Malo je teže na glasačkoj kutiji, gospodine Todoroviću. Pored.

Nisam vas razumeo najbolje.
Kada sam ih upozorio da tajno glasanje mora da se vrši na način kako je to zakon propisao, u protivnom, vi to, ministre, treba da znate, da se, ukoliko se povredi tajnost glasanja, na tom biračkom mestu poništavaju izbori, menja se birački odbor itd., kada smo birali zamenika predsednika Skupštine, ponovo se pojavio jedan broj odbornika koji javno zaokružuju.
Prema tome, trebalo je, i mislim da bi to bilo korisno, ako ne za građane Republike Srbije, ali onda članovima DS-a da u jednom kratkom uputstvu razradite način rada biračkih odbora, šta znači javno glasanje, šta znači tajno glasanje, pa onda kako funkcioneri DS-a treba da se ponašaju, da svojim primerom, na neki način, pokažu šta je demokratija, šta je demokratska procedura itd. Mislim da bi vam to dosta pomoglo.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, po amandmanu. Izvol'te, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući. Moram reći da jedini smisao ovog člana zakona vidim u tome da vlast može da kaže: nešto smo napisali.
Za nas, predstavnike opozicije, ovo je sjajan materijal da diskutujemo i pokažemo koliko je ovo, u stvari, jedan loš zakon i koliko predstavnici skupštinske većine uopšte nisu vodili računa o tome šta znači institucija predsednika Republike, šta znače ustavne odredbe o predsedniku Republike, šta znači dignitet funkcije predsednika Republike.
Oni su ovo na brzinu sklepali da se može reći: eto, zakon je u skupštinskoj proceduri i stvoreni su formalnopravni uslovi za izbor predsednika Republike.
Predlagač - Vlada - opšti pojam, jedan čovek u ime resornog ministarstva, ovo brani i sam ne veruje u odredbe koje izgovara pred nama poslanicima zato što je očigledno ovaj zakon toliko pun rupa da sam po sebi nema nikakav smisao.
Član 2. kaže: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbori za predsednika Republike uređuju se zakonom''. To stoji u Ustavu Republike Srbije, u članu 114, da se predsednik bira zakonom. Zašto sad u zakonu pominjete da se predsednik Republike bira zakonom?
Ovaj amandman, koji je podneo kolega Martinović, imao je pun smisao i nema nikakvog razloga da ne bude prihvaćen.
Ako je jedina suština ovih članova da se raspišu izbori za predsednika Republike, onda i to treba građanima Republike Srbije reći: suština raspravljanja o ovim zakonima i ove sednice u ponedeljak je da se stvore uslovi za to da se izabere predsednik Republike; posle toga, gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, Skupština neće raditi, nego ćemo zatvoriti Skupštinu do kraja januara, dok se ne izabere naš kandidat, da bismo onda, preko njegovih leđa, ušli u neke druge – pokrajinske, lokalne i slične izbore.
Zanimljivo je, kad se priča o odredbama ovog zakona i o odredbama Zakona za sprovođenje Ustava, da niko ne pominje zakone vezane za izbore u lokalnoj samoupravi. U pitanju su četiri ili pet zakona, ministar to dobro zna zato što je on resorno nadležan za ta pitanja – zakon o teritorijalnoj organizaciji, zakon o lokalnim izborima, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o glavnom gradu.
Čak sam sinoć čuo gospodina ministra da kaže: mogu da se raspišu izbori po starim zakonima. Čekajte, bolje je pitanje: zašto nemamo ove zakone u proceduri? Pustite vi to šta mora il' ne mora. To je vaše mišljenje. Zašto nema zakona, gospodine ministre? Ovako smislenih zakona kao što je ovaj – zašto nema tih zakona u skupštinskoj proceduri?
Ustav je usvojen u novembru, Vlada je formirana 15. maja, danas je 28. novembar. Zašto nismo dobili zakone vezane za lokalnu samoupravu? Dobili smo zakone o predsedniku, i to besmislene zakone, da bi se stvorio pravni osnov za izbor gospodina Tadića.
Mislim da bi se za sva obrazloženja Vlade slobodno moglo iskoristiti obrazloženje dato na amandman broj 1, gde kaže da zakon predstavlja ''preuzimanje ustavne formulacije kojom se, na izvestan način, definiše...''.
Ovaj zakon stvarno na izvestan način definiše sve odredbe vezane za položaj predsednika, na način na koji to vidi skupštinska većina, jer da imaju i malo profesionalne korektnosti, govorim vrlo odgovorno, onda bi citirali odredbe Ustava koje se tiču nadležnosti i drugih poslova predsednika Republike.
Videćete kasnije, kada uđemo u raspravu o nekim drugim amandmanima, verovali ili ne, mi smo sada čuli od predlagača da se mogu nadležnosti predsednika Republike utvrđivati Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.
Verovali ili ne, kolege narodni poslanici, mi sada imamo jedinstvenu priliku da kroz Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije uredimo i pitanje poslova predsednika Republike Srbije. Ali, to je predlagač, to je Vlada, kod njih može sve. Može sve, samo ne može jedno − da se poštuje Ustav.
Gospodine ministre, zašto je Vlada uvela prinudnu upravu u 11 opština, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije? Da li za Vladu Republike Srbije važe odredbe Ustava Srbije koje govore da se prinudna veća ne mogu formirati drugačije već na osnovu zastupljenosti stranaka i nacionalne pripadnosti?
Da li ova Vlada poštuje Ustav samo kad je u pitanju predsednik Republike ili i kada su u pitanju građani Republike Srbije? Ako su u pitanju građani Republike Srbije, ja vas obaveštavam da 900.000 ljudi iz tih opština nema mogućnost da slobodno iskaže svoju volju i da se poštuju njihova Ustavom zagarantovana prava.
Naravno, namerno čekam. Odgovora nema, nećemo ga ni dobiti. Taj odgovor će ostati negde u dubini duše resornog ministra jer profesionalno ne može odgovoriti na to pitanje. Ovako, zna da se ne može braniti takvo ponašanje Vlade, da je to rezultat političkog kompromisa i interesa, ali u stvari pokazuje u kakvom je stanju Srbija danas. Znači, sve može ako se skupštinska većina dogovori.
Mislimo da je amandman kolege Martinovića apsolutno smislen i da ga je trebalo prihvatiti jer je način na koji je formulisan ovaj član zakona stvarno besmislen, kao jedan od mnogih članova zakona koji suštinski nemaju svoj smisao, i nema ni razloga da bude u zakonu o predsedniku.
Postoji ustavna odredba vezana za način izbora predsednika Republike. To je regulisano drugim zakonom i nema razloga da se u ovom zakonu pominje drugi zakon.
Ovo je jedna od mnogih besmislica koje sadrži ovaj zakon. Videćete u današnjoj raspravi i sami će se građani Republike Srbije zapanjiti kada vide koliki je obim tih besmislenosti koje sadrži ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala, gospodine Obradoviću.
Reč ima ministar, gospodin Milan Marković.
Izvolite, gospodine ministre.

Samo bih dao jedno pojašnjenje vezano za ovo što je gospodin Obradović govorio.
Vlada Republike Srbije, u kojoj sam ja ministar voljom ovog parlamenta, uvela je privremene mere u Velikom Gradištu, Smederevskoj Palanci i Kuršumliji. Dakle, u tri opštine. Privremene mere postoje u 11 opština. Prve su uvedene još 16. novembra 2006. godine – to je Vlada koju ste vi podržavali, u kojoj sam ja bio opozicija.
Privremeni organ je u tim opštinama obrazovan zato što su nastupili uslovi iz člana 112. Zakona o lokalnoj samoupravi koji govori o tome da se, ukoliko se skupština jedinice lokalne samouprave ne sastaje duže od 90 dana, obrazuje privremeni organ. Dakle, to je odgovor na pitanje za koje ste rekli da vam treba odgovor.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po članu 101. Poslovnika. Izvol'te, gospodine Obradoviću.

Hvala vam.
Rekao sam da će odgovor ostati negde u dubini duše i to se i desilo.
Tačno je da je Vlada Republike Srbije u prošlom sazivu uvela prinudnu upravu u nekoliko opština krajem prošle, 2006. godine. I sami znate da su onda raspisani izbori i da nismo novu Vladu dobili do 15. maja ove godine.
Logično, pošto je gospodin Marković, kao predsednik nekadašnje skupštine, bio čovek u ostavci, on očigledno nije hteo da pribegne poštovanju odredaba zakona, nije hteo da primeni zakone, nije hteo da on raspiše izbore u jedinicama lokalne samouprave u vreme kada još nije bila formirana Vlada.
Ovde je suštinsko pitanje, na koje ministar Marković nema odgovor: zašto je u međuvremenu, od 15. maja do danas, sada će za neki dan 1. decembar, Vlada Republike Srbije promenila, primera radi, ako se već poziva na ono prethodno vreme, odluke o sastavu veća u tim opštinama? Gospodine Markoviću, zašto je Vlada ispoštovala deo Ustava u delu koji se tiče promene, a nije poštovala u delu koji se tiče sastava?
Zašto ja ovo govorim? Gospodine Markoviću, već godinu dana su neke opštine pod prinudnom upravom. Da li vi razumete da petoro ljudi u jednoj opštini odlučuje o sudbini 100.000 građana na određenom delu prostora Republike Srbije?
Vlada Republike Srbije je od tada do danas imala nebrojeno puta priliku da pokaže da poštuje Ustav. Nije ispoštovan Ustav. Citirajte vi nama odredbu Ustava koja govori o uvođenju prinudne uprave i citirajte član koji govori da Vlada prilikom formiranja veća treba da vodi računa o strukturi opštine, stranačkoj i nacionalnoj. I recite nam da li je to ispoštovano.
Ako vi kažete, ispoštovano je. A ja znam da nije, i kazao sam vam da nije. I kolege iz G17 plus su ubačene u te privremene organe iako nisu imali odbornike u skupštinama opština. Jedna od skupština opština je Veliko Gradište, i vi to znate kao i ja, i stvarno ne vidim ... U stvari, kod vas je sve neobjašnjivo moguće objasniti, kao kod nekih pisaca – neobjašnjiva lakoća postojanja. Sve, lagano, kada skupštinska većina hoće.
Ova priča ima još jednu dimenziju, a to je pitanje koje se odnosi na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Dulića. Više puta sam mu postavljao pitanje zašto ne postoje odredbe iz zakona koje se tiču njegovih nadležnosti. On je mogao da raspiše izbore nebrojeno puta do sada.
Nebrojeno puta je predsednik Skupštine mogao da raspiše izbore, ali onda bi, verovatno, partijski interesi na lokalu bili poremećeni. Ko zna kako bi se to odrazilo na vladajuću koaliciju i ovo je miran način da se prolongira stvar.
Gospodine Markoviću, ja znam da ste vi svesni, ali bih želeo da vas zamolim da izađete za ovu govornicu i da kažete da li je logično da u lokalnoj samoupravi postoje opštine gde postoji privremena uprava duže od godinu dana, a negde će biti i duže od toga.
Ne pominjete uopšte zakon o lokalnim izborima, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o teritorijalnoj organizaciji, zakon o glavnom gradu – to su preduslovi za održavanje lokalnih izbora. Stalno se pozivate na odredbe Ustavnog zakona, a te odredbe ne poštujete i produžavate agoniju na nivou lokalne samouprave. Nije moguće da se plašite tih izbora. Kakve veze imaju sedam, osam, jedanaest lokalnih samouprava u odnosu na 160 opština koje postoje u Srbiji?
Suština je, gospodine Markoviću, u tome da je Vlada, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije, formirala privremene organe i u te organe stavila predstavnike političkih stranaka vladajuće koalicije koje nisu bile zastupljene u skupštini opštine. To je suština.

Hvala, gospodine Obradoviću.
Samo jedan momenat, ministre, po članu 85. Poslovnika, danas ćemo raditi duže od 18.00 časova, do završetka rada po ovoj tački – po amandmanima, a najduže do 20.00 časova. Molim vas za razumevanje jer ima dosta amandmana i dosta posla. Hvala vam.
Reč ima ministar, gospodin Milan Marković.

Prvo, gospodine Obradoviću, malopre  je gospodin koji sedi do vas, naš uvaženi kolega Petronijević, rekao da je donošenje zakona iz oblasti lokalne samouprave uslov za raspisivanje izbora jer Ustav drugačije definiše organe u lokalnim samoupravama, a vi tvrdite da treba da se raspišu izbori na osnovu toga što tamo negde postoje privremeni organi.
Dakle, prvo – kontradiktorni ste.
Drugo, ja i dalje stojim pri tome da je Ustavni zakon u članu 3. definisao da će izbori biti raspisani ili u roku od 60 dana od dana usvajanja zakona iz oblasti lokalne samouprave ili najkasnije do 31. decembra ove godine. Meni je toliko jasna ta odredba zakona da uopšte ne vidim iz čega vi izvlačite drugačije tumačenje, da sada separatno treba raspisivati izbore.
Evo vam konkretan primer. Zamislite da sada raspišemo izbore u Beogradu, a ovaj parlament usvoji zakon po kojem će se gradonačelnik birati iz redova odbornika, po kojem će Gradsko veće imati drugačije nadležnosti itd.
Da li to znači da ćemo za tri meseca ponovo raspisivati izbore u Beogradu ili ćemo imati u Beogradu i u ovim opštinama jedan sistem lokalne samouprave, a u sto i nešto opština drugi sistem lokalne samouprave?
Ja sam siguran da ustavotvorac nije hteo to. Ustavotvorac je hteo da se podvuče crta, da se svi izbori održe u jednom danu i po jednom sistemu. Sve drugo bilo bi, po mom uverenju, protivustavno i protivno logičkom rasuđivanju – šta je to racionalno, šta je to korisno, a šta nije.
Ovo je meni, od kako sam ministar, jedanaesti zakon da ga branim pred Narodnom skupštinom, a o tome vi i ja diskutujemo najmanje jedanaesti put.
Sastav organa. Potpuno se slažem, član 192. Ustava Republike Srbije u svom trećem stavu kaže da će privremeni organ odražavati nacionalni i politički sastav raspuštene skupštine opštine. Ustav Republike Srbije je usvojen 8. novembra 2006. godine i svi ovi privremeni organi, o kojima i vi i ja pričamo, i ovih osam koji su doneti pre nego što je ova Vlada počela sa radom, doneti su nakon donošenja Ustava.
Nijedan od ovih privremenih organa nije odrazio tu odredbu Ustava, član 192, već je odrazio odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, koji, jednostavno, samo ostaje na tome da Vlada obrazuje privremeni organ i da, po logici stvari, Vlada organizuje privremeni organ po sastavu koji čini Vladu, jer Vlada je i odgovorna za rad tog privremenog organa.
(Žarko Obradović, sa mesta: Nije.)
Tako je, recimo, u Zrenjaninu, gde su građani Zrenjanina za gradonačelnika izabrali čoveka iz DS-a, gde DS ima najveće uporište – u tom istom Zrenjaninu je 16. novembra obrazovan privremeni organ u kome nije bio nijedan član DS-a.
Ja se potpuno slažem s vama da to nije logično. Rekao sam ovde i obećao sam da će u novom zakonu biti dosledno sprovedena odredba člana 192. Ustava Republike Srbije i biće obrazovani privremeni organi u skladu sa članom 192. Ustava Republike Srbije.
Ali, malo mi ovo deluje nekorektno. Prvi put čujem da ovo iznosite tek sada, kada je obrazovana ova Vlada. Nisam vas čuo da ste o ovome govorili ranije, a posebno ne dok su članovi vaše partije bili u privremenim organima, gde vaša partija, recimo, nije ostvarila ...
(Žarko Obradović, sa mesta: Ali, nema takvih.)
Sasvim svejedno, vaša ili neka druga partija. Znači, moramo biti principijelni i dosledni.
(Žarko Obradović, sa mesta: Nije svejedno.)
Ako je ovo bio stav prethodne Vlade i ako tada nije bilo primedaba na taj stav, hajde da nema primedaba do donošenja novog zakona.
Ako smo rekli da će se član 192. operacionalizovati, odnosno razraditi u zakonu o lokalnoj samoupravi, nemojte onda sada tražiti da ova Vlada bude ta koja će direktno da primenjuje odredbu člana 192. Ustava Republike Srbije.
Dakle, to je moje objašnjenje ovog pitanja o kojem raspravljamo svih ovih dana i zaista verujem da je ono ispravno, utemeljeno na Ustavu i utemeljeno na zakonu. Hvala.