Hvala. Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je potrebno jedno malo razjašnjenje kada su u pitanju amandmani na član 4, i kolege Zlatana Jovanovića i Srđana Šajna.
Najpre, nadam se da je svima apsolutno jasno da mi imamo tri ravnopravne grane vlasti – zakonodavnu, izvršnu i sudsku; da je zakonodavna grana vlasti, iako ravnopravna, na neki način, rekla bih, ravnopravnija od ostalih, u smislu što bira izvršnu vlast, što bira sudsku vlast, što po sadašnjem Ustavu ima mogućnost razrešenja predsednika Republike koji je, inače, takođe izvršna vlast. Ali, mi imamo, opet radi razjašnjenja, bicefalnu izvršnu vlast, znači Vladu i predsednika Republike.
Čini mi se da kolega Baralić, bez namere da izazivam repliku, možda nije razumeo ove amandmane, za koje mi u SRS mislimo da su prihvatljivi.
Istina, amandmani nisu identični. Amandman koji je podneo Zlatan Jovanović predviđa da uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuje Vlada. Ovo ''ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima'' predloženo je da se briše.
Zaista, ako kažemo Vlada, šta znači uz Vladu i ministarstva? Čuli smo jedno potpuno nebulozno obrazloženje – imamo ga i u obrazloženju predloga zakona a i u obrazloženju zašto se ne prihvataju ovi amandmani – da ministarstva nisu Vlada.
To je nešto što sam, zaista, prvi put čula. Najpre sam, kada sam to pročitala u ovom predlogu zakona, mislila da se radi o štamparskoj grešci. Međutim, kada sam to videla i u obrazloženju, onda vidim da neko ko je pisao i obrazloženje zakona i obrazloženje zašto se ne prihvataju određeni amandmani – zaista misli da ministarstva nisu Vlada.
Pitam trenutno odsutnog ministra: šta čini Vladu, ko čini Vladu, ako je ne čine ministarstva?
Naravno, u ovom smislu, i svi drugi državni organi takođe su Vladini organi, osim sudske grane vlasti. Ako se ovde mislilo na neke agencije, direkcije, javna preduzeća, sve su to Vladini organi i sasvim je dovoljno reći "Vlada".
Ovo što je kolega Šajn predložio, da se ispred reči ''Vlada'' unese i ''Narodna skupština'', da uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju i Skupština i Vlada, takođe je umesno, ali bi i u tom slučaju trebalo da se briše ovaj dodatak: "ministarstva i drugi državni organi ...".
U obrazloženju samog predloga zakona, kada je obrazlagan član 4, rečeno je: "Načelno se propisuje da uslove za vršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima. Reč je o spletu pravila, sadržanim unutar pravnog poretka Srbije kojima se određuju državni organi koji svojim radom – putem subordinacije ili saradnje – omogućavaju predsedniku Republike da izvršava svoju funkciju i nadležnosti. Tako, primera radi, poslove koji su vezani za nadležnost predsednika Republike da daje pomilovanja vrše sudovi i Ministarstvo pravde itd."
Ovakvo obrazloženje nikako ne može da se uklopi u ovaj član 4. Moglo je onda da stoji, u krajnjem slučaju, ako smo hteli da obuhvatimo sve grane vlasti koje obezbeđuju uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika, da to budu i Narodna skupština i Vlada i sudska grana vlasti.
Možda bi to bilo, recimo, najbolje rešenje, ali nikako ne u smislu kako je kolega Baralić razumeo (ponovo kažem, nemam nameru da izazivam repliku), da su svi ovi drugi organi nekakav servis predsednika Republike. Ne, nikako. Naravno da ne, jer predsednika Republike biraju građani, ali predsednika Republike smenjuje Narodna skupština. Predsednik Republike nema nikakvih ingerencija nad Narodnom skupštinom i pretpostavljam da to ni za koga nije sporno.
Ali, kada se kaže da se obezbeđuju uslovi, uslovi su i sredstva, i Narodna skupština, na predlog Vlade, opredeljuje sredstva u budžetu za predsednika Republike. I to je vrlo značajna uloga Narodne skupštine.
Znate da svake godine, od kada je Tadić predsednik, govorimo (a sigurno će to biti i kada ovih dana budemo govorili o budžetu za narednu godinu) o tome kako se finansira predsednik, zašto osim budžetskih sredstava postoje još neka sredstva, koja su, ko to može da finansira našeg predsednika a da nije budžet?
Pa onda ono čuveno pitanje: iz čega se finansira Narodna kancelarija? Da ne govorimo o tome koja je uloga Narodne kancelarije predsednika, koja se pretvorila u kancelarije mesnih zajednica u svakoj mesnoj zajednici gde DS ima vlast, naravno i u svakoj opštini.
A šta imaju građani od Narodne kancelarije? Obrate se pismom Narodnoj kancelariji, iznesu problem i dobiju, to dok je još Đilas bio direktor Narodne kancelarije, odgovor koji kaže: "Poštovani Marko Markoviću (koji se obratio), Narodna kancelarija je primila vaše pismo, upoznali smo se sa vašim problemom i obaveštavamo vas da ne možemo da vam pomognemo. Hvala što ste se javili."
To je toliko ponižavajuće i sramno za tog građanina koji očekuje nešto od svog predsednika i od Narodne kancelarije, koja se tako predstavlja u medijima.
Dakle, i ta narodna kancelarija se finansira nekim sredstvima, kroz budžet. Moram da priznam da još uvek nisam detaljno pogledala budžet za narednu godinu, pa ne znam da li su predviđena neka sredstva za Narodnu kancelariju, pošto je prošle godine to volšebno pokušano da se izbegne, da bi se sprečila uopšte priča o ulozi Narodne kancelarije i Draganu Đilasu, kao tadašnjem direktoru Narodne kancelarije itd.
Da se vratim na ovaj amandman. Nikako nije bila intencija, bar ne poslaničke grupe SRS, a ubeđena sam ni gospodina Šajna, da bilo koji državni organ podredi predsedniku Republike. Predsednik ima svoje ingerencije sadržane u Ustavu i samo u okviru toga može da se kreće. Nijedan drugi organ nije u ulozi da na bilo koji način servisira, ne daj bože, predsednika Republike, ma ko bio. Kad kažem predsednik Republike, ne mislim na Borisa Tadića, mislim na instituciju predsednika Republike.
Imamo ideju, gospodine ministre, da bi bilo dobro, ako ne prihvatate amandman SRS-a, a eventualno se opredelite da prihvatite amandman gospodina Šajna, da se napravi pravnotehnička redakcija, pod uslovom da se gospodin Šajn s tim slaže.
Bilo bi dobro da Zakonodavni odbor – to mu je uloga, gospodine Ratkoviću – napravi pravnotehničku redakciju člana 4. Predloga zakona i da na taj način u njemu budu sadržani svi relevantni državni organi, odnosno sve grane vlasti. Ali, ponavljam, ne na način da tu bilo ko kome bude servis, jer su to ravnopravne grane vlasti, nego se zna ko koju vrstu posla, u skladu sa Ustavom, obavlja i to treba da bude sadržano i u ovom zakonu.