Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miša Petronijević.
Gospodine Petronijeviću, izvinjavam se, samo ministar prvo.

Gospođo Radeta, dobro sam ja razumeo, ali vi niste razumeli.
Dakle, pokušao sam, da ne bih oduzimao previše vremena, da odgovorim i na onaj deo kad je gospodin Nemanja Šarović podneo amandman na član 5. pa u svom amandmanu praktično pokušava da interveniše o dve stvari. Jedno je pitanje domaćinstva, odnosno reč "porodičnog" ispred, a drugo je pitanje rezidencijalnih objekata.
Sada se tu, u raspravi, postavilo pitanje zašto je Vlada ta koja to obezbeđuje. Pokušao sam da vam objasnim da je Vlada ta koja obezbeđuje kretanje i boravak predsednika jer je to spojeno s određenim bezbednosnim pitanjima.
Vi kažete da nije tako, a ja kažem da je tako. Šta da radimo, imamo različita saznanja o tome ili različito mislimo o tome. Ja mislim onako kako sam vam rekao.
Ovaj vaš amandman se odnosi na nešto drugo, a to je pitanje obezbeđenja, odnosno bezbednosne zaštite ljudi koji pomažu predsedniku u izvršavanju njegovih obaveza.
Moje mišljenje je da je sasvim logično i normalno da ljudi koji pomažu predsedniku u izvršavanju njegovih obaveza, posebno onih obaveza koje se tiču odbrane i bezbednosti zemlje, u određenim situacijama mogu doći u odgovarajući bezbednosti rizik i zbog toga je važno da postoji mogućnost da Vlada svojim aktom predvidi za njih odgovarajuće obezbeđenje.
Stvarno ne znam zašto je to toliki problem i zašto je to toliko sporna stvar.

Reč ima Milisav Petronijević, a potom narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo da se nešto razumemo. Izašli ste za govornicu i rekli da je formulacija "porodičnog domaćinstva" bolja ili smo vas ubedili ili uverili u to da je bolja nego što je ponuđena šira formulacija ''domaćinstva''.
Ako stvarno mislite tako, a smeta vam ovaj drugi deo amandmana, pokažite to tako što ćete sutra, imate pravo na to, kao predstavnik Vlade na odboru predložiti samo takav amandman. Time biste dokazali da stvarno uvažavate ovu raspravu i da je ona , u stvari, izuzetno polemična, ali korisna, jer sigurno treba da omogući da se donese, ne bilo kakav, nego dobar zakon o predsedniku Republike.
Želim da vas vratim na ono što je gospođa Vjerica Radeta u svom izlaganju rekla, da nije dobro obrazloženje koje je dobijeno od Vlade. Želim samo da dodam, gospođo Radeta, da ne da nije dobro obrazloženje, nego vi uopšte niste dobili obrazloženje.
Molim vas, pogledajte kako Vlada, već po svom ustaljenom načinu rada, kaže: ''Amandman se ne prihvata''. Onda ne kaže zašto se ne prihvata amandman, nego kaže: ''Propisom Vlade biće određena lica koja imaju pravo na obezbeđenje kao i predsednik Republike...''
Gospodine ministre, vi uopšte niste dali odgovor na ovaj amandman. Pokušali ste nešto ovde za govornicom da obrazložite, ali ovo nije obrazloženje. Jedini vaš odgovor je, kako ovde stoji, da se amandman ne prihvata i tačka.
Želim samo da vas podsetim na dve-tri stvari, što je stav SPS-a i poslaničke grupe SPS, i da budemo jasni u tome. Gospodine ministre, u vezi sa članom 8. zakona, koji govori o obezbeđenju predsednika Republike, želimo da ukažemo na nešto što je normalna i logična stvar i na nešto što nije.
''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva'' − mislimo preciznije porodičnog domaćinstva, a ne bilo koga, sve moguće ujne, tetke, strine i ostale koji, eto, žive slučajno na farmi, žive slučajno na nekom potezu tamo, ne mislimo da oni treba da imaju obezbeđenje policije, vojske i drugih organa.
Šta hoću da kažem? Predsednik Republike je institucija i on mora da ima najjače moguće obezbeđenje, i policije, i vojske – ne razumem do kraja baš šta znači ovo ''drugih organa'', ali ako su u funkciji obezbeđenja, a naši su, domaći, ne strane obaveštajne službe, onda mi tu nemamo nikakve dileme – treba da ima apsolutno najjače moguće obezbeđenje jer je to institucija u Srbiji.
Kada govorimo o obezbeđenju predsednika Republike, mislimo na instituciju, a ne na Tadića. Za Tadića mislimo da ne treba da bude predsednik Republike uopšte.
Predsednik Republike treba da ima apsolutno obezbeđenje, ali molim vas, vi ovde zakonom o predsedniku Republike utvrđujete pravo predsednika na obezbeđenje u ovakvom obimu, a Vladu ovlašćujete da može za sve ostale da donese, ne obezbeđenje, nego – obezbeđenje isto kao predsednik Republike.
Dakle, niste ovde dali ovlašćenje Vladi da može ponekog da obezbedi, da propiše da ima obezbeđenje, već ste rekli – isto kao predsednik Republike. Znači, i policija i vojska i sve ostalo. Doći ćemo u situaciju da će vojska, u stvari, da nam se bavi samo obezbeđivanjem državnih funkcionera, raznoraznih savetnika itd.
Nije to suština ove odredbe zakona. Suština je da se predsedniku Republike i, logično i normalno, njegovim članovima porodičnog domaćinstva pruži apsolutno obezbeđenje. I to nije za igranje, to su ozbiljna pitanja, ozbiljne stvari.
Vi ste to stavili kao član zakona, što je dobro, ali ste isto tako, što je loše, stavili u stav 2. odredbu da ovlašćujete Vladu da može za koga god proceni da treba da donese propis kojim se obezbeđuje isto obezbeđenje kao predsedniku Republike, dakle, ne obezbeđenje, nego isto kao predsedniku Republike – znači: policija, vojska, itd.
Valjda ste imali prilike, gospodine ministre, da se uverite da smo stvarno ušli u suštinu stvari i da se bukvalno na svakom detalju zadržavamo samo sa jednim ciljem – da vas uverimo da je potrebno doneti zakon o predsedniku Republike, da ovako predložen zakon nije dobar i da ga je potrebno mnogo popravljati da bi bio smislen i da bi mogao da izvrši svoju funkciju.
Dakle, ja vas još jednom molim – imaćete kasnije amandman gospodina Rajka Baralića koji govori samo o brisanju stava 2 – niste precizno naveli šta je suština tog stava 2. člana 8. zakona.
Ovako, može da se protumači da smo zakonom odredili da predsednik Republike ima obezbeđenje, a, evo, ovlašćujemo Vladu da, za koga god proceni, ima isti nivo obezbeđenja kao predsednik Republike.
Ne može niko u državi da ima isti nivo obezbeđenja kao što ima predsednik Republike. To je suština.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Pošto se ministar odobrovoljio i nagovestio mogućnost prihvatanja nekih amandmana, hoću samo malo da pomognem da se neke dileme reše, da se lakše donese odluka.
Vratiću se na član 5. i amandman gospodina Nemanje Šarovića. Ministar je rekao da bi prihvatio prvi deo amandmana da se ubaci reč ''porodičnog'', ali da ne može da prihvati ovaj drugi deo gde se brišu reči ''u zemlji i inostranstvu“.
Pročitaću ovaj član sa kompletnim amandmanom poslanika Nemanje Šarovića, da vidite kako izgleda, i onda da uporedimo sa ovim što stoji u predloženom članu, pa ćete videti da nema nikakve razlike.
Ako prihvatimo kompletan amandman Nemanje Šarovića, član 5. stav 2. će glasiti: Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog porodičnog domaćinstva i radni prostor Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Vojnog kabineta predsednika Republike određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike.
Šta se menja u odnosu na postojeće rešenje? Dobija se samo jedan opšti karakter u odnosu na ovo što je dato. Znači, ništa se neće isključiti ni posle tih objekata u zemlji i inostranstvu. Ostaje opet na Vladi da svojom odlukom uredi gde će ti objekti postojati i kako će se oni urediti. Mislim da nema nikakvih smetnji da se ovaj amandman na član 5. kompletno prihvati.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, još jedanput izražavam svoje saosećanje sa ministrom Markovićem, koji je ovde u prilično nezahvalnoj poziciji, da brani rešenja koja su izuzetno loša, i onda on, čovek, u nedostatku drugih argumenata, stavlja u Predlog zakona ono što tamo i ne piše.
Čuli smo od ministra Markovića da su ta druga lica koja će imati pravo na obezbeđenje isto kao i predsednik Republike, u stvari, lica koja imaju neke veze sa funkcijom predsednika Republike, dakle, da su to lica koja omogućavaju vršenje funkcije predsednika Republike, da su to šefovi stranih delegacija itd.
Međutim, gospodine ministre, tako niste napisali. U Predlogu zakona, u stavu 2. člana 8, kaže se: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''. Nigde ne stoji klauzula da ta lica moraju da imaju neke veze sa funkcijom predsednika Republike.
Ovako, ova formulacija je do te mere široka, da može u praksi da izazove brojne nedoumice, brojne zloupotrebe, da izuzetno širok krug lica, koja objektivno nikakve suštinske veze nemaju sa funkcijom predsednika Republike, mogu da imaju isto pravo na obezbeđenje kao i predsednik Republike.
Dalje, gospodine ministre, hoću da vas podsetim da formulacija, koju ste napisali vi ili već ko vam je pisao obrazloženje zašto ne prihvatate amandman gospođe Vjerice Radete, nije identična formulaciji iz Predloga zakona.
Naime, u članu 8. stav 2. kaže se: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica...'', a onda kažete u obrazloženju: ''Propisom Vlade biće određena lica...''. Dakle, ovde se kaže da mogu da se odrede, ali ne moraju, a u obrazloženju kažete da će biti određena lica koja imaju pravo na obezbeđenje kao i predsednik Republike.
Onda stavljate u zagradu: ''(njegovi saradnici, članovi stranih i domaćih delegacija koje borave kod predsednika Republike itd.)''. Takva formulacija je jako široka i zaista ne mogu da razumem šta sve ona može da znači.
Dalje, u članu 8. stav 1. kažete: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi...''. Koji to drugi organi još mogu da dođu u obzir da obezbeđuju predsednika Republike?
Znate, katalog, odnosno lista državnih organa je ograničena. Ako to nisu policija i Vojska, onda da vidimo, evo, nema hiljadu državnih organa, već ih ima nekoliko. Da li može Narodna skupština da obezbeđuje? Pa i te obaveštajne službe, gospodine ministre, nisu van postojećih organa.
Gospodine ministre, vidite kako sami sebi upadate u usta. Maločas ste nam objašnjavali kako su ministarstva samostalni organi, nemaju veze s Vladom, itd., a onda, da biste oponirali gospođi Vjerici Radeti, kažete: pa, znate postoje ministarstva, a postoje i posebne organizacije, agencije koje deluju u okviru Vlade, one takođe mogu da obezbede predsednika Republike.
Dakle, gospodine ministre, očigledno je da je predlog zakona loš, da je Vlada, odnosno vladajuća većina, u jednoj vrlo neprijatnoj situaciji. Predlog zakona je pisao neko drugi, a ne vi. I onda je ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu dopala uloga da brani predlog zakona koji niti je pisao niti, izgleda, razume njegovu suštinu.

Zahvaljujem.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine Duliću, kad gospodin Mrkonjić bude predsednik Republike, to ćemo obezbeđenje da smanjimo deset puta ako treba. To će uskoro da se dogodi. Da ne trošimo državne pare na gluposti.
Pre je bilo manje obezbeđenje, gospodine članu Otpora, makar deset puta. Iz korektnosti neću da kažem koliko ljudi obezbeđuje predsednika Republike danas. Ne želim da ugrozim njegovu bezbednost jer je on predsednik države u kojoj živim. I nemojte se sa mnom kačiti na tu temu, mogao bih o tome da vam ispričam razne interesantne stvari.
Dakle, predsednika vaše stranke i naše države danas obezbeđuje višestruko više ljudi nego što je nekada brojala cela Šesta uprava i oni ljudi kojima je komandovao Senta. Ako hoćete da vam o tome govorim, daću vam priliku kad god želite.
Kako ste vi birali one koji obezbeđuju, nažalost, važna lica, videlo se, i to sa tragičnim posledicama. Zato što se ne može stranačko obezbeđenje proglasiti Državnom bezbednošću. I ne može se nekom ko ima kriminalni dosije – ''Burgija'' – poveriti da čuva predsednika Vlade. E, to je vaše obezbeđenje. I ne džarajte me, zato što nije to moja tema.
Podneo sam amandman u ime SPS-a na član 8. ''Obezbeđivanje predsednika Republike''. Citiram i molim, predsedniče, da mi ovo vreme opcigujete.
"Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada.
Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike."
U ime SPS-a podneo sam amandman da se ovaj član briše. Ajdemo iz početka. Predsednik Republike je, po Predlogu zakona o Vojsci Srbije, član 17, vrhovni komandant vojske. On ''odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu''.
Dakle, on jeste ličnost koja treba da ima posebne mere kontraobaveštajnog obezbeđenja zato što se, po izvesnim doktrinama, pre svega kada je u pitanju borbena gotovost jedinica, smatra da je borbena gotovost jedinice koja je ostala bez komandanta smanjena za 20 do 75 posto.
Mi ne želimo da se to dogodi. Zato je važno da predsednik Republike ima onaj nivo kontraobaveštajne zaštite koji garantuje da je njegovo kontraobaveštajno obezbeđenje bez rizika. U tom smislu smo mi svi saglasni ovde, nadam se da niko nema nikakvu primedbu te vrste.
Koga sve obezbeđuju? Ovde je jedna stvar loše napisana. Kaže se ''u skladu s potrebama predsednika Republike''.
Ne procenjuje predsednik Republike šta je njegova potreba za obezbeđenjem. O tome se stara nadležni državni organ, on je dužan da napravi kontraobaveštajnu procenu i da na osnovu toga predloži mere kontraobaveštajnog obezbeđenja.
Sve ovo drugo može biti pitanje. Koliko je izvršilaca, kako su oni angažovani, koji su sve nivoi zaštite...? Nije to samo fizička zaštita, to je apsolutna zaštita.
I nije nikakva sreća biti predsednik Republike – on živi, praktično, u kućnom pritvoru. Tako živi svaki predsednik države u svetu. Dakle, članovi njegove porodice, svi oni koji kod njega dolaze itd., predmet su različitih opservacija jer bi se, inače, moglo zaključiti da je predsednik ugrožen, ili mogao biti ugrožen, sa različitih mesta i od strane različitih lica.
Zašto predlažem da se briše ovaj stav: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''?
Već smo gore, u prvom stavu, rekli da članovi porodice predsednika imaju pravo na to obezbeđenje. Druga lica su ona koja iz ličnih, profesionalnih, medijskih i drugih razloga dolaze sa predsednikom u kontakt. Ali, oni ne mogu imati isto obezbeđenje kao i predsednik Republike. To je suština.
Ovo je neprecizno. Ako bi ostalo u zakonu kao što je predloženo, to bi moglo proizvesti obavezu države za enormne troškove i za angažman prevelikog broja ljudi. Dakle, to je neodrživa stvar u Predlogu zakona. Mi polemišemo s tim, a ne s tim da li lica koja na ovaj ili onaj način kontaktiraju s predsednikom treba obezbediti.
Sledeća stvar, samo kratko, molim vas – "druga lica". U formalnom smislu, pazite, "druga lica" su i oni koji rade s predsednikom, to mogu biti svi oni koji su u Generalnom sekretarijatu predsednika, to su svi oni koji na bilo koji način komuniciraju s njim ili, u širem smislu, sa članovima njegovog porodičnog domaćinstva.
Ko to onda može da obezbedi, kao što ste vi predvideli, na isti način kao predsednika? Ako ovo ostane kao što predlažete, to ne može da obezbedi niko ko se ovim poslom ozbiljno bavi.
Predsednik ima pravo na sve nivoe zaštite koje ima svaki šef države u svetu, ali ne i sva lica koja su s njim u kontaktu. Oni su, da kažem jezikom koji svi razumemo, pod prismotrom, a predsednik je potpuno izolovan, ako razumete o čemu ja govorim.
Predsednik države je potpuno izolovan. On mora u svakom trenutku biti siguran da ne može biti ugrožen, ni na koji način, njegov život, njegovo telo, njegovi članovi domaćinstva, njegove funkcije. Za to se stara država, kao i za sve druge. Šesta uprava je nekada to radila i za poslanike.
Ovi o kojima je govorio kolega Žarko Obradović, to jeste bilo kada je DOS vršio vlast ovde, pa sam ja postavio Odboru za bezbednost pitanje da li smo mi, poslanici koji nismo članovi DOS-a, pošteni ili nismo ugroženi ni od koga, pošto su svi drugi imali pratioce.
Ovi moji iz Čačka, svako po jednog policajca i službeni auto, dođu ovde u Skupštinu, budu ceo dan pa se vrate, sve dok je trajala "Sablja". Dakle, ja sam razumeo da smo mi bili pošteni i da nam zbog toga nije trebala policijska pratnja u to vreme.
Neka gospodin ministar prihvati ovaj amandman ili neka prihvati amandman SRS-a, koji je širi od ovog, mi nemamo ništa protiv. I sami mislimo, takođe, kao gospođa Vesna Pešić, da je porodično domaćinstvo ekonomsko domaćinstvo, a da je porodica ili uža porodica ili kako god, uzmite Porodični zakon, nešto što se lakše objašnjava, jer može iz ovoga proisteći da predsednik države ima porodicu od 150 ljudi.
On ima porodicu od nekoliko članova – ženu, decu, i to je porodica, s njim živi u rezidenciji i ta stvar je potpuno čista.
Još jednom vas molimo, naša namera nije bila ni na koji način da ugrozimo stepen obezbeđenja ili bezbednosti šefa države. Naprotiv. Samo smatramo da ovo što ste napisali nije moguće obezbediti i da to ne doprinosi, već, naprotiv, ugrožava bezbednost predsednika Republike. Zato što, kad sva lica imaju istu bezbednost kao predsednik, onda tu niko nije bezbedan. Mora se znati ko je najbezbedniji među ovima. Evo, to je u najkraćem.
A ovo – koliko je ljudi koga ranije obezbeđivalo, mogu da vam kažem: kad ste radili kampanju 1999. i 2000. godine govorili ste da Slobodan Milošević ima 100.000 policajaca, pa ste vi primili 30.000, pa ih sada ima ukupno 50.000. Samo da znate koliko ih je bilo onda.