Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po amandmanu, potom narodni poslanik Žarko Obradović, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo decu, već sve Srbe sa Kosova i Metohije treba dovesti na jednu opštu javnu sednicu Narodne skupštine, na kojoj ćemo konačno raspravljati o tome šta ćemo dan posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, što njih svakako očekuje i zbog čega su zabrinuti, što im je važnije nego znatiželja, da vide kako mi ovde obavljamo poslove narodnih poslanika.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, uzmite jednom konačno ozbiljno u razmatranje naš neprekidno isticani zahtev da nam taj pregovarački tim podnese ovde izveštaj, a da mi donesemo rezoluciju u kojoj ćemo obavezati nadležne državne organe šta da čine u slučaju nezavisnosti Kosova i Metohije.
Tim pre što iz sredstava informisanja saznajemo da ministarstva pripremaju programe po kojima će nastupati posle proglašenja nezavisnosti. Mene zaista veoma interesuje šta to pripremaju Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, a da Narodna skupština o tome nije obaveštena i nije dala smernice.
Zaista treba učiniti nešto za naše ljude na Kosovu i Metohiji, a ne pozdravljati ih kada ih pozovete na neki izlet u Beograd. Svaki njihov dolazak u Beograd sigurno je skopčan s mnogim opasnostima. Ne treba im prikazivati kako su vama ovde baš oni najvažniji na svetu. Da su najvažniji, mi bismo onda samo o Kosovu i Metohiji raspravljali.
U vezi s amandmanima da kažem da je Vlada nesposobna i da je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona nesposoban. Najlakše je prepisati ustavnu odredbu. Predsednik Republike izražava jedinstvo građana Republike Srbije, ili već kako piše.
To je najlakše prepisati. Ali, Narodna skupština i građani na referendumu, kad su usvajali Ustav, hteli su da, posle toga, zakonom, saznaju − kako se izražava jedinstvo.
Zašto postoje ustavne odredbe? Da ih zakon razrađuje. Da Srbija živi po razrađenim ustavnim odredbama, a ne po ustavnim odredbama. Ustavne odredbe su osnov za pravni život, ali nisu život. Život su razrađene ustavne odredbe. Šta znači jedinstvo koje izražava predsednik Republike? Upozorili smo vas da, ako želite to jedinstvo, u ovom zakonu je trebalo da piše.
Ako pripadnik BIA ne može da bude član političke stranke, kako može predsednik Srbije, koji treba da izražava jedinstvo svih građana Republike Srbije? Kako može, ako u javnim nastupima deli građane Srbije na one koji su za njega i one koji su protiv njega?
Veoma je teško prihvatiti da izražavate jedinstvo svih građana, ali to ne sme da bude u deklarativnoj formi. To mora da se vidi u ponašanju. I to mora da se vidi u stavu Vlade Republike Srbije.
Dakle, ova odredba je trebalo da bude razrađena barem u nekoliko članova Predloga zakona. Ne treba nam ta odredba danas. Ne treba o njoj uopšte da glasamo, glasali smo na referendumu o toj odredbi. Vi ponižavate i vređate građane Srbije. Odredba o kojoj su se oni izjasnili na referendumu ne sme da bude predmet glasanja u Narodnoj skupštini.
Šta sad mi? Zamislite da ne usvojimo zakon u kome piše ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo''. Pa, mi smo na to obavezani Ustavom. Nemojte na to da nas podsećate. Ako iz toga ne sledi ništa iz čega ćemo da vidimo kako on to izražava, nemojte tu odredbu ni da nam pišete.
I uvek ćemo vam to predočiti kad prepisujete Ustav. Vi kažete: predsednik se bira na izborima. Ne, nego ga postavlja tata. Pišete nam besmislene odredbe, kao maloj deci. Šta će vam to? Razrađujte Ustav, a ne prepisujte ga. Jer, mi Ustav jako dobro znamo, za razliku od vas.
Da predsednik Republike zna Ustav, on bi odavno razrešio predsednika Ustavnog suda. Dobio je obaveštenje da je Slobodan Vučetić ispunio uslove za penziju i Slobodan Vučetić je već dve godine predsednik Ustavnog suda, prima platu, ima sve beneficije i sve privilegije, a nije predsednik Ustavnog suda.
Tu se ogleda posao predsednika Republike. Koji je njegov motiv bio da ne predloži razrešenje predsednika Ustavnog suda? Kakav je on motiv imao da ostane gluv na informaciju da je predsedniku Ustavnog suda prestao mandat? Šta se krije iza toga? Ko je od nas sakrio informaciju da mi i danas imamo predsednika Ustavnog suda?
Ja sam mislio da ga nemamo. Sve do pre neki dan, dok nisam saznao da postoje tajni dokumenti koji obaveštavaju Skupštinu i predsednika Republike da je Slobodanu Vučetiću silom zakona prestao radni odnos. Prestao mu radni odnos, a ostao na funkciji predsednika Ustavnog suda.
Znači, nama treba život. Nama ne treba prepisivanje Ustava, nama ne trebaju zakoni koje nećete da sprovodite. Nama trebaju zakoni iza kojih ćete da stanete i koje ćemo mi da osporavamo ako nisu dobri, koje ćemo da popravljamo ako nisu dobri, ali kad budu usvojeni, moraju da budu poštovani − i od vas koji ste glasali za njih i od nas koji za njih nismo glasali. I to je čitava nauka političkog života.
Danas raspravljamo o zakonu o predsedniku Republike. Mi ćemo biti protiv tog zakona, ali ćemo ga u potpunosti poštovati ako ga donesete većinom. Za nas je svetinja skupštinska većina i odluke koje je ona donela. Ali je neprihvatljivo da nije svetinja za vas koji za to glasate, da nije svetinja za onoga ko je po tom zakonu izabran na funkciju predsednika Republike.
Ja čak mislim da bi Zakonodavni odbor morao da se umeša kada dobije ovakve predloge zakona i da odbije članove zakona koji prepisuju Ustav Republike Srbije. Narodna skupština, u ovom sazivu, sa ovom većinom, ne izjašnjava se o ustavnim odredbama. Nema pravo. Kome je do toga da menja ustavne odredbe, on zna postupak. Neke se menjaju jednom većinom, neke drugom, i referendumom, ali nikako u predlozima zakona.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Hvala. Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, ovaj član zakona predstavlja prepisani član Ustava Republike Srbije.
Naime, Ustav Republike Srbije sadrži 11 članova o položaju predsednika Republike. Zašto ovo govorim? Ovaj član je prepisan, ostali nisu. Postavlja se jedno logično pitanje: ako je ovaj član prepisan u zakon o predsedniku Republike, zašto nisu prepisani i ostali? Zašto Vlada daje sebi pravo da ostale članove tumači kako joj odgovara?
Bilo bi pošteno da i ostale članove prepiše, pa bismo onda bar znali šta predsednik Republike Srbije ima od prava, koje su mu obaveze, kakvi su njegovi odnosi sa drugim institucijama Republike Srbije. Zašto? Jer ovaj član sam po sebi objektivno nema nikakvog smisla. Znači, ili je prepisano jedno ili je prepisano sve. Ako nije sve, onda ne vidim razloga ni za ovo jedno. Koleginica koja je podnela amandman, tu apsolutno ima pravo.
Zašto ovo kažem? Logično bi bilo da odredbe Ustava, kao najvažnijeg pravnog akta zemlje, budu razrađene kroz sadržaj ovog zakona. One to nisu. Zašto?
Formulacija ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo'' duguje odgovor na jedno prosto pitanje: kako to izražava? Izražava - načinom izbora, nespojivošću funkcija, vršenjem posla predsednika, možda na neki treći način, ponašanjem predsednika Republike... Koji je to način na koji predsednik Republike izražava državno jedinstvo?
Inače, sama po sebi ova odredba je potpuno besmislena, a nažalost, način na koji je do sada vršena ova funkcija od strane aktuelnog predsednika gospodina Tadića pokazuje da ovakva formulacija apsolutno nema logičnog smisla.
Kaže: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo''. Načinom izbora? Već sam govorio u raspravi, ali ponoviću još jednom, načinom na koji se bira predsednik Republike – to državno jedinstvo ne postoji.
Činjenica da više ne postoji onaj uslov o 50% upisanih, kao uslov validnosti izbora, potpuno je u drugi plan stavilo pitanje državnog jedinstva. Onako ste makar mogli da kažete: pedeset plus jedan posto upisanih, to je većina punoletnih građana Republike Srbije upisanih u birački spisak koji imaju pravo da glasaju, pa bi se mogao na osnovu toga makar izvući zaključak da to jeste većina birača Republike Srbije, pa su, eto, izbori validni ko god da pobedi.
Ovako, u drugom krugu, ko zna ko će izaći, pošto je pitanje da li može neko pobediti u prvom krugu, a praksa je pokazala da i nekoliko izbora nije dovoljno da tzv. demokratski kandidati budu izabrani. Ako neko bude izabran sa 15%, 20%, 25% upisanih birača Republike Srbije, kao izraz volje − da li je to stvarno državno jedinstvo Republike Srbije?
Znači, to je jedan element tog državnog jedinstva koje predsednik Republike izražava. Drugo je ono što je većina mojih kolega narodnih poslanika koji inače imaju negativan stav o ovom zakonu pomenula, to je pitanje nespojivosti državne funkcije i partijske funkcije.
Da li stvarno ima čoveka u ovoj sali, bez obzira što to neki smeju a neki ne smeju reći, koji može da pomisli da predsednik stranke, koji ne podnese ostavku na dužnost predsednika stranke i vrši posao predsednika Republike, izražava državno jedinstvo kao predsednik samo jedne stranke? Da li stvarno ima narodnih poslanika koji mogu da izvedu taj kolosalni zaključak da predsednik stranke koji ne podnese ostavku, a izabran je od građana, pošto građani neposredno biraju predsednika, može da izražava državno jedinstvo?
Bilo bi logično da se, ako izražava državno jedinstvo, u odredbama zakona kaže: predsednik Republike, ukoliko je predsednik stranke, podnosi ostavku, zamrzava članstvo... ili nađe neki drugi način da nije više predsednik stranke.
E sad, ako se on plaši da napusti dužnost predsednika stranke zato što neko drugi treba da preuzme stranku, to je onda već unutarpartijsko pitanje. Onda to ne bi trebalo da bude predmet brige ni zakona ni građana Republike Srbije.
Kako predsednik Republike izražava državno jedinstvo? Imali smo jednu praksu proteklih nekoliko godina da predsednik Republike pre podne, dok traje radno vreme predsednika Republike, izražava državno jedinstvo, a po podne obavlja partijsku funkciju. Nebrojeno puta smo se sreli sa situacijom da predsednik Republike govori na organima stranke, u ime stranke, kao predsednik Republike.
Pomenuo sam primere odlazaka predsednika Republike na partijsku slavu. I neka je, to je njegova privatna stvar, da nije izveštavanja medija da je tamo bio predsednik Republike. Pa, zašto onda nije otišao na partijske slave drugih registrovanih političkih stranaka u Srbiji ili na partijske slave onih stranaka koje su zastupljene u Parlamentu Republike Srbije, pa da i na taj način pokaže svoju širokogrudost i tu dimenziju da je spreman sa svima da komunicira, da sve uvaži i da sve tretira na ravnopravan način?
Pomenuo sam u raspravi da je predsednik Republike, kao predsednik stranke, bio na sastanku stranke gde se govorilo o poljoprivredi. Ide prvi izveštaj, pa kaže: predsednik Republike vodio sednicu Glavnog odbora i zauzeli stavove o poljoprivredi. Dakle, nije problematična poljoprivreda kao oblast, ali je problematično da predsednik izražava državno jedinstvo na sednici Glavnog odbora gde se govori o poljoprivredi.
Način rada aktuelnog predsednika je potpuno obesmislio ustavnu formulaciju da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo''. Zar ne bi bilo logično da u zakonu o predsedniku Republike eksplicitno stoji da predsednik Republike ne može biti predsednik stranke pošto su, po pravilu, kandidati za predsednika vodeći ljudi stranaka i oni i bivaju izabrani za predsednika Republike Srbije? Time ne može obavljati najodgovorniju dužnost u stranci.
Mislim da to nije ništa loše da tako stoji u zakonu i to bi onda bio jedan konkretan doprinos predlagača, Vlade Republike Srbije, njeno mišljenje o tome kako predsednik Republike izražava državno jedinstvo.
Stvarno mislite da ove odredbe zakona koje govore o pravima bivših predsednika jesu nešto što pokazuje stav države o bivšem predsedniku kojim se izražava državno jedinstvo? Kad završi funkciju, nek ide na biro da se prijavi da dobije posao, a neće mu biti uplaćeno ni socijalno osiguranje. Ima li nekog ko može pomisliti da su to odredbe zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike?
Moram iskreno reći, u ime SPS-a, da je predlagač potpuno neozbiljno shvatio ovaj posao, da je vrlo površno prišao uređenju ovog zakona, da je u sadržaju zakona, nažalost, izostavio odgovor na ključno pitanje: kako se izražava državno jedinstvo Republike Srbije? Kako? Kad predsednik govori u ime građana Republike Srbije, na koji način to čini?
Zakon je površan, nepotpun, pravljen je, jednostavno, u funkciji predstojećih izbora. Očigledno je procena predlagača, bar onog dela koji ima kandidata za predsednika Republike: il' sad, il' nikad. A ostali iz vladajuće koalicije moraju, naravno, da podrže tog kandidata da se ne bi Vlada raspala. Rezultat te koalicije i tog trulog kompromisa jeste sadržaj ovog zakona.
Ovaj zakon ne nudi odgovore na pitanja koja bi jedan normalan zakon o predsedniku Republike trebalo da da. Nema odgovora na prvo pitanje: kako predsednik Republike izražava državno jedinstvo? Ako nema odgovora na to prosto pitanje, onda je sve ostalo besmisleno.
Da ne pominjem ostale primedbe na zakon. Mi, poslanici SPS-a, govorićemo danas o tome. Videćete na koji način je predlagač zakona obesmislio pojedine ustavne odredbe.
Ako je Ustav osnovni akt, on je stariji i od Vlade, i od ove skupštine i, bogami, od pojedinaca. A imam utisak da je predlagač ovde podlegao nekim svojim unutarpartijskim porivima ili potrebi održavanja koalicije, pa je pravio formulacije ''kako se mi dogovorimo, a za ostale nije važno''. Očigledno se u ovoj skupštini formira manir da što većina misli da jeste, to svi ostali treba bespogovorno da prihvate.
Mi u SPS se ne slažemo s tim, pogotovo ne s ovim sadržajem zakona. Mislimo da je ovo jako loš zakon i da objektivno ne doprinosi uspostavljanju značaja institucije koja se zove predsednik Republike Srbije.
Bolje bi bilo da su napisali prvi stav zakona da je predsednik Republike deo izvršne vlasti u Republici Srbiji, pa onda da vidimo šta je to. Jer, ovakva formulacija sama po sebi nema smisla i vrlo je logično što je koleginica predložila da se ovaj član briše. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pa potom narodni poslanik Srđan Šajn.
Gospodine Todoroviću, imate još šest minuta vremena za svoju poslaničku grupu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornici su već izneli skoro sve razloge zašto ovaj član treba da se briše. Ali, kada pogledate razloge zbog kojih je odbijen amandman Jorgovanke Tabaković, uopšte ne čudi zbog čega je ovo prvi član. Uopšte ne čudi da je ovakav zakon napisan i da je prvi član ovaj koji je bukvalno prepisan iz člana 111. Ustava Republike Srbije: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''.
Pogledajte šta kaže Vlada, zbog čega se odbija amandman. Kaže: „Amandman se ne prihvata. Preuzimanje ustavne formulacije kojom se, na izvestan način, definiše osnovna uloga predsednika Republike u našem ustavnom i političkom sistemu, predstavlja uvod u materiju koju Predlog zakona uređuje i doprinosi celovitosti i boljoj preglednosti zakona“.
Šta je Vlada napisala ovde, šta se doprinosi boljoj celovitosti zakona? Mogli su da napišu, recimo, (što to nije bio prvi član?) da će predsednik Republike poštovati Ustav i zakone Republike Srbije. Zbog čega oni ovo što tvrde ovde nisu ovim članom i objasnili? Na koji način će predsednik Republike izražavati državno jedinstvo Republike Srbije?
Možda je trebalo da kažu da predsednik Republike Srbije ne sme da deli građane Republike Srbije. Nažalost, mi smo u praksi imali da aktuelni predsednik Republike Srbije deli građane Republike, prema svom viđenju, na one pogodne i one nepodobne koji mu ne odgovaraju.
Možda je trebalo ovim prvim članom da kažu da predsednik Republike neće kršiti Ustav. Jer, nažalost, aktuelni predsednik krši Ustav.
Čini mi se da ima 16 meseci od momenta kada je predsednik Boris Tadić obavešten od Ustavnog suda i od predsednika Ustavnog suda da je stekao uslove za penziju, da Ustavni sud nema dvojicu sudija i da je obavezan, po Ustavu, da predloži kandidate Narodnoj skupštini da bi se Ustavni sud popunio i da bi Ustavni sud mogao normalno da funkcioniše.
Ja sam potpuno u pravu. Čitao sam vam pisma koja su stigla na adresu predsednika Republike Srbije. Ne znam šta još treba da se uradi, kakav argument, kakvu činjenicu da vam čovek da – da biste vi to prihvatili kao nešto što je potpuno nesporno.
Ustavni sud je obavestio predsednika Republike, bivši predsednik Ustavnog suda je obavestio predsednika Republike, a predsednik Republike nije uradio ništa. I mi 16 meseci nemamo Ustavni sud. Nalazimo se u neustavnom stanju.
To je predsednik Republike morao da uradi. I čim bude završen ovaj zakon, čim bude izašao u ''Službenom glasniku'', treba da očekujete da ćemo, u skladu sa zakonom, da pokrenemo postupak i da ćemo dokazati da je predsednik Republike Boris Tadić kršio Ustav i da će, pretpostavljam, ovaj novi Ustavni sud dati svoje mišljenje.
Kada smo već kod Ustavnog suda, iako se ovde u prvom članu kaže da predsednik Srbije izražava državno jedinstvo, to je predsednik Boris Tadić mogao da pokaže i prilikom predlaganja kandidata za sudije Ustavnog suda.
U ovoj državi sem Srba ima i drugih naroda, odnosno nacionalnih manjina, posebno imajući u vidu da su neki pripadnici nacionalnih manjina glasali za Borisa Tadića. To se vrlo lako vidi kad pogledate mapu Srbije i broj glasova. Trebalo je, recimo, u predlogu koji je dostavio Skupštini Republike Srbije da bude jedan određeni broj pripadnika nacionalih manjina.
Prema tome, mnogo bi bolje bilo, ministre, umesto što ste prepisali ovaj član 111. Ustava Republike Srbije, da ste i poslanicima i građanima razradili, računajući prema Borisu Tadiću, koji očito ne radi u skladu sa članom 111. Ustava Republike Srbije, što je u praksi pokazao da ne izražava jedinstvo, da ne bi bilo zabune, trebalo je taksativno da mu navedete na koji način predsednik Republike treba da izražava državno jedinstvo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovani poslanici, predstavnici Vlade, takođe smatram da ovom članu nije mesto u ovom zakonu, i to iz nekoliko razloga. Nije ovo samo pravnoteorijsko pitanje, već je to pitanje i pravne prakse. Da li je uopšte moguće da Ustavni sud, kada donosi odluku o usklađenosti određenih članova zakona sa Ustavom, može da razmatra da li je ustavna norma u skladu s istom ustavnom normom koja je sadržana u drugom zakonu? Dakle, to je jedno vrlo važno pravnoteorijsko pitanje koje mi, danas, u našoj praksi, pretvaramo u nešto što, jednostavno, pravno nije u redu.
Zašto to nije pravno u redu? Ne odnose se na instituciju predsednika Republike samo članovi od 111. do 121. Ako uzmemo neke druge članove Ustava, koji su, po mom mišljenju, recimo, vrlo bitni – u članu 21. u stavu 4. kaže se: ''Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima'' – onda je bitno da i to bude u zakonu o predsedniku Republike.
Predsednik Republike nije imenovao nijednog pripadnika romske nacionalne zajednice ni za ambasadora, ni u konzularna predstavništva, a da ne kažem koliko ima predstavnika iz ruralnih delova i drugih sredina Srbije u Kabinetu itd. Dakle, po meni je i to trebalo da bude, ako prihvatimo taj princip da bude deo ovog zakona, da budu iz člana 21. stav 4. određene stvari koje govore o obavezi Republike Srbije prema određenim kategorijama.
Da ste u članu 1. jasno definisali kojim pravnim pitanjima se bavi ovaj zakon, koja se pravna materija njime reguliše, vrlo lako biste došli do zaključka da su amandmani koje sam podneo u ime Romske partije logični, da niste u pravu što ih niste prihvatili i da su oni morali da se nađu u ovom zakonu.
Vrlo je logično da ovim zakonom definišemo jednu usku materiju jednog pitanja. Ovo nije pravni zakon koji uopšteno reguliše neke stvari i nema pravnu snagu Ustava. Ustav je donet po određenoj proceduri i ne može ova skupština da odlučuje o nečemu što je doneto drugom kvalifikovanom većinom, o čemu su se izjasnili ljudi na referendumu kada su izašli da glasaju o Ustavu, da sada mi tu stvar menjamo. Ukoliko mi to menjamo, onda moramo da menjamo po proceduri koja je predviđena za izmenu i dopunu Ustava, a ne po ovoj proceduri.
To su sve vrlo ozbiljna pitanja, koje mislim da zakon ne daje. Nisam hteo da ulazim u ta formalna pitanja u predlogu amandmana, pokušavajući da vam suštinski pomognem da date odgovore na neka pitanja. Vi jasno pokazujete da, pošto niste u članu 1. regulisali predmet ovog zakona, onda dolazi do lutanja i ne možete da definišete da li je nešto tu ili nije.
Time bih završio. Kada budu amandmani, onda ću još jednom da iznesem argumentaciju zašto je trebalo da se usvoje ovi amandmani. Da je član 1. regulisao čime se bavi ovaj zakon, onda bi logičan odgovor na to pitanje bio da zaista ti amandmani treba da se prihvate.
Ovako, ulazimo u jedan prostor koji nije samo u ovom zakonu, nego i u nekim drugim zakonima. Umesto da u članu 1. kažemo da se ovim zakonom bliže razrađuje ili bliže određuje ili bliže definiše, mi, u stvari, u zakone u član 1. preuzimamo definicije koje ima Ustav i onda dobijam utisak kao da oni postavljaju temelje pravnog ili političkog sistema u Srbiji, za šta ćete se svi složiti da nije tačno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević, a neka se pripremi narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Hvala lepo. Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, đaci više nisu prisutni, SPS pre svega želi da ukaže i podvuče stav po ovom članu Predloga zakona, a to je njegova fiktivnost. On postoji fiktivno, samo da bi postojao, a u praksi se, normalno, ne poštuje. Kao što se i sve drugo u ovoj državi ne poštuje u praksi, a fiktivno postoji.
Pre svega, kada se govori o državnom jedinstvu koje treba da predstavlja predsednik Republike, već je bilo reči i postavlja se još jednom pitanje da li državno jedinstvo može da predstavlja čovek koji je postao predsednik Republike ali se nije odrekao svoje liderske funkcije u partiji, konkretno u Demokratskoj stranci.
Ne bi on izgubio ništa niti na autoritetu, niti na dostojanstvenosti u svojoj partiji, to je normalno, ali bi mnogo dobio i na autoritetu i na dostojanstvenosti kod drugih građana Republike Srbije koji nisu članovi ili simpatizeri DS-a.
Niko nema ništa protiv da je ostao član DS-a, to je i logično jer ga je ta stranka upravo i dovela u poziciju predsednika Republike, ali je onda trebalo da ima osećaj da se izdigne iznad situacije, da se izdigne iznad svih tih partijskih okvira i postane predsednik svih građana Republike Srbije, a ne da i dalje propagira političke ideje samo Demokratske stranke.
Dalje, postavlja se još jedno veliko pitanje: da li predsednik DS-a, odnosno predsednik Srbije, predstavlja autoritet u odnosu na biračko telo? Šta mu to znači? Njemu ništa ne znači da ga bira jedan manji deo naroda. Zna se da, ako neko hoće da ima autoritet u narodu, on mora iza sebe da ima značajan deo biračkog tela, a verifikacija toga je da na predsedničke izbore izađe više od 50% biračkog tela. To bi bilo časno i pošteno.
Ali, svejedno, građani će osetiti. Kada se bilo ko najmanje nada, oni će prepoznati da su prevareni. Samo jednom mogu da budu zavarani.
Na ovaj način se destimuliše njihovo biračko pravo. Očigledno predsedniku ništa neće značiti da izađe manji deo biračkog tela. Njega i ne interesuje volja naroda i većinskog dela biračkog tela. Njega interesuje volja samo onog dela biračkog tela gde su članovi i simpatizeri DS-a, a za ostali deo biračkog tela ga ni najmanje nije briga. To znači da ga čak ne interesuje ni da stimuliše, da ulije poverenje narodu, pa da većina naroda izađe i izrazi svoje biračko pravo. Čak mu sve više odgovara ta apatija koja se stvara u Srbiji, upravo apatija prema izborima.
A ta apatija se ne stvara samo u političkoj sferi života. Stvara se i u sferi školovanja jer su mladi ljudi destimulisani na školovanje. Stvara se i apatija prema radu, kao osnovu za preživljavanje. Stvara se apatija čak i prema stvaranju porodice, čak i prema rađanju i svemu drugom u ovoj državi.
Zato smatramo da je ovaj član zakona samo fiktivan i da, u stvari, u praksi on i ne može živeti. Hvala lepo.