Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Da.) Idemo redom. Prvi ima reč narodni poslanik Rajko Baralić, potom narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Za SPS je amandman gospodina Srđana Šajna neprihvatljiv. Uz dužno poštovanje i valjanu argumentaciju koju je ponudio, Skupština nije ničiji servis, niti to može da bude. Samim tim, nije servis ni predsedniku Republike.
Narodna skupština Republike Srbije iz Ustava crpi ovlašćenja na osnovu kojih se predsedniku Republike obezbeđuje da rešava određena pitanja, kao što su postupak kod izbora sudija Ustavnog suda i neka druga, da ih ovde ne nabrajam.
Ne sporim da je bila plemenita namera gospodina Šajna, ali je za nas neprihvatljivo da se na ovaj način Narodna skupština decidirano svrstava uz Vladu i druge državne organe kao javni servis predsednika Republike. To nije dopušteno.
Narodna skupština je najviši zakonodavni organ u ovoj zemlji i predstavnički dom. Predsednik Republike je biran na neposrednim izborima, kao i narodni poslanici, on ima neka druga ustavna ovlašćenja, ali Narodna skupština, ako se pri tom ne misli to da će Narodna skupština usvojiti budžet, pa će predsednik Republike sa Generalnim sekretarijatom i zaposlenima moći da vrši Ustavom i zakonom propisane dužnosti – onda je to nešto drugo, ali tome onda nije, po našem shvatanju, mesto u ovom amandmanu.
Dakle, za nas je ovaj amandman neprihvatljiv. Ustavna pozicija Narodne skupštine Republike Srbije je potpuno definisana, kao i ustavna pozicija predsednika Republike. U tom smislu, hteo bih da kažem, amandman je takav da mi ne bismo mogli ni pod kakvim uslovima da ga prihvatimo, zato što je za SPS pozicija predsednika Republike i Narodne skupštine jasno definisana.
Ne bismo mogli da, na ovaj način, jednim amandmanom, obezbedimo komociju predsedniku Republike da on eventualno pomisli da Narodna skupština jeste njegov potrčko. Ne verujem da on to želi, ali ko zna ko sve može biti predsednik u ovoj zemlji, možda se nekom učini da Narodna skupština jeste servis predsednika Republike, a to ne želimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Neka se pripremi narodni poslanik Vladan Batić, a potom narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je potrebno jedno malo razjašnjenje kada su u pitanju amandmani na član 4, i kolege Zlatana Jovanovića i Srđana Šajna.
Najpre, nadam se da je svima apsolutno jasno da mi imamo tri ravnopravne grane vlasti – zakonodavnu, izvršnu i sudsku; da je zakonodavna grana vlasti, iako ravnopravna, na neki način, rekla bih, ravnopravnija od ostalih, u smislu što bira izvršnu vlast, što bira sudsku vlast, što po sadašnjem Ustavu ima mogućnost razrešenja predsednika Republike koji je, inače, takođe izvršna vlast. Ali, mi imamo, opet radi razjašnjenja, bicefalnu izvršnu vlast, znači Vladu i predsednika Republike.
Čini mi se da kolega Baralić, bez namere da izazivam repliku, možda nije razumeo ove amandmane, za koje mi u SRS mislimo da su prihvatljivi.
Istina, amandmani nisu identični. Amandman koji je podneo Zlatan Jovanović predviđa da uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuje Vlada. Ovo ''ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima'' predloženo je da se briše.
Zaista, ako kažemo Vlada, šta znači uz Vladu i ministarstva? Čuli smo jedno potpuno nebulozno obrazloženje – imamo ga i u obrazloženju predloga zakona a i u obrazloženju zašto se ne prihvataju ovi amandmani – da ministarstva nisu Vlada.
To je nešto što sam, zaista, prvi put čula. Najpre sam, kada sam to pročitala u ovom predlogu zakona, mislila da se radi o štamparskoj grešci. Međutim, kada sam to videla i u obrazloženju, onda vidim da neko ko je pisao i obrazloženje zakona i obrazloženje zašto se ne prihvataju određeni amandmani – zaista misli da ministarstva nisu Vlada.
Pitam trenutno odsutnog ministra: šta čini Vladu, ko čini Vladu, ako je ne čine ministarstva?
Naravno, u ovom smislu, i svi drugi državni organi takođe su Vladini organi, osim sudske grane vlasti. Ako se ovde mislilo na neke agencije, direkcije, javna preduzeća, sve su to Vladini organi i sasvim je dovoljno reći "Vlada".
Ovo što je kolega Šajn predložio, da se ispred reči ''Vlada'' unese i ''Narodna skupština'', da uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju i Skupština i Vlada, takođe je umesno, ali bi i u tom slučaju trebalo da se briše ovaj dodatak: "ministarstva i drugi državni organi ...".
U obrazloženju samog predloga zakona, kada je obrazlagan član 4, rečeno je: "Načelno se propisuje da uslove za vršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima. Reč je o spletu pravila, sadržanim unutar pravnog poretka Srbije kojima se određuju državni organi koji svojim radom – putem subordinacije ili saradnje – omogućavaju predsedniku Republike da izvršava svoju funkciju i nadležnosti. Tako, primera radi, poslove koji su vezani za nadležnost predsednika Republike da daje pomilovanja vrše sudovi i Ministarstvo pravde itd."
Ovakvo obrazloženje nikako ne može da se uklopi u ovaj član 4. Moglo je onda da stoji, u krajnjem slučaju, ako smo hteli da obuhvatimo sve grane vlasti koje obezbeđuju uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika, da to budu i Narodna skupština i Vlada i sudska grana vlasti.
Možda bi to bilo, recimo, najbolje rešenje, ali nikako ne u smislu kako je kolega Baralić razumeo (ponovo kažem, nemam nameru da izazivam repliku), da su svi ovi drugi organi nekakav servis predsednika Republike. Ne, nikako. Naravno da ne, jer predsednika Republike biraju građani, ali predsednika Republike smenjuje Narodna skupština. Predsednik Republike nema nikakvih ingerencija nad Narodnom skupštinom i pretpostavljam da to ni za koga nije sporno.
Ali, kada se kaže da se obezbeđuju uslovi, uslovi su i sredstva, i Narodna skupština, na predlog Vlade, opredeljuje sredstva u budžetu za predsednika Republike. I to je vrlo značajna uloga Narodne skupštine.
Znate da svake godine, od kada je Tadić predsednik, govorimo (a sigurno će to biti i kada ovih dana budemo govorili o budžetu za narednu godinu) o tome kako se finansira predsednik, zašto osim budžetskih sredstava postoje još neka sredstva, koja su, ko to može da finansira našeg predsednika a da nije budžet?
Pa onda ono čuveno pitanje: iz čega se finansira Narodna kancelarija? Da ne govorimo o tome koja je uloga Narodne kancelarije predsednika, koja se pretvorila u kancelarije mesnih zajednica u svakoj mesnoj zajednici gde DS ima vlast, naravno i u svakoj opštini.
A šta imaju građani od Narodne kancelarije? Obrate se pismom Narodnoj kancelariji, iznesu problem i dobiju, to dok je još Đilas bio direktor Narodne kancelarije, odgovor koji kaže: "Poštovani Marko Markoviću (koji se obratio), Narodna kancelarija je primila vaše pismo, upoznali smo se sa vašim problemom i obaveštavamo vas da ne možemo da vam pomognemo. Hvala što ste se javili."
To je toliko ponižavajuće i sramno za tog građanina koji očekuje nešto od svog predsednika i od Narodne kancelarije, koja se tako predstavlja u medijima.
Dakle, i ta narodna kancelarija se finansira nekim sredstvima, kroz budžet. Moram da priznam da još uvek nisam detaljno pogledala budžet za narednu godinu, pa ne znam da li su predviđena neka sredstva za Narodnu kancelariju, pošto je prošle godine to volšebno pokušano da se izbegne, da bi se sprečila uopšte priča o ulozi Narodne kancelarije i Draganu Đilasu, kao tadašnjem direktoru Narodne kancelarije itd.
Da se vratim na ovaj amandman. Nikako nije bila intencija, bar ne poslaničke grupe SRS, a ubeđena sam ni gospodina Šajna, da bilo koji državni organ podredi predsedniku Republike. Predsednik ima svoje ingerencije sadržane u Ustavu i samo u okviru toga može da se kreće. Nijedan drugi organ nije u ulozi da na bilo koji način servisira, ne daj bože, predsednika Republike, ma ko bio. Kad kažem predsednik Republike, ne mislim na Borisa Tadića, mislim na instituciju predsednika Republike.
Imamo ideju, gospodine ministre, da bi bilo dobro, ako ne prihvatate amandman SRS-a, a eventualno se opredelite da prihvatite amandman gospodina Šajna, da se napravi pravnotehnička redakcija, pod uslovom da se gospodin Šajn s tim slaže.
Bilo bi dobro da Zakonodavni odbor – to mu je uloga, gospodine Ratkoviću – napravi pravnotehničku redakciju člana 4. Predloga zakona i da na taj način u njemu budu sadržani svi relevantni državni organi, odnosno sve grane vlasti. Ali, ponavljam, ne na način da tu bilo ko kome bude servis, jer su to ravnopravne grane vlasti, nego se zna ko koju vrstu posla, u skladu sa Ustavom, obavlja i to treba da bude sadržano i u ovom zakonu.

Zahvaljujem. Repliku je tražio narodni poslanik Srđan Šajn, potom narodni poslanik Vladan Batić.         Izvolite.

Kolega Baraliću, slažem se s vama u tome. Međutim, verovatno niste primetili prvi deo mog izlaganja. Slažem se s vama da ovaj zakon ne definiše zanatske usluge koje se pružaju predsedniku Republike. Znači, ovde se ne definišu servisne usluge – ko će da mu počisti kancelariju, ko će da mu obuje cipele ili ko će da mu donese drugačije pertle. Smisao ovog člana je nešto drugo.
Smisao ovog člana jeste da se stvore uslovi predsedniku Republike da on, kao što je u članu 1. rečeno, izražava državno jedinstvo Republike Srbije. A izražavanje državnog jedinstva Republike Srbije ne može bez toga da se pribavi mišljenje Narodne skupštine po određenim pitanjima, jer jedino Narodna skupština može da govori o tome šta je državno jedinstvo, u tom smislu, u Srbiji.
Slažem se da i Vlada ima određene ingerencije u vođenju politike. Međutim, čemu smo mi onda ovde donosili Rezoluciju o Kosovu, ako predsednik države, koji učestvuje u tim pregovorima, ne treba da je poštuje? Da li je to uslov za njegov rad ili to nije uslov za njegov rad?
Sledeća stvar, još jednom ću da potkrepim o čemu se govori u članu 23. Ukoliko informacije iz Skupštine nisu uslov za njegov rad, zašto smo onda u obavezi da mu ih dajemo? Zašto smo onda i definisali član 23. koji će verovatno biti usvojen usvajanjem ovog zakona u ovoj skupštini? Zašto je onda to potrebno? Onda ni to nije potrebno.
Dakle, sa vama se slažem da ovo nije zanatska zadruga koja pruža zanatske usluge predsedniku Republike. Međutim, nadam se da ćete se posle ovog izlaganja i vi složiti sa mnom da Skupština Srbije stvara uslove predsedniku Republike u tom smislu što mu daje svoje stavove i mišljenja, donosi određene odluke kroz usvajanje zakona i budžeta, i da na taj način, analiziranjem svega ovoga, on može da vrši svoju funkciju.
U suprotnom, zašto bismo mi njemu davali određene informacije iz Skupštine? Zašto bismo mi njemu usvojili budžet?
Dakle, pošto je ministar došao, sada ću samo da mu ponovim pitanje koje je bilo postavljeno. Ministre, da li i vi mislite da Skupština Srbije usvajanjem liste za sudije Ustavnog suda ne stvara uslove predsedniku Republike da on donese odluku ko će zaista da bude sudija Ustavnog suda? Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima  narodni poslanik Rajko Baralić, takođe replika, potom vi, gospodine Batiću. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim ću kratko. Ponovo se nećemo složiti u vezi sa ovim.
Narodna skupština Republike Srbije obezbeđuje budžet za devet i po hiljada budžetskih korisnika, pa i za predsednika Republike. Ne treba to da bude posebna obaveza ovde.
Osim toga, predsednik Republike ne rizikuje ništa pred poslanicima, on rizikuje pred građanima jer ga građani biraju. Od Narodne skupštine on može da prihvati stav, a ne mora, dok je kod Vlade ta stvar malo drugačije udešena.
Dakle, nisam ni tvrdio da Narodna skupština ovim amandmanom može postati nečija servisna radionica. Naprotiv, predsednik Republike je institucija. Njemu su obezbeđeni uslovi za rad, ima rezidenciju na Novom Beogradu, ima rezidenciju ovde preko puta Narodne skupštine, ima ove vile na Topoli, ima tajna skloništa kao načelnik Generalštaba. Ima sve što mu je neophodno da radi, ima usvojen budžet i ima obavezu da na osnovu Ustava vrši svoju Ustavom propisanu dužnost.
Kada bude usvojila budžet, Narodna skupština Republike Srbije usvojiće za njega kao i za sve druge. U Generalnom sekretarijatu predsednika Republike radi, ne znam, npr. 150 ili koliko ljudi – pa, oni su korisnici budžeta kao i ostalih 260.000 korisnika budžeta u Srbiji. Nema tu nikakve posebne, što se nas tiče, obaveze Narodne skupštine.
A što se tiče toga da li predsednik Republike poštuje Rezoluciju o Kosovu – to je za mene diskutabilno, zato što se mi ovde nismo izjašnjavali ni o Hongkongu, ni o ovim nekim ostrvima tamo.
Predsednik Republike i neki drugi smatraju da mogu da se ponašaju izvan onoga što je mandat koji je dala Narodna skupština i time oni u izvesnom smislu rizikuju kod velikog broja građana i to jeste suština politike.
Dakle, ja se ne slažem, to govorim u ime SPS-a, da mi obavežemo Narodnu skupštinu da u bilo kom smislu bude logistika predsedniku Republike, jer to prosto ne stoji. To su dva potpuno različita posla. Ustavom je potpuno različito definisano ko tu šta radi i ne može ovaj zakon, nije ovo Ustav, da obaveže Narodnu skupštinu da ima izvesnu obavezu prema predsedniku Republike.
Pri tome, nisam čuo nijedan argument, izuzev ovoga da treba da usvojimo budžet, a to sam objasnio kada je u pitanju pozicija predsednika Republike i njegov odnos sa Narodnom skupštinom.
Pisao sam ja amandmane, i druge kolege iz SPS-a, pa ćemo tražiti da se pare koje su predviđene za Narodnu kancelariju, koja je za nas paradržavna organizacija, prebace u Fond za humanitarne organizacije.
Prema tome, mi ostajemo kod svog stava, ne polemišemo, prosto svako ima svoju argumentaciju. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226.
Po treći put sa ove govornice tražim objašnjenje: zašto država ima različite aršine u odnosu na isplatu ratnih dnevnica rezervistima, bivšim i budućim, Topličkog okruga?
Dobio sam faks koji potkrepljuje tu tvrdnju. Rekao sam pre neki dan da je jedan predsednik opštine, jedne od stranaka vladajuće koalicije, to naplatio. Danas imam ovaj faks, ko je sve to naplatio. Stotine ljudi, između ostalih i dvojica sudija Opštinskog suda u Kuršumliji koji sad prolongira, odugovlači, neće po tome da sudi, izlaze različiti prigovori.
Ne može Srbija nekom da bude majka, a nekom maćeha. Ne mogu ovi ljudi da budu građani drugog reda. Oni su se odazvali na poziv otadžbine i mora im biti nadoknađeno ono na šta imaju pravo.
Gospodine predsedniče, nakon pitanja koje sam vam postavio pre podne, očekivao sam da mi date odgovor jer taj odgovor zavisi isključivo od vas.
Kada sam vas to pitao, uopšte nema veze što se vi zovete gospodin Dulić, niti ja Vladan Batić, ja sam poslanik opozicione DHSS i normalna je situacija i normalna stvar da opozicione stranke kritikuju vladajuće partije.
Tako sam ja kritikovao vas i pitao sam šta će vam po dva telohranitelja u Ženevi, Briselu, Njujorku i po nekoliko savetnika i koliko to košta poreske obveznike Srbije, građane Srbije. Nije budžet Alajbegova slama, pa se može trošiti kako se kome prohte.