz vladajuće koalicije, podatke o jasnoj strategiji privatizacije NIS-a, EPS-a i pristupu prodaji vojne imovine? Za koje namene, na koji način, makar u načelu da znamo o kojim se modelima radi.
Znam da Vlada za to nije nadležna, ali bih voleo, ukoliko je moguće, da dobijemo informaciju i dokle je stigao postupak vezan za stečajnu mafiju. I, ukoliko je to moguće, da nam gospoda ministri putem Agencije za privatizaciju dostave koliko je privatizacija u Srbiji poništeno, po kom osnovu, a naročito nas interesuju oni slučajevi u kojima nisu ispoštovani investicioni programi i u kojima nisu ispoštovani socijalni programi prema radnicima.
Mi smo prošli put hteli da podnesemo izvesne izmene Zakona o radu. Moram da vam kažem, pritužbe koje stižu od radnika govore da ih poslodavci danas, potpuno po zakonu, maltretiraju mimo obaveza koje su preuzele da će ih držati godinu, dve, tri, pet na tom poslu, tako što rade ovde, ili rade onde, ili ne rade poslove koje su radili u skladu sa svojom strukom, ili ih sele u druge fabrike i slične stvari. Kako se to radi? Radi se po zakonu. To znači da savremeni poslodavac, dakle, po zakonu maltretira radnike.
Dalje, želim da pomenem obećanje ministra Đilasa, a ono je glasilo da ćemo dobiti prioritete za NIP. Nisam dobio informaciju da se bilo šta iz NIP-a planira u kapitalne investicije, a i ministar Velimir Ilić se žalio da nema njegovih projekata u NIP-u, pa ne znam, dakle, šta to konkretno znači.
I jedno pitanje za ministra finansija. Nije dobro što nemamo agrarni budžet u pravom smislu te reči. Isto tako bih hteo gospodina ministra da pitam nešto mimo onoga što je naša uvažena koleginica Borka Vučić pitala o plasmanu sredstva. Mi ovde praktično imamo sve strane banke, izuzimajući jednu ili dve, a i one nisu čisto domaće, možda jedna; druga koja nije čisto domaća je Komercijalna banka za koju je rečeno da neće biti prodata. Imam konkretan podatak da je u ukupnim bankarskim bilansima 18,5% sopstveni kapital, a da su poverena sredstva 81,5%.
S obzirom na to da većina tih banaka jesu registrovane kao domaće banke, ali da su im centrale negde drugde, mene interesuje da li danas možemo govoriti o formiranim bankarskim oligopolima u saradnji sa Narodnom bankom Srbije.
Jer, ukoliko oni postoje - e, onda teško da uskoro možemo govoriti o smanjenju kamatnih stopa i o boljem plasmanu prema privredi. Koliko sam upoznat, bankari su prošle godine, u odnosu na prethodnu godinu, ostvarili 127% više profita, što znači da su u odnosu na prethodnu godinu zaradili šesnaest i po miliona dinara više.
Prema tome, ovde banke dobro rade, rade sa visokim kamatnim stopama, dozvoljeni su im visoki plasmani prema stanovništvu bez obzira na 40% obavezne rezerve i niko nije izašao sa ovog tržišta. Mislim da su ovo pitanja koja su veoma ozbiljna. Hvala.

Zahvaljujem. Poslanička pitanja DS-a? (Nema.) Poslanička pitanja SRS-a? Narodni poslanik Zvonko Mihajlović. Izvol'te, gospodine Mihajloviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir ono što sam od svojih kolega prethodnika čuo, što se odnosi na zdravstveno stanje predsednika Republike gospodina Borisa Tadića, a vezano je za redovno obavljanje njegove predsedničke dužnosti, kao nekoga ko živi na Kosovu i Metohiji, ova informacija me je jako zabrinula.
Shodno najavama koje nam stižu iz Vašingtona i Brisela, a tiču se završetka procesa pregovora, rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije, i najavama koje govore da će status KiM biti nepovoljno rešen po Srbiju, iako je proces pregovora u toku, albanski pregovarački tim, čiji kostur čini albanska teroristička vrhuška, otvoreno najavljuje da će najkasnije u februaru naredne godine u kosovskom parlamentu jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije.
Pripadam onima koji su se zalagali za striktnu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz razloga što je pomenuta rezolucija jedini garant da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i onima koji su se protivili da naš pregovarački tim sedne za isti sto sa dokazanim teroristima i na taj način amnestira njihove zločine. Da apsurd bude veći, pregovori su otpočinjali, jednom na dan obeležavanja godišnjice masakra 14 srpskih žetelaca u Starom Gracku i, drugi put, na dan 17-martovskog pogroma Srba, što verujem da nije slučajno. Međutim, šta je - tu je.
Ono što je činjenica, to je da je srpski pregovarački tim pokazao veliku kooperativnost i iskrenu želju za pronalaženjem rešenja. Velika prednost srpskog pregovaračkog tima u odnosu na albanski pregovarački tim, koji podršku dobija pre svega od SAD i dela zemalja Evropske unije, leži, pre svega, u činjenici da je Kosovo i Metohija vekovna srpska teritorija, kroz vekove nastanjivana srpskim življem, te da albanska populacija, koja trenutno predstavlja većinu, koju je stekla zahvaljujući višedecenijskoj politici i etničkom čišćenju Srba, ne polaže nikakvo istorijsko pravo na južnu srpsku pokrajinu.
Lično verujem da će se o pitanju rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije razgovarati još dugo i dugo, te stoga naš pregovarački tim mora da bude u punom sastavu i na najvišem nivou. Vi znate da u slučaju sprečenosti u obavljanju dužnosti, u ovom slučaju zbog bolesti, predsednika Republike po Ustavu zamenjuje predsednik Parlamenta. Međutim, smatram da bi svaka promena u sastavu pregovaračkog tima bila štetna po našu pregovaračku poziciju. Hvala vam.

Reč ima ministar finansija gospodin Mirko Cvetković, odgovor na pitanja gospodina Bajatovića. Izvinjavam se što nisam reagovao pravovremeno. Izvolite gospodine ministre.

Odgovor na pitanje vezano za banke. Konstatacija da je, ukoliko ovde postoji oligopolska struktura, to jako loše i da je to razlog zašto su krediti skupi, u osnovi jeste ekonomski potpuno tačna jer upravo oligopolske strukture izazivaju probleme i onemogućavaju konkurenciju.
Međutim, informacija koju ima Ministarstvo finansija u pogledu strukture bankarskog tržišta ne ukazuje na postojanje bilo kakvih monopolskih ili oligopolskih struktura, a ja ću vam sada dati određene kvantifikacije iz kojih mi izvlačimo zaključke.
Prvo, na našem bankarskom tržištu posluje 36 banaka, dakle relativno veliki broj, kao što ćete i sami zaključiti - ne radi se o tri, četiri ili pet, već, kao što sam rekao, o 36 nezavisnih pravnih lica. Unutar tog broja 36, u devet banaka država poseduje nekakvo učešće: u četiri banke je u većinskom vlasništvu, kod dve banke je u većinskom vlasništvu zajedno sa EBRD-om, kad se zajedno skupe, i u tri banke ima manjinsko vlasništvo ali značajni udeo, znači radi se o preko 20% a ne o recimo 0,5%.
Dakle, od 36 banaka mi imamo svoj uticaj u devet. Vlasnici onih ostalih 27 su iz različitih zemalja, Francuske, Austrije, Grčke itd. Tako da nije velika verovatnoća da bi te matične banke mogle da naprave neku oligopolsku strukturu, uz to da svih ovih 36 banaka imaju nešto preko 2.500 organizacionih jedinica širom države, bilo da se radi o filijalama ili o nekim drugim, nižim oblicima organizacije.
Iz ovih podataka koje sam izneo ispostavlja se da je verovatnoća o postojanju oligopolskih struktura mala, a Ministarstvo finansija nema ingerencije niti prava da vrši kontrolu bankarskog sistema.
Očekujemo, tačno je isto tako, da bankarski sistem ostvaruje značajne profite i to je verovatno i razlog zašto se povlače krediti od svojih matičnih banaka. Međutim, posmatrajući neke druge tržišne strukture, može se zaključiti da je u bankarskoj industriji konkurencija mnogo više prisutna nego u tim drugim strukturama. Hvala.

Hvala, gospodine ministre. Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na odgovoru, ali i sami ste rekli da nemate jasnu mogućnost da utvrdite da li postoji oligopolska pozicija, nego ste izneli statističke podatke.
Ali, evo, ja ću vam reći, kao čovek koji se i sam doskora bavio sopstvenom firmom, u praksi ti oligopoli postoje. Kako? Tako što se oni na tržištu, uz toleranciju Narodne banke Srbije, prosto dogovaraju o visini kamatnih stopa.
Kad odete u banku da razgovarate, svi kažu kako su jako veliki rizici, pa na osnovu tih rizika vam svi nazidaju kamate, pa nam obrađuju kredit, pa to nazidaju. Sve to košta, ali šta je suština stvari? Građani vraćaju kredite preko 97-98%, čini mi se. Isto to radi naša privreda. U čemu se onda ogleda taj rizik?
Dakle, govorim iz prakse. U ovom momentu ne baratam doslednim ekonomskim podacima. Ali, o čemu se može govoriti? Može se govoriti o tome da u Srbiji praktično imamo najveći stepen povraćaja kredita, i građanstva i privrede. Svi bankari sa kojima razgovarate, pri kraju godine svi se nešto dogovaramo sa svojim bankama, dobili su naređenje da povećaju plasmane i profite. Šta to znači? To znači da na našem tržištu njima dobro ide, bez obzira na to što Narodna banka traži 40% depozita za većinu sredstava.
Molim vas, o čemu ja sad ovde hoću da pričam? O nedostatku našeg bankarskog sistema. Mislim da se ovde nismo razumeli, gospodine ministre. Oni barataju sa 81,5% sredstava koji su povereni tim bankama. Pa, to su valjda naše pare.
Sledeće. Nisam zadovoljan vlasničkom strukturom banaka. Nije u pitanju samo da li je vlasnik država, nego i domaći privredni subjekti. Nekad se to znalo, vlasnici banaka su bili domaći privredni subjekti, dok nismo došli do aranžmana sa Svetskom bankom i MMF-om, kad je sve nestalo u stečaju. Neću se vraćati na taj stečaj, nadam se da ćemo zaista dobiti podatke o stvarnoj situaciji oko stečaja četiri-pet naših najvećih banaka.
Ono što mene zabrinjava jeste što država nije našla za shodno, to možda nije najbolje pitanje za ministra finansija, ali ovde, nažalost, ne vidim nikog drugog kome bih ga uputio: zašto mi, ljudi, nemamo domaću razvojnu banku?
Ako su sve ove banke, koje posluju ovde kao domaće, u stvari strane banke, njima je cilj samo profit. Mi u ovom momentu, po mom mišljenju, gospodine ministre, nemamo nijedan ozbiljan mehanizam osim Narodne banke, čiji posao nije da plasira sredstva, kojim možemo na tržištu da intervenišemo kao država.
Mislim da se mi oko ovih stvari nismo dobro razumeli. Kad tome pridodamo da stvarnog ubiranja sredstava iz domaće proizvodnje, one prave industrijske proizvodnje, u čemu smo imali rast, i nema (jeste da smo imali suficit u poljoprivredi i sl.), možemo da konstatujemo, bez obzira na proklamovani rast bruto društvenog proizvoda, da mi sa tom strukturom rasta ne možemo da budemo zadovoljni.
Moram da priznam, sa osam-devet milijardi evra koliko ćete imati na raspolaganju ove godine u budžetu, vi ne možete da govorite o pravim reformama u Srbiji. Još kad tome pridodamo (nažalost, ovo nije rasprava o budžetu) da taj budžet ni prošle, ni pretprošle, ni ove godine nije razvojni budžet, onda mi u državi imamo ozbiljne probleme strukturne prirode.
Ako ovde neko očekuje da dobije dve milijarde evra, koje će plasirati preko NIP-a, možda u izbornoj godini, od prodaje Naftne industrije Srbije, jer sam tako razumeo ministra Đilasa, onda ja postavljam pitanje: Da li je moguće raditi ozbiljne projekte u infrastrukturi, oblasti energetike i sl., a da pri tome nemamo jasnu strategiju? Nema je ni Velja Ilić, nisam je čuo od ministra energetike, nisam je čuo čak ni od ministra poljoprivrede.
Prema tome, mislim da bi trebalo, ako već hoćemo da budemo ozbiljni kao što je namera u ovom parlamentu, da u razgovorima sa Vladom isterujemo ovu priču na čisto, a da ministri jedan po jedan, ili po dva-tri, pa je onda to normalan razgovor, dođu sa mogućnošću da pre toga obaveste poslanike o kapitalnim projektima koje planiraju da urade u svojim ministarstvima.
Prvo bi bilo dobro da se takvi razgovori održe sa odborima, da nadležni odbori pozovu svakog ministra pojedinačno, pa da ministri pripreme materijale za sastanke u matičnim odborima, a onda da se materijali sa tih odbora dostave, makar putem nekog sajta ovde u okviru Skupštine, svim zainteresovanim poslanicima kako bismo bili dobro pripremljeni i da, umesto o dnevnopolitičkim stvarima, na ovakvim raspravama, u prisustvu ministara, i umesto da navijamo za jednog predsedničkog kandidata, u stvari kvalifikovano raspravljamo o onome što najviše interesuje građane. Hvala.

Molim da pitanje narodnog poslanika Zvonka Mihajlovića bude prosleđeno Vladi kako to procedura zahteva.
Ponovo idemo redom. Savez vojvođanskih Mađara - Lista za Sandžak - Unija Roma Srbije, da li želi da postavi poslaničko pitanje? (Ne.) Demokratska stranka? (Ne.)
Nema javljanja po Poslovniku, takav je dogovor. Samo pitanja, ako ih imate.
Narodni poslanik Laslo Varga - Vojvođanski poslanici. Izvol'te, gospodine Varga.

Poštovani potpredsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim jedno poslaničko pitanje gospodinu Markoviću.
Naime, posle uvođenja višestranačja 1992. godine donet je novi Zakon o državnoj upravi. Član 41. tog zakona je omogućio Vladi da područje i sedište upravnih okruga odredi bez bilo kakvog ograničenja. Iste te 1992. godine Vlada je donela Uredbu o obrazovanju upravnih okruga. Tom uredbom je Adu, Kanjižu i Sentu, dakle tri bačvanske opštine, Vlada pripojila Severnobanatskom okrugu, naravno sa ciljem da se podeli to područje, na kojem većinu čini mađarsko stanovništvo.
To je tada bilo, nažalost, legalno. Naravno, nije bilo legitimno, nije bilo pravedno, čak je bilo besmisleno i neracionalno, ali je barem bilo legalno.
Godine 2005. donet je novi Zakon o državnoj upravi koji u svom članu 39. utvrđuje da je Vlada dužna da, kada utvrđuje područje upravnih okruga, to radi na način ''da ono omogući racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica organa državne uprave''. Dakle, od 2005. godine Vlada ima jedno ograničenje.
Kada je Vlada 2006. godine donela Uredbu o upravnim okruzima, inače je ta uredba stupila na snagu 7. marta, onda je tom uredbom ponovo ove tri bačvanske opštine pripojila Severnobanatskom okrugu. Nažalost, tada je ovo već uradila protivzakonito i protivustavno, zato što je Vlada, jednostavno, ovom citiranom odredbom Zakona o državnoj upravi to morala da uradi na način da se, još jednom želim da citiram - ''omogući racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica organa državne uprave''.
Na januarskim izborima Demokratska stranka je osvojila 9.668 glasova na teritoriji ove tri opštine, dakle, samo malo manje od jednog celog mandata. Moram reći da se građani tih opština osećaju prevarenim. Naime, prošlo je više meseci od formiranja Vlade, a nažalost ova nepravda i dalje nije ispravljena.
Moje pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu glasi: Kada će Ministarstvo, na čijem ste čelu, inicirati kod Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da pripremi izmene ove uredbe da bi se napokon uskladila sa zakonom? Jer, jednostavno, ovo sada već i nezakonito stanje je, ja mislim a i vi ćete se složiti, dalje neodrživo.
Naravno, u suprotnom, srećom sada se formira Ustavni sud Republike Srbije i inicijativa poslanika SVM će biti da se obratimo Ustavnom sudu sa ciljem da pokrenemo postupak za utvrđivanje, ocenu ustavnosti i zakonitosti ove uredbe Vlade Republike Srbije, ali bi mnogo bolje bilo da Vlada na jednoj od narednih sednica izmeni ovu uredbu i da ove bačvanske opštine vrati tamo gde im je mesto - u Bačku. Hvala vam.

Hvala, gospodine Varga. Ministar Milan Marković ima reč.