Hvala, gospodine Džudževiću.
Malopre sam mislila da vas zamolim da tražite objašnjenje od gospodina Dulića, da vidimo da nije došlo do nekih promena u funkcionisanju ovog parlamenta, ali sada vidim, pojavila su se dva poslanika iz DSS-a, iz G17 i dalje nikog nema. To je već danima tako.
Izvinjavam se, tek sada vidim dvojicu kolega iz G17. Dakle, već danima je takvo stanje i pomislim da nije kao u ono vreme kada je DS napustio rad Parlamenta, pa se nisu pojavljivali u sali.
Jasno je da i ovo govori o tome kako je Vlada Republike Srbije podeljena na vladu Vojislava Koštunice i na vladu Božidara Đelića. Kada je ovde predstavnik vlade Božidara Đelića, onda su tu i poslanici DS-a, a kada je neko iz vlade Vojislava Koštunice, onda su tu poslanici DSS-a.
Naravno, to je vaš problem i vaša stvar, ali ovo želim da kažem, pre svega zbog javnosti, da građani Srbije znaju kakav je odnos narodnih poslanika, koje građani biraju, prema problemima koje imaju građani Srbije i kako se narodni poslanici bore i pokušavaju da izbore za rešavanje njihovih problema.
Kada je u pitanju ova rasprava, koja je malopre ovde vođena sa jednom grupom narodnih poslanika i resornim ministrom, ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ili još bolje ''protiv lokalne samouprave'', kada se govori o ovih 11 opština gde su uvedene privremene mere, nisam želela da se uključujem i da se javljam po Poslovniku, ali zaista mislim, gospodine Markoviću, da morate bar ozbiljnije da odgovarate kolegama poslanicima kada vam postavljaju ova i ovakva pitanja.
Vi ste u svih tih 11 opština gde su uvedene privremene mere uveli reciprocitet u odnosu na sastav Vlade Republike Srbije. Kolega Zlatan Jovanović vam je malopre govorio o stanju u Užicu, o broju odbornika SRS-a u Užicu, o tome da sada nikog od radikala nema u tom privremenom veću, i ne samo u Užicu, i ne samo radikala, nego su sada, dakle, u privremenim većima samo predstavnici stranaka koje vrše vlast na nivou Republike.
To je neustavno, gospodine Milane Markoviću. Ali, nažalost, zahvaljujući vašem predsedniku Borisu Tadiću, mi nemamo Ustavni sud, pa nemamo kome ni na to da se žalimo.
Pokušali ste da objasnite kako je necelishodno da raspisujete izbore u nekoj lokalnoj samoupravi gde je već više od godinu dana privremena uprava, gde su privremene mere već uvedene – jer čekate da se raspišu izbori na svim nivoima.
A, s druge strane, kada govorite o raspisivanju izbora za predsednika Republike, onda ste čak u stanju da kažete, ne vi lično, ali vaše stranačke kolege, da je to, otprilike, najvažnije pitanje i da čak ni problem Kosova i Metohije ne treba da ometa izbor predsednika. Jer, kako rekoše vaše kolege, zbog problema na Kosovu i Metohiji ne može da stane život, mi moramo da radimo, moramo da biramo predsednika.
Podsetiću vas, gospodine Markoviću, na to kada ste prvi put ovde govorili u svojstvu ministra. Tada sam vam rekla: zapamtiću ovo što ste rekli, gospodine Milane Markoviću. A rekli ste da garantujete, vi kao ministar, da će svi zakoni, po Ustavnom zakonu, koji se odnose na lokalnu samoupravu biti u Parlamentu u roku koji predviđa Ustavni zakon. Tada sam vam obećala, da ne tražim stenogram, da ću vas podsetiti na to.
Sada vas podsećam da niste održali obećanje i da još uvek nemamo zakone kojima se regulišu lokalni izbori. I niko nam iz DS-a, ili iz drugog dela te vladajuće koalicije, još nije objasnio zašto je bitno održati predsedničke izbore, a nije bitno održati lokalne izbore.
U čemu je razlika ako nas Ustavni zakon obavezuje i na jedno i na drugo, i to u istom roku? Zaista bih volela da nam neko to objasni, pa bar da znamo, možda ste u pravu, možda postoji nešto što mi ne razumemo, ajde pokušajte da nas ubedite i da nam objasnite to.
Kada je reč o ovom zakonu o predsedniku Republike, i amandmanu o kom sam zapravo želela da govorim, i ovaj član 3, na koji je koleginica Nataša Jovanović podnela amandman, govori u prilog onome što ste vi, gospodine ministre, rekli u svom obraćanju ovde – da su ovo tehnički zakoni.
Vi ste ih zaista doživeli kao tehničke zakone. Naravno da ja to ne mogu da prihvatim ... rekli ste, rekli ste, sve što sumnjate, tražićemo stenogram i pročitaću vam tačno kako ste rekli, a rekli ste da se radi o tehničkim zakonima. Naravno, što se tiče poslanika SRS-a, mi nikako ne možemo da prihvatimo da je zakon o predsedniku Republike tehnički zakon.
Istina je, postoji jedno poglavlje Ustava koje nosi naslov ''Predsednik Republike''. Govori o položaju, nadležnostima, izboru predsednika itd., ono što jeste obaveza Ustava, ali zakon treba da razradi ove odredbe Ustava. I šta ste vi sada, za razliku od onih amandmana i članova 1. i 2, gde smo tražili brisanje, sada ću da vam objasnim zbog čega smo tražili brisanje člana 3, i šta nam je sad Vlada odgovorila?
Član 3. govori o nadležnostima predsednika Republike. "Nadležnosti predsednika Republike", to piše u Predlogu zakona, "određene su Ustavom. Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda".
Da li ste vi zaključili, bar po ovom što je do sada bilo, do ovog člana, da ovu materiju ne treba dalje zakonom razrađivati, ili ste negde pročitali da vam Ustav to izričito ne dopušta, ili je priroda ovog zakona, kako ste napisali u ovom članu 3, takva da mu nije potrebna dalja razrada? Očekujem da ćete to da nam objasnite, jer iz ovog što je napisala Vlada, nisam baš toliko pametna da razumem šta je Vlada htela da kaže.
Kaže Vlada: ''Amandman se ne prihvata. U Predlogu zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike neophodno je da se naglasi da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom i da one mogu da se razrade samo kad to Ustav nalaže ili kad to proizlazi iz prirode nadležnosti predsednika Republike''.
Ovo je, zaista, nebulozno objašnjenje. Izvinite, ali ja drugi izraz ovde ne mogu da upotrebim.
Kažete da je neophodno da se naglasi da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom, i to kažete u članu 3, ali vam ne pada na pamet, što bi bilo možda bolje, da ste malo o ovim nadležnostima ponešto rekli i u zakonu o predsedniku.
Ustav kaže da predsednik predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ali nigde ne piše da Boris Tadić treba da ode kod Stipa Mesića i da mu se izvini zato što su ustaše proterale Srbe iz Republike Srpske Krajine, a on je to uradio. Nigde ne piše, naravno, ni da se sastane na aerodromu u Skoplju sa Agimom Čekuom.
Mislite da možete ovakvim uopštenim formulacijama da zadovoljite sve ono što vi mislite da je nadležnost, odnosno što misli predsednik – ne pita on, verovatno, ni vas, bar ne vas lično.
Ustav u članu 112 kaže da ''predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista''.
Da li je Boris Tadić uradio ovo posle poslednjih izbora? Nije. Da li je, zato što je Boris Tadić opstruisao konstituisanje i Skupštine i Vlade, Srbija bila bez tih organa nekoliko meseci, skoro pola godine? Da li je to tačno? Tačno je. Ni to niste razradili u ovom zakonu.
"Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom". Zašto to niste razradili u ovom zakonu? Je l' vam ovo ne nalaže Ustav ili vam nije naložio Boris Tadić?
Da je ovo lepo razloženo i objašnjeno u Predlogu zakona, onda ne bismo imali situaciju o kojoj je govorio danas gospodin Dragan Todorović, da je Slobodan Vučetić, opet radi javnosti podsećam, obavestio pre više od godinu dana Borisa Tadića da je stekao uslove za penziju, da mu je istekao mandat i da traži od predsednika Republike da Skupštini predloži kandidate za predsednika. Naravno, niti je on to uradio, niti ga vi i dalje zakonom obavezujete da poštuje Ustav.
Dakle, zakon vam je toliko loš, gospodine Milane Markoviću, ne morate da crvenite, jedino ako je tačno, a tačno je, čim je to rekao gospodin Nikolić, da ovo niste pisali vi nego Zoran Balinovac, zaista u njegovo ime ne treba da crvenite, ali nije trebalo da dođete ovde da predstavljate ikebanu, jer je zaista očigledno da niste u stanju da sa narodnim poslanicima govorite o ovim amandmanima.
Ne radi se o tome da vi, kao Vlada, imate drugačiji pristup rešavanju ovog problema nego što ga ima opozicija, što je potpuno normalno i legitimno, ali i u tom slučaju opozicija iznosi svoje stavove, a vi iznosite stavove Vlade. Ne, vi to nemate. Zato što vama nije mnogo stalo ni do ovog zakona, ni do zakona koji će posle doći na dnevni red, zato što vi imate, u vašem delu Vlade, potpuno drugačiju koncepciju.
Vi samo gledate da raspišete te predsedničke izbore. Tu vidite neku šansu. Nećete da čekate ni donošenje ostalih zakona. Mi vam tvrdimo da vam je procena potpuno pogrešna, ali naravno, nama to ne smeta, to će se videti već posle narednih izbora.
Takođe je interesantno – opet se vraćam kratko na ovo što ste komunicirali sa kolegama, po Poslovniku, o raspisivanju lokalnih izbora – kako to da ste zaključili da nije celishodno raspisivati izbore za gradonačelnika Beograda po ovom zakonu, jer tu sada treba da čekamo neki novi zakon koji će, vi kažete, i čitam u novinama, i priča nam Marko Blagojević iz Cesida, koji se hvali da vam je napisao zakon, i ne znam kako ćete i taj zakon da branite jednog dana kad dođe pred ovaj parlament.
Nije vam dobar pristup, gospodo iz Vlade Republike Srbije, to što pokušavate da zbrzite, da upotrebim taj kolokvijalni izraz, tako što ćete da prepišete neke odredbe Ustava i da nam tako poturite zakon koji bi trebalo da bude nešto čime ćete da se hvalite, i već se hvalite u javnosti.
Smeta vam jako kada se vodi rasprava o ovim zakonima zato što građani Srbije koji prate rad Parlamenta mogu da čuju kakve ste vi zaista zakone predložili i da, zapravo, u ovom zakonu o predsedniku Republike nema ni trunke truda ove Vlade, ni vašeg ministarstva, čak ni tog Zorana Balinovca, jer ste samo prepisali ono što vam je svojevremeno Odbor za ustavna pitanja napisao u predlogu ustava, koji je kasnije, naravno, i postao Ustav.