ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.11.2007.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

28.11.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem. Nastavljamo rad u 15.00 sati.
(Posle pauze – 15.00)
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad.
Amandman na član 3.
Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč? Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Dalje imamo po amandmanu. Hvala.
Izvolite, gospodine Martinoviću.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Meni, kao narodnom poslaniku, neophodne su izvesne informacije da bih mogao da obavljam ovu važnu i odgovornu funkciju.
Naime, voleo bih da mi predlagač zakona objasni kojom metodologijom normativne tehnike se služio prilikom izrade Predloga zakona o predsedniku Republike i na osnovu kojih kriterijuma je odbio amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović.
Naime, član 3. Predloga zakona je, s jedne strane, besmislen, a s druge stane, napisan jezikom koji apsolutno nije jezik prava.
Šta znači da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom? To je notorna činjenica. To zna svako ko i nije pravnik. To zna svako ko i nije narodni poslanik u Skupštini Srbije.
To je stvar koja se podrazumeva. Zaista je besmisleno normirati stvari koje su opštepoznate. I mala deca znaju da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom.
Dalje, ovo što piše u stavu 3: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se'' – i sad, pazite, jedan kolokvijalni izraz kome nije mesto u predlogu zakona – ''razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda''.
Meni je žao što ovde nisu ni ministar ni državni sekretar, ali, pošto pretpostavljam da su obojica pravnici, morali bi da znaju da se razrađuje motor koji je nov i kog treba staviti u funkciju, a da se Ustav ne može razrađivati jer nije mašina. Ovde je trebalo da stoji, ako je predlagač zakona već hteo to da kaže: Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se detaljnije urediti zakonom ili – sad, ovo je sporno, da li može da stoji – drugim propisom.
Propisa ima raznih. I zakon je propis, i uredba Vlade je propis, i pravilnici koje donose ministarstva su propisi. Sve su to opšti pravni akti koji sadrže opšte pravne norme.
I sada bi, ako doslovno tumačimo ovo što piše u članu 3. Predloga zakona, moglo da stoji da se Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu detaljnije urediti i uredbom Vlade Srbije i pravilnikom nekog ministarstva, a takva je situacija, dame i gospodo, potpuno besmislena.
Dalje, ne znam šta znači ovo ''ako to nalaže njihova priroda''. Praktično bi u svakoj situaciji u budućnosti Vlada mogla da kaže: e, pa to nalaže priroda nadležnosti predsednika Republike i sad to mora dodatno da se uredi, recimo nekim zakonom, ili propisom Vlade i onda, umesto da imate jedan jedinstveni propis koji se odnosi na predsednika Republike, vi ćete imati zakon o predsedniku Republike i recimo deset Vladinih uredbi koje detaljnije uređuju ili, kako se kaže u Predlogu zakona, razrađuju Ustav u onom delu koji se odnosi na predsednika Republike.
Tako da bih voleo da mi se, prema članu 226. Poslovnika, odgovori: kojom se metodologijom predlagač zakona služio kada je pisao član 3. Predloga zakona na ovakav način kakav je predložen?
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala, gospodine Martinoviću. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Izvolite, gospodine Obradoviću.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Hvala, gospodine predsedavajući.
Postojalo je puno razloga zbog kojih je trebalo prihvatiti ovaj amandman i brisati ovaj član predloga zakona – jer je apsolutno besmislen.
Ja sam na početku, govoreći o jednom drugom članu zakona, pomenuo da bi bilo najbolje da je predlagač zakona, ako se već uputio u pravcu da citira članove Ustava Republike Srbije koji se odnose na pitanje predsednika Republike Srbije, da ih jednostavno sve citira, a ako to nije učinio, onda nema potrebe da to čini selektivno.
Suština ovog člana zakona se nalazi, poštovane kolege narodni poslanici, u obrazloženju koje je dato u amandmanu na član 3. i čini mi se da je to amandman kolege Prokića. U stvari, suština ovog člana zakona, osnovni smisao njegovog postojanja, jeste da Vlada može da radi šta hoće.
Jer, član Ustava koji se odnosi na nadležnosti predsednika Republike je vrlo jasan. Član 112. Ustava kaže (dozvolite mi, molim vas, nema mnogo, pa ću citirati): ''Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu; ukazom proglašava zakone, u skladu sa Ustavom; predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista; predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom;'' (molim vas, prvi put se pominje ''u skladu sa zakonom''), ''postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade; prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; daje pomilovanja i odlikovanja; vrši i druge poslove utvrđene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.''
Dva puta se pominje ''u skladu sa zakonom''. Zašto ovo pominjem? Zato što predlagač ovog zakona sam kaže da se ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta''. Ustav, izvinite, to izričito dopušta samo u dva slučaja.
E, sad formulacija – ''ili to nalaže njihova priroda''. Pazite, ovo je formulacija koja kod nas znači: ako to nalaže interes vladajuće koalicije. Pošto Ustav to ne dopušta, to nalaže interes vladajuće koalicije.
U obrazloženju ovog predloga zakona, poštovane kolege narodni poslanici, imate na nekoliko mesta gde predlagač zakona daje sebi za pravo da tumači Ustav. Iz ovoga se može zaključiti da nama Ustavni sud apsolutno nije potreban. Šta će Ustavni sud u zemlji u kojoj Vlada može da tumači Ustav kako hoće?
Predlagač ovog zakona na strani 5. Obrazloženja Predloga zakona govori o tome da, tumačeći Ustav, predlaže to, to i to – da ne citiram te odredbe.
Takođe, na strani 8. Obrazloženja Predloga zakona, predlagač, znači Vlada, takođe kaže da ''Predlog zakona tumači Ustav tako što se predviđa...'' i, u stvari, pokazuje se suština ovog člana, i zašto je trebalo prihvatiti ovaj amandman i brisati ovaj član – jer on predstavlja osnov za voluntarizam.
Kakvu vrstu voluntarizma? Molim vas, kolege narodni poslanici, pročitajte obrazloženje na amandman broj 3 kolege Prokića i videćete šta nam Vlada kaže. Vlada nam kaže da će sistematski kršiti Ustav i propisivati predsedniku Republike sve ono što mu treba u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti ako oni procene da je to njihov interes.
Molim vas, pročitajte obrazloženje Vlade, pa ćete videti da se mogu i Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije i Poslovnikom Vlade tumačiti, odnosno, kako oni kažu – razraditi nadležnosti predsednika Republike podzakonskim aktima.
Pre mene je kolega Martinović iz SRS govorio o tome šta je propis. Čitajući odredbe Ustava Republike Srbije, jasno se vidi koje to nadležnosti mogu biti predmet razrade Ustava.
Bilo bi poštenije da stoji samo ili da se prihvata amandman kolega da se ovaj član briše ili da su nadležnosti predsednika Republike utvrđene Ustavom, a u stvari suština ovog člana jeste stav 2. koji predstavlja pravni osnov za voluntarizam koji će tek uslediti.
Videćete, poštovane kolege narodni poslanici, i u toku rasprave o ovom zakonu, o kakvom je stepenu voluntarizma reč, kao što ste imali priliku da vidite i danas pre podne u raspravi, kada smo, primera radi, govorili o stanju u lokalnim samoupravama, kada ministar crno na belo kaže da se Ustav može tumačiti na način koji to odgovara interesima vladajuće koalicije.
Jer, ukoliko Vlada promeni odluku o sastavu privremenih veća u 11 opština u Srbiji u kojima je uvela prinudnu upravu, i formira ta veća po principu stranačke zastupljenosti u skupštinama opština koje su razrešene i gde je uvedena prinudna uprava, onda ću verovati da postoji Ustav. Do tada, Vlada apsolutno krši Ustav i predlogom ovog zakona stvara osnov za dalje kršenje Ustava.
I zbog toga bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Hvala vam.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvol'te, gospodine Petronijeviću.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. Predloga zakona o predsedniku Republike, u stvari, potvrđuje naše primedbe, koje smo iznosili u ponedeljak i danas, da je ovo zakon koji ima dosta nejasnoća i koji se može na različite načine tumačiti.
Upravo i odredba člana 3. i predlagač je u pravu kad kaže: ili neka se primeni Ustav ili bar uredite ono što je Ustav već predvideo.
Naime, ja ću početi od obrazloženja koje je predlagač dao u vezi s članom 3. Da bi javnost znala o čemu se radi, šta mi to ovde pričamo, samo ću vas podsetiti.
Član 3. ima naslov ''Nadležnosti predsednika Republike'', pa kaže: ''Nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom. Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda''.
Dakle, pošto smo čuli formulaciju člana 3, da vidimo šta kaže predlagač u obrazloženju. ''Nadležnosti predsednika Republike'', kaže predlagač, ''mogu da se odrede samo Ustavom''. To je član 112. i učinio.
Međutim, kada obrazlaže ovu odredbu člana 3. zakona, predlagač kaže: ''Pomenuta odredba izvire iz ustavne formulacije prema kojoj predsednik Republike, pored poslova koji su izričito nabrojani u odredbi Ustava koja pledira da propiše nadležnosti predsednika Republike, 'vrši i druge poslove određene Ustavom'''. Dakle, oni su se pozvali na tu odredbu.
Molim vas, samo da podsetim, u članu 112. Ustava stoji, u tački 8: ''vrši i druge poslove'', ali ''određene Ustavom'', ne i druge poslove, bilo koje, koje ćemo napisati.
Time, u stvari, postaje sporna odredba u članu 3. koja kaže: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta'', pa sad pazite, ''ili ako nalaže njihova priroda''. Dakle, priroda tog propisa.
Šta to znači? Ustav je u članu 112. propisao nadležnosti precizno. Ustav je u još nekim članovima – kada govori o Ustavnom sudu, o Narodnoj skupštini, o Vladi – propisao nadležnosti predsednika Republike i nema više dodatka ''ili kada to priroda nalaže''.
Drugi sporni momenat ovde je da se ''nadležnosti mogu razraditi'' (iako se ja slažem s kolegom Martinovićem – da mogu da se urede detaljnije) ''zakonom ili drugim propisom''. Ne može da stoji ovo ''drugim propisom''. Kako će to drugim propisom da se razrade, odnosno urede nadležnosti predsednika Republike?
Zašto sve ovo pričam? Da bih, u stvari, pokazao da ovako formulisan član 3. Predloga zakona nema nikakvog smisla, a može da izazove konfuziju i može da otvori prostor za neke stvari koje nisu u skladu sa Ustavom. Upravo ova odredba koja kaže da se to, eto, može dogoditi i kada proizilazi iz prirode nadležnosti predsednika Republike. Neko će da tumači prirodu nadležnosti?
Dakle, šta mi smatramo? Smatramo da je Ustav precizno propisao nadležnosti predsednika Republike. Zakon o predsedniku Republike ima smisla onda ako te nadležnosti, i isključivo te nadležnosti koje dopušta Ustav, bliže uredi.
Naša osnovna primedba je bila upravo to što nisu bliže uređene nadležnosti predsednika Republike. Ima jedan deo, doduše, koji govori o nadležnostima predsednika Republike kada je u pitanju odnos prema Narodnoj skupštini, ali dalje ne. Međutim, ostavlja prostor za različita tumačenja i za, čak, kršenje Ustava.
Evo vam primer, ja sam to navodio u ponedeljak, i verovatno bih se sada mogao pozvati na taj član 3. ako bi ovako bio usvojen. Kada se pročita član 112. Ustava, gde su precizno navedene nadležnosti predsednika Republike, nigde ne mogu da se nađu nadležnosti da on vrši poslove koordinacije službi bezbednosti, da zadire u rad unutrašnjih poslova i drugih državnih organa.
Predsednik Republike je državni organ i njegov odnos sa drugim granama vlasti je po principu ravnoteže, ako se sećate, kako kaže Ustav, međusobne kontrole. Ovako, pomešalo se. Gde se nalazi – sada pitam predlagača – ustavni osnov za taj posao?
Mi znamo i nemojte da krijemo. Sećate se, u maju, kada je formirana Vlada (to nije naše izmišljanje, štampa je to prenosila), Solana je rekao: Koštunica ne može da vodi službe bezbednosti, mora Tadić. Da biste to uradili i sproveli, citiram šta je štampa prenosila, tada ste, ova Vlada, na sednici Vlade doneli odluku ili uredbu, mislim odluku, da to tako bude. Osnov te odluke je bio ne u Ustavu, nego u Zakonu o Vladi, koji kaže da Vlada može da donosi odluke.
Vidite, kada je nejasna formulacija, kada je nejasan zakon, kada se daju takve mogućnosti, onda može da se desi nešto što nema veze sa Ustavom. Iz tih razloga mislim da predlagač nije ponudio dobru formulaciju, dobar član.
Ako je hteo samo da prepiše Ustav, nema potrebe da ga prepisuje, a ako je hteo da uredi nadležnosti, onda je trebalo da nadležnosti koje je definisao Ustav bliže odredi i ništa van toga. I ne može da ostane formulacija da se to može nekim drugim propisom nižeg ranga itd., i ne mogu da ostanu formulacije da se nadležnosti mogu bliže uređivati, razrađivati, i ako to priroda funkcije zahteva.
To je već u sferi tumačenja, da ne kažem gatanja. Iz tih razloga mislim da je predlagač amandmana bio u pravu. Ili napravite dobru formulaciju i dobar zakon ili nam, u takvoj situaciji, ne treba zakon koji, u stvari, samo više unosi konfuziju nego što rešava pitanje. Hvala lepo.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Nenad Prokić, po amandmanu Nataše Jovanović.
Molim vas za malo pažnje. Još uvek smo na amandmanu Nataše Jovanović. Nismo prešli na amandman Nenada Prokića. Nisam pročitao.
Znači, imamo samo proceduralnu stvar, sačekajte, molim vas.
Hvala na pomoći.
Da li se još neko javlja po amandmanu narodnog poslanika Nataše Jovanović? (Ne.) Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Prokić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nenad Prokić, o svom amandmanu.
...
Liberalno demokratska partija

Nenad Prokić

Poštovani predsedavajući, kolege, naravno da su kolega Martinović i kolega Obradović u pravu, jer sam i ja u pravu. Kada se radikal, socijalista i LDP-ovac slože oko nečega, onda bi predlagač na to trebalo da obrati posebnu pažnju jer je reč o veoma važnom amandmanu i verovatno je bilo teško naći u takvom saglasju neku grešku.
Visoki rang funkcije predsednika Republike ne dopušta da se nadležnosti predsednika Republike regulišu aktima nižeg ranga od zakona. Uopšteni pristup koji je dat članom 3. daje široke mogućnosti za zloupotrebu i tako bi Vlada svojim aktima – sadašnji tekst to dopušta – mogla da razrađuje materiju nadležnosti predsednika, što je pravno nedopustivo.
Dakle, Vlada može, prema predloženom članu, da podzakonskim aktima izda uredbu i da, recimo, po svom nahođenju tumači nadležnosti predsednika. Dakle, očigledna je intencija ''jaka Vlada – slab predsednik''. U slučaju razrešenja predsednika po članu 118. Ustava predsednik od građana dobija mandat, a Skupština može da ga razreši. To vodi ka tome da premijer kontroliše sve u zemlji, pa i predsednika.
Teško je razumeti Demokratsku stranku i ovoga puta jer – kako ona to može da dopusti da se dužnost predsednika svodi na protokolarne funkcije? Zar bi Tadić trebalo da bude jak predsednik partije, a slab predsednik države?
Kad bi ovaj amandman bio usvojen, onda bi Ustavom zagarantovane nadležnosti predsednika mogla da razrađuje Skupština, a ne Vlada, i to je nešto što bi bilo veoma bitno.
Samo obrazloženje kojim se odbija ovaj amandman je veoma nelogično. Činjenica da se razrada nadležnosti diže na nivo zakona, isključuje podzakonske akte. Kako poslovnik Vlade može da određuje nadležnosti predsednika? Meni je to nelogično.
Imam utisak da se predlagač nije ni potrudio da nešto pametno sroči, pa su moja dalja ubeđivanja verovatno bezrazložna. Hvala.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić. Izvol'te, gospođo Pešić.