Dame i gospodo narodni poslanici, radi korektnosti, dogovorili smo se, nema javljanja po tačkama 225. i 226. zato što su na redu poslanička pitanja. Sve ostalo je stvar Poslovnika.
Pa, mi ne možemo da radimo bez Poslovnika. Nelogično je. Nemojte da nas pravite baš do te mere... Znači, ima javljanja po Poslovniku. I, molim vas, na početku sednice sam vas upozorio da član 200. Poslovnika podrazumeva da prilikom postavljanja poslaničkih pitanja ovde treba da sede ministri, odnosno Vlada, ili bar reprezentativni deo Vlade. Pristali smo da učestvujemo na ovoj sednici računajući da ćete vi biti korektni.
Ni najmanje ne želim da prisustvo dvojice ministara omalovažim, ali stvarno nema smisla. Bio vam je ovde potpredsednik Vlade. Ne bih ulazio u to da li je pobegao ili ne jer pretpostavljam da nije imao razloga, još nisu počeli da ispituju ovo vezano za Meridijan banku, al' onda neće biti ni u zemlji.
Predsedavajućeg bih upozorio da pokuša (posle prvih izbora sve će se staviti na tapet) da obezbedi minimum dostojanstva što se tiče Skupštine, da se ovde pojave ministri ili da, gospodo, prekinemo ovu farsu. Nismo mi ovde da bismo pitanja postavljali jedni drugima, nego da bismo ih postavljali ministrima, a da oni na najkraći mogući način daju odgovore koje smatraju da mogu da daju ili da ih pismenim putem upute poslanicima.
Prema tome, mi ćemo sačekati još neko vreme, nastavićemo sa radom, ali, ukoliko ne budete obezbedili adekvatno prisustvo, onda ćete morati da prekinete sednicu i da nastavimo onda kada budete u stanju da obezbedite prisustvo odgovarajućeg broja ministara.

Reč ima ministar Milan Marković.

Potrudiću se da odgovorim gospodinu Cvetanoviću mada mislim da on odgovor na ovo pitanje zna. Verovatno se ne slažemo oko sadržine odgovora, ali reći ću.
Nema potrebe da upirete prstom, ne raspisujem ja izbore. Kao što vam je poznato, nije to nadležnost ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Vi znate da su donošenjem novog ustava predviđene drugačije organizacije lokalnih samouprava u Srbiji. Verovatno je zbog toga ustavopisac predvideo, a kasnije smo i mi, koji smo izglasali taj ustav, izglasali i Zakon za sprovođenje Ustava u kome smo naveli u članu 3. da će izbori za sve skupštine jedinica lokalne samouprave biti raspisani do 31. januara 2007. godine.
Shodno tome, moje mišljenje je, a verujem da ga deli većina stručne i političke javnosti u Srbiji, to da je Ustavni zakon, kao stariji, kao akt nesporno veće pravne snage od Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdio da će izbori za jedinice lokalne samouprave biti raspisani do 31. decembra 2007. godine.
Razlog za to je, prema mom mišljenju, taj što se prilikom donošenja Ustava pretpostavljalo da će se i odgovarajućim zakonima razraditi ustavne odredbe koje se odnose na novu organizaciju jedinica lokalne samouprave, s obzirom na odredbu Ustava koja kaže da su sada skupštine jedinica lokalne samouprave najviši organi i da oni odlučuju o izboru izvršnog organa, dakle ne biraju ga više građani.
Mislim da je ovo ispravan stav, ne samo pravno, nego i sa stanovišta neke preko potrebne celishodnosti, a to je da bi bilo krajnje neozbiljno raspisivati izbore u svim jedinicama lokalne samouprave kako gde ističe vreme za raspisivanje tih izbora i onda doći u situaciju da imamo predsednika opštine koji će to biti dva meseca i opet nanovo raspisati izbore u skladu sa odredbama Ustavnog zakona.
A realno bismo došli u tu situaciju. Imali bismo predsednike opština i izbore možda sada, pa za dva meseca možda ponovo, a mislim da to, prosto, nije državni interes niti je u skladu sa odredbama Ustavnog zakona.
Želim da kažem da je ovo stav koji je zauzet još u prethodnom mandatu. Takođe, ovo je stav koji nije osporavan za vreme prethodnog saziva Skupštine i prethodne Vlade i da se s osporavanjem ovog stava počelo praktično tek nakon smrti gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića. Pre toga zaista niko nije dovodio u pitanje ovakvo tumačenje Ustavnog zakona koje je, opet kažem, prema mom dubokom uverenju, ispravno tumačenje.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

 Pošto ste me zamolili, zaista ću umerenije, ali podsetiću vas da ste malopre imali opravdanje da je ministar iz DSS-a i da zbog toga ne možete da date adekvatan odgovor. Sada izbore raspisuje predsednik Skupštine, a iz vaše je stranke. Apsolutno nemate opravdanja za nepoštovanje zakona i Ustava.
Četiri meseca ranije ste raspisali izbore za opštinu Leskovac kada je neko drugi bio u lokalnoj samoupravi. Predrag Marković je tada bio predsednik i bez razloga je četiri meseca ranije raspisao izbore. Ne pričamo mi o predsedniku opštine, jedino je on legitiman sada u Leskovcu, sve ostalo je nelegitimno.
Sve odluke koje se donose, kao što upravo imate afere koje će vas koštati sledećih izbora, gde se uzimaju poslovi od 190.000 evra bez tendera, a videćete, imaćete ih sve više i više.
U vašem je interesu, u interesu svih građana, da ispoštujete zakon i da ne tražite opravdanja - kada će izbori biti raspisani, da li će biti raspisani i kada treba da se održe. Mislim da je u interesu svih građana da poštujete ono do čega ste držali sve vreme. Hvala.
(Nataša Jovanović: Po Poslovniku.)

Molim vas, nema javljanja po Poslovniku. Gospođice Jovanović, molim vas, odstupite.
Dajem pauzu od pet minuta radi konsultacija. Hvala.
(Posle pauze – 18.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Uskoro će nam se pridružiti još nekoliko ministara, koji su bili prisutni u sali ceo dan, koji su otišli da obave neke svoje poslove i vratiće se nazad, naravno. Mislim da smo jutros bili svedoci da je veliki broj ministara ispoštovao ovaj institut poslaničkih pitanja i nema razloga da ne nastavimo dalje da radimo, kao što smo radili jutros.
Ispred SRS-a sledeći se javlja narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, imam primedbu na vaš račun.
Kada smo, narodni poslanici, pokušali da afirmišemo institut poslaničkih pitanja, vi ste to na najgrublji mogući način prekršili. Navešću dva razloga.
Iako je trebalo ovu tačku dnevnog reda da imamo juče, mi smo je odložili zato što ministri i predsednik Vlade nisu mogli da budu prisutni u sali Narodne skupštine da odgovaraju na poslanička pitanja.
Danas, u prepodnevnom delu sednice, u 10.00 časova, kada je počela sednica, ušetalo je oko desetak ministara Vlade Srbije. Računali smo da će u toku dana doći još neki ministar, ali, otprilike, kada je Čedomir Jovanović završio svoju diskusiju sa određenim brojem ministara, može se reći da su došli uglavnom oni ministri koji su bili zainteresovani za polemiku sa Čedomirom Jovanovićem, a mogu da konstatujem da su i ministri i Čedomir Jovanović u pravu kada su jedni druge kritikovali.
Zatim, dozvolili ste potpredsedniku Vlade da se ponaša kao da je na završnoj konvenciji, kako vi to kažete, na izborima za predsednika Republike Srbije. Mislim da ste tada morali da ga upozorite, da mu stavite jasno do znanja da se on nalazi u Narodnoj skupštini, pred poslanicima, gde treba da daje određene odgovore na pitanja.
Ostavimo to na stranu. Nadam se da u budućoj praksi nećete više to dozvoliti ni praviti takve greške.
Mi smo zabrinuti za status omladine u Srbiji, za njihovu perspektivu i budućnost. Zatim smo zabrinuti za veliki broj ljudi koji živi na selu. Poznato vam je da se veliki broj seoskih domaćinstava zatvara i gasi, nema obnove, nema naseljavanja, nema pomoći od strane države da bi ti ljudi živeli bolje.
Da li Vlada Republike Srbije nešto preduzima i da li je planirala nešto da preduzme u pogledu prava zaposlenih, a posebno onih koji su radili 20-30 godina pa su sada ostali bez posla i, kao takvi, nisu više potrebni nikome u ovom neumitnom kapitalističkom periodu?
Zatim, posebno je značajno i jedno od najvažnijih državnih pitanja jeste rešenje problema Kosova i Metohije.
Takođe, razmišljamo i zabrinuti smo za zdravlje svakog pojedinca, svakog građanina, a čuli ste u više navrata od strane poslanika SRS-a, na osnovu informacija koje su nama dostupne, da predsednik Republike Srbije nije najboljeg zdravstvenog stanja.
Ono što je potpredsednik Vlade u šaljivom tonu rekao, da je bio sinoć sa njim i razgovarao oko dva i po sata − mi ne možemo verovati u takvu dijagnozu, u takvu konstataciju, ni da je to rekao ministar Tomica Milosavljević. Oni su mogli razgovarati politički, mogli su da razgovaraju privatno, ali mi nismo ubeđeni u to da je on zdrav kao dren, kako je rekao potpredsednik Vlade.
Da bi mogli ovi problemi efikasno i adekvatno da se rešavaju, pre svega problem Kosova i Metohije, moramo da imamo čistu situaciju. I građani razmišljaju tako i žele da znaju kakvog zdravstvenog stanja jeste predsednik Republike, jer nam je veoma važno da svi članovi pregovaračkog tima, a posebno premijer i predsednik Republike, budu u onakvom zdravstvenom stanju u kome mogu da donesu najbolje odluke za državu Srbiju i da na taj način daju prava rešenja.
Potpredsednik Vlade je ovde, doduše, govorio teoretski i pokušao da iznese jednu prezentaciju poznavanja političkih ličnosti u Rusiji, ali je u jednom momentu u svom izlaganju rekao da od najezde konkurencije Kine i Indije možemo tražiti zaštitu samo od EU.
Potpredsedniče Božidare Đeliću, bez alternative Evropskoj uniji građani Republike Srbije ne mogu biti sigurni šta će se preduzeti. Vi u tom svom obraćanju niste rekli i da se vode, da li se uopšte vode određeni konkretni razgovori sa ruskim privrednim subjektima oko ulaganja u Republiku Srbiju i oko pomoći privredi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala. Prvo što želim da kažem, potezanje pitanja zdravstvenog stanja našeg predsednika je ozbiljno pitanje. Mi smo vam rekli da je on dobro. On jeste bio na VMA − posetio je patrijarha Pavla, kome nije dobro.
Što se tiče Ruske Federacije, mi smo bili obradovani time što je rekao jedan od čelnih ljudi te prijateljske zemlje, ali Ruska Federacija, kao svaka ozbiljna država, ni na koji način neće uticati, niti želi da utiče na unutrašnjopolitičke prilike u našoj zemlji.
Izvinjavam se ako ste to doživeli kao predizbornu kampanju. Jedina predizborna kampanja koja će postojati je od onog momenta kada predsednik ovog parlamenta raspiše predsedničke izbore. To je u potpunosti unutrašnjopolitičko pitanje naše zemlje. Ruska Federacija naravno ne namerava, niti je to nešto što je uputno, da se meša u unutrašnjopolitičke prilike naše zemlje. To je veoma jasno.
Što se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom, tu želim da komentarišem malo oko ekonomskih stvari.
Želim prvo da kažem jedno ime koje malopre nisam pomenuo, a to je ministar odbrane gospodin Serdjukov. To je bilo sa liste ljudi koje ste me, onako, zamolili da saopštim.
Naša privredna razmena sa Ruskom Federacijom je doživela procvat u poslednjih šest godina. Ona je sada šest puta veća nego što je bila pre šest godina. Istina, dobar deo toga na uvoznoj strani se tiče energenata, ali vidimo da se i tu dešava razvoj.
Danas smo videli da je jedan značajan ruski kombinat bio u trci za RTB Bor. Ovoga puta je neko drugi pobedio u jednoj otvorenoj i fer tržišnoj konkurenciji, ali, kao što smo rekli, dolaze i nove transakcije, npr. privatizacija našeg ''Jat ervejza''. Biće mogućnosti, kroz tender, i izgrađivanja jednog kargo centra sa Aerodromom ''Nikola Tesla'', kao i, kada se utanači ta strategija (verujem da će to biti urađeno do kraja godine), u domenu privatizacije NIS-a, koja će, u svakom slučaju, proći proveru i ovog visokog doma, jer će se u njenu primenu ići kroz pripremu specifičnog zakona o privatizaciji NIS-a, tako da svi poslanici i cela naša javnost budu u potpunosti upoznati sa modelom i predlozima koji će biti usvojeni i predloženi od strane Vlade.
U ovom momentu imamo seriju projekata sa Ruskom Federacijom. Najvažnija od njih je izgradnja gasovoda kroz našu zemlju. To je za našu zemlju od prvoklasnog nacionalnog značaja.
Poznajemo projekat Nabuko koji ima dosta teškoća u uspostavljanju. Znamo da je jedan broj evropskih zemalja iza njega. A postoji i jedan drugi, konkurentni projekat, Južni tok, Plavi potok 2, koji naša zemlja podržava i mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da dovedemo do toga da ''Gasprom'' odluči na proleće sledeće godine, jer su za tada najavili te odluke, da taj gasovod prođe kroz našu zemlju.
To će značiti mnogo veću konkurentnost za našu industriju, i to ne samo industriju stakla, već i za železare, kao i za seriju naših domaćinstava koja su se opredelila za taj način grejanja i funkcionisanja. To je čistija energija i perspektivna. Da ne govorim o tome da, prema procenama stručnjaka, ona može doneti, zbog tranzitnih prihoda koje bi naša zemlja ubrala, oko trista miliona dolara prihoda godišnje.
Uz to, naša zemlja završava rad na podzemnom skladištu gasa Banatski Dvor, koje će iznositi između dvesta i trista miliona normalnih kubnih metara gasa.
To je za nas važno jer bismo na taj način mogli da imamo mnogo predvidljiviju cenu gasa. Danas, pošto nemamo takvo skladište, mi u potpunosti zavisimo od cena koje postoje u tom momentu i od načina na koji nam Mađarska, primera radi, naplaćuje tranzitne troškove, koji su podosta visoki.
Postoje mogućnosti izgradnje mnogo većeg podzemnog skladišta, čak do tri milijarde normalnih kubnih metara gasa. To bi onda bilo jedno značajno postrojenje i mi želimo da radimo sa ruskim partnerima i na ... (Pa, vi ste me pitali za te projekte.)
Poštovani narodni poslaniče, postavili ste pitanje trgovinskih odnosa i ko će štititi našu zemlju.
Tačno je da Evropska unija ima kao plus za sve zemlje koje su njene članice to što se u Svetskoj trgovinskoj organizaciji one pojavljuju kao blok i na taj način su u stanju da bolje obezbede sopstvene interese. Tu je ta grupacija mnogo snažnija nego što bi bila bilo koja od tih zemalja ponaosob.
I zbog toga je dobro u trgovinskom smislu da naša zemlja što pre obezbedi pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji i plan je da se to desi do kraja 2008. godine, ali istovremeno da obezbedi očuvanje bescarinskog sporazuma koji imamo sa Ruskom Federacijom. On će, kao što vidimo, teško biti ratifikovan u Dumi.
Ali, prošle nedelje, tj. ove nedelje, jedna tehnička ekipa ruske vlade je bila u Srbiji sa dobrim predlogom za pravno utemeljenje tog sporazuma koji dovodi do dodatnih investicija ne samo ruskih partnera nego i zapadnjačkih, koji su i te kako zainteresovani za našu zemlju zato što im, za razliku od drugih zemalja, dajemo bescarinski pristup tržištu Ruske Federacije i, u drugom pravcu, proširenje liste proizvoda koji se nalazi u tom bescarinskom sporazumu.
Samim tim očekujem da će ekonomska saradnja sa Ruskom Federacijom značajno porasti. Rusija se ni na koji način, naravno, neće i ne želi mešati u naše unutrašnjopolitičke prilike. Ako ste na bilo koji način moje izlaganje videli u tom svetlu, izvinjavam se, to nije bila namera.
Da zaključim sa onim sa čime sam počeo. Hvala bogu, našem predsedniku je veoma dobro, zdrav je kao dren. Hvala puno.