Zahvaljujem, ministre Markoviću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Interesantno je da ministar gospodinu Žarku Obradoviću kaže sa ove govornice: evo, 11 zakona sam branio i 11 puta sa vama raspravljam o ovoj temi.
I jedanaesti, odnosno dvanaesti put, gospodine ministre, vi ništa ne preduzimate. Odnosno, da budem precizniji, preduzeli ste, i to ste vrlo preduzeli, jer ni u jednom privremenom organu nema, recimo, radikala iako imaju najveće odborničke grupe u mestima u kojima ste uveli privremene mere. Ni u jednom privremenom organu nema socijalista iako imaju značajne odborničke grupe.
Podsećam vas, recimo, na Smederevsku Palanku, gde najveću odborničku grupu ima SRS, a ono, kad uđete u Skupštinu – sve se žuti. Podsećam vas na Smederevo, gde je onaj vaš Saša, kako se zvaše, koji je izgovorio četiri prostoproširene rečenice i na tome se zasnivala njegova predizborna kampanja.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Njihova je bila ona kriminalka, koja je u apsu.)
A, da, izvinjavam se, vaša je ona što je bila u zatvoru zbog onog kriminala, ali nema veze. Uglavnom, slični su.
Više od godine dana u Smederevu su privremene mere, jedanaesti put se sa gospodinom Obradovićem raspravljate, a ne pada vam na pamet da kažete predsedniku Skupštine da raspiše izbore.
Ovo što čitate iz Ustava odnosi se na sve lokalne izbore, ne odnosi se na one u kojima su već privremena veća.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije bi trebalo da znaju da se radi o velikim parama iz budžeta koje se troše u tim opštinama. Ne troše se u skladu ni sa narodnom voljom, jer narodna volja je izražena kroz broj odbornika u tim lokalnim samoupravama, ne troše se ni u interesima građana. Tamo gde su uvedene privremene mere, uglavnom polomite točkove kad idete kolima; takoreći nijedna ulica nije sređena, ali su se sve pare potrošile.
Na nesreću, došli smo i u situaciju da nam u Beogradu, da nisu poslanici SRS-a i odbornici Gradske skupštine SRS-a onoliko insistirali, tu ste žestoko prekršili zakon, a i pored toga je pitanje kako će do lokalnih izbora. Posle lokalnih izbora nemojte da se pitate jer će biti sasvim drugačija struktura gradske skupštine i struktura vlasti i odlučivanja.
Ali je pitanje koliko će do lokalnih izbora još narodnih para koje se nalaze u budžetu grada Beograda da ode niz Savu i Dunav. Da podsetim građane Srbije da se radi o cifri od preko osamsto miliona evra godišnje.

Zahvaljujem. Po poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović, pa Milisav Petronijević ili obratno, kako hoćete. Narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne sumnjam da govorite tečno, ali sumnjam da govorite tačno. Gospodine ministre, vi ste se ovde siti izodgovarali na pitanja koja vam nisu postavljena, a niste odgovorili na pitanje koje vam je postavljeno.
Da budem precizan. Vaš je pokušaj da pobrkate stvari time što ćete reći da gospodin Petronijević i gospodin Obradović različito misle. Tu ste se grdno prevarili. Nikad oni nisu različito mislili.
A, o čemu se radi? Moje pitanje je bilo sledeće.
Ovu Srbiju udaviste, svaki dan, pričom o tome kad će izbori za predsednika Republike, pozivajući se na Ustav, Ustavni zakon itd. Isti taj Ustavni zakon propisuje da se do 31. decembra, što je takođe veoma važno pitanje za Srbiju, raspisuju izbori za lokalnu samoupravu.
Danas je 28. novembar. Podsećam vas da je za ponedeljak, ako se bude završila ova sednica, zakazana nova sednica sa gomilom zakona, računajući budžet, spoljnu politiku, odbranu, bezbednost, Vojsku itd.
Pitam vas: kada ćete da dostavite ona četiri zakona, o kojima sam govorio, u Narodnu skupštinu? I drugo pitanje: šta ćete da radite ako dotle ne budu usvojeni u Skupštini? To je moje pitanje i odnosi se na izbore u svim lokalnim samoupravama, u smislu primene zakona.
Ovo o čemu je kolega Marković govorio odnosi se na opštine gde su uvedene privremene mere. Tamo je vanredna situacija.
Molim vas, veliki gradovi su u pitanju, da ne govorim o Beogradu koji raspolaže sa milijardu evra. Velika je stvar ko će da drži tu kasu. Zar mislite da je to jednostavno pitanje – biće kad se bude doneo zakon itd.
Pitam vas: šta će se dogoditi ako se do 31. decembra ne donese zakon o lokalnoj samoupravi? Na koji način mislite da rešite to pitanje?
I, sasvim na kraju, gospodine Markoviću, član 192. Ustava u stavu 2. jasno kaže: ''Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine''. Tako je – u skladu sa zakonom. Vi sad kažete: imamo postojeći zakon. Jeste, tu se slažemo. Ali, gde se ne slažemo?
Stav 3: ''Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine''. Nema ''u skladu sa zakonom'', gospodine Markoviću, nego direktno da vodite računa o tome.
Suština naših primedbi je, kako ste rekli već 11 puta, u tome da ne poštujete Ustav jer ne postavljate privremeni organ vodeći računa o političkoj i nacionalnoj pripadnosti. To je suština i ne treba vam zakon za to. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Petronijeviću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović. Izvolite.

 Izvinjavam se, ali ne vidim ništa loše u tome da javno malo popričam s ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dvanaesti put, što kaže kolega Marković.
Kolega Marković je izrekao suštinu odnosa, nažalost, koalicije na vlasti prema lokalnoj samoupravi. U pitanju su veliki interesi. Da li ima nekog u ovoj zemlji ko može da pomisli zašto se tolika halabuka oko Beograda digla i zašto po cenu života žele da održe postojeću strukturu?
U pitanju su ogromne pare i projekti koji su započeti ili na koje je dato odobrenje. Grad Beograd ima ogroman budžet. Suština cele priče je u tome što se ogromne pare vrte, preko samo određenih preduzeća, određenih ljudi, i u pitanju su vrlo konkretni interesi.
Za građane Republike Srbije i građane Beograda potpuno je irelevantno da li je gradonačelnik Pera, Laza, Mika, Đura ili neko peti. Važno je samo da je to urađeno u skladu sa zakonom i da oni imaju pravo da iskažu svoju volju.
Razumem gospodina ministra, on zastupa Vladu, a brani interese Demokratske stranke. Ja zastupam i branim interese Socijalističke partije Srbije.
Pitam vas: ako se pozivate na odredbe Ustava, zašto taj Ustav ne poštujete, zašto ne poštujete odredbe člana 192. Ustava koji kaže da, kada Vlada formira privremeni organ, vodi računa o stranačkoj i nacionalnoj zastupljenosti?
Gospodine Markoviću, znate kao i ja, ali građani Republike Srbije ne znaju, a treba da znaju, mi smo u svakoj od raspuštenih skupština opština imali svoje predstavnike, kao i kolege iz SRS-a.
U redu, ako poštujete Ustav, što ne promenite ovih dana ta privremena veća, formirate ih po stranačkom principu i onda kažete: biće izbori kada budu doneseni zakoni. E, onda bih verovao u to što govorite.
Promenite strukturu veća, formirajte ih po stranačkom principu, po broju odbornika koji postoje u skupštinama opština i onda recite: izbori će biti održani kada se donesu zakoni. Onda bih ja rekao: ovaj ministar stvarno vodi računa o Ustavu i dosledan je u tome.
Ovako vi pričate: ona Vlada je radila ovo, pa i mi radimo ovo. Ako je ona radila loše, znači da i vi radite loše. Mi smo onu Vladu podržavali, ali nismo bili u Vladi. Bili smo zastupljeni u većima zato što smo imali odbornike tamo, a ne zato što smo bili u Vladi. Vi nama kažete: princip je da onaj ko je u Vladi formira veća. Nije. Ustav kaže šta je princip.
Ovo je načelo, gospodine Markoviću: da se mora voditi računa o stranačkoj i nacionalnoj zastupljenosti. Vi to ne poštujete. Ne znam kako to pokušavate da branite neodbranjivo.
Evo, predložite nove sastave veća, nek se ispoštuje princip zastupljenosti stranaka u parlamentima, pa posle toga izađite ovde i recite: biće izbori kada se donesu zakoni, pa ćemo videti šta ćemo. Ovako, vi pričate priču koja nema logičkog smisla.
Ali, nažalost, to je manir rada ove Vlade – jedno priča, a drugo radi, a da suštinski ne poštuje Ustav, samo u meri u kojoj su to njeni interesi. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovu raspravu hoću da dopunim jednim primerom koji je, čini mi se, najdrastičniji u Srbiji u ovom trenutku. To je primer opštine Užice.
U Užicu su privremene mere uvedene prošle godine u novembru. Prošlo je, dakle, punih godinu dana od uvođenja privremenih mera u Užicu. Ono što je još drastičnije u svemu tome, jeste da je poslednja sednica SO Užice održana u junu 2006. godine.
Godinu i po dana se ne sastaje, ne postoji SO Užice. I ta junska sednica, prošle godine, bila je tehničkog karaktera jer je već bila kampanja za izbor novog predsednika opštine. Znači, mnogo pre toga je održana neka poslednja sednica SO Užice koja je imala neke druge karakteristike, odnosno one prave koje treba da ima SO koja je odlučivala o nekim konkretnim stvarima.
Da li je normalno da jedna opština poput Užica, koja ima blizu 100.000 stanovnika, godinu i po dana nema skupštinu opštine? Da li je normalno da je nema dve godine, jer će, očigledno, izbori za lokalnu samoupravu biti održani tek u 2008. godini, i to još uvek ne znamo kada?
Da li je normalno da pola mandata jednu veliku opštinu poput Užica vodi privremeno veće?
Ministar je malopre ovde objašnjavao zašto je sve to tako rađeno, pa je izrazio jednu nedoslednost. Prvo je rekao da je dolaskom nove Vlade, u maju ove godine, on poštovao novi Ustav Republike Srbije, koji govori o rokovima za lokalne izbore. Ali, tada je već bilo jasno da lokalni izbori ne mogu biti održani do kraja ove godine, da će proći mnogo vremena do održavanja novih lokalnih izbora.
Zašto onda niste ostali dosledni pa rekli: poštovaću novi, važeći Ustav Republike Srbije i pri imenovanju privremenih organa, pa ćemo u privremeni organ u Užicu staviti i radikale, i predstavnike SPS-a, i drugih partija koje su tamo imale odbornike?
Odbornička grupa SRS u Užicu je bila druga po snazi, a sad tamo nema nijednog radikala u privremenom veću. Vi ste izborom nove Vlade samo promenili sastav, pa ste izbacili SPO koji više nije u Vladi, i ubacili one koji su sada u ovoj novoj Vladi Republike Srbije – DS. I sada je lepo i fino.
Molim vas, bez obzira na to kako taj organ radi, kako se tamo novac troši, i da se troši najpoštenije – nije normalno da jedna lokalna samouprava funkcioniše bez skupštine. Nije normalno, i to stanje treba što pre prekinuti. Hvala.

Zahvaljujem.
Konačno se vraćamo na rad po dnevnom redu.
Na član 3. amandman je podnijela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi riječ? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Hvala, gospodine Džudževiću.
Malopre sam mislila da vas zamolim da tražite objašnjenje od gospodina Dulića, da vidimo da nije došlo do nekih promena u funkcionisanju ovog parlamenta, ali sada vidim, pojavila su se dva poslanika iz DSS-a, iz G17 i dalje nikog nema. To je već danima tako.
Izvinjavam se, tek sada vidim dvojicu kolega iz G17. Dakle, već danima je takvo stanje i pomislim da nije kao u ono vreme kada je DS napustio rad Parlamenta, pa se nisu pojavljivali u sali.
Jasno je da i ovo govori o tome kako je Vlada Republike Srbije podeljena na vladu Vojislava Koštunice i na vladu Božidara Đelića. Kada je ovde predstavnik vlade Božidara Đelića, onda su tu i poslanici DS-a, a kada je neko iz vlade Vojislava Koštunice, onda su tu poslanici DSS-a.
Naravno, to je vaš problem i vaša stvar, ali ovo želim da kažem, pre svega zbog javnosti, da građani Srbije znaju kakav je odnos narodnih poslanika, koje građani biraju, prema problemima koje imaju građani Srbije i kako se narodni poslanici bore i pokušavaju da izbore za rešavanje njihovih problema.
Kada je u pitanju ova rasprava, koja je malopre ovde vođena sa jednom grupom narodnih poslanika i resornim ministrom, ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ili još bolje ''protiv lokalne samouprave'', kada se govori o ovih 11 opština gde su uvedene privremene mere, nisam želela da se uključujem i da se javljam po Poslovniku, ali zaista mislim, gospodine Markoviću, da morate bar ozbiljnije da odgovarate kolegama poslanicima kada vam postavljaju ova i ovakva pitanja.
Vi ste u svih tih 11 opština gde su uvedene privremene mere uveli reciprocitet u odnosu na sastav Vlade Republike Srbije. Kolega Zlatan Jovanović vam je malopre govorio o stanju u Užicu, o broju odbornika SRS-a u Užicu, o tome da sada nikog od radikala nema u tom privremenom veću, i ne samo u Užicu, i ne samo radikala, nego su sada, dakle, u privremenim većima samo predstavnici stranaka koje vrše vlast na nivou Republike.
To je neustavno, gospodine Milane Markoviću. Ali, nažalost, zahvaljujući vašem predsedniku Borisu Tadiću, mi nemamo Ustavni sud, pa nemamo kome ni na to da se žalimo.
Pokušali ste da objasnite kako je necelishodno da raspisujete izbore u nekoj lokalnoj samoupravi gde je već više od godinu dana privremena uprava, gde su privremene mere već uvedene – jer čekate da se raspišu izbori na svim nivoima.
A, s druge strane, kada govorite o raspisivanju izbora za predsednika Republike, onda ste čak u stanju da kažete, ne vi lično, ali vaše stranačke kolege, da je to, otprilike, najvažnije pitanje i da čak ni problem Kosova i Metohije ne treba da ometa izbor predsednika. Jer, kako rekoše vaše kolege, zbog problema na Kosovu i Metohiji ne može da stane život, mi moramo da radimo, moramo da biramo predsednika.
Podsetiću vas, gospodine Markoviću, na to kada ste prvi put ovde govorili u svojstvu ministra. Tada sam vam rekla: zapamtiću ovo što ste rekli, gospodine Milane Markoviću. A rekli ste da garantujete, vi kao ministar, da će svi zakoni, po Ustavnom zakonu, koji se odnose na lokalnu samoupravu biti u Parlamentu u roku koji predviđa Ustavni zakon. Tada sam vam obećala, da ne tražim stenogram, da ću vas podsetiti na to.
Sada vas podsećam da niste održali obećanje i da još uvek nemamo zakone kojima se regulišu lokalni izbori. I niko nam iz DS-a, ili iz drugog dela te vladajuće koalicije, još nije objasnio zašto je bitno održati predsedničke izbore, a nije bitno održati lokalne izbore.
U čemu je razlika ako nas Ustavni zakon obavezuje i na jedno i na drugo, i to u istom roku? Zaista bih volela da nam neko to objasni, pa bar da znamo, možda ste u pravu, možda postoji nešto što mi ne razumemo, ajde pokušajte da nas ubedite i da nam objasnite to.
Kada je reč o ovom zakonu o predsedniku Republike, i amandmanu o kom sam zapravo želela da govorim, i ovaj član 3, na koji je koleginica Nataša Jovanović podnela amandman, govori u prilog onome što ste vi, gospodine ministre, rekli u svom obraćanju ovde – da su ovo tehnički zakoni.
Vi ste ih zaista doživeli kao tehničke zakone. Naravno da ja to ne mogu da prihvatim ... rekli ste, rekli ste, sve što sumnjate, tražićemo stenogram i pročitaću vam tačno kako ste rekli, a rekli ste da se radi o tehničkim zakonima. Naravno, što se tiče poslanika SRS-a, mi nikako ne možemo da prihvatimo da je zakon o predsedniku Republike tehnički zakon.
Istina je, postoji jedno poglavlje Ustava koje nosi naslov ''Predsednik Republike''. Govori o položaju, nadležnostima, izboru predsednika itd., ono što jeste obaveza Ustava, ali zakon treba da razradi ove odredbe Ustava. I šta ste vi sada, za razliku od onih amandmana i članova 1. i 2, gde smo tražili brisanje, sada ću da vam objasnim zbog čega smo tražili brisanje člana 3, i šta nam je sad Vlada odgovorila?
Član 3. govori o nadležnostima predsednika Republike. "Nadležnosti predsednika Republike", to piše u Predlogu zakona, "određene su Ustavom. Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda".
Da li ste vi zaključili, bar po ovom što je do sada bilo, do ovog člana, da ovu materiju ne treba dalje zakonom razrađivati, ili ste negde pročitali da vam Ustav to izričito ne dopušta, ili je priroda ovog zakona, kako ste napisali u ovom članu 3, takva da mu nije potrebna dalja razrada? Očekujem da ćete to da nam objasnite, jer iz ovog što je napisala Vlada, nisam baš toliko pametna da razumem šta je Vlada htela da kaže.
Kaže Vlada: ''Amandman se ne prihvata. U Predlogu zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike neophodno je da se naglasi da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom i da one mogu da se razrade samo kad to Ustav nalaže ili kad to proizlazi iz prirode nadležnosti predsednika Republike''.
Ovo je, zaista, nebulozno objašnjenje. Izvinite, ali ja drugi izraz ovde ne mogu da upotrebim.
Kažete da je neophodno da se naglasi da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom, i to kažete u članu 3, ali vam ne pada na pamet, što bi bilo možda bolje, da ste malo o ovim nadležnostima ponešto rekli i u zakonu o predsedniku.
Ustav kaže da predsednik predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ali nigde ne piše da Boris Tadić treba da ode kod Stipa Mesića i da mu se izvini zato što su ustaše proterale Srbe iz Republike Srpske Krajine, a on je to uradio. Nigde ne piše, naravno, ni da se sastane na aerodromu u Skoplju sa Agimom Čekuom.
Mislite da možete ovakvim uopštenim formulacijama da zadovoljite sve ono što vi mislite da je nadležnost, odnosno što misli predsednik – ne pita on, verovatno, ni vas, bar ne vas lično.
Ustav u članu 112 kaže da ''predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista''.
Da li je Boris Tadić uradio ovo posle poslednjih izbora? Nije. Da li je, zato što je Boris Tadić opstruisao konstituisanje i Skupštine i Vlade, Srbija bila bez tih organa nekoliko meseci, skoro pola godine? Da li je to tačno? Tačno je. Ni to niste razradili u ovom zakonu.
"Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom". Zašto to niste razradili u ovom zakonu? Je l' vam ovo ne nalaže Ustav ili vam nije naložio Boris Tadić?
Da je ovo lepo razloženo i objašnjeno u Predlogu zakona, onda ne bismo imali situaciju o kojoj je govorio danas gospodin Dragan Todorović, da je Slobodan Vučetić, opet radi javnosti podsećam, obavestio pre više od godinu dana Borisa Tadića da je stekao uslove za penziju, da mu je istekao mandat i da traži od predsednika Republike da Skupštini predloži kandidate za predsednika. Naravno, niti je on to uradio, niti ga vi i dalje zakonom obavezujete da poštuje Ustav.
Dakle, zakon vam je toliko loš, gospodine Milane Markoviću, ne morate da crvenite, jedino ako je tačno, a tačno je, čim je to rekao gospodin Nikolić, da ovo niste pisali vi nego Zoran Balinovac, zaista u njegovo ime ne treba da crvenite, ali nije trebalo da dođete ovde da predstavljate ikebanu, jer je zaista očigledno da niste u stanju da sa narodnim poslanicima govorite o ovim amandmanima.
Ne radi se o tome da vi, kao Vlada, imate drugačiji pristup rešavanju ovog problema nego što ga ima opozicija, što je potpuno normalno i legitimno, ali i u tom slučaju opozicija iznosi svoje stavove, a vi iznosite stavove Vlade. Ne, vi to nemate. Zato što vama nije mnogo stalo ni do ovog zakona, ni do zakona koji će posle doći na dnevni red, zato što vi imate, u vašem delu Vlade, potpuno drugačiju koncepciju.
Vi samo gledate da raspišete te predsedničke izbore. Tu vidite neku šansu. Nećete da čekate ni donošenje ostalih zakona. Mi vam tvrdimo da vam je procena potpuno pogrešna, ali naravno, nama to ne smeta, to će se videti već posle narednih izbora.
Takođe je interesantno – opet se vraćam kratko na ovo što ste komunicirali sa kolegama, po Poslovniku, o raspisivanju lokalnih izbora – kako to da ste zaključili da nije celishodno raspisivati izbore za gradonačelnika Beograda po ovom zakonu, jer tu sada treba da čekamo neki novi zakon koji će, vi kažete, i čitam u novinama, i priča nam Marko Blagojević iz Cesida, koji se hvali da vam je napisao zakon, i ne znam kako ćete i taj zakon da branite jednog dana kad dođe pred ovaj parlament.
Nije vam dobar pristup, gospodo iz Vlade Republike Srbije, to što pokušavate da zbrzite, da upotrebim taj kolokvijalni izraz, tako što ćete da prepišete neke odredbe Ustava i da nam tako poturite zakon koji bi trebalo da bude nešto čime ćete da se hvalite, i već se hvalite u javnosti.
Smeta vam jako kada se vodi rasprava o ovim zakonima zato što građani Srbije koji prate rad Parlamenta mogu da čuju kakve ste vi zaista zakone predložili i da, zapravo, u ovom zakonu o predsedniku Republike nema ni trunke truda ove Vlade, ni vašeg ministarstva, čak ni tog Zorana Balinovca, jer ste samo prepisali ono što vam je svojevremeno Odbor za ustavna pitanja napisao u predlogu ustava, koji je kasnije, naravno, i postao Ustav.