Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Marković. Izvolite.

Ne bih ulazio u ove opservacije, ko je ministar, jer to stvarno nema  nikakve veze. Ko god da je ministar, Ministarstvo pravde je vezano sa predsednikom Republike u vezi sa davanjem pomilovanja. Prosto je to tako.
I da je ministar zdravlja iz DS-a − pa, neće Ministarstvo zdravlja da učestvuje u davanju pomilovanja osuđenicima, nego Ministarstvo pravde.
A to da Vlada i ministarstva nisu jedno te isto, odnosno da ministarstva ne čine Vladu, mislio sam da je to poznata stvar. Dakle, Vlada je nosilac izvršne vlasti, čine je predsednik, potpredsednici i ministri, a ministarstvo je organ državne uprave. Ne znam kako bih to rekao, to je azbuka svakoga ko se bavi politikom i pravom.

Zahvaljujem.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković, a posle narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin kolega Nemanja Šarović je podneo amandman na član 5. Predloga zakona o predsedniku Republike. Zarad javnosti, pročitaću taj član 5, pa onda amandman.
Član 5. se odnosi na sedište predsednika Republike i radni prostor, i u prvom stavu kaže: ''Sedište predsednika Republike je u Beogradu'', a u drugom stavu kaže: ''Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva u zemlji i inostranstvu i radni prostor Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Vojnog kabineta predsednika Republike određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike''.
Gospodin Nemanja Šarović je podneo amandman na stav 2. gde kaže da se posle reči "njegovog" dodaje reč "porodičnog", misli se na domaćinstvo, a reči "u zemlji i inostranstvu" brišu se.
U obrazloženju je naveo: ''Zakonska obaveza postoji samo prema članovima porodičnog domaćinstva, a ne prema svakome ko se zatekne ili predstavi da je član domaćinstva. Ne treba da se definiše gde se predsednik Republike kreće''.
Dakle, u članu 112. Ustava Republike Srbije tačno su pobrojane nadležnosti predsednika Republike, tu je osam tačaka, i mislim da ovaj amandman bitno poboljšava član 5. ovog predloga zakona.
Ukoliko biste prihvatili ovaj amandman, stav 2. člana 5. bi glasio ovako: Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog porodičnog domaćinstva i radni prostor Generalnog sekretarijata itd. određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike.
Zašto? Širok je pojam ''članovi njegovog domaćinstva'', misli se na domaćinstvo predsednika Republike. Ako kažemo da je to ''porodično domaćinstvo'', onda je to uži pojam i mislim da tačno možemo da definišemo ko su članovi tog porodičnog domaćinstva koji mogu boraviti u ovim prostorima.
Drugo, mislimo da treba da se briše ''u zemlji i inostranstvu'', iz prostog razloga što se već zna koji su to rezidencijalni objekti u zemlji, a u inostranstvu imamo ambasade, predstavništva itd., gde će u slučaju poziva, a zna se da, s obzirom na to da predsednik predstavlja zemlju Srbiju u inostranstvu, obično ide na kratak period, i nema potrebe za određenim izdvajanjima i opterećenjima budžeta i građana Republike Srbije.
Dakle, zaista apelujem da se ovaj amandman prihvati i time će se član 5. znatno poboljšati. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Najpre, gospodine ministre, ako ste malopre mislili da ćete ostaviti utisak da ste mnogo pametni i da znate najviše, niste uspeli.
Naravno da mi znamo ko čini Vladu, i naravno da znamo šta su ministarstva, ali sada ja vas pitam: ko je na čelu vašeg ministarstva, da li ste vi, kao ministar, ili vaša baba? Valjda se zna ko je na čelu ministarstva i ko su članovi Vlade. Zaista, nije vam uspelo, u svakom slučaju.
Dakle, amandman koji je podneo kolega Nemanja Šarović odnosi se na član 5, čiji je naslov ''Sedište predsednika Republike i radni prostor''.
Kaže se: ''Sedište predsednika Republike je u Beogradu'', što nije sporno. ''Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva u zemlji u inostranstvu i radni prostor Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Vojnog kabineta predsednika Republike određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike''.
Ovde smo imali dve bitne primedbe. Najpre: šta znače članovi njegovog, predsednikovog domaćinstva? Nemamo tačnu odrednicu da su to članovi porodičnog domaćinstva, a u svim zakonima, kada se govori o domaćinstvu, onda se govori o članovima porodičnog domaćinstva i tačno se zna, po zakonu, ko su članovi porodičnog domaćinstva.
Ako se kaže uopšte članovi domaćinstva, znate, predsednik Republike živi u rezidencijalnom objektu, mnogo velikom, i tu postoje domaćice, spremačice, baštovani, vozači, čuvari... I sada, kada krene predsednik negde, ili tu gde je, da li će svi ti ljudi da se predstave kao članovi domaćinstva?
Bukvalno gledano, svi su oni članovi domaćinstva – svi su tu, svi žive u tom domaćinstvu, rade u tom domaćinstvu, primaju platu iz budžeta kao što je prima i predsednik Republike – znači, to su, u najširem smislu reči, članovi domaćinstva. Da li takve članove domaćinstva treba tretirati kao članove porodičnog domaćinstva predsednika Republike? Naravno da ne treba.
Kada je u pitanju odlazak predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva u inostranstvo, postavlja se pitanje ko su članovi domaćinstva, koga će sve predsednik da vodi u beli svet. Da li će i tada kao članovi njegovog domaćinstva da se tretiraju i vozač, i domaćica, i ako žena ne može da ide – ljubavnica, i bračna deca, i vanbračna deca... Zaista je vrlo širok dijapazon koji ste ovde ostavili predsedniku.
Opet vas upozoravamo da ovo nije zakon o Borisu Tadiću, već zakon o instituciji predsednika Republike. Zato mislimo da je zaista neophodno da se ovde naglasi da se radi o njegovom porodičnom domaćinstvu.
S druge strane, predvideli smo da se briše ''u zemlji i inostranstvu''. Naravno, u zemlji treba da postoji i zna se koja je to rezidencija gde treba da boravi predsednik Republike, i treba, to nije sporno. Ne treba biti demagog kada je u pitanju smeštaj predsednika Republike dok obavlja tu funkciju, kao i predsednika Vlade itd.
Jednostavno, nije moguće da neko ko obavlja takvu funkciju živi u stambenoj zgradi, da tu stambenu zgradu na svakom spratu čuva jedna grupa policajaca ili, kako je za predsednika predviđeno, pripadnici Vojne bezbednosti itd.
Dakle, to nije sporno, ali je sporan ovaj drugi deo. Šta znači ''u inostranstvu''? Zaista nema potrebe da zakon definiše gde će predsednik da se kreće u inostranstvu.
Naravno da treba da postoje službe, postoji protokol, imamo ambasade. Ambasadori su ti koji će da odrede gde će predsednik da boravi dok je u inostranstvu, gde se sastaje, odnosno pretpostavljamo da tamo ide u zvanične posete pa mu je već obezbeđeno i gde drži konferenciju i gde se sastaje sa predstavnicima drugih država itd.
Jednostavno, ovoj odredbi nije mesto u zakonu. Potpuno je besmisleno, a to se vidi i iz obrazloženja Vlade Republike Srbije.
Najpre imamo obrazloženje u samom tekstu zakona, gde se samo kaže: ''Sedište predsednika Republike je u Beogradu, a Vlada određuje rezidencijalni prostor...'' – znači, potpuno prepisano, da sad ne čitam i ne trošim vreme. U obrazloženju Vlade nam nije objašnjeno zašto je ovo ovako predviđeno, nego je samo prepisan član o kojem se govori sada, a to je član 5.
U obrazloženju zašto se ne prihvata amandman Nemanje Šarovića kaže se: „Amandman se ne prihvata. Neophodno je da se predsedniku Republike omoguće rezidencijalni prostor, protokolarni objekti i objekti za boravak i u zemlji i u inostranstvu“.
Dakle, ništa novo nam niste rekli. Niste nam objasnili zašto to mora, zašto mislite da je neophodno, zašto ne prihvatate ovo što sam upravo izložila, a to je da predsednikov protokol i ambasada sve ovo uređuju, odnosno predsednikov protokol i protokol predsednika druge države kod kojeg on ide u zvaničnu posetu.
Još gore, zanemarili ste ovaj deo našeg amandmana koji se odnosi na članove porodičnog domaćinstva. Tu nemamo nikakav odgovor. Ništa niste rekli o tome da li prihvatate ili ne prihvatate da, kada se govori o domaćinstvu predsednika Republike, treba da se označi da se govori o njegovom porodičnom domaćinstvu.
Dakle, očigledno je, kao i zakon što je pisan kao nogom, tako su pisana i obrazloženja zašto se ne prihvataju amandmani narodnih poslanika. Zaista vrlo neozbiljno, vrlo neodgovorno.
Ponavljam ono što ste danas više puta čuli. Govorimo o zakonu o predsedniku Republike. To je ozbiljan zakon, o ozbiljnom državnom funkcioneru sa ozbiljnim i odgovornim obavezama i, ako ste vi ovako šarlatanski shvatili predlog ovog zakona i naše amandmane, onda se naš posao zaista čini potpuno uzaludnim.
Ne mislim da morate i da treba da prihvatite apsolutno svaki naš amandman jer, kada biste to uradili, onda biste prihvatili koncepcijsko rešenje Srpske radikalne stranke. Jasno mi je da vi to nećete, ali kada vas upozoravamo amandmanima na nešto što je tehničke prirode, što je takvog karaktera da pomaže boljoj primeni zakona, da onemogućava ili maksimalno smanjuje zloupotrebu kod primene zakona, onda zaista ne razumem, i svaki put ću to da vam ponavljam, ne razumem tu sujetu, ni vas kao ministra, ni Vlade Republike Srbije.
Kažem vam, zanemarili ste uopšte da nam objasnite. Sada vas pitam, gospodine ministre, i zamolila bih vas lepo da odgovorite, da li mislite da u članu 5, kada se govori o domaćinstvu predsednika Republike, treba da stoji ''njegovo porodično domaćinstvo'', jer nemamo mišljenje Vlade na tu našu primedbu.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Amdžad Migati. Ukupno vreme za SRS je dva minuta. Izvolite.

Reklamiram Poslovnik, član 101. Gospodin ministar je izašao i rekao šta je rekao, a to je odgovor na moju primedbu na obrazloženje amandmana gospodina Jovanovića da je politički nepismen a sada me uverava i ministar da je pravno nepismen onaj ko je to pisao. Zašto?
Nije sporno da je ministarstvo organ državne uprave. Međutim, vi svojim obrazloženjem kršite Ustav, svesno ili nesvesno, koji u članu 123, ''Nadležnost Vlade'', jasno i glasno kaže u stavu 5. da ''Vlada usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom''. Znači, tehnička komunikacija ne može da bude van tog člana, odnosno tog stava Ustava.
Prema tome, vi ste sami sebi skočili u reč i pokazali da to nije u skladu sa Ustavom. Dovoljno je samo ''Vlada'', ona koja vrši kontrolu i usmerava rad svih organa državne uprave. Ne može drugačije.
Nemojte da se smejete. Izađite i kažite da to nije tačno.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zlatan Jovanović iz SRS-a, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu gospodina Šarovića na član 5. Samo bih hteo da vam predočim jednu dilemu, o kojoj bi možda trebalo da se razmisli.
Naime, ovde stoji: ''Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, ... određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike''.
Ovde je moguć problem. Šta se dešava ako je predsednik Republike iz jedne političke opcije, a premijer, odnosno Vlada, iz druge? Po ovom članu, kako stoji, Vlada predlaže, predsednik daje saglasnost. Šta ako to što Vlada predlaže nije prihvatljivo za predsednika? Kako ćemo onda to urediti? Kako će se onda doći do rešenja?
Mislim da je ovaj član morao da bude precizniji, da se u zakonu precizira procedura za određivanje ovih objekata koje će predsednik koristiti, da ne bismo u praksi došli u situaciju da imamo ovakve dileme.
Očigledno je da može da nastane takav slučaj. Bio je, recimo, u prošlom mandatu slučaj da imamo jednu političku opciju koja vrši vlast na nivou Vlade, a drugu na nivou predsednika Republike.
Mogu, dakle, nastati takvi problemi i trebalo je to u ovom prethodnom članu preciznije definisati da ne bi ostale te nedoumice kasnije u praksi.