Poštovani predsedavajući, ne mogu da kažem poštovani gospodine ministre jer nema gospodina ministra, mislim da raspravljamo o veoma važnom članu zakona koji zaista omogućava veliki voluntarizam.
To ću obrazložiti, ali nema smisla ako ne možemo da dobijemo odgovor od gospodina ministra. Da li ste vi zaduženi da dajete odgovore? Ne možete da govorite. Ako ne možete, predlažem da napravite pauzu dok ne dođe ministar.
Do sada je nekoliko poslanika veoma argumentovano govorilo o ovom članu. Veoma je važan i zahtevamo da ministar da obrazloženje i da nam kaže kako je ovakav član uopšte mogao biti napisan. Ako njega nema da nam to obrazloži, nema nikakvog smisla da dalje nastavimo ovako tra-la-la u vetar.
Molim vas da ministar dođe, da se napravi pauza dok on ne dođe, zato što nema smisla da sada navodimo argumentaciju, i drugi su to radili, a nemamo odgovor. To će da prođe bez ikakvog odgovora.
Da čujemo obrazloženje za odbijanje ovih amandmana, počevši od gospođe Nataše Jovanović, do nas drugih koji smo dali nove predloge u našim amandmanima. Zahtevam da se ministar pojavi.
Evo ministra.

Zahvaljujem. Vratiću vam vreme.
Hvala gospodine ministre, sedite. Upravo je traženo da se pojavite u skupštinskoj sali.
Izvolite, gospođo Pešić.

Gospodine ministre, član 3. zakona o predsedniku Republike zaista je izazvao veoma burnu reakciju poslanika. Dali su veoma značajne primedbe na ovaj član i veoma dobro obrazložene amandmane, od toga da se on briše, do toga da je LDP predložio da se u članu 3. stav 2. menja i glasi: „Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom“.
Budući da je Ustavom precizirano kada se te nadležnosti određuju zakonom, onda bi jedino to moglo da stoji, ako je uopšte i to potrebno da se kaže, ali jedino ovakva formulacija dolazi u obzir, jer nikakvi drugi zakoni, nikakvi drugi propisi, a to znači bilo koga, Vlade, ovoga ili onoga, ne mogu da menjaju i razrađuju nadležnosti predsednika Republike.
Ponovo ću da vam pročitam član 3. tog zakona, stav 2: „Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom“, što smo ovde svi osporavali, „samo ako to Ustav izričito dopušta“, to znate šta znači, i ovde stoji nešto vrlo čudno – „ili ako nalaže njihova priroda“.
Ako ste tu već nekakvu ''prirodu'', što je po mom mišljenju neka metafizika, nekakva filozofija – šta je priroda nečega? – ako ste ovako nešto ubacili u zakon, onda to nije moglo biti kao alternativa, nego je moglo biti samo kumulativno u odnosu na ono što propisuje zakon, a nikako da bude ''ili''. Znači da možemo ili van Ustava, gde on propisuje gde će se zakonom određivati, da se na osnovu ove alternative o prirodi nadležnosti mogu donositi propisi.
Ovakva odredba nije u skladu s osnovnim ustavnim principima. Ne mogu ova dva razloga da budu stavljena alternativno, nego samo kumulativno, eventualno. Da bi se aktom slabije pravne snage od Ustava uopšte razrađivalo ovlašćenje predsednika, neophodno je da to dozvoljava Ustav i naravno da to može da zahteva priroda ovlašćenja, ali samo u skladu sa Ustavom.
Ovako kako je napisano, gospodine ministre, odredba ostavlja prostor da se pozivanje na prirodu nadležnosti prostom većinom u Skupštini ili, još gore, nekim podzakonskim aktom Vlade, ili nekog drugog, menjaju i proširuju ovlašćenja predsednika – moram to da vam kažem, možda u gruboj formi, ali nije preterivanje – u uređenoj političkoj zajednici se ovakav postupak naziva državnim udarom.
Tražim vaše razjašnjenje.

Reč ima ministar, gospodin Milan Marković. Izvolite, gospodine ministre.

Da vam kažem, poštovane dame i gospodo, mislim da je preoštro to nazvati državnim udarom i nije u skladu s ovom diskusijom.
Član 3. možda jeste izazvao neke nedoumice. Nadao sam se da je obrazloženje koje je dala Vlada Republike Srbije dovoljno, međutim nije, pa ću pokušati da pojasnim zašto smo se opredelili za ovakav stav.
Dakle, nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom i mislim da tu nije ništa sporno, da se oko toga svi slažemo.
Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom. Dakle, ne mogu se menjati, povećavati, smanjivati. One se razrađuju. Vrlo precizno – ''mogu se razraditi zakonom''.
Pitate koji je to zakon. To može biti zakon o Vojsci, koji će doći na dnevni red, zakon o službama bezbednosti ili neki drugi zakon. Mogu se razraditi zakonom, a kaže i – ''ili drugim propisom''.
Kada kažemo ''drugi propis'', uzeo sam Poslovnik Narodne skupštine, gde je trinaesta glava ''Odnos Narodne skupštine i predsednika Republike'', pa onda piše: ''Polaganje zakletve predsednika Republike'', pa se razrađuje kako to izgleda, pa: ''Predlaganje kandidata za određene funkcije'' ...
(Dragan Todorović, sa mesta: Šta je nadležnost?)
Ne ulazim sad u materiju šta je nadležnost, šta je delokrug, šta je opis posla. To je već previše. Mogu da vam kažem, ovde lepo piše: ''Odnos Narodne skupštine i predsednika Republike''. Sada stvarno ne razumem u čemu je problem. Ovde se razrađuje postupak polaganja zakletve, predlaganje kandidata, a predlaganje kandidata za određene funkcije jeste nadležnost koja je utvrđena Ustavom Republike Srbije.
Stvarno, imam potpuno razumevanje za politički segment ovih rasprava, ali nekada mi se čini da ta politika potpuno ignoriše i ono što je napisano, i zakon koji je na dnevnom redu, i nešto što bi trebalo da bude elementarno poznavanje propisa. Hvala vam.

Hvala.
Prijavili su se za reč narodni poslanici: Dragan Todorović, Žarko Obradović, Aleksandar Martinović, Željko Vasiljević.
Molim tim redom, imajte razumevanja.
Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč i ujedno zahvaljujem gospodinu Todoroviću na pomoći oko razjašnjenja o kom amandmanu se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, i pored pokušaja ministra da ovo obrazloženje Vlade na neki način pokuša da objasni i da kaže da je ovo u redu, stvarno, gospodine ministre, ovo obrazloženje, kao i prethodna, kao i ova potonja obrazloženja manje-više skoro svih amandmana, stvarno su nesuvisla.
Ustav je vrlo precizno definisao nadležnosti predsednika Republike i tu nema nikakve dileme po tom pitanju. Amandman gospodina Nenada Prokića je suvisao, s obzirom na to da niste prihvatili amandman Nataše Jovanović da se to briše.
On je vrlo precizan: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom''.
Kakvim podzakonskim aktima Vlade, Narodne skupštine, uređenjem o kućnom redu nekog kućnog saveta, Narodne banke Srbije, bilo kojim drugim, da ne ređam dalje šta bi sve moglo da dođe u obzir? Zbog čega vi, kada je u pitanju predsednik Republike Srbije, dozvoljavate ovakve mogućnosti?
Precizirano je Ustavom, može da se precizira zakonom – i završen posao. Ne, vi ovde ostavljate – ovo je već namera – ostavljate mogućnost da kasnije, ukoliko vam to bude odgovaralo, neke stvari menjate, i to je problem.
Nažalost, mi se susrećemo sa još jednim problemom. I kada je već zakon donet, i precizan, državne institucije to ne poštuju. Kao što, između ostalog, ne poštuje predsednik države, odnosno Republike, jer nije izvršio svoju obavezu po pitanju Ustavnog suda iako je na vreme dobio informaciju kakva je situacija vezana za Ustavni sud.
Mogu da vas obavestim i o jednoj drugoj instituciji. U pitanju je Narodna banka Srbije. Administrativni odbor je zatražio od javnih preduzeća, agencija, između ostalog i od Narodne banke, da u skladu sa članom 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama dobije informacije o platama guvernera Narodne banke Srbije, viceguvernera, članova Saveta NBS i generalnog sekretara NBS.
Pazite odgovor guvernera NBS. Kaže: U vezi vašeg dopisa broj taj i taj, koji je u NBS primljen 13. novembra 2007. godine, u kome tražite podatke o visini zarada, odnosno naknada, koje su za septembar 2007. godine u NBS primili guverner, viceguverner, članovi Saveta i generalni sekretar, ukazujemo na sledeće – mišljenja smo da NBS nije u obavezi da dostavi tražene podatke. Je l' možete da verujete da guverner NBS napiše ovakav odgovor i dostavi ga Administrativnom odboru? Prosto ne mogu da verujem. Član 15. je jasan kao suza, nema nikakve dileme, ali on je mišljenja da ne treba. Ne daj bože da smo ga pitali za Simića. Šta bi nam tek tada odgovorio?
Ali, i pored toga što misli da Narodna banka nije u obavezi da nam dostavi podatke, oni su ipak dostavili neke podatke. Misle da su mnogo pametni i da će na ovakav način da zaobiđu ono što smo mi tražili vrlo jednostavno, i to samo za septembar. Nismo mi tražili za godinu dana unazad ili dve godine itd.
Oni kažu ''mi smo vam dostavili izveštaj'', pa tačno navode koji odeljak, koja stranica – gde može otprilike da se vidi ko je ključno rukovodstvo i navode iste ljude za koje smo mi tražili plate. Takođe nam i navode iznose, ali ukupne iznose izdvojene za plate u 2005. i 2006. godini.
Sve je strpano na jedno mesto i kažu da je u 2004. godini ukupno izdvojeno za plate, u milionima dinara, 2.903.000.000 dinara, a 2005. godine 3.062.000.000, znači oko 62.000.000 više. Ali, od 2005. do 2006. godine – ja prosto ne mogu da verujem da je došlo do ovolikog povećanja plata u Narodnoj banci Srbije – 2005. godine iznosile su 3.062.000.000, a 2006. godine 3.311.000.000 dinara.
Kako je moguće da dođe do ovolikog ukupnog povećanja plata u Narodnoj banci Srbije? Ko je to odobrio? Na koji način je došlo do ovog povećanja? Ovo je preko deset posto.
A ne odgovaraju na osnovno pitanje – kolika je plata guverneru Radovanu Jelašiću? – jer bismo na osnovu te informacije lako mogli da dođemo do zaključka da je on svoju vilu potpuno legalno kupio na osnovu plate koju prima kao guverner Narodne banke Srbije i ne bi ni bilo nikakve dileme.
Međutim, na ovakav način, potpuno je jasno da, ne samo Narodna banka, nego i mnoge druge institucije, odnosno javna preduzeća, kojima smo tražili podatke, izbegavaju da daju informaciju za koju su obavezni da je daju, po zakonu.
Normalno, mi ćemo i ovde uputiti žalbu, kao što smo uputili i ostalim javnim preduzećima koja nam nisu dostavila podatke o platama direktora, odnosno predsednika upravnih odbora.
Iskreno sam se nadao da ćemo te podatke dobiti mnogo brže, da bismo mogli prvo da zauzmemo stav na Administrativnom odboru, a onda da, na osnovu tih informacija, zauzme stav i Skupština, i da na neki način obaveže svoje funkcionere u upravnim odborima i agencijama, odnosno članovi vladajuće koalicije ili stranke da svoje stranačke aktiviste u ovim upravnim odborima obavežu, da visina mesečne naknade bude u skladu s ekonomskom snagom države, odnosno sa prosečnom platom u Republici Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. U stvari, izvinjavam se, po Poslovniku ima reč narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nakratko prekidam raspravu. Očigledno je da svi poslanici opozicije imaju istovetno mišljenje o amandmanu na član 3. i to bi, svakako, trebalo da zainteresuje predstavnika Vlade.
Javila sam se po Poslovniku zato što smo malopre, za vreme dok je trajala pauza, dobili, pretpostavljam da ste svi to pogledali, izveštaj Zakonodavnog odbora koji je razmatrao Predlog zakona o predsedniku Republike. U najmanju ruku sam šokirana onim što sam malopre videla, sasvim slučajno, u ovom izveštaju.
Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da odbije amandmane, pa su onda nabrojani amandmani Miletića Mihajlovića, Milene Stanković, Ninoslava Dimitrijevića, Dragana Todorovića, Nebojše Ranđelovića, Željka Vasiljevića, Dejana Mirovića.
Sada pitam predsednika Zakonodavnog odbora: Odakle ste, gospodine predsedniče Zakonodavnog odbora, crpeli pravo da vi, kao Zakonodavni odbor, predložite Narodnoj skupštini da odbije amandmane?
Član 45. Poslovnika je vrlo jasan: ''Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela Narodna skupština, kao i pitanja jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Narodna skupština.
Zakonodavni odbor razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti, kao i predloge i inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa i opštih akata koje je donela Narodna skupština.
Odbor prati i izgrađivanje pravnog sistema i o tome izveštava Narodnu skupštinu''.
Dalje, u članu 146. se kaže: ''Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj. Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa''.
Dakle, nigde ne postoji mogućnost da Zakonodavni odbor Narodnoj skupštini predloži da odbije amandmane.
Nisam uspela sada da pogledam sve ove amandmane, gledala sam ih naravno sve prethodno i nisam primetila da je ijedan od podnetih amandmana u suprotnosti sa članom 146, odnosno da je neblagovremen, nepotpun ili sa uvredljivom sadržinom. Sasvim sigurno znam da to nisu amandmani Dragana Todorovića i Dejana Mirovića, ali mislim da nisu ni ostali, barem koliko sam videla.
Dakle, ovo što ste vi pokušali – verovatno da Zakonodavni odbor zamislite kao matični odbor za zakon o predsedniku – to nije moguće, to nije tačno i niste mogli ni po tom osnovu, jer samo takvi odbori mogu da predlože da se odbije neki amandman, naravno sa odgovarajućim obrazloženjem.
Gospodine Ratkoviću, slično je pokušavao ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Citirala sam bar dva minuta ... dakle, ovako je pokušavao gospodin Miloš Aligrudić, u vreme kada je bio predsednik Administrativnog odbora, nekoliko puta da podmetne Narodnoj skupštini, i svaki put smo ga upozoravali – nekoliko puta je bio uporan, ali je na kraju odustao od toga.
Vama je ovo drugi put. Zaista je neozbiljno, neodgovorno. Ne znam šta vam je bila namera. Da li da skratite raspravu o amandmanima? Zaista ne znam zašto radite ono na šta nemate prava na osnovu Poslovnika.
Glasaćete kako vi hoćete, usvojićete zakon bez ijednog prihvaćenog amandmana, nama je to jasno. Ali, to ne znači da možete da nam zabranite da učestvujemo u radu i da vas upozoravamo svakodnevno i svakominutno na ovaj Poslovnik. Koliko god se vi ljutili što mi koristimo Poslovnik, po vašoj oceni prekomerno, zaista radite takve stvari da mi to moramo da činimo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora, po  članu 101. Izvolite.