Hvala, gospodine predsedniče. Moj kolega Rajko Baralić je u ime SPS-a podneo amandman gde predlaže da se stav 2. člana 8. Zakona o predsedniku Republike briše. Stav 2. glasi: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Odgovor Vlade, dozvolite da citiram: ''Amandman se ne prihvata iz istih razloga zbog kojih nisu prihvaćeni amandmani narodnih poslanika Vjerice Radete i Srđana Šajna''.
Problem ovog odgovora jeste u tome što u odgovoru koleginici Radeti i kolegi Srđanu Šajnu nema obrazloženja zašto amandmani nisu prihvaćeni. Samo je citiran stav 2, čije se brisanje predlaže. Eto, toliko o profesionalnosti Vlade Republike Srbije, kao predlagača ovog zakona.
Ovde je suština, poštovane kolege narodni poslanici, u delu zakona koji govori o drugim licima koja imaju pravo na isto obezbeđenje.
Iskreno rečeno, ja sam, u nekom javljanju pre, mislio da se to odnosi na predsednike država, predsednike vlada, neke osobe istog ili sličnog ranga kao što je predsednik Republike Srbije. Kada se ministar javio da obrazloži predlog ovog zakona, rekao je da se to može odnositi i na stručna lica koja su sa predsednikom, oko predsednika, rade s njim u funkciji izvršenja nadležnosti koje predsednik ima i, oprostite, to objašnjenje nema nikakvog smisla.
Dobro je rekao moj kolega Rajko Baralić – ako su svi isto obezbeđeni, onda je neko ugrožen, a taj neko je onda predsednik Republike. Ne mogu biti svi obezbeđeni isto kao predsednik Republike. Valjda je logično da predsednik države ima najveći stepen obezbeđenja, najveći nivo obezbeđenja, a svi drugi niži nivo.
Ne može me niko ubediti da ljudi koji rade s predsednikom Republike treba da imaju isti nivo obezbeđenja. Ako imaju isti nivo obezbeđenja, onda to stvara uslove za mnogo rupa u tom bezbednosnom lancu, a i strašno mnogo košta. Jer, to neko treba da plati, taj isti nivo zaštite i bezbednosti koji se daje tom drugom licu.
Da li je ta osoba, primera radi, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije? S obzirom na obim poslova koje ovde ima i da mu je zadatak da podstiče i stimuliše inicijative, približi predsednika građanima, da sagledava očekivanja i stavove građana, jer je sve ovo u funkciji budućih izbora, onda je njegova uloga veoma važna, važnija čak nego osoba koja bi, po prirodi posla, trebalo da bude pomoć predsedniku u izvršavanju njegovih nadležnosti. Da li se ovo odnosi i na direktora Narodne kancelarije, da on ima isti nivo obezbeđenja kao predsednik Republike?
Kolega Rajko Baralić je pomenuo podatak o mnogostruko većem broju ljudi koji obezbeđuju predsednika Republike. Da li vi shvatate šta znači ova odredba zakona – kako se onda taj broj može multiplikovati i koliko to može izrasti u jednog kolosa?
Onda je najbolje formirati ministarstvo za potrebe predsednika Republike, jedno posebno ministarstvo za bezbednost predsednika Republike, pa ćemo onda imati sva ova lica.
Ako uzmete da u Narodnoj kancelariji ima 32 osobe, a pitanje je koliko će biti savetnika predsednika, sada ih ima petnaestak, ko god da je predsednik, predlog zakona ne daje tačan broj izvršilaca, onda dolazite u situaciju da, ako je tačno ono što je ministar rekao da svaka osoba koja radi sa predsednikom može dobiti isti nivo zaštite kao i predsednik, onda smo gotovi.
Onda ćemo postati definitivno država sa najvećim brojem ljudi koji brinu o predsedniku i o tome da predsednik može obaviti svoj posao, odnosno biće enormno veliki broj ljudi koji će imati isti nivo zaštite kao predsednik i to ulazi u jedan besmisao. Hvala vam.
